Hvala, poštovani predsedavajući.

Ovo je moj prvi amandman na Predlog zakona, a vezan je za unapređenje privrednog rasta.

Obrazovanje i inovacije su prioritet Vlade Republike Srbije, jer su to ključni pokretači rasta i razvoja.

Znamo da je obrazovanje ključ za privredni rast. Čuli smo već da je Svetska banka dala svoje pozitivno mišljenje i predviđanje kada je u pitanju privredni rast i smanjenje javnog duga. Takođe je i MMF dao svoje pozitivno mišljenje i Evropska komisija takođe, kada su u pitanju evropske reforme.

Očekivani rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2018. godine je 4,5%. Rast srpske privrede za prva tri meseca značajno je veći od prosečnog rasta u regionu, kao i u zemljama EU.

Poštovana gospodo, menja se model privrednog rasta. Prethodno, pre 10 godina, privredni rast je zasnivan na zaduživanju i potrošnji, a sada se privredni rast zasniva na održivim izvorima, prvenstveno na proizvodnji, inovacijama, obrazovanju, investicijama.

Timskim radom svakog člana naše Vlade ostvarili smo projektovani rast BDP, koji nam omogućava otvaranje novih radnih mesta, povećanje plata i penzija, što znači perspektivu svim mladima u Srbiji. Jaka ekonomija za jaku Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jovanović, izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, podnošenjem amandmana na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju koji određuje cilj i načela vojnog obrazovanja želela sam da u tekst zakona ugradim odredbu koja prepoznaje vojno obrazovanje, ali i obrazovanje uopšte, kao bitan faktor ekonomskog razvoja i rasta.

Kao značajna institucija države, jedan od temelja svake pa i naše države, vojska ponovo vraća onaj stari ugled u društvu, vraća poverenje građana i nameće se kao garant ne samo po pitanju bezbednosti, već celokupnog društva i njegovog razvoja.

Nabavkom savremene opreme stavljene u funkciju domaće proizvodnje koja je na tržištu apsolutno konkurentna kvalitetom, a pogotovo cenom, ali i donacijama Ruske Federacije, kao i nedavnog boravka našeg ministra Vulina u Belorusiji i dogovora sa tom našom prijateljskom zemljom, vojska hvata korak sa razvijenim svetom.

Godine devastiranja ove institucije ostavile su traga, pre svega u nedostatku opreme. Ulaganjem u savremene sisteme naoružanja, a i u ljudske kapacitete, a što pokazuje i ovaj zakonski predlog, Vojska Srbije može biti pokretač naše privrede, a ne opterećenje i problem kakav je bila za vreme vladavine Demokratske stranke.

Oživljavanjem namenske industrije, proizvodnjom najnovijih sistema naoružanja koji pronalaze kupce u najrazličitijim zemljama sveta, naša vojna industrija postala je značajna grana industrije i prepoznatljiv pečat našeg znanja.

Tako nešto ne bi bilo moguće bez kvalitetnih kadrova koje Vojska Srbije tradicionalno poseduje. Zato, uspostavljanjem sistema obrazovanja u skladu sa specifičnostima ove oblasti, uspećemo da sistem obrazovanja uskladimo sa celokupnom reformom Vojske i da pored osnovnog cilja, a to je odbrana države, uspostavimo i efikasan i održiv sistem. Samo tako uspostavljena vojska će biti podrška društvenom i ekonomskom razvoju.

Stoga pozivam sve moje kolege da u danu za glasanje podrže moj amandman na član 1. ovog predloga zakona.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojaniću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao i većina mojih amandmana koje podnosim u poslednje vreme na predloge zakona, i na ovaj vrlo kvalitetan Predlog zakona, na koji stvarno nemam nikakvih zamerki i primedbi, uložio sam par amandmana sa kojima želim da osnažim nastojanje i napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije, pa i kroz ovaj zakon, ovaj zakon koji se tiče vojnog obrazovanja.

Tu moram napomenuti da postoji 17 ciljeva održivog razvoja i 169 podciljeva tog istog održivog razvoja, kao i tri stuba održivog razvoja – ekonomija, društvo i životna sredina. Takođe, moram da napomenem da sveobuhvatni radni okvir za javne politike se tiče svih ovih 169 podciljeva.

Da je zakon dobar i da sam na ovaj način hteo samo da ga poboljšam i da osnažim napore Vlade Republike Srbije, upravo sam i rekao, ali da Vojska radi kako treba i da se stara o svojoj imovini, a pre svega o državi i ovoj zajednici. Zamolio bih ministra da za razliku od nekog prethodnog perioda, gde je neko napravio velelepnu zgradu nadomak Kraljeva, u jednom selu koje se zove Lađevci, na divnom vojnom aerodromu „Lađevci, ali nije razmišljao da ta divna zgrada propada već godinama. Ona je verovatno otvorena pred izbore 2012. godine i stvarno ima prelep kontrolni toranj i sve je to u redu, ali nema pistu. Zamolio bih ministra da iznađe rešenja sa resornim ministarstvima i da se najzad ta pista osposobi i da aerodrom počne da funkcioniše. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Koleginica Todorović, izvolite.

Hvala.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima iz Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i BIA, predloženim amandmanom sam želela da upotpunim ovaj Predlog zakona o vojnom obrazovanju, a odnosi se na inkluzivno obrazovanje.

Inkluzivno obrazovanje je odgovor na različite obrazovne potrebe dece. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju deca iz vulnerabilnih grupa povećavaju šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu. Takođe, istovetna praksa delovanja uočljiva je i u oblasti Vojske i u sektoru nacionalne odbrane.

Biti žena u Vojsci, dakle vojnikinja, pre 30 godina je nešto što se nije smatralo uobičajenom pojavom, a danas su pak tri studentkinje najbolje među svima u 136. klasi na Vojnoj akademiji.

Prema podacima Ministarstva odbrane Republike Srbije, u školskoj…

Predsedavajući, molim vas, omogućite mi da govorim.

U školskoj 2016/17. godini primljeno je 15,2% kadetkinja, dok je u školskoj 2015/16. godini diplomiralo 35 devojaka.

Za upis u Vojnu gimnaziju, od 1067 prijavljenih kandidata, devojaka je bilo 485, od čega su primljene 22 devojke. U prvom razredu Srednje vojne škole, koja je ove godine oformila razred koji broji 21 učenika, dve su devojke. Dakle, ne samo da su danas Srpkinje zainteresovanije za vojnu uniformu, već su, kako tvrde upućeni, i istrajnije u smislu da ređe odustaju od vojnih obaveza koje su preuzele. Ove godine za Vojnu gimnaziju, od ukupno 867 kandidata, prijavilo se čak 454 pripadnica lepšeg pola, dok je prijavljenih muškaraca bilo 413.

Analiza starosne strukture žena zaposlenih u Ministarstvu odbrane Republike Srbije i Vojsci Srbije pokazuje da najviše žena ima u kategorijama oficira i profesionalnih vojnika od 25 do 30 godine života. U kategoriji podoficira najveći broj žena je starosti od 40 do 45 godine života, a u kategoriji civilnih lica najviše žena ima od 50 do 55 godine života. Najveći broj žena zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije pripada kategoriji vojnih službenika i vojnih nameštenika, njih 15,32 % vojnih nameštenika i vojnih službenika.

Do povećanja zastupljenosti žena došlo je u kategorijama oficira i profesionalnih vojnika, a do smanjenja njihove zastupljenosti samo u kategoriji civilnih lica. Danas, u 2018. godini, u Vojsci Srbije radi više od 200 žena oficira, među kojima tri žene poseduju čin pukovnika.

Svi navedeni podaci ukazuju na pozitivne refleksije i odjeke na kritične grupe našeg stanovništva i pomake koji su vidljivi, a u okviru procesa sprovođenja i daljeg podsticanja inkluzivnih mera unutar našeg društva u celini. To su ohrabrujući parametri, ali svi smo svesni toga da je pred nama dugačak i naporan put u nastojanjima da se svim ugroženim grupama na socijalnoj skali našeg društva obezbedi ravnopravan i odgovarajući tretman.

Danas postoje dobri primeri u nekim udžbenicima Vojne akademije novijeg datuma, kao i u materijalu sa kursa za obuku učenika multinacionalnih operacija koji sadrže pozitivne primere antidiskriminacije za sve posmatrane ranjive grupe. Istovremeno, kadeti i kadetkinje Vojne akademije, kao i učenici Vojne gimnazije u svojim sredinama sve češće ne prepoznaju diskriminaciju i iz toga se izvodi zaključak da ona gotovo više i ne postoji u sistemu vojnog školstva, niti u sistemu odbrane, što je za svaku pohvalu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Samo da se zahvalim svim poslanicima koji su zaista nestrpljivo i pažljivo proučavali ove zakone i dali odgovarajuće doprinose i predloge.
Po pitanju rodne ravnopravnosti u našoj vojsci, to je apsolutno nesporno i zaista Vojska Srbije je beskrajno ponosna na svaku pripadnicu naše vojske koje se pokazuju kao ne samo izuzetni profesionalci, nego i izuzetni ljudi. Uostalom, tako je bilo u istoriji, tako je bilo oduvek i to se sigurno nikada neće menjati.
Samo da upoznamo javnost da trenutno u našim oružanim snagama, dakle u Vojsci Srbije se nalazi nešto preko 10% pripadnica, u mirovnim operacijama preko 12% pripadnica, a u samom Ministarstvu odbrane negde oko 48%. Dakle, vidite da je zastupljenost izuzetno visoka, mnogo viša nego čak i u nekim armijama koje mnogo pričaju o tome da su daleko dalje od nas otišle kada je u pitanju ravnopravnost. Ali, kao što vidite, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane svakako imaju puno razloga da se ponose onim što rade i hvala za priliku što ste mi dali to da kažem.
Iskoristiću ovo vremena što imam samo da sumarno odgovorim na još neke predloge koji su se ovde čuli. Jedan od njih je bio da se naši pitomci upisuju na Vojnu akademiju. Oni to već rade, to je regulisano predlogom ovog zakona. Tako se u članu 52. kaže: „Na studijske programe osnovnih integrisanih akademskih studija koje se realizuju na Univerzitetu upisuju se i školuju radi prijema u profesionalnu vojnu službu lica iz građanstva i učenici srednjih vojnih škola“. Stav 5. ovog zakona kaže: „Lica iz građanstva iz st. 1. i 3. ovog člana upisuju se na osnovu konkursa koji raspisuje Univerzitet u skladu sa svojim opštim aktom“.
Dakle, mi to regulišemo našim internim aktima i pravilima i to je, kao što vidite, regulisano. Svi naši pitomci automatski idu kroz odgovarajuću listu. Naravno, idu u Vojnu akademiju. Znate, kad vi četiri godine napravite dečaka, devojku, četiri godine provede u našoj Vojnoj gimnaziji, on je već vojnik. Naravno da ne želimo da izgubimo tako dragocen kadar.
Razgovaraćemo i o drugim stvarima, prekoračio sam vreme.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.