Koleginice Čomić, osnov vašeg javljanja?
(Gordana Čomić: Ako mogu po replici.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Odgovor na pitanje i dve opaske.

Ne da ću podržati stavljanje na dnevni red sastav komisije, nego vam se kandidujem za predsednicu te komisije, pošto za razliku od većine onih koji u javnosti lupetaju o osiromašenom uranijumu, ja znam o čemu se tu radi. Tako da, imate moj glas i za stavljanje na dnevni red i imate moj predlog da me izaberete za predsednicu buduće istražne komisije koja će dati javnosti sve podatke o bombardovanju osiromašenim uranijumom, a ako treba i nekonvencionalnim kasetnim naoružanjem, mada znam da je to nezgodno jer mi nismo potpisnici konvencije niti ćemo biti. Dakle, to je prvi odgovor.

Drugi je dve opaske. Jasno sam i glasno kazala – traženje odgovora na pitanje koje je to ratove Srbija devedesetih izgubila, u kojima je pobedila, to nije tema za Vojsku Srbije, niti za pripadnike Ministarstva odbrane, ali jeste tema za političku javnost i sve one koji hoće da donose odluke o tome šta se to dogodilo, zašto se dogodilo i šta se više nikada neće dogoditi.

Da li treba da se suočimo sa realnošću devedesetih i da vodimo dijalog? Mislim da je čisto u pitanju opaska predsednice Narodne skupštine. Mi smo se suočili sa prošlošću, mi vodimo dijalog jedan koji je zvanična politika Vlade Srbije i koju ja kao opozicija podržavam. Taj dijalog se zove normalizacija odnosa Beograda i Prištine. On je nastao kao ishodište činjenica nakon NATO intervencije, o kojoj s punim pravom Narodna skupština treba da predloži svim narodnim poslanicima da osnujemo istražnu komisiju koja će istraživati sve posledice bombardovanja.

S obzirom na lepe reči o mojoj političkoj biografiji, ja vam se preporučujem za predsednicu. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Čomić.
Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Hvala lepo. Po amandmanu.

Shvatio sam da ste tražili repliku, koleginice Gojković.

Ne, po amandmanu. Tema je vrlo interesantna i vrlo široka.

Izvinite. Izvolite po amandmanu.

Da, niste pročitali predlog. Dakle, predsednik je već utvrđen predlogom i to je dr Darko Laketić, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu. Pretpostavila sam da vi to ni ne želite, jer ste imali šansu da postanete predsednik komisije, da ste hteli da je formirate, za vreme dok je ministar odbrane bio bivši predsednik DS, gospodin Šutanovac.

Svakako zahvaljujem na tome što ste rekli da imate određena saznanja, da možete da svedočite pred ovom komisijom. Ova komisija treba da bude vrlo mala, vidim da u italijanskom parlamentu uopšte nije bilo rasprave što neće biti pokriven široki spektar, treba da bude operativna i da se otvori mogućnost da u njoj učestvuju naučne ustanove i stručna lica, a ne da se mi svađamo. Mi ćemo raspravljati o izveštajima koji će nama morati komisija da predoči, a ne da pretvaramo u nešto što će biti u startu sprečeno da radi svoj posao. Pozvaćemo vas da svedočite, svakako, drago mi je što ste to rekli i bićete jedna od sigurno važnih svedoka pred ovom istražnom komisijom, jer ste sami sada dali izjavu da možete da doprinesete i da znate nešto i o upotrebi kasetnih bombi. Zahvaljujem na tome što imate dobru nameru da pomognete.

Moram da kažem da zaista ne znam šta se dešavalo devedesetih godina u tom smislu da mogu da bude arbitar i da politički sada kažem ko je kriv za devedesete. Volela bih da znam ko je pokrenuo mašineriju devedesetih da se jedna država raspadne. To bih volela da znam i molim da mi pomognu oni koji to znaju i oni bi da se suočavaju sa nečim što znaju. Iako je prošlo 28 godina nakon toga, uporno se bavim politikom i još nemam nijedan dokaz relevantan da bih mogla da se suočim sa bilo čim, jer još uvek nam niko nije saopštio ko je taj ko je pokrenuo mašineriju devedesetih, ko je koga naoružavao i kako su nastali građanski ratovi u republikama bivše Jugoslavije, oko Srbije, jer u Srbiji nije bilo rata.

(Gordana Čomić: NATO bombardovanje.)

U Srbiji nije bilo rata. Govorim o 1999. godini i to je nesporno, nadam se da ćemo se složiti da nas je NATO pakt bombardovao surovo. Od severa do juga naše države bili smo bombardovani, uništeni, unakaženi i sada će se naša komisija ozbiljno baviti time, jer mi smo dužni to da radimo u interesu građana Srbije. Žao mi je što to ranije nije započeto, to je moglo već da počne da se radi 2001, 2002, 2003. godine, a ne da pomažemo možda da se neki dokazi i uklone, o čemu opet imam formalnih saznanja.

Znači, ne znam šta se dešavalo, ne znam ko je pokrenuo rat i molim da me suoči sa istinom onaj ko to zna. Hvala vam što ćete podržati odluku i što ćete aktivno učestvovati u saznavanju i otkrivanju istine kakve posledice trpe građani Srbije i životna sredina u našoj državi nakon bombardovanja NATO pakta 1990. godine i upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumom. To je važno za građane Srbije, to nije par ekselans političko pitanje po kome treba bilo ko ovde da se deli. To je zajednički interes, to nije ni interes jednoj naroda, to je interes svih ljudi koji žive u ovoj državi. I, odgovor zašto smo bombardovani osiromašenim uranijumom? Da bi dobili republiku Kosovo, jel to bio cilj?

Godine 2008. i osam godina kasnije smo dobili to što smo dobili zahvaljujući onima koji su nas bombardovali. Jednom mora da se kaže istina, pa ne treba da se bojimo, čega da se bojim ja, mene su građani Srbije izabrali ovde kao i sve nas, svih 250 poslanika, da zastupamo njihove interese, a ne da zastupamo interese onih koji su nas bombardovali, pa kao malo ću da sakrijem istinu od građana Srbije. Dovoljno imam godina da ne moram više ništa da radim ili da ne radim. Prema tome, odlučila sam da časno završim svoju karijeru time što će iza mene, iza mojih kolega, koji će podržati ovu odluku, ostati istorijski trag i izveštaj da smo se bavili ovim pitanjem i da smo dokazali uzročno posledičnu vezu između teških oboljenja građana Srbije i činjenice da smo bombardovani projektilima sa osiromašenim uranijumom. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, ne osećam se prozvanim na ovaj amandman, ali dozvolite da ipak nekoliko rečenica kažem.

Prvo, kada je u pitanju vojno obrazovanje, vrlo je interesantno i za gospodina ministra vojnog i za Ministarstvo, pitanje naših pitomaca, odnosno kandidata za vojne pitomce učenika iz bivših jugoslovenskih republika, da se možda posebno povede računa onih koji se sada nalaze u susednim našim državama, kao oni koji su poreklom, a danas se nalaze u Republici Srbiji.

Kada sam se javljao za reč, dvoumio sam se da li ću govoriti kao istoričar ili kao političar. Vidim da je mnogima stalo kao političar, da pokušavaju zloupotrebljavati izbeglice u političke svrhe i to je sramota, jer nas danas gledaju izbegla i raseljena lica.

Kada je u pitanju rat, koji su pokrenuli ovde devedesetih, neću da govorim kao čovek struke, nego upućujem kolege na literaturu i izvore, i rešiće sami bar delimično taj problem.

Kada su u pitanju izbegla i raseljena lica i pitanje amandmana ovog, poštovane dame i gospodo, dozvolite da se zahvalim u uvodnom delu, kada sam uzeo već nekoliko rečenica da kažem, zahvalim srpskom narodu u otadžbini što je pomogao izbeglim Srbima iz Hrvatske i susednih država u momentu kada im je bilo najteže u njihovoj istoriji, i što su delili zadnji, poslednji zalogaj sa izbeglicama. To smo dužni da kažemo danas ovde, da nas čuje matični narod u Republici Srbiji, kao i oni u Crnoj Gori, i u BiH tamo je jedan deo iselio.

Činjenica je da pre dolaska SNS na vlast i Aleksandra Vučića, problem izbeglih i raseljenih nije bio rešavan na adekvatnom nivou, jako minimalno. Nemam vremena, trebala bi jedna čitava sednica da se posveti ovde da kažem šta je učinjeno pre dolaska Aleksandra Vučića na vlast i SNS, i dolaskom za izbegla i raseljena lica u matici, kao i one povratnike u Republici Hrvatskoj, u Republici BiH.

Dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem. Od 2012. godine, od dolaska na vlast SNS, da vidimo koliko je bilo povratnika u zavičaj pre, a koliko kasnije. Pitanje rešavanja stambenih problema, ne samo u matici…

Molim gospodu narodne poslanike da imaju obzir prema izbeglim licima, zaista.

(Vjerica Radeta: Toliko, Marko, o tome koliko im je interesantna tema.)

Ako ih zaista ova teme ne interesuje, onda je nismo trebali ni započinjati.

Rešavanje stambenih problema onih naših izbeglih lica koji su se vratili u zavičaj, dakle da vidimo koliko. Devedeset posto je više rešeno od dolaska SNS u matici porekla. Da vidimo koliko stambenih problema je rešeno ovde u matici Srbiji. To isto gospodin ministar vojni verovatno dobro zna, naš Komesarijat za izbeglice koji je rešavao te probleme jako dobro zna.

Pitanje imovine, pitanje radnog staža, pitanje penzija i pitanje stare devizne štednje. Ja ovde javno, otvoreno, gospodo narodni poslanici, gledam vama u lice i građanima Srbije i dobio sam zaduženje da na jednoj sednici to kažem, a evo koristim sad priliku, jer je ovaj amandman, da se zahvalim Vladi Republike Srbije i gospodinu Aleksandru Vučiću koji je nakon 20 godina rešio pitanje stare devizne štednje „Jugobanke“ Split u Hrvatskoj, za građane srpske nacionalnosti, a i one hrvatske i druge koji su izbegli. Kako znate, mi smo doneli taj zakon ako se sećate prošle godine, pa smo ga produžili izmenama sada za novu godinu. Prvi put nakon 20 i nešto godina, ja to javno i otvoreno kažem, zahvaljujem se jer sam dobio zaduženje od štediša iz te banke.

Rešeni su mnogi problemi, nisu svi. Da li je dovoljno? Nije, ali je jako mnogo u odnosu pre 2012. godine, jer ja sam o tome govorio u prvom i drugom mandatu i kritikovao. i sad možda mogu određene primedbe dati, ali sada su nam migranti došli iz drugih zemalja gde smo pokazali pravo lice Srbije i gospodin Vulin kao ministar u to vreme i sada, a mnogi su ovde kritikovali one migrante iz drugih zemalja, nisu se saosećali sa svojim migrantima unutra kada nam je najteže bilo. Srpski narod u otadžbini je pokazao pravo lice za naše izbegle Srbe iz bivših republika.

Poštovane dame i gospodo, ja vas molim, nemojmo se prepucavati preko izbeglih i raseljenih lica. Da li je dobro da udruženja koja vodi gospodin Linta, koja vodi Savo Štrbac i Budimir i još mnogi koji vode, dobro je da potiču svi problemi, da li će oni to moći rešiti? Neće. Ko će to rešiti? Država Srbija i Komesarijat za izbeglice, ali je dobro da potiču svakodnevno i ovde i preko štampe, odnosno sredstava javnog informisanja. Da li su rešeni neki problemi? Jesu mnogi. To mi znamo, imamo podatke praktične. Da li su svi? Nisu. Do 2017. godine i međunarodna zajednica je postavila neki rok da reši neke probleme, pa evo i u 2018. godini se rešavaju. Da nam nije bilo izbeglih i raseljenih iz drugih zemalja, mi bi to rešili do 2017. godine. Ova država bi to rešila.. Zaista, čak i kada dajemo određene političke izjave moramo voditi računa o Srbima u tim bivšim jugoslovenskim republikama i sa određenom dozom poštovanja moramo govoriti prema tim ljudima.

Moram reći da su i zemlje porekla pokazale interes kada su u pitanju stambeni problemi, uzmimo, koji su rešeni, individualnih kuća, ali nisu stanovi. Evo, problem sa Hrvatskom, imamo 35.000 stambenih jedinica i to moramo poticati i ovde i na ulici i u štampi itd.

Dakle, da ne bih dalje uzimao vreme, dobro je da je ovaj problem potakao gospodin Linta i gospodin Delić što je potakao, nije sporno. Dabome, što više – to bolje. Dakle, što više udruženja – to bolje da potiču, a onda će i Vlada Republike Srbije konkretnije rešiti određene probleme. Moram reći da je bivša vlast vrlo loše to radila. Sedeo je ovde jedan poslanik koji je vodio Udrugu za obrtaj, koji je rešio samo svoj problem što je ušao u stan Milice Badže u Obrovcu, pa evo nakon naše kritike dve godine iselio ga, hvala mu, izbeglice iz Obrovca itd.

Dakle, završavam s ovim, hajmo malo napora svi i poštovanja prema tim ljudima, zauzeti se da rešimo te probleme i još pitanje penzija, pitanje radnog staža, ali on nije rešen ni u matici. Evo vam primer lično mene, tri i po godine finansijski nepriznatog u Hrvatskoj, tri i po godine i na Kosovu, pa to je moja država. Finansijski nije priznato jer je bombardovana zgrada u kojoj su se nalazili papiri itd. Ne ide to lako ni brzo, ali ide, gospodo. Ide, pomalo se rešava, veliki deo problema tih izbeglih smo rešili.

Gospodin s desne strane mene…

(Milorad Mirčić: Koji?)

Sad ćete čuti koji. Kad sam predsedniku stranke, bivše moje stranke, a njihove danas, posvetio jednu knjigu, dobio sam otkaz na fakultetu, gospodo, gledam vam u lice. Pojedince sam zvao na telefon, niste se hteli javiti. Niste se hteli javiti. Toliko ćete držati do svakog svog čoveka.

(Milorad Mirčić: Što izmišljaš?)

Sram vas bilo da izmišljam. Sram vas bilo da izmišljam.

(Milorad Mirčić: Izmišljate, lažete.)