Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na Predlog zakona o vojnom obrazovanju dodatno se definiše član 1. Predloga zakona.

Obrazovanje kao proces usvajanja znanja, sticanja veština, razvoja sposobnosti jeste bitan segment svih društvenih aktivnosti i bitan segment sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije. To je proces koji traje čitavog života. To je suštinski osnov i egzistencijalna potreba svakog čoveka. Vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije. Vojno obrazovanje obuhvata školovanje, usavršavanje i vojno stručno osposobljavanje za potrebe Vojske Srbije.

Predlog zakona o vojnom obrazovanju je veoma bitan i potreban kako bi se usvajanjem ovog propisa koji uređuje specifičnosti vojnog obrazovanja dovršio proces usklađivanja propisa i vojno školske ustanove mogle da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. Na ovaj način otklonili bi se i problemi koji nastaju u primeni važećih zakona, doprinelo bi se pravnoj sigurnosti, izvesnosti, rešila bi se sporna pitanja vezana za status, organizaciju i rad vojno-školskih ustanova čime bi normativno-pravno u potpunosti vojno školstvo postalo sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Petkoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo generali i pukovnici, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam amandman na član 1. gde se dodaje stav 3.

Razlog za podnošenje amandmana je sledeći. Ako se setimo kroz istoriju Vojske Srbije, obrazovanje Vojske Srbije je uvek bilo na najvišem mogućem nivou, kako od Vojne gimnazije, Vojne akademije, pa i studenti koji su bili najbolji u klasi imaju priliku i imali su priliku da budu odabrani za doškolovanje, za školu Nacionalne bezbednosti i, samim tim, postanu generali.

Ono što bih želeo posebno da istaknem jeste da živimo u sferi digitalizacije i samim tim smatram da, iako je već u velikoj meri vojno obrazovanje prihvatilo digitalizaciju, smatram da bi bilo potrebno kompletno digitalizovati obrazovanje u smislu da bi pojednostavili, ubrzali i unapredili vojno obrazovanje.

Dozvolićete mi da kažem ili da ponovim ono što sam rekao pre nekoliko minuta, da samo odabrani imaju priliku da završe školu Nacionalne bezbednosti. Jedan sam možda od retkih koji je imao priliku da se susretne i da bude redovan vojnik u doba posle ratne istorije, posle bombardovanja. Imao sam priliku da upoznam jako veliki broj generala. Ono što mogu da vam prenesem sa zadovoljstvom je da su to ljudi zaista za svaku pohvalu. Imao sam čak priliku da budem u Kabinetu Prve armijske oblasti u čijoj komandi je bio general pukovnik Miodrag Simić. O svim generalima koje sam imao prilike da upoznam imam samo reči hvale i da zaslužuju da časno služe otadžbini.

Ono što bih posebno želeo da naglasim jeste da svakako moramo doprineti i podržati kako Vladu Republike Srbije, tako i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, u nastojanju da se kompletan sistem digitalizuje, a posebno da se pojača u oblasti obrazovanja. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Mitroviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na Predlog zakona o vojnom obrazovanju - u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 3. Amandmanom se dodatno definiše član 1. ovog zakona.

Važeći Zakon o vojnim školama i naučno-istraživačkim ustanovama usvojen je 1994. godine. S obzirom na to da je postojala potreba da se usvoji Zakon o vojnom obrazovanju, koji će uskladiti propise o vojnom školstvu sa sistemom obrazovanja u Republici Srbiji, na ovaj način otklanjaju se posledice puštanja opšteg roka za usklađivanje zakona sa Ustavom, a što je bilo predviđeno članom 15. ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

Ono o čemu ću govoriti je svakako angažovanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u pružanju stručne pomoći civilnom stanovništvu.

Na teritoriji Pčinjskog upravnog okruga 2016. godine imali smo zajedničko medicinsko angažovanje koje je predstavljalo humanitarnu asistenciju mešovitih medicinskih timova Vojske Srbije i garde Ohaja civilnom stanovništvu.

U ovoj aktivnosti kao podrška bilo je uključeno i koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Aktivnost se ogledala u organizaciji lekarskih pregleda u selima koja su udaljena od zdravstvenih stanica u gradovima. Ovom aktivnošću bila su obuhvaćena sledeća mesta. U opštini Preševo sela Reljan i Cerevajka, u opštini Bujanovac - Muhovac, Lučane, Klenike i Letovica i u Gradu Vranju selo Vlase i Vrtogož.

Izuzetna zahvalnost Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za jednu ovakvu aktivnost, jer je zajedničko medicinsko angažovanje dalo izuzetne rezultate. Pregledan je veliki broj pacijenata, a aktivnost je bila od višestruke koristi, kako po lokalno stanovništvo, tako i u detektovanju problema sa kojima se susreću pacijenti i lekari u ovim lokalnim zajednicama.

U danu za glasanje pozivam narodne poslanike da podrže Zakon o vojnom obrazovanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Miletiću, izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa našim oficirima, kolege poslanici, građani Srbije, ja ću, kao i do sada, uvek kao poslanik i podneo sam amandmane vezane za nerazvijena područja, za područja u kojima treba ulaganje, a gde je naša vojska u prethodnom periodu dala veliki akcenat pomoći razvoju jugoistoka Srbije kada je bilo najteže.

Inače, što se tiče obrazovanja u vojsci, to je nešto za nas vrlo bitno, jer svi znamo da bez znanja nema ni imanja i zato ću uvek podržati sve one zakone koji daju napredak i razvoj naše vojske, jer smo svedoci svih neželjenih stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu.

Znamo unazad nekoliko godina, kada su bili veliki snegovi, kada je bio veliki ledolom, kada je bilo problema sa strujom, tada je naša vojska, na čelu sa tadašnjim ministrom, gospodinom Gašićem, dolazila kod nas u jugoistoku Srbije i zajedno sa nama radila da se osposobi, da može da radi i „Elektromreža“ i na taj način da može da funkcioniše jugoistok Srbije.

Ja sam svedok tih događanja, jer sam video tada da naša vojska ima sposobnost i snage da pomaže našim civilima. Tada smo zajedno sa našim vojnicima radili na terenu. Obilazili smo naša sela, gde smo sa ljudima koji su zdravstveni radnici, merili pritiske i radili sa našim ljudima, sa starim ljudima na terenu i na taj način dali još veći doprinos našoj vojsci, da se naša vojska još više ceni i poštuje.

Inače, mi svi znamo da je naša Srbija opstala zahvaljujući naša tri stuba, a to je selo, to je vojska i to je naša srpska crkva. Ta tri stuba su spasili našu zemlju Srbiju i zbog toga svi mi imamo veliko poverenje u našu vojsku. Angažovanje naše vojske u prethodnom periodu pokazalo se da je to ono što treba, što treba da se rad i još jednom, uvaženi ministre gospodine Vulin, ja stvarno podržavam i vaš rad, jer sam siguran da ćete vašim angažovanjem u narednom periodu dati još veću podršku svim onim ljudima koji su svojim znanjem i umećem pokazali kako treba da se radi za našu zemlju Srbiju, tako je i naš general Lazarević pokazao kada je bilo najteže i sada to svoje znanje daće nekim drugim ljudima, akademcima, da mogu da uče da rade i da budu ljudi koji će spasiti naš narod i našu zemlju Srbiju.

Još jednom pozivam sve ljude, sve poslanike ovde u Skupštini da damo podršku mom amandmanu, da radimo na razvoju nedovoljno razvijenih područja i da naša vojska bude još jača i moćnija, jer samo tako ima da nas poštuje ceo svet.

Još jednom zahvaljujem i velika podrška od mene i moje Ujedinjene seljačke stranke Vojsci Srbije, našem selu i našoj crkvi.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Orliću.

Zahvaljujem.

Intencija amandmana na član 1. jeste da se dodatno podvuče neposredna veza između sistema obrazovanja, uključujući, naravno, vojno obrazovanje i pitanje u ukupnog razvoja jednog društva.

Trenutno je u Republici Srbiji aktuelna tema pitanje formiranja strateških pristupa našem obrazovanju, visokom obrazovanju u narednoj deceniji. U periodu od 2020. do 2030. godine neki od aspekata koji se tiču neposredno obrazovanja biće definitivno dodatno podržani od strane države, dakle, kroz programe na najvišem nivou. Među te aspekte sigurno spada, kako možemo da vidimo iz zvaničnih podataka, i pitanje mogućnosti formiranja centara za saradnju između institucija koje se bave obrazovanjem i privrede.

Zašto je to važno za jednu državu potpuno je jasno. Dakle, mogućnost da se na taj način dodatno podstakne rast, da se dodatno podstakne razvoj. Potpuno je jasna i u modelu koji definiše jedan državni princip formiranja odgovarajućeg rasta ne na potrošnji, kao što je nekada pogrešno bio slučaj, već na investicijama i upravo izvoz. Mi smo, činjenica je, danas u prilici da konstatujemo odlične rezultate kao što je kvartalni nivo rasta od 41,5%.

Poznato je da kada govorimo o obrazovanju, sistem vojnog obrazovanja formira izvanredne stručnjake u onim oblastima koje se neposredno tiču vojne problematike, ali ne samo u tim oblastima. Generalno, izvanredni stručnjaci za oblasti kao što su mašinstvo, kao što su sistemi upravljanja, kao što su komunikacije i drugi, formiraju se upravo kroz sisteme vojnog obrazovanja. Ti ljudi danas npr. učestvuju u odličnim rezultatima, kao što su, kada o izvozu pričamo, formirani ugovori u oblasti naoružanja vredni 718 miliona dolara samo u ovoj godini, dakle, samo za ovih nekoliko meseci koliko je proteklo do danas, da prepoznamo dobar prostor, da taj kontekst učinimo i širim, da se ne odnosi samo na oružanje i vojnu opremu. To je obaveza odgovornog društva, ozbiljne države, kakva Srbija jeste danas. Naravno, sve suprotno onom kakva je bila do 2012. godine. Hvala lepo.