Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao i većina mojih amandmana koje podnosim u poslednje vreme na predloge zakona, i na ovaj vrlo kvalitetan Predlog zakona, na koji stvarno nemam nikakvih zamerki i primedbi, uložio sam par amandmana sa kojima želim da osnažim nastojanje i napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije, pa i kroz ovaj zakon, ovaj zakon koji se tiče vojnog obrazovanja.

Tu moram napomenuti da postoji 17 ciljeva održivog razvoja i 169 podciljeva tog istog održivog razvoja, kao i tri stuba održivog razvoja – ekonomija, društvo i životna sredina. Takođe, moram da napomenem da sveobuhvatni radni okvir za javne politike se tiče svih ovih 169 podciljeva.

Da je zakon dobar i da sam na ovaj način hteo samo da ga poboljšam i da osnažim napore Vlade Republike Srbije, upravo sam i rekao, ali da Vojska radi kako treba i da se stara o svojoj imovini, a pre svega o državi i ovoj zajednici. Zamolio bih ministra da za razliku od nekog prethodnog perioda, gde je neko napravio velelepnu zgradu nadomak Kraljeva, u jednom selu koje se zove Lađevci, na divnom vojnom aerodromu „Lađevci, ali nije razmišljao da ta divna zgrada propada već godinama. Ona je verovatno otvorena pred izbore 2012. godine i stvarno ima prelep kontrolni toranj i sve je to u redu, ali nema pistu. Zamolio bih ministra da iznađe rešenja sa resornim ministarstvima i da se najzad ta pista osposobi i da aerodrom počne da funkcioniše. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Koleginica Todorović, izvolite.

Hvala.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima iz Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i BIA, predloženim amandmanom sam želela da upotpunim ovaj Predlog zakona o vojnom obrazovanju, a odnosi se na inkluzivno obrazovanje.

Inkluzivno obrazovanje je odgovor na različite obrazovne potrebe dece. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju deca iz vulnerabilnih grupa povećavaju šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu. Takođe, istovetna praksa delovanja uočljiva je i u oblasti Vojske i u sektoru nacionalne odbrane.

Biti žena u Vojsci, dakle vojnikinja, pre 30 godina je nešto što se nije smatralo uobičajenom pojavom, a danas su pak tri studentkinje najbolje među svima u 136. klasi na Vojnoj akademiji.

Prema podacima Ministarstva odbrane Republike Srbije, u školskoj…

Predsedavajući, molim vas, omogućite mi da govorim.

U školskoj 2016/17. godini primljeno je 15,2% kadetkinja, dok je u školskoj 2015/16. godini diplomiralo 35 devojaka.

Za upis u Vojnu gimnaziju, od 1067 prijavljenih kandidata, devojaka je bilo 485, od čega su primljene 22 devojke. U prvom razredu Srednje vojne škole, koja je ove godine oformila razred koji broji 21 učenika, dve su devojke. Dakle, ne samo da su danas Srpkinje zainteresovanije za vojnu uniformu, već su, kako tvrde upućeni, i istrajnije u smislu da ređe odustaju od vojnih obaveza koje su preuzele. Ove godine za Vojnu gimnaziju, od ukupno 867 kandidata, prijavilo se čak 454 pripadnica lepšeg pola, dok je prijavljenih muškaraca bilo 413.

Analiza starosne strukture žena zaposlenih u Ministarstvu odbrane Republike Srbije i Vojsci Srbije pokazuje da najviše žena ima u kategorijama oficira i profesionalnih vojnika od 25 do 30 godine života. U kategoriji podoficira najveći broj žena je starosti od 40 do 45 godine života, a u kategoriji civilnih lica najviše žena ima od 50 do 55 godine života. Najveći broj žena zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije pripada kategoriji vojnih službenika i vojnih nameštenika, njih 15,32 % vojnih nameštenika i vojnih službenika.

Do povećanja zastupljenosti žena došlo je u kategorijama oficira i profesionalnih vojnika, a do smanjenja njihove zastupljenosti samo u kategoriji civilnih lica. Danas, u 2018. godini, u Vojsci Srbije radi više od 200 žena oficira, među kojima tri žene poseduju čin pukovnika.

Svi navedeni podaci ukazuju na pozitivne refleksije i odjeke na kritične grupe našeg stanovništva i pomake koji su vidljivi, a u okviru procesa sprovođenja i daljeg podsticanja inkluzivnih mera unutar našeg društva u celini. To su ohrabrujući parametri, ali svi smo svesni toga da je pred nama dugačak i naporan put u nastojanjima da se svim ugroženim grupama na socijalnoj skali našeg društva obezbedi ravnopravan i odgovarajući tretman.

Danas postoje dobri primeri u nekim udžbenicima Vojne akademije novijeg datuma, kao i u materijalu sa kursa za obuku učenika multinacionalnih operacija koji sadrže pozitivne primere antidiskriminacije za sve posmatrane ranjive grupe. Istovremeno, kadeti i kadetkinje Vojne akademije, kao i učenici Vojne gimnazije u svojim sredinama sve češće ne prepoznaju diskriminaciju i iz toga se izvodi zaključak da ona gotovo više i ne postoji u sistemu vojnog školstva, niti u sistemu odbrane, što je za svaku pohvalu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Samo da se zahvalim svim poslanicima koji su zaista nestrpljivo i pažljivo proučavali ove zakone i dali odgovarajuće doprinose i predloge.
Po pitanju rodne ravnopravnosti u našoj vojsci, to je apsolutno nesporno i zaista Vojska Srbije je beskrajno ponosna na svaku pripadnicu naše vojske koje se pokazuju kao ne samo izuzetni profesionalci, nego i izuzetni ljudi. Uostalom, tako je bilo u istoriji, tako je bilo oduvek i to se sigurno nikada neće menjati.
Samo da upoznamo javnost da trenutno u našim oružanim snagama, dakle u Vojsci Srbije se nalazi nešto preko 10% pripadnica, u mirovnim operacijama preko 12% pripadnica, a u samom Ministarstvu odbrane negde oko 48%. Dakle, vidite da je zastupljenost izuzetno visoka, mnogo viša nego čak i u nekim armijama koje mnogo pričaju o tome da su daleko dalje od nas otišle kada je u pitanju ravnopravnost. Ali, kao što vidite, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane svakako imaju puno razloga da se ponose onim što rade i hvala za priliku što ste mi dali to da kažem.
Iskoristiću ovo vremena što imam samo da sumarno odgovorim na još neke predloge koji su se ovde čuli. Jedan od njih je bio da se naši pitomci upisuju na Vojnu akademiju. Oni to već rade, to je regulisano predlogom ovog zakona. Tako se u članu 52. kaže: „Na studijske programe osnovnih integrisanih akademskih studija koje se realizuju na Univerzitetu upisuju se i školuju radi prijema u profesionalnu vojnu službu lica iz građanstva i učenici srednjih vojnih škola“. Stav 5. ovog zakona kaže: „Lica iz građanstva iz st. 1. i 3. ovog člana upisuju se na osnovu konkursa koji raspisuje Univerzitet u skladu sa svojim opštim aktom“.
Dakle, mi to regulišemo našim internim aktima i pravilima i to je, kao što vidite, regulisano. Svi naši pitomci automatski idu kroz odgovarajuću listu. Naravno, idu u Vojnu akademiju. Znate, kad vi četiri godine napravite dečaka, devojku, četiri godine provede u našoj Vojnoj gimnaziji, on je već vojnik. Naravno da ne želimo da izgubimo tako dragocen kadar.
Razgovaraćemo i o drugim stvarima, prekoračio sam vreme.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa kolegama, poštovani oficiri, nadam se, gospodine ministre, da ćemo u nekom od sledećih predloga zakona videti od vaših saradnika i neku ženu na rukovodećem mestu pored vas. Mislim da će to kvalitativno popraviti sigurno sliku, ovu o kojoj govorite, u obliku cifara koje su zaista impozantne kada je u pitanju učešće žena.

Moj amandman se odnosio na Agendu 2030. To je upravo Agenda koja govori o 17 ciljeva i 169 podciljeva za razvoj uopšte sveta kada je u pitanju i privredni rast i razvoj društva u jednoj novoj fazi projektovanja uopšte odnosa i političkih i ekonomskih i socijalnih, u vreme nove industrijske revolucije, u vreme digitalizacija, ali i u vreme borbe za nove energetske resurse.

To je potvrda u stvari da je to put kojim sigurno svet mora da ide, jer potvrda toga je da je u Berlinu 17. marta bila jedna velika konferencija od 60 zemalja sveta u Nemačkoj, gde je ministar spoljnih poslova Nemačke rekao –ukoliko ne bude bila implementirana Agenda 2030 u svetu, doći će do rata i to velikog svetskog rata. Naravno da svaka zemlja će da radi na tome da do toga ne dođe i da ne učestvuje u tome i to smo imali prilike da vidimo u ovim spoljno-političkim odnosima, da određene države EU nisu učestvovale u ratnim operacijama, ali Srbija mora da se okrene sebi i okrenula se kada je vojska uopšte u pitanja i kada je obrazovanje naših kadrova za budućnost u pitanju i ono što je pokazala je da razmišlja o tome da su mnogi bezbednosni izazovi oko Srbije i da zbog toga mi pre svega treba da se okrenemo sebi u mnogim situacijama, da kada govorimo o vojnoj neutralnosti kao našoj politici i strategiji da smo negde pod velikim pritiscima već podeljenih saveza.

Zbog toga kada govorimo uopšte o amandmanima za vojno obrazovanje, vrlo je važno reći da je Srbija 2012. godine zatekla jedan potpuno drugačiji koncept nego što je sada, pored demilitarizacije koja je vršena permanentno do 2012. godine kroz topljenje tenkova i velike količine oružja, kroz otpuštanje oficirskih kadrova, pogotovo onih koji su učestvovali u odbrani integriteta i suvereniteta Republike Srbije u našoj južnoj pokrajini Kosovu, kao i ustupanja mnogih velikih razvojnih projekata države Srbije u oblasti vojne industrije drugim državama.

Godine 2012. SNS kada je uzela učešće u Vladi Republike Srbije i kada je imala svog ministra odbrane, gospodina Aleksandra Vučića i kada je državni sekretar tada bio donedavni ministar, gospodin Đorđević morali su pre svega da se suoče sa velikim finansijskim kolapsom ne samo budžeta Republike Srbije, već i budžeta Vojske Republike Srbije. Tada je vrlo teško bilo pre svega osposobiti sve ono što treba za normalan rad Vojske Republike Srbije sa onim sredstvima sa kojima je imala.

Naravno da je uz pomoć koalicionih partnera i svih subjekata u društvu kada je u pitanju i Ministarstvo finansija, uspela da zadrži jednostavno pozitivan kurs kada izvrši reformu kompletne privrede sa velikim poteškoćama i naravno sa svim tim teškoćama se uspešno nosila sve četiri godine.

Zbog toga danas imamo rezultat tih ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije imamo rast od 4,5%, imamo planirani deficit za prva tri meseca 40 milijardi dinara, a mi smo završili sa suficitom od 6,1 milijarde dinara. To pokazuje u stvari da je sada prilika i za budžetom za 2018. godinu, da je budžet vojske koji iznosi 70 milijardi dinara povećan u odnosu na prošlu godinu za gotovo četvrtinu, a to je 11,6 milijardi dinara više, nego 2017. godine, opredeljeno za vojsku.

Naravno, da će ta sredstva biti opredeljena za unapređenje i kupovinu nove opreme, ali i za remont postojeće opreme. Samim tim da bi sve to uradila Vojska Srbije ona mora da ima adekvatne kadrove koji mogu jednostavno da se nose i sa ovakvim zadacima koji su joj zadati u 2018. godini.

Zemlja sa ratnom tradicijom i sa burnom istorijom kao što je Srbija mora da razmišlja o tome da svoje kadrove pre svega čuva, a sa druge strane da radi na njima i da permanentno se usavršava. Uvek je Srbija imala dobre pripadnike vojske koji su završavali i prestižne škole, ali bogami i njena doktrina kada govorimo o vođenju određenih ratnih operacija bila prikazana na prestižnim univerzitetima i na zapadu i na istoku.

Prema tome, takav jedan trend u eri novog svetla, novog razvoja privrede, razvoja nove industrije koja nam negde razvoje tehničkih i tehnoloških nauka daje jednostavno pokazuje taj put kojim Srbija ide i vojno-tehnički instituti i Vojna akademija upravo radi sa mladim kadrovima na unapređenju i rame uz rame razvijenim industrijama sveta u vojnoj oblasti može da se nosi i zato je važno da mi naše kadrove koje proizvodimo na tim vojno-obrazovnim institucijama zaista ljubomorno čuvamo i o njima vodimo računa.

Danas građani Srbije jako su osetljivi pogotovo kada je u pitanju uopšte tema Vojska Srbije, kada je u pitanju rodoljublje i kada je u pitanju borba za slobodu, i zbog toga treba zaista pohvaliti vaše nastojanje i inicijativu da ste 4. februar predložili kao dan koji treba da obeležava Srbija, to je dan ratnika Srbije, u stvari predstavlja jedno istorijsko pomirenje svih ratnika koji su u ime nekih politika u prošlosti ratovali, jer na kraju krajeva Srbija je izgubila jako puno muških glava u svim tim ratovima, i na kraju krajeva danas se borimo da popravimo tu demografsku sliku koja govori o tome da zaista kada vi imate godišnje 38.000 manje stanovnika u Srbiji. Pre svega, treba da vodimo jednu mudru i spoljašnju i vojnu politiku i zaista Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom odbrane i …pogotovo kada treba sačuvati uopšte jednu politiku vojne neutralnosti.

Ono što treba reći, to je da razvojni projekti, kao što smo imali prilike da čujemo da su Nora, Alas, Morava, zatim Lazar, Oganj u stvari su razvojni projekti naših kadrova. LJudi koji su radili u našim institutima i koji su danas priznati kroz praktično kompletnu industriju koju dajemo kroz proizvodnju i plasiramo na određena tržišta i kao takvi suštinski pokazujemo da naši kadrovi imaju budućnost, pogotovo oni koji završavaju prestižne škole vojno-obrazovne institucije Republike Srbije. S toga, je ova agenda, koja je 20, 30 predložena kao jedna od najvažnijih agendi razvoja i privrede i društva u budućnosti u stvari jedna od predloga da se i Vojska Srbije u budućnosti nosi sa svim razvojnim projektima u tom delu i obezbedi održivi rast i razvoj naše ekonomije i privrede. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je da se napravi veza između vojnog obrazovanja i jačanja bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Činjenica je da Srbija može da se podiči dugogodišnjim kvalitetnim vojnim obrazovanjem, kako na nivou srednjih vojnih škola, posebno kada je u pitanju ono najviše vojno obrazovanje.

Smatrao sam da Ministarstvo odbrane treba da obrati pažnju na činjenicu da se Vojska Srbije iz dana u dan modernizuje, da ili sami proizvodimo, kao što su moje uvažene kolege više puta istakle, naša namenska industrija sama proizvodi najsavremenije borbene sisteme. Sa druge strane, snabdevamo se najsavremenijim borbenim sistemima iz prijateljskih zemalja. Zahvaljujući pre svega mudroj politici predsednika republike Aleksandra Vučića, cela Srbija je mogla da vidi da smo praktično dobili na poklon šest Migova 29, da smo dobili 30 oklopnih vozila i 30 tenkova. Vi ste gospodine Vulin najavili helikoptere i avione iz takođe bratske i prijateljske Belorusije.

Ono što je važno, to je da ljudi koji sutra budu oficiri Vojske Srbije, budu dovoljno osposobljeni da mogu da upravljaju, rukuju i da komanduju vojnicima koji budu radili na tim najsavremenijim borbenim sistemima. U tom smislu, smatram da je jako važno da se radi na jednom permanentnom usavršavanju naših oficira, ne samo kada studiraju, odnosno u toku osnovnih studija, nego moramo da vodimo računa o jednom permanentnom celoživotnom obrazovanju, kako bi naši oficiri, oficiri Vojske Srbije uvek išli u korak svojim znanjima, veštinama i sposobnostima sa borbenim sistemima koje nabavlja Ministarstvo odbrane, odnosno sa kojima se snabdeva Vojska Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.