Pa, koliko je značajna ova tema o kojoj mi raspravljamo i koliko su zainteresovani svi za ovu temu možda u prilog tome govori i jedna knjiga koja je objavljena sa naslovom „Parados“, čiji je autor Mile Isakov, bivši član Vlade Srbije koji je bio svedok svih događaja koji su se odvijali 2000. godine i posle 2000. godine koji kaže u jednom delu te knjige – Nakon ubistva kriminalca Zorana Đinđića u Vladu je došao tadašnji ambasador američki Vilijam Montgomeri, gde su mu predlagali članovi Vlade i vladajuće stranke da oni misle da bi najbolji predsednik Vlade bio Zoran Živković, na šta je, parafraziram Mileta Isakova, Montgomeri je rekao – Mene ne interesuje, tj. Ameriku ne interesuje koju ćete budalu staviti na čelo Vlade, nama je od interesa da ministar vojni bude Boris Tadić.

I to je jedan od niza dokaza koliko je značajna uloga Vojske i koliko su svi ostali zainteresovani i znamo kako stoje stvari i kasnije je išao, posle Borisa Tadića došao je Dragan Šutanovac i tako redom. Znači, uvek je tu bio interes, interesna zona stranih ambasadora, odnosno drugih zemalja.

I naravoučenije koje može da se izvuče je, Vilijam Montgomeri je nekad bio ambasador Amerike, sada je savetnik Srpske napredne stranke, naravoučenije bi glasilo - Montgomeri je uvek Montgomeri.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Jovanoviću, izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Pa, suštinski amandman ne predstavlja apsolutno ništa što bi moglo da radikalno pospeši kvalitet predloženog zakona, ali ono što je bitno, bitno je da se sagleda i tehnička ispravnost samog teksta predloženog zakona i u tom pravcu zaista poslanička grupa SPS je pokušala da da svoj doprinos kako bi i u gramatičkom i u bilo kakvom drugom smislu reči pre svega leksičkom dobili što kvalitetniji tekst zakona.

Tako da u tom smislu želim da samo ukažem da mi jednostavno potvrđujući i spremnost za podršku amandmanu i da ćemo glasati za taj amandman, a i samim tim i za zakon, želimo da vam ukažemo da imate u vidu i činjenice koje se vezuju za ono što bi možda moglo da se popravi, a to je barem onaj deo na koji smo stalno ukazivali, da kroz harmonizaciju zakonodavstva, Srbija sa zakonodavstvom EU ne pribegavamo nečemu što izlazi iz okvira srpskog jezika i srpske gramatike.

Ipak treba da vodimo računa o očuvanju i našeg stila pisanja i našeg načina izražavanja i u tom smislu da prilagođavamo i terminologiju i sve ono što se vezuje za eminentnost našeg jezika, kada je u pitanju tekst zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginica Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi već treći dan u okviru rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju raspravljamo iako je u odnosu na ostale predloge koji su na dnevnom redu manje bitan.

Svi se slažemo da je ovaj zakon potreban s obzirom da je na snazi, odnosno da je važeći zakon koji reguliše ovu oblast zakon o vojnim školama i vojno-naučnim istraživačkim ustanovama koje je donela Savezna Skupština SRJ 1994. godine, kao izmene i dopune iz 2005. godine.

Zadnji rok za usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije bio je decembar 2008. godine. Znači prošlo je 10 godina, a da ovaj zakon nije donet, a danas se donosi po hitnom postupku. Mi podržavamo neophodnost uređivanja materije vojnog obrazovanja i usaglašavanje sa pravnim sistemom Republike Srbije i smatramo da ovaj zakon treba da postoji.

Na ovaj Predlog zakona kroz veći broj amandmana dali smo određene predloge kako terminološke, tako i suštinske koji su vezani za saradnju sa civilnim vojno-školskim ustanovama.

Želimo da se Zakon o vojnom obrazovanju konačno donese i da bude dobar i to je u interesu svih nas, kako u interesu vojske, tako i u interesu same države. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Periću, izvolite.

Mi u SRS se nadamo da se nikad više period koji je bio od 2000. godine od 5. oktobra, pa nekih deceniju, neće ponoviti kada je u pitanju Vojska Republike Srbije.

Zasigurno nije Vojsku Republike Srbije spasio ni jedan ministar, nije ih spašavala ni Vlada, nego časni i čestiti oficiri i naravno vojnici koji su bili u tom periodu.

Za nas je ovo veoma važna tema i mi smo joj pristupili veoma ozbiljno. Amandman koji sam ja podneo u ime SRS, gospodine ministre, je suštinske prirode, imajući u vidu na kojoj vetrometini mi danas živimo i postojimo, ovo ste morali da prihvatite, jer bi sigurno zakon bio kvalitetniji.

Mi smo u stavu 3, odnosno u stavu 1. člana 3. rekli da se vojnim obrazovanjem ostvaruje poseban cilj koji proizilazi iz prirode vojne službe i posebnih uslova pod kojim se obavljaju poslovi za potrebe odbrane.

Posle reči „odbrane“ dodajemo „i teritorijalnog integriteta i suvereniteta države“.

Ovo je nama veoma važno da se nađe u Zakonu o vojnom obrazovanju jer vi vidite da na Republiku Srbiju danas kidišu i ala i vrana.

Ukoliko bi vi ovo prihvatili i postao sastavni deo ovog člana, odnosno Zakona o vojnom obrazovanju, mi bi imali dodatne garancije da neće se pojaviti neki separatistički pokreti kojih već ima. Oni su potpomognuti kako domaćim petokolonašima, tako i uticajima nekih službi sa strane i to posebno dolazi do izražaja u ovom periodu u kojem mi živimo, kao i u nadolazećem periodu.

Ovo je trebalo prihvatiti jer teritorijalni integritet je važan isto koliko je važno da budu redovne penzije, da budu dobre, da naša omladina i svi drugi koji su radno sposobni imaju posla. Važno nam je da naša država zaista ima dobru situaciju kada je u pitanju ovaj teritorijalni integritet.

Kada je u pitanju suverenitet države takođe smatramo da treba obratiti posebnu pažnju, tako da je malo nelogično da ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite koleginice Jovanović.

Kao što smo govorili u toku ove rasprave i o Zakonu o vojsci, jasno je da odbrambenu politiku zemlju, vojne i političke saveze ne definiše vojska. Upravo zbog toga mi treba da pomognemo našim oružanim snagama da u budućnosti budu još opremljenije, da bude naša zemlja zaštićena apsolutno od svakog nasrtaja i pokušaja nasrtaja krvožednih NATO članica.

Zbog toga insistiramo na tome, evo već koji dan raspravljamo, da je neophodno započeti proces učlanjenja Srbije u ODKB.

Ali, ja ću, gospodine ministre, da govorim o onom konceptu, odnosno onom delu koji se tiče Vojske Srbije o kojima je uvek nepoznanica i javnost malo zna, a to je moral vojske. Apsolutno možemo da kažemo od davnina da je moral srpskih vojnika uvek bio na najvišem nivou i otuda onaj NJegošev stih: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“. A da bi to bilo još bolje u budućnosti, potrebno je i vezano je za ovaj amandman na član 2, da se apsolutno usredsredite kao ministar u Vladi Republike Srbije na to da se prestane više sa davanjem i garancija i pomoći za propala javna preduzeća, da Narodna skupština Republike Srbije pomaže elektroprivredu i njene satelite, umesto da se daje za vojno-tehničko usavršavanje vojske, da se ulaže u potpunu profesionalizaciju i do kraja, ona, dakle, nije izvršena do kraja naše vojske. Mislim na to da se kod selekcije budućih profesionalaca u vojsci upravo vratimo na ovaj NJegošev stih ili na sve ono što je govorio slavni general Živojin Mišić.

U tom smislu, mi možemo da pozdravimo to što ste vratili ono što je najvažnije za vojsku, a to je oficira za moral, ali svakako morate, gospodine ministre, kao ministar u Vladi da se borite protiv toga da neke prozapadne nevladine organizacije budu izbrisane sa budžeta, da se da za vojsku.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Nenad Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Saviću.