Hvala predsedavajući.
Poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, poštovani ministre, čast mi je što danas imamo priliku da zajedno diskutujemo o ovako gordom resoru i o njegovim bitnim elementima.
Onaj ko je uvek na raspolaganju svom narodu, ne samo u onim krajnjim situacijama i najmanje poželjnim kada je rat ili neko vanredno stanje jeste Vojska Srbije, koja budi čist i jedinstven primer sigurnosti i bezbednosti u nama.
U našoj državi su se proizvodili vojna oprema i naoružanje, iznedrili su se mnogi vrsni oficiri, mi smo prosto bili jedna vojna industrija. I zamislite sada, jednog dana, tamo negde početkom 2000. godine, i sve se kao nešto odigrava tih godina, došli su rukovodioci žutog preduzeća i unazadili, demolirali, rasturili Vojsku Srbije, istopili i utopili po belom svetu, zarad svojih džepova. I onda se to ponavlja negde 2007, 2008. i 2009. godine i shvatite da nisu prodali samo zidove i zgrade koje su ostale same.
Zamislite, na primer, da ste ekonomista, računovođa, i dođe direktor vašeg preduzeća i proda vaš računar, vaše registratore, sav inventar, a očekuje na kraju godine da ste napravili saldo, izravnali račune i, naravno, ostvarili profit. E, pa, to nije moguće, gospodo i nije realno. A takva situacija je zadesila Vojsku Srbije.
Na svu sreću, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, računa i vodi računa o osnaživanju vojske i njenom ugledu u svetu, obrazovanju, spremnosti, obučenosti i opremljenosti.
Shodno tome, podnosim ovaj amandman koji će dopuniti član 3. ovog zakona. Hvala.