Uvažena predsednice, uloga nastavnika vojnih škola i akademija je presudan faktor uspeha naših pitomaca i akademaca. Nastavnik vojnih škola mora da voli svoj posao, jer ljubav prema svom pozivu osnovni je faktor uspeha naših pitomaca i akademika.

To je najbolje uvideo i najveći švajcarski pedagog i jedan od najvećih svetskih pedagoga Pestaloci, koji je rekao: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti“, misli vaspitavati svoje đake.

Isto tako, to je uvideo i veliki ruski pedagog i jedan od najvećih svetskih pedagoga Belinski, koji je izgarao od ljubavi prema svom zanimanju vaspitača, koji je rekao, citiram: „Da se 10 puta ponovo rodim, 10 puta bih bio ponovo vaspitač, jer nema boljeg ni plemenitijeg poziva nego što je vaspitački“. Jer, pitomci dobro znaju da li vaspitač koji ih vaspitava i obrazuje govori ono što je naučio, da li govori ono što zna, ili govori ono što jeste.

Jedan francuski veliki pedagog levo orijentisan, ovako je rekao, citiram: „Nastavnik ne predaje ono što je naučio. Nastavnik ne predaje ono što zna. Nastavnik predaje ono što jeste“. Završen citat.

Da li možete zamisliti, gospodo narodni poslanici, da je bivši predsednik države Boris Tadić, zvani lipicaner, koji je 2006. godine rekao, citiram: „Šta će nam vojska“, da on može da predaje na Vojnoj akademiji? Ja ne mogu. Gospodo iz bivšeg režima, možete li vi? Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je moj kolega Atlagić malo zapostavio Vuka Jeremića, zvanog vuk potomak, onaj što je nasledio naftni izvor u teksaškom selu Ježevica kod Čačka i koji je kupio stanove od milion evra, koji je aktivno učestvovao u penzionisanju 300 oficira sa ratnom tradicijom, javno se hvalio u SAD, pred NATO generalima i pri tome se zalagao za civilnu vojsku u kojoj je sam služio i da je na određeni način komandovao vojskom kao civilni vojnik na službi kod Borisa Tadića. Tu je odslužio vojsku, tu je komandovao, tu je sve radio, tako da ja ne dozvoljavam gospodinu Atlagiću da zapostavi komandnu ulogu Vuka Jeremića, tzv. vuka potomka.

Ono za čega se ja zalažem, da mi za razliku od njih treba da zarađujemo novac, da stvaramo ekonomiju koja će proizvoditi novac. Oni to nisu znali, oni su samo znali kako se novac troši a ne kako se zarađuje. Taj novac je kod njih dolazio uglavnom od duga. Sem duga, oni su proizvodili još maštu i iluzije. Mi smo sa takvom praksom svakako raskinuli, ali, moramo obratiti pažnju da nam se to ne ponovi.

Već sam govorio kako se u stočarstvu može napraviti daleko veća poljoprivredna proizvodnja, a mislim da i za povrtarstvo i voćarstvo možemo takođe da napravimo napredak i da stvorimo što veći bruto domaći proizvod iz poljoprivrede i time opremimo našu vojsku.

Država se ne brani tuđom vojskom nego svojom, da bi se ona mogla odbraniti i da bi se protivnik mogao savladati, a ja ću reći – odvratiti, bez upotrebe sile. Naša vojska mora biti moderno naoružana i na takav način odvratiti svakog mogućeg protivnika od namere da bilo šta učini na ovom području.

Ja čvrsto verujem da ćemo mi to učiniti i da će naš narod prepoznati šansu i videti razliku između nas i njih i da ćemo te ciljeve ostvariti. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo Zvonimir Đokić.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, poštovani oficiri, poštovani narodni poslanici, ponovo ću na početku svog izlaganja o ovom amandmanu citirati predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je jednom prilikom rekao sledeće – Vojska Srbije uvek mora da bude spremna, a na srpskoj politici je da čuva mir i stabilnost i da spreči da vojska ikada bude upotrebljena. Ali, vojska mora u svakom trenutku da bude spremna da odgovori svakom izazovu i odvrati svakog agresora od pomisli da ugrozi našu zemlju.

Svima nam je jasno da bez jake vojske nema jake države. Ali, ni bez jake države i mudre politike ne može biti jake vojske. Vlada Srbije i kompletan naš državni vrh uočili su odavno neke probleme koji muče Vojsku Srbije i vojno školstvo zajedno s njim. Između ostalog, to je javno objavljeno, to je nizak standard profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, nerešena stambena pitanja Vojske Srbije itd.

Nedavno smo čuli i od ministra Vulina da se svakako radi na povećanju tog standarda, pa je on izneo jedan primer koji je svakako za pohvalu. Nekada je prosečan vojnik imao platu 33.308 dinara, a sada ima 38.805 dinara. Nekada je podoficir imao 43.686 dinara prosečno, sada ima 51.975 dinara. Oficir je imao 63.428 dinara, sada ima 73.712 dinara. Ali, svakako je ohrabrujuće i ono što smo čuli pre neki dan od predsednika Vučića, koji kaže – Srbija već tri godine za redom ima višak novca u budžetu. Nakon povećanja plata koje se očekuju do kraja ove godine, a koje je najavio predsednik… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela Olivera Pešić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, i ovaj moj četvrti amandman ide u pravcu da se poveže sveukupni razvoj Republike Srbije sa vojnim obrazovanjem, tako da sam predložila da se u članu 4. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi: „Ostvarenjem posebnih principa vojnog obrazovanja obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na socijalnu ravnopravnost“.

Predlogom zakona definiše se propisivanje posebnih principa vojnog obrazovanja i njihova harmonizacija sa opštim principima obrazovanja propisanim zakonom kojim se uređuju osnove obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.

Vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije, a dobro vojno obrazovanje je stub jake vojske. Ulaganjem u vojno obrazovanje ulažemo u vojsku i stvaramo jaču Srbiju. Ovaj moj amandman ide upravo u tom pravcu.

Iskoristiću ovo malo vremena što mi je ostalo, obzirom da se više neću javljati po amandmanima, da pohvalim set zakona kojima se poboljšava status vojske i kojima se poboljšavaju uslovi života za bezbednosnu strukturu. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo Ivan Manojlović.
Izvolite.
Na član 4. amandman je podnela Stanislava Janošević.

Hvala poštovana predsednice Skupštine.

Godine 2006. uspeli su da ugase zrenjaninski garnizon i Vojska je napustila garnizon u Zrenjaninu, obzirom da je došao u veoma loše stanje. Mogli ste samo da zateknete nekolicinu vojnika koji uopšte nisu predstavljali ni jedan vid vojne formacije, već isključivo obezbeđenje tih objekata.

Na svu sreću, 2014. godine državni i vojni vrh su doneli odluku da se Vojska vrati u zrenjaninski garnizon, koji danas predstavlja komandu za razvoj banatske brigade.

Mi Zrenjaninci smo posebno ponosni na činjenicu da se 2016. godine održala parada u Zrenjaninu pod nazivom „Begej 2016“ što je svakako svojevrsno obeležilo povratak Vojske u grad.

Ovo je posebno bitno za nas i ono što je povezano sa tim, a želim da pohvalim, jeste jako dobar primer manifestacije „Otvoreni dani“ koja povezuje građane svakako sa pripadnicima Vojske, posebno onom mlađom populacijom, mladićima i devojkama koji bi mogli da se okušaju na taj način, konkurišu i zaposle u Vojsci Srbije kao profesionalni vojnici.

Zaista je neophodno da pohvalimo sve ono što treba pozdraviti i što predstavlja dobar primer. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela Jelena Žarić Kovačević.