Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, te da imamo uslova za nastavak rada.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o Trećoj tački dnevnog reda – Predlog zakona o vojnom obrazovanju.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala gospođo predsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 2. stav 5. koji glasi: „Vojno stručno osposobljavanje, u smislu ovog zakona podrazumeva programe obuke za rezervne oficire Vojske Srbije, kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu i stranih državljana“. Amandmanom smo tražili brisanje reči „Vojske Srbije“, jer sam predloženi tekst ovog amandmana odnosi se na Vojsku Srbije.

Za izbor kandidata za kurs rezervnih oficira Vojske Srbije postoje kriterijumi i uslovi, kako za muškarce, tako i za žene. S tim, kod odabira nema nepotizma, partijskog pritiska, nego odabir najboljih, najsposobnijih, kako psihološki, tako i fizički, da bi se upravo dobila najbolja ocena sposobnosti kandidata. Tim i takvim odabirom najboljih kandidata bi se ispunila i forma i suština, a ne procentualno toliko žena, toliko muškaraca.

Kod odabira kandidata za školu podoficirskog kadra iz osnovne škole, da li komisija treba da procenjuje samo psihološke, bezbednosne i proveru znanja, kao što je to u članu 47. stav 2, a ne ono što je mnogo bitno – fizička sposobnost.

Usvajanjem ovog zakona šta će se desiti sa trećim najvećim organizacionim sistemom Vojske Srbije, a to je KZO – komanda za obuku i usavršavanje podoficira, konkretno Pančevo. Osnovna obuka i ostali specijalistički centri koji su do 2007. godine školovali podoficire, šta će biti sa kadrom iz tih centara. Zašto u diplomama svršenih vojnih akademaca piše menadžer odbrane, a ne kako bi trebalo oficir Vojske Srbije, kao što je to bilo dok je Srbija imala pravu i organizovanu Vojsku do petooktobarskog puča i žute revolucije. Primer, u jednom divizionu 250. raketne brigade od decembra prošle, do marta ove godine, napustilo je, možda ministar to i ne zna, ali, svojom voljom šest mladih oficira. Pitam vas, šta ih je opredelilo na taj čin? Pa, pretpostavljamo da je ovaj životni standard…

Hvala. Vreme.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Aleksandra Belačić.
Da li želi reč?

Poštovani ministre, mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli veliki broj amandmana kako bi se poboljšalo predloženo zakonsko rešenje i tokom pripreme za ovu diskusiju na sajtu Ministarstva odbrane sam pronašla interesantnu izjavu vašeg prethodnika u kojoj se navodi da Republika Srbija šalje vojnike u mirovne misije, radi unapređenja odnosa sa EU, uz zadržavanje vojne neutralnosti.

Smatram da je ta izjava prilično nerealna i da je nemoguće napredovati ka EU i danas, sutra pristupiti EU, a na dugi rok zadržati vojnu neutralnost. Dakle, EU sa sobom povlači učlanjenje u NATO pakt. Mislim da ste donekle neiskreni u svom stavu da jednako uvažavate i partnere sa Zapada i partnere sa Istoka, jer da je tako, ne biste slali vojnike isključivo u mirovne misije, pod pokroviteljstvom EU i UN, a istovremeno kažnjavali zatvorskim kaznama ljude koji se samostalno organizuju i odlaze u Ukrajinu da na neki način podrže ruski narod u tim sukobima.

Generalno, favorizovanje te proevropske opcije u odnosu na nacionalnu prisutno je u svim porama društva, Vojska je tu najmanje kriva, mediji takođe tako tu nastupaju, što smo imali prilike da vidimo juče gde je SRS uprkos protivustavnoj zabrani okupljanja održala bez incidenata miting na ulazu u Hrtkovce, na izlazu iz mesta Jarak i gde se nakon održanog mitinga, kada se predsednik naše stranke već udaljio, pojavila jedna šačica narkomana, koja je izazvala incident i gde mi danas imamo priliku da u medijima danas čitamo kako smo mi navodno izvršili napad na nekoga, dok je zapravo prava istina da smo isprovocirani. Hvala.

Hvala i vi ste potrošili vreme.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, predstavnici narodne odbrane, Zakon o vojnom obrazovanju je specifičan zakon jer normira veoma osetljiv deo koji je vezan za efikasnost odbrane određene države.

Školovanje u smislu ovog zakona podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje koje realizuju visokoškolske ustanove.

Ovaj zakon, iako je dugo očekivan, ima dosta nejasnoća i nepreciznosti i zbog toga mi srpski radikali intervenišemo amandmanski da bi to stanje popravili u meri koliko je to moguće.

Konkretno, ja sam podneo amandman na član 2. stav 5. Zakona o vojnom obrazovanju, gde sam predložio da zbog preciznosti posle reči „služba“ doda se reč „kao“ i obrazovanje stranih državljana jer je to postojalo i do sada, a sada to samo precizno nagoveštavamo, jer je to suštinski veoma bitno zbog popularizacije našeg vojnog obrazovanja koje je nekada u našoj državi bilo izuzetno cenjeno.

Zato predlažem da ovaj amandman prihvatite.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, mi iz SNS smo potpuno svesni toga da samo jaka, moćna i stabilna Vojska Srbije jeste garant i mira u tako turbulentnim vremenima u kojim živimo, u takvom okruženju u kome živimo, da nam sa nekih strana posebno stižu nekada neke varnice i neke pretnje i da iz tih razloga moramo da radimo još više da bi naša vojska bila jača, modernija i spremnija da odgovori na sve izazove koji mogu da je sačekaju u budućnosti.

Našu Vojsku ne jačamo da bismo bili pretnja bilo kome, već da bismo bili sigurni na svome i da bi se naš narod osećao sigurno i bolje i stabilnije na svim prostorima gde živi.

Jačanje Vojske Srbije je garant stabilne države, garant stabilne ekonomije i privrede. Tamo gde je bezbednost izvesna, tu dolaze investitori, tu se otvaraju fabrike i to se pokazalo i prethodnih pet godina, stabilna Srbija, Srbija koja može da garantuje sigurnost, bezbednost investitorima i građanima i kapitalu jeste magnet za investitore i jeste magnet za otvaranje novih radnih mesta i jeste privlačno svojim građanima da ostanu u njoj da žive i stvaraju svoje porodice.

U tom smislu, ja kao poslanik SNS, uveren sam i moje kolege ćemo podržati ovakav zakon. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani oficiri Vojske Republike Srbije i predstavnici BIA, podneo sam amandman na član 2, sa predlogom, na vojno obrazovanje, da se doda stav 6.

Ovaj set patriotskih zakona koji na inicijativu Ministarstva odbrane, a na Predlog Vlade Republike Srbije je došao ovde u parlament, pred poslanike, je dokaz da je Srbija posle korenitih promena 2012. godine i dolaska Aleksandra Vučića na mesto ministra odbrane zauzela jedan pro-srpski stav. Ne samo što se tiče Vojske, pro-srpski stav, nego što se tiče i politike države uopšte.

Ne samo da je Aleksandar Vučić, prvi pro-sprski ministar odbrane, nego i svi ministri koji su došli posle njega, tu mislim i na gospodina Rodića i na gospodina Gašića, i na gospodina Đorđevića, i naravno i na aktuelnog ministra odbrane u Vladi Republike, na gospodina Aleksandra Vulina.

Drago mi je da gospodin Vulin ima hrabrosti i zna da stvari nazove onim imenom kojim i treba da budu nazvani. Nadam se da ću uskoro imati priliku da mu postavim jedan set pitanja, odnosno ne njemu, nego Ministarstvu odbrane, set pitanja na osnovu svega onoga što smo čuli, a da se dešavalo oko naše Vojske i u vezi sa našom Vojskom u periodu do 2012. godine.

Kada kažemo vojno obrazovanje, sama reč obrazovanje uvek nas asocira na teoriju. Sama teorija bez prakse nije nešto i nije neka platforma sa koje mi možemo da izgradimo one najkvalitetnije kadrove. Potrebna nam je osim teorije i praksa, kroz praksu mislim na vojne vežbe, mislim na manevre. Svi znamo da se najbolji i vojnički i oficirski kadrovi stiču u ratnim sukobima, ali mi ne želimo rat. Školovanje ovih kadrova za sada nema nameru da ide u rat, nego da odvrati svakog onog ko misli da može da ugrozi bezbednost ove države.

Posle ove dve praktične stvari koje sam naveo, postoji još jedan vid, a to je usavršavanje koje je gospodin Vulin rekao, a to je kada naši pripadnici jedinice Vojske Republike Srbije učestvuje u mirovnim misijama i kada odavde…