Hvala kolega Martinoviću.
(Zoran Živković: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Imate pravo da govorite po amandmanu. S tim što bih se potpuno složio sa kolegom Martinovićem u okviru onoga što je rekao, ali, naravno, zbog dalje parlamentarne debate nisam hteo da vam izričem opomenu. Imate pravo da se izražavate kako god želite, naravno, i metaforično i na svaki drugi način, ali nemate pravo da vređate nikoga, što je već pitanje vašeg stila i odnosa prema kolegama, pitanje kućnog vaspitanja.
Hvala na ovim sugestijama.
Imate pravo po amandmanu. Izvolite.

Tri puta sam pomenut i nemam pravo na repliku. Dobro, i to je deo neke logike.

Vrlo mi je žao što kolega koji bi morao da čuje dobro, a i vi predsedavajući, niste razumeli da je poenta moje malopređašnje priče bila u logici, a ne u psima. I to je potpuno besmislena stvar. To gde se ko sam prepoznaje, to nije moje da se time bavim, niti sam to mislio.

Kolega, ja vam nisam dao repliku.
Znači, vi možete govoriti po amandmanu. Znate kako amandman glasi, a mogu i da vam ga pročitam. Evo, pročitaću: „Vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na modernizaciju“. Hajde da razgovaramo o modernizaciji Vojske Srbije. Izvolite i hvala vam na razumevanju.

Modernizacija je, naravno, vrlo važna stvar u bilo kojoj sferi života, u sistemu odbrane, u Ministarstvu odbrane, u Vojsci Srbije i bez toga se ne može.
Modernizacija, naravno, mora da se odvija po nekoj logici. Zato sam ja malo pre pokušao da objasnim da je, ako imate 300 i nešto amandmana, ili 500 i nešto amandmana na jedan predlog zakona, na prvih par članova jednog predloga zakona, onda vi verovatno logično i moderno mislite da taj zakon nema nikakve veze.
Malo pre sam pozvao ministra da povuče zakon zato što ima previše amandmana koji govore o tome da taj zakon nije dobar i očekivao sam reakciju ministra na ono što sam govorio, a nikako reakciju nekoga ko se prepoznao u nekom istraživanju sovjetskih naučnika pre 100 godina. Ja se time nisam bavio.
Drugo, sve moje kolege koje me malo bolje znaju, znaju da ja vrlo poštujem prava svih životinja i nikako ne bih upoređivao nikoga ni sa kim na neki ružan način. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Pavlov je sovjetski naučnik koji je preminuo 1936. godine. Svojevremeno je nominovan za Nobelovu nagradu. Eksperimentisao je sa psima, a ti psi su imali uglavnom tužnu i nesrećnu sudbinu. Ja stojim iza onoga što sam rekao. Dakle, prethodni govornik, zbog toga što ne ume da govori o amandmanu i budući da se pokazao kao jedan od najvećih političkih promašaja Srbije u novijoj političkoj istoriji, ostalo mu je još jedino da vređa i da poslanike Srpske napredne stranke upoređuje sa psima.

On kaže da nije govorio o Pavlovljevom refleksu i nije govorio o psima, govorio je o logici. Evo, ja bih voleo, pošto je on mnogo obrazovaniji od mene, mnogo kulturniji, mnogo pristojniji, više je knjiga pročitao, da nam sad da definiciju logike, pa da mi vidimo da li mi poslanici SNS, koji podnosimo amandmane, podnosimo logične ili nelogične amandmane.

Znači, ja vas molim kao predsednik poslaničke grupe, molim vas i kao prijatelj i kao kolega, da date reč prethodnom govorniku da nam da definiciju logike, onu udžbeničku definiciju logike, pa ćemo mi da vidimo da li se naši amandmani uklapaju u tu definiciju ili ne.

Prethodni govornik inače ne zna ni da računa, što me čudi, pošto mu je računica uvek dobro išla posebno kada je novac u pitanju. Poslanici SNS su na čitav set vojnih zakona, koje zastupa u Narodnoj skupštini ministar Vulin, podneli 380 amandman. Ukupno je na sve te zakone podneto, ako se ne varam, 1.600 amandman. Sad mi kažite, kako je 380 veće i više, veći broj, od 1.600? Ako smo mi podneli 380 amandmana, pa ko je onda podneo ostalih 1.200 i ko zna koliko amandmana?

Dakle, ja vas molim, dajte reč prethodnom govorniku, pošto smo neuki, glupi, neobrazovani, nepristojni, ne znamo ništa ni o čemu, dajte mu reč pa neka nam da definiciju logike, a mi ćemo na brzinu da vidimo da li su nam ti amandmani u skladu sa njegovom definicijom ili ne.

Hvala kolega Martinoviću.
Svako ima pravo da misli i da govori u parlamentu kako želi. Ne mogu da vas poslušam u ovom sada delu.
Nastavljamo raspravu, svi mi dobro znamo šta je logika, možda će kolega imati priliku na nekom drugim mestu da kaže o tome.
(Zoran Živković: Dajte mi repliku!)
Nema replike.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč? (Da)
Sonja Vlahović, izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Ponosno mogu da kažem da sam poslanica Srpske napredne stranke i podnela sam čak četiri amandmana na Predlog zakona, imam pravo na to, a sve sa posebnim osvrtom na privredni rast i unapređenje privrednog rasta.

Ulaganje u vojno obrazovanje je ulaganje u budućnost Vojske Srbije i ulaganje u budućnost zemlje i svakog građanina, jer obrazujemo mlade ljude koji će biti spremni da odgovore na izazove. Reformišemo društvo, privredu, sistem, obrazovanje, a sve to radimo sa jednim ciljem, da deci ostavimo vedriju budućnost, uređeniju zemlju u kojoj će moći da se školuju, rade i pristojno žive.

Ponosno ću sada reći da me svaki građanin i građanka naše Srbije čuje, da je rast u prvom kvartalu 2018. godine 4,5%. Dobra je vest da je sve to vezano za privredni rast i da će plate i penzije do kraja godine biti povećane za 10%. Hvala.

Hvala, koleginice Vlahović.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Vera Ivanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, podnošenjem ovog amandmana želela sam da uvrstim u zakonski tekst i vojno stručno osposobljavanje kao uslov i neophodan elemenat u cilju rasta privrede i uopšte formiranja povoljnog ekonomskog ambijenta. Vojska predstavlja stub svakog društva i države, baš kao i obrazovanje.

Adekvatnim osposobljavanjem vojnog osoblja i činioca vojne industrije u stanju smo da proizvedemo vojnu opremu neophodnu za opremanje naše vojske, ali i da ostvarimo ekonomsku korist njihovim izvozom. To je poseban uspeh prethodnih ministara, najpre Aleksandra Vučića, zatim ministra Đorđevića i aktuelnog ministra Vulina, koji su kapacitete naše namenske industrije doveli do onog nivoa po kome je ona i stekla ugled svuda u svetu. „Milan Blagojević“ „Prva iskra“, „Zastava oružje“, „Krušik“, sve su to primeri uspešnih preduzeća koji na pravi način predstavljaju srpsku industriju i srpsko znanje.

Naša vojna industrija, u skladu sa svojim kapacitetima, uopšte ne zaostaje po kvalitetu u odnosu na visoke svetske standarde. Sistemi „Šumadija“, „Aleksandar“, „Nora“, „avion Sova“, zatim vozila „Lazar“ i „Miloš“ jesu ponos naše vojne industrije i uvek posebno zanimljivi na različitim međunarodnim izložbama.

Daljom reformom vojnog obrazovanja, zajedno sa ulaganjem u namensku industriju, srpska vojna industrija može biti zamajac celokupne privrede i privrednog rasta. Proizvodi namenske industrije su najčešće zamajac industrijskog razvoja zahvaljujući osvajanjem novih tehnologija i povećanjem kapaciteta. S obzirom na kompleksnost proizvoda, pogotovo složenih borbenih sistema, kosmičkih i nuklearnih istraživanja…