Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Ovo je važno pitanje, zato što smo definisali da kada gradite, sve što pripada kompleksu, da ga tako nazovemo, građevinskoj parceli na kojoj će se graditi kompleks stanova o kome govori ovaj zakona, pripada ovom zakonu i njega će graditi isključivo država, odnosno one kompanije koje dobiju javni poziv. Dakle, odnosi se na njega, ova sredstva koja će se obezbeđivati iz finansijskih institucija sa kojima korisnici budu zaključivali sporazum.
Ono što je van granice kompleksa, dakle, putna infrastruktura, mreža, dovođenje priključaka, kanalizacije, vodova, struje itd. će raditi oni organi lokalne samouprave ili države koji se bave tim poslom, što i jeste njihova obaveza kada se pojavi zakonito naselje na određenoj teritoriji, da ga opreme do granice naselja, komunalnom infrastrukturom.
Postoji onaj deo za koji ste u pravu, koji se tiče komunalne infrastrukture, odnosno, vodovoda, kanalizacije, uređenja građevinskog zemljišta, šta se dešava sa tim, na teritoriji kompleksa na kome će se stanovi graditi. Jedan deo, postoji preporuka, razgovara se sa lokalnim samoupravama, one nemaju obavezu da ne naplate, znači imaju preporuku da mogu da umanje cenu koja bi bila kao deo paketa subvencije ili da oslobode plaćanje. Oni nemaju direktnu nadoknadu tih troškova predviđenu ovim zakonom. Šta se računa?
Na osnovu povećanog broja ljudi koji će živeti tu, imaće povraćaj poreza na imovinu koji će građani plaćati, koji se delom sliva u lokalnu samoupravu, te je to za njih dugoročno, da kažem, interes za vraćanje i naravno, razmatraćemo u zavisnosti od stepena oslobođenja od lokalne samouprave do lokalne samouprave obzirom da se prihodi lokalnih samouprava, da budemo potpuno realni, jednim velikim delom oslanjaju na transferna sredstva koja država daje, koja im pomaže. Dakle, razmatraćemo šta možemo u tom smislu da uradimo da oni faktički ne bi bili oštećeni.
To je stvar koju razrađujemo, nema jedinstvenog šablona jer su i opštine u različitim situacijama. Neke opštine hoće da privuku pripadnike službi bezbednosti na svoju teritoriju. Izvinjavam se što uzimam više vremena. Neke opštine to žele, ali možda nemaju finansijske mogućnosti, gde će država morati da interveniše i da im možda kroz budžet to pomogne. Svakako da ćemo se truditi da tu ne bude oštećenja. Kažem, kroz porez na imovinu, taj deo novca se vraća kroz godine eksploatacije.

Hvala dr Stefanoviću.
Milorad Mirčić, izvolite.

Gledajte ministre, jeste intencija da se na neki način kroz porez na promet i kroz sve ostale troškove života koje će imati ti koji budu stanovali, ali to su većinom ljudi koji već stanuju u tim sredinama, pa oni plaćaju te troškove života, kupovinom hrane i ostalog, plaćaju na neki drugi način, uvećan za podstanarski zakup.

Ovde se radi o sledećem, da li ima razmišljanja da se stimulišu lokalne samouprave, upravo jednim delom ovo o čemu ste vi govorili? Pošto su transferna sredstva velikim delom sad prisutna u mnogim lokalnim samoupravama, pa između ostalog i u ovim gradovima o kojima se ovde govori u ovom zakonu, da li oni mogu da računaju da će ne samo transferna sredstva nego i još neki benefiti biti prema tim lokalnim sredinama, odnosno lokalnim samoupravama?

Evo vam jedan od primera samo radi slikovitosti. Mi imamo sportske i poslovne centre u mnogim gradovima, mnogim lokalnim samoupravama. Oni sami sebe ne mogu da izdržavaju od programa koji priređuju, od svega i to se zna. Mnogo su veći interesi nego što je ova ekonomska računica o kojoj bi eventualno mi trebali da razmišljamo.

Da li može Vlada ili resorno ministarstvo da na bazi velikih troškova, odnosno troškova koji su najvećim procentom prisutni, u funkcionisanju sportskih i poslovnih centara, a to je struja, komunalije, voda i sve, da li može Vlada da u tom pogledu napravi neki ustupak, pa da kaže, forme radi, da bude potpuno pokriveno po važećim zakonima za razvoj vrhunskog sporta? Vlada će u određenim mestima preuzeti finansiranje troškova, recimo struje, ja sada idem u detalje.

Da li je to moguće, čisto iz razloga što i lokalne samouprave trebaju da shvate da na ovaj način mogu biti stimulisane kada je u pitanju određivanje parcela na kojima će se vršiti buduća izgradnja. Zato što ovo nije ni malo mala stvar za lokalne samouprave. Nemojte zaboraviti, tu će pre svega akcenat da se stavi na izvođače radova koji su iz te lokalne sredine. Nemoguće je očekivati da baš sve firme iz Beograda idu u unutrašnjost, pa da tamo vrše radove. Na kraju krajeva, moraće radnu snagu angažovati u tim lokalnim samoupravama.

O tome se radi, samo da kažete da ne bi ispalo da je ovo leks specijalis drugi po redu.

Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Zaista se slažem da je važna tema i da o tome treba razmisliti. Ja ću preporučiti i Ministarstvu finansija da razmotri ukupne finansijske efekte. Dakle, šta je to što može država i koliko da učini.
Ovo bih odvojio od ovog primera sa sportskim halama zato što je često bilo, vi znate, u lokalnim samoupravama dosta je zavisilo i od menadžmenta uspešnosti rada tih ljudi. Neki su zapošljavali toliko ljudi u tim sistemima tih sportskih udruženja, pa sada država treba da mu plaća to što je on zaposlio 150 nekih ljudi u sportskom centru. Neka vode računa o tome da posluju tržišno. Ima onih koji to rade. Ne bih voleo da kažnjavamo one koji su bili uspešni upravo u ovom, ali treba uraditi analizu upravo efekata da ne bi paušalno rekli – e, možemo da ih oslobodimo ovo ili onog, jer sve to nekoga košta. Ako neko ne plati struju, mora neko drugi da je plati. Ako je plati država, odnosno plaćamo je svi mi. Onda se postavlja pitanje, zašto da plaćaju, ne znam, neke institucije. Treba sve da oslobodimo od plaćanja struje, hoću da kažem, tako to krene.
Što se tiče ovoga, potpuno sam saglasan da sagledamo mogućnosti lokalnih samouprava, jer ovaj zakon je preporučio faktički njima da se odreknu nadoknada za različite priključke. Da li će to sve lokalne samouprave moći videćemo, ali naravno tu postoji prostor da se sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom državne uprave, lokalne samouprave i građevine razgovara da se napravi neki dogovor šta je realno moguće, koliko lokalne samouprave mogu, šta je za njih značajno. Jesu oni i dalje, većina njih živi zaista tu, ali ne plaćaju porez na imovinu jer nemaju svoju imovinu. Dakle, oni plaćaju druge neke poreze koji će nastaviti da plaćaju konzumacijom tih dobara i usluga, ali porez na imovinu plaćaju samo zato što će postati vlasnici imovine. I kroz porez na imovinu, čiji jedan deo ide u finansiranje lokalnih samouprava, lokalna samouprava će imati dodatni efekat kao deo sopstvenih prihoda.
Transferna sredstva Republike, kako Republika bude popravljala svoju finansijsku situaciju, verujem da će se razmišljati da jedan deo sredstava dodatnih može da se uloži u lokalnu samoupravu, zavisno od potreba i mogućnosti.

Hvala ministre.
Reč ima Milorad Mirčić, izvolite.

Evo, ovaj drugi deo, ovaj drugi segment koji želim da se razjasni zbog javnosti u svakom slučaju, a i zbog nas poslanika. Mi treba da čujemo odgovor, odnosno objašnjenje šta će se sa onim sredstvima koja se oprihoduju na ime prodaje vojnih objekata, građevinskog zemljišta, opreme, jer svedoci smo da je sve više i više zainteresovanih za kupovinu, recimo građevinskog zemljišta ili uopšte zemljišta na kojima su sada trenutno locirane kasarne.

Da li će to biti jedan poseban fond koji će služiti u ove svrhe ili će se iz tog fonda nešto drugo uraditi? Da li će to biti mogućnost kompenzacije sa lokalnim samoupravama, da se lokalnim samoupravama na ime određenih troškova ustupaju određene površine kada su u pitanju neke građevinske parcele sa kojima raspolažu snage bezbednosti da li Vojska ili policija, nebitno je? Hvala vam.

Dr Nebojša Stefanović, izvolite.

Vi znate da Ministarstvo odbrane predlaže master plan kojim se faktički reguliše status vojnog zemljišta i vojne imovine. Taj master plan usvaja Vlada i na osnovu tog plana oni su predvideli šta rade sa onim neperspektivnim vojnim objektima, dakle onim vojnim objektima koji ne ispunjavaju namenu ili se nalaz ne delu teritorije koja više ne odgovara nameni koja je Vojsci potrebna. Da li su u centru naselja, pa je bolje da budu na periferiji iz bezbednosnih razloga, a da faktički kroz jedan deo imovine koju je Vojska nasledila, dakle posle Drugog svetskog rata, jedan deo kompleksa koji imaju, a koji mogu da prodaju.
Dakle, neki su ustupili, Vojska je ustupila u Nišu određenim obrazovnim centrima države. Dakle, ustupala je drugim institucijama jedan deo imovine koji jeste državna imovina, naravno, kojom Vojska raspolaže, a jedan deo imovine će biti iskorišćen u skladu sa planom koji je Ministarstvo odbrane predvidelo, dakle to služi i za nabavku druge imovine Ministarstva odbrane. Ta sredstva se troše ili za realizaciju programa stanovanja koju Vojska ima nezavisno od ovog programa, ili za ono što je bila nabavka opreme sredstava, tehnike koju Vojska ima, dakle da učestvuje delom u tome.
Dakle, to su prema mom saznanju ono što je sada u planu. Ne znam detaljno planove Ministarstva odbrane vezano za svaku stavku, ali mislim da je sutra ministar Vulin prisutan ovde u sali, mislim da može detaljnije da obrazloži, ali svakako da su to sredstva koja su unapred određena šta se sa njima radi i faktički taj master plan kada se proda određenoj kasarni ili deo imovine koju Vojska ima, oni je transformišu u drugu imovinu Vojske tako da se faktički očuva ono što je Vojsci potrebno i što čini njen rad efikasnijim.