Dobra stvar u ovom zakonu je što je baš sve jasno. Kriterijumi dodele su takvi da ko god bude želeo, dobiće. Nema rang liste, nema uslova. Bilo je nekad ranije nekih ranijih uslova gde je bilo mora da ima takav čin ili taj položaj, ako nema čin, ne može tu kvadraturu i toliko članova porodica ili toliko staža, sada toga nema. Želi čovek stan, dobije ga. Samo treba da bude kreditno sposoban, uz subvencionisanu cenu, država mu daje stan u Beogradu za 500 evra po kvadratu najviše. Možda će biti niže od toga.
Dakle, to su zaista povoljni uslovi. Zaista, zaista povoljni uslovi da neko može sebi da obezbedi stan po nekim mestima u unutrašnjosti će biti značajno niži od toga jer prosto tržišni uslovi su bolji, jeftinije su cene. I tu je što se toga tiče, dakle, kriterijumi su takvi da čovek može da se prijavi, ko se prvi prijavi prvi će dobiti.
Što se tiče izgradnje, ove godine planiramo da počnemo već preko pet hiljada stanova. I to ću, ja se nadam, u roku od dve godine će biti završeno tih pet hiljada, što ne znači da mi već u februaru, martu nećemo početi sa sledećim brojem stanova i to je dobro, jer u ovom slučaju nemamo potrebu za eksproprijacijom na svim lokacijama se radi o zemljištu koja je u državnoj svojini.
Dakle, nemamo potrebe da ga otkupljujemo od bilo koga. Imamo prenos vlasništva sa jednog na drugi nivo vlastito, administrativnih mera, nemamo ograničenje. Ovde se čeka donošenje zakona, zakon ćemo nadam se brzo doneti.
Kada Narodna skupština donese zakon, počinje javni poziv, počinje zvanična prijava.
Neko je pitao kako ste, ne znam, pre zakona. Morali smo da imamo neku inicijalnu informaciju, neki osnov, da bismo ljudima mogli da kažemo u šta se upuštamo, da li ima neko zainteresovan, u kojim mestima i koliko, i radili smo anketu. Ona nikoga ne obavezuje. Ti ljudi mogu da odustanu, sutra ujutru može da se prijavi neko ko se uopšte nije javio u toj anketi, ali smo morali da imamo neki osnov.
Što se tiče investitora, nijedan još nije otišao iz Srbije, ovi kojima so davali subvencije, a posle 14 meseca su se subvencije isplatile, i mi imamo zaradu od toga, kao Republika Srbija. Posle 14 meseca, 15, 16, 17 i svakog sledećeg meseca mi imamo zaradu od tih investitora. Na kraju krajeva, mnogo je bolje da ljudi imaju platu, nego da imaju nula dinara, da ne sede kući nego da imaju radni odnos.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik, Marina Ristić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću sa ukazivanjem na manjkavosti ovog Predloga zakona, malo ću se nadovezati na kolegu Aleksandra Šešelja, jer i ja sam primetila da u Predlogu ovog zakona je potpuno odsustvo i kriterijuma i prioriteta, i ne može niko da me ubedi da je to dobro, jer trenutno je zainteresovano skoro 19 hiljada pripadnika, gradi se u prvoj fazi - 1578, nek je i tih 5000, mada je za ovih 1578 negde i budžet izdvojen, i otprilike se zna, a eto, neka bude i 5000, i da neće biti te nikakve rang liste.

Ne znam kako je to moguće, sada ću citirati ministarku Mihajlović - da je ovo način i put da obezbedimo i sistemski trajno rešimo takvo pitanje, tim pre što ovde neće biti nikakvih rang lista i svi pripadnici koji žele da kupe stan, a koji su se do sada već negde prijavili da su zainteresovani, imaju priliku da kupe mnogo veće stanove.

To jeste divan govor, ali mene opet zanima, kada, kako, u kom roku će Ministarstvo 18.905 zainteresovanih da smesti u 1578 stanova, različite strukture, u različitim gradovima, i da mogu, opet citiram – da konkurišu za koji god stan veličine koji žele. Sama reč konkuriše, nameće tu rang listu. Jednostavno, moraju da postoje neki prioriteti, kome je hitno da se useli u stan, da li su to ratni vojni invalidi, da li su to samohrani roditelji, mora da se vidi u toj prvoj fazi ko će imati neki prioritet. Sada čujem da će to biti po redosledu prijavljivanja, gde će biti ti redovi, gde će oni dolaziti, kako će da zauzmu poziciju da bi što pre dobili stan, stvarno mi nije jasno. Meni ovo opet sve otvara vrata ka korupciji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Izvolite.

Evo, još jednom, prvog čoveka koji se prijavi, smestićemo u prvi stan, a dvadesethiljaditog u dvadesethiljaditi stan, tridesethiljaditog u tridesethiljaditi stan, i tako redom.
Da li smo uspostavili rang listu? Vi znate šta su sve kriterijumi koji bi mogli biti stavljeni u tu rang listu, pa to bi moglo da bude stotina osnova za diskriminaciju. Ovako smo hteli da izjednačimo onog običnog vojnika koji dežura negde na hladnoći koji nam je u patroli, policajca koji nam je u graničnoj policiji, ili koji je običan policajac koji je završio srednju školu, sa generalima. Hoćemo da izjednačimo sve one ljude koji rade u sistemu odbrane, jer mi ovom merom hoćemo da zaštitimo njihov standard, a ne da nagradimo njihovu profesionalnu karijeru. Ovo nije nagrada za to što su stigli do određenog čina, ili što su nešto uradili. Ne, ovim štitimo njihov socijalni standard, i hoćemo da im se zahvalimo sa sve ono što rade.
Naš sistem je, ko se prvi prijavi, taj će prvi dobiti. To je sistem, i zbog toga se ne radi konkursna dokumentacija, već se radi samo javni poziv za spisak. Vi uređujete spisak samo na osnovu toga da li su oni uspeli da ispune uslove koje ovaj zakon propisuje, i ako su ispunili, oni koji su prvi poslali, će biti prvi na rang listi kada se sagradi prvih pet hiljada stanova, znači ne 1500, znači ne 1700, čuo sam tu razne brojeve, što ne 26, ili možete da kažete jeda ili nijedan. Prvih pet hiljada stanova kada započnemo 5203, stana, po našoj proceni ove godine, tih prvih 5203 mogu da računaju da će u naredne dve godine rešiti svoje stambeno pitanje.
Sledeći puta kada započnemo izgradnju novog broja stanova, reći ćemo – sada smo započeli još dve hiljade, još pet hiljada, još sedam hiljada, ne mogu sada da vam kažem, da li će tih 20 hiljada biti završeno u narednih četiri, pet, ili šest godina, ali svakako neće trajati 30 godina. Uostalom, mnogi od tih ljudi su podstanari mnogo duže, u mnogo dužem broju godina i plaćaju podstanarski zakup stanova. To se ne isplati, ovde će za 60 kvadrata prosečno mesečno imati oko 114, 115 evra mesečnu ratu.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Gospodine ministre, niko ne spori da treba što pre da ostvare svi svoje pravo i da reše stambeno pitanje, međutim, tu cifru od 5203 stana mi čujemo od vas. Ministar, Zorana Mihajlović je bila prošle nedelje u Skupštini i pričalo se o tih 1700 ili 1800 koliko je već bilo stanova, od 2019. godine, čini mi se da je bilo da počinje izgradnja. Dakle, mislim da je ipak to njen resor, infrastruktura, trebalo bi valjda, a čudi me kako vi znate bolje, ili čudi me da su informacije koje imate različite.

Znači, kontradiktorni ste u odnosu na ministra Zoranu Mihajlović čiji je ipak to resor ili moguće da ona svoje planove nije podelila na Vladi Republike Srbije nego na nekom drugom mestu. Niko ne spori da treba da se reši stambeno pitanje, da treba što više ljudi da ostvari to pravo i da treba i onaj vojnik sa najnižim činom da bude isto tretiran kao general. Nema problema, samo treba to malo da se usaglasi.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Novica Tončev.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici, ja sam na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti podneo dva amandmana i svoju diskusiju ću usmeriti u dva pravca. Jedan je zato što sam čovek koji dolazi iz lokalne samouprave, a drugi kao čovek iz struke koji se bavi građevinskom industrijom već 30 godina.

Ove amandmane sam predložio kao neko ko dolazi iz lokalne samouprave jer dugo godina uživam poverenje građana u Surdulici i odlično znam kako na terenu izgleda to kada se nekim zakonom nametne neka dodatna obaveza opštini i koliko to muke i problema nam stvara za rashodnu stranu budžeta opštine koja je skrojena u dinar.

Ovde može da se javi problem da ljudi u opštini stvarno žele i hoće da pomognu i podrže projekat stanogradnje u saradnji sa Vladom Republike Srbije, ali da nemaju novca u opštinskom budžetu za planska i urbanistička dokumenta. Jedino rešenje u takvoj situaciji da ima Vlada iz budžeta ili budžetske rezerve taj novac transferiše ali onda to treba jasno i predvideti.

Kao čovek iz struke, ovom prilikom hoću vas potpredsedniče Vlade a i članovi Vlade koji dolaze iz Ministarstva građevine da zamolim, a i čuo sam u diskusiji svojih kolega da se svi zalažu da domaće kompanije i domaća preduzeća, većinom rade ove stanove, ali to ipak zavisi od uslova tendera. Znate, potpredsedniče Vlade, da strane, odnosno da naše puteve, mahom naše velike projekte rade sve strane kompanije, ali te strane kompanije imaju reference i svojih zemalja jer su radile i puteve i projekte u svojim državama, a takođe imaju i svoje banke koje im daju garancije da rade u drugim državama. Zato predlažem da u budućem periodu osnujemo jednu razvojnu banku, ako jedna Nemačka toliko razvijena zemlja ima razvojnu banku, onda bi trebalo i mi da osnujemo jednu razvojnu banku koja bi pomagala naše kompanije da učestvuju na tržištima.

Iz iskustva ću vam da vam napomenem, na primer, uslove tendera za neke tendere koje postavljaju. Na primer, jedno naše ministarstvo, je raspisalo tender, radi zgrade koje nisu veće od dva sprata, a u tenderskoj dokumentaciji traži da kompanija ima 100 zaposlena radnika u stalnom radnom odnosu sa uverenjem za rad na visini, što je nebuloza.

U toku je jedan projekat u opštini Svilajnac. Radi se pokriveni bazen, radi se škola, radi se sportska hala i traži se da kompanija koja hoće da učestvuje na tender ima asfaltnu bazu u svom posedu ili zakupu od 80 kilometara. Vrednost projekta je 300 miliona, a vrednost asfalta je tri miliona. I to se dešava.

Desilo se da Javno preduzeće „Đerdap“ raspiše konkurs na Vlasinskom jezeru za čišćenje metalnih rešetaka i traži da učesnik, odnosno firma koja hoće da učestvuje, ima veliku mašinsku licencu.

Onda imam informaciju da je i Ministarstvo građevine dalo potvrdu da za ove radove treba takva licenca. Ako ovakve uslove postavljamo, onda naše kompanije sigurno ne mogu da učestvuju na ovakvim tenderima.

Ili, dešava se da tendere koje radimo zajedno iz kredita, traži se uslov da građevinske kompanije imaju skoring BB, a znamo kakva su bila dugovanja države u ranijem periodu prema građevinskim kompanijama i, samim tim, naše građevinske kompanije zbog toga ne mogu da ispune kriterijum skoringa BB i zbog toga ne mogu da učestvuju na tenderu.

Zbog ovoga vas molim da prilikom raspisivanja tender vodite računa oko uslova, da mogu da konkurišu naše kompanije, da bude ravnopravni takmac sa stranim kompanijama.

Pošto su tu članovi Vlade i iz Ministarstva građevinarstva, da u sledećem Zakonu o javnim nabavkama imamo kao građevinske kompanije veliki problem oko izdavanja potvrda za učešće na tendere, tako da pojedina ministarstva ili ne izdaju ili kasne sa potvrdama. Trebalo bi u Zakonu o javnim nabavkama staviti da kada se objekat završi, izvrši tehnički prijem, izvrši primopredaja, investitor izda potvrdu koja može da se koristi u različite javne nabavke, da ne bi za svaku javnu nabavku dolazile firme koje nisu iz Beograda u Beograd po takve potvrde.

Mi, kao građevinske kompanije nismo čuli, a i ljudi dosta pitaju – da li je ova cena sa PDV ili PDV? Da li ima povraćaj PDV na te stanove itd? Nadam se, kao što ste malopre, potpredsedniče Vlade, rekli da volite da čujete mišljenje nas poslanika, da ćete i ove moje primedbe da razmotrite kao što ste i sami rekli. Nadam se da sam nešto pomogao u izradi i realizaciji ovog projekta.

Zahvaljujem se što ste me saslušali i želim uspešan projekat. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.