Hvala, predsedavajući.
Da se vi ne stidite tog prefiksa „srpski“, vi bi ga stavili u ovaj naslov zakona i nazvali bi snage bezbednosti u Srbiji srpske bezbednosti, ali iz nekog razloga to ne može da prođe.
Ministar se lepo upecao na tu dilemu koju smo mu mi postavili u ovom amandmanskom dualitetu, kao što je reč „bežite“ u standardnom srpskom književnom jeziku može da se izgovara na dva načina, ali vi ćete valjda naučiti profesora književnosti i srpskog jezika kako se šta izgovara, pošto vi bolje znate od mene, ali to samo govori koliko ste neozbiljni.
Dakle, mi smo ponudili ministru dve varijante kako da se dopuni ovaj naslov. Jedna je da se kaže – pripadnici snaga bezbednosti Republike Srbije i da se tako izbegne reč srpski i drugu varijantu, a to je ovaj moj amandman, da se kaže – pripadnika srpskih snaga bezbednosti.
Vidite kako se lepo ministar upecao i opredelio za ovu komotniju i lakšu varijantu? Odmah prihvata amandman – snage bezbednosti Republike Srbije, samo da ne budu srpske snage bezbednosti, jer, ko zna, možda će ga zvati neki ambasador, možda će mu Latinka Perović napisati kolumnu u nekom dnevnom listu, možda će Sonja Liht izbegavati da se ubuduće druži sa SNS, možda neće dobiti nagradu neku za najevropljane, možda iz bilo kog drugog razloga će se uvrediti neko od vedeta jugoslovenskog komunističkog nasleđa, kojeg su pune naše političke organizacije. Dakle, gospodine ministre, ja ne vidim razlog, ako se vi ne stidite, da srpske snage bezbednosti nazovete srpske snage bezbednosti, a ne snage bezbednosti Republike Srbije.
Znači i dalje je ovo srpski problem i sada građani gledaju ovo i tačno vide kako naprednjaci vrdaju. Oni su kao patriote, ali da se kaže srpske snage bezbednosti, to kao malopre, ako je, naljutiće se neko od naših zapadnih partnera. Pa neka se naljute.