Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Kada su u pitanju vojni penzioneri, to je vrlo važno da znamo. Dakle, imamo jednu kategoriju ljudi koji su došli iz bivših republika SFRJ, koji su proterani na razne načine, povlačili se sa svojom vojskom, ali isto tako imate značajan broj vojnih penzionera koji su radili na prostoru Srbije, koji su proveli svoj radni vek ovde, selili se sa svojim porodicama tamo gde im je vojska govorila da rade i nisu jednostavno mogli da reše svoje stambeno pitanje. Kada on, znate, čitavu svoju karijeru provede tako što stalno menja mesto boravka, nadajući se da će jednog dana na kraju sistem uraditi za njega ono što je obećao i da će bar na kraju biti trajno zbrinut i trajno rešen. Mnogi od tih ljudi to nisu uradili.
Skoro svakodnevno srećem pripadnike penzionerske populacije vojnih penzionera koji su čekali po 30 godina stan, pa je velika stvar kada se to sada desi i zato je važno da i oni dobiju svoju priliku ovde, i oni i njihove porodice. To je jako važno za njihove porodice. Moram to da kažem, istine radi, da je predsednik Vučić insistirao da penzioneri uđu u ovaj zakon. Oni nisu bili obuhvaćeni ranije, ali na njegovo insistiranje, vojni penzioneri su ušli u ovaj zakon, upravo iz tog razloga jer je pravilno smatrao da tim ljudima mora da se zahvali za sve godine koje su proveli radeći.
Poslanik iz Leskovca je postavio pitanje kada će Leskovac, zašto nije obuhvaćen. Biće obuhvaćen kada lokalna samouprava stavi na raspolaganje sve što je potrebno. Da znate da Vojska traži 128 stanova u Leskovcu. Sigurno i policija ima, dakle, opet ima svako ekonomsko opravdanje da to i uradi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Manojlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 11.00 sati.