Nije u pravu kolega. Naravno, precizno je Poslovnikom predviđeno u članovima 161. i 162. kako treba da izgleda amandman i šta amandman treba da sadrži, ali mi, srpski radikali, koliko puta treba da ponovimo? Mi nismo zato da se narodni poslanici sputavaju u svom radu.
Martinović objašnjava da naprednjaci podnose amandmane da bi hvalili Vladu, da bi hvalili ministre, da bi hvalili predsednika države, ali, dozvolite, mi srpski radikali podnosimo amandmane da bi kudili Vladu, da bi kudili ministre, da bi kudili predsednika Republike.
Ono što je dobro njima, nama je loše, a što je još gore, ono što je dobro njima, loše je narodu. Mi samo skrećemo pažnju i govorimo o tome zašto se podnosi toliki amandmani. To jeste, osim ovoga što je Martinović rekao, što ja mogu da prihvatim, ali je činjenica da mi na ovaj način uspemo da govorimo o samo četiri člana jednog od 20 zakona koji su na dnevnom redu na ovoj sednici i u suštini ljudi ne znaju šta se ovde raspravlja.
U načelnoj raspravi se ne može detaljno govoriti o zakonu. Zato postoje amandmani. Zato se ide član po član. Kako mi to možemo kada e primenjuje ovaj najgrozniji mogući Poslovnik, zaista, koji ne dozvoljava narodnom poslaniku da radi svoj posao i kada imamo, u skladu sa tim Poslovnikom, na jedan član koliko poslanika toliko amandmana. Naravno, i mi to radimo zato što i mi želimo da svaki poslanik SRS iznese stav stranke i naravno da se govori i šire od predloženog člana, odnosno člana na koji je podnet amandman, ali samo dozvolite da bar u ovako lošim uslovima, lošem Poslovniku, imamo iste uslove.