Dakle, tada ste mu bili zahvalni. Danas govorite nešto sasvim drugo.

Da okončamo ovu raspravu, pošto je zaista degutantna i ulazi u neke sfere koje zaista nisu za Narodnu skupštinu, zaista nema smisla da se bavimo bilo čijim porodicama i zaista nema smisla da kopamo po bilo čijoj prošlosti. Stvar je vrlo jednostavna. Niko ne spori da je grad Kragujevac u teškoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji. Vas, gospođo Jovanović, pozivam ako možete da pomognete da situacija u Kragujevcu bude bolja, pomozite. Ako možete da dovedete nekog investitora, dovedite.

Moram da vam isključim mikrofon, 50 sekundi.
Povreda Poslovnika, Milorad Mirčić. Izvolite.

Član 101, to je po Poslovniku kada dođe do situacije da se poslanici udalje od teme, kada raspravljamo o ovakvim temama i sličnim, onda vi kao predsedavajući imate poslovničku mogućnost, možete da pozovete na konsultacije, možete da uradite i nešto drugo, to je da odredite pauzu, ali morate biti pravični i pravedni prema svima. Znate, vi pustite da se iznosi bezbroj laži i lavina laži o poslanicima, o pojedincima, a onda kažete – sada u ime rada ću to da prekinem, pa ćemo krenuti na drugu temu. Znate, to je već providno. Ovde se iznosi niz neistina i vi kada to primetite, umesto da prekinete, da zamolite poslanike za korektnost, vi ne.

Malopre se iznosi niz neistina. Zašto je Vojislav Šešelj diktirao da se zahvaljuje Tomislavu Nikoliću? Zato što je lagao da nastavlja i dalje po ideologiji SRS i programu SRS. Računao je, jednog dana dozvaće se pameti, videće da nije sve u novcu. To je razlog. Ne odričemo se mi onih koji su se ogrešili, onih koji su poklekli. Čovek može da poklekne, može da pogreši, a može i da se uspravi, može da ispravi svoju grešku. Znate, ima ona stara, može da čovek da se razboli, nije njegov greh, nije njegova greška, ali ako se ne leči, onda je greška. Uverili smo da Tomislav Nikolić nema leka koji može da ga izleči. Pohlepa ga je uhvatila. To što je dobronameran i otvorenog srca Vojislav Šešelj bio i SRS, šta je tu loše?

Vi umesto da prekinete i da kažete – napravićemo konsultacije, napravićemo pauzu, vi puštate. Da ne govorim o drugim stvarima i drugim detaljima koji se iznose kao neistina. Ali, što kaže, svi ćemo na onaj svet, ima svevišnji pa će da vidi. To što radi Aleksandar Martinović neka mu je na dušu.

Hvala.
Slažem se i pozivam i druge narodne poslanike da ne vređaju jedni druge. Vi ste imali veoma korektnu debatu, tako da nije sporno.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Hvala vam.
Slažem se da nastavimo i da smo se udaljili od teme.
Reč ima Vladimir Orlić, po Poslovniku. Izvolite.

Član 112, gospodine predsedavajući, to je onaj član na koji je želeo da ukaže gospodin Mirčić, ali je pogrešio.

Dakle, u predlogu da vi napravite kratak predah i da se resetuje ova rasprava, za koju mislim da se svi u dobroj meri slažu da nema odavno nekog posebnog smisla. Hteo je da ukaže na član 112, pa sam hteo da budem ljubazan i da u tom smislu pomognem, da vam kažem o kom članu je reč.

Bez ikakvog uticaja na činjenicu da je to izrekao čovek, sve inspirativno navodeći da je važno da postoje neke stvari kao što je duša, neke stvari koje su značajnije od novca. Predstavnik onih koji su nakon tog događaja o kome pričaju sada godinu ili dve kasnije izgleda shvatili, šta, da ipak jeste na svetu najvažniji novac, da ipak ta duša nije toliko važna, jer su godinu, dve nakon tog događaja o kome sada pričaju otišli lepo na uhlebljenje kod Dragana Đilasa. Jel tako bilo? Jel tako išlo? Jel su ti upravni i nadzorni odbori bili tada? Jesu. Jesu li događaji vezani za saradnju u Vojvodini išli tada? Jesu. Kakvi su to onda zaključci, gospodo? O čemu mi pričamo?

Ako je reč o nekom leku za dušu, verujem da je kod mnogih predstavljalo značajan izvor nervoze kada su shvatili da ona strana koju su predvodili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ima brat bratu 90% podrške koju su nekada smatrali zajedničkom. Ako je to bio razlog izvesnih duševnih boli, ja to razumem, ali nije pravi način da se ta vrsta bola amortizuje kroz saradnju sa Draganom Đilasom i kroz platicu u nekom nadzornom ili upravnom odboru.

Da bi se o tim stvarima dobro promislilo, ja sam hteo da predložim ovom prilikom gospodine predsedavajući, da u skladu sa članom 112. date minut ili dva predaha i verujem da će izvučeni zaključci biti definitivno dobri i definitivno korisni. Između ostalog stvoreni za dušu. Hvala lepo.

Što se tiče mene ja podržavam i predlog gospodina Mirčića i vaš, može konsultacija, može i kratka pauza, ali mislim da nema potrebe da možemo da nastavimo da se svi slažu oko toga. Evo, gospodin Jojić, pokazuje da krenem dalje. U redu. Hvala.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.

Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi SRS ne želimo da obesmislimo ovaj zakon već upravo suprotno. Mi želimo da ukažemo na njegove manjkavosti, mi želimo da on bude bolji. Zakon je napisan tako da ostavlja prostor za mahinacije, da li je to namerno tako napisan i sastavljen ili Vlada nema stručne ljude, mi ne znamo, biće da je i jedno i drugo.

U obrazloženju se, kao nešto pohvalno, kaže da se očekuje povećanje kreditne aktivnosti u bankarskom sektoru jer će pripadnici bezbednosti uzimati kredite, pa će to imati multiplikovan finansijski efekat na privredu. Eto, još njih nismo zadužili, ostala je još ta jedna suva drenovina da se iscedi i to pod parolom privrednog rasta. Mi smo juče rekli da se zalažemo da stanovi budu besplatni. Iako ministarka Mihajlović tvrdi da će biti fiksne kamatne stope, da će postojati učešće države, toga u zakonu nema. Ministri koji su ovde bili prisutni juče i u ponedeljak su zbunjeni, ne znaju ništa o tome, da ministarka Mihajlović već ima neki dogovor sa nekom bankom. To je i za Vladu i za nas ostala misterija.

Ovo pod hitno mora da se reguliše i to pre nego što ovaj zakon stupi na snagu, a svakako pre prijavljivanja na konkurs, jer ti nesrećni ljudi koji će morati danima da kampuju ispred neke za sada nepoznate institucije ne bi li što pre došli na red, moraju da znaju u šta se upuštaju. Hvala.

Hvala koleginice Ristić.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Ja ne mogu da verujem da moja draga koleginica Nataša Jovanović priča o Kragujevcu na ovakav način na koji je pričala, ako se ima u vidu da je pre Radomira Nikolića tim gradom, boga mi u dobroj meri, rukovodio Mlađan Dinkić i Zorana Mihajlović. Ali, verovatno je to sve tako, nego prosto ne mogu da verujem.

Gospođo ministar, vi ste menjali ministarstva, gospođa Damnjanović, čini mi se, ona je dugo godina u Ministarstvu koje je nadležno za građevinu. Vi na različite načine definišite pojam stambene zgrade u jednom i u drugom zakonu. Tamo je potrebno tri stambene jedinice ovamo su potrebna tri sprata, itd. Morali bi to da uočite.

Ima još jedna stvar koja je meni vrlo zasmetala. Jeste jedna koleginica rekla da su građani oduševljeni ovim. Neću da kažem, neću da budem maliciozan da u dobroj meri vi ovo i radite zbog oduševljenja. Postoji vaše iskrena želja da se ovaj problem rešava, nemojte reći da to drugi pre vas nisu uradili kao da smo živeli na oranicama svi. A nije tako, znate dobro to nije tako.

Radilo se onoliko koliko je moglo da se uradi. A mene je ovo malo podseća, kolega ako sam dobro video ko je to dobacio, podseća me kad je jedan kandidat za predsednika opštine u Grockoj došao u Ritopek i rekao, videćemo da vam obećamo, niste vi, videćemo da vam obećamo da ćemo uraditi vodovod. Smeta svakom normalnom čoveku ovde zašto među ovih sedam gradova, da ne ulazimo sad da li će sve ovo biti ovako ispunjeno ili neće, da li će ova dinamika moći da se sprovede, što među ovih sedam gradova u prvoj varijanti ili u prvoj fazi nema i Kosovske Mitrovice, pogotovo ako imamo u vidu da je ostalo, gospodine Lazanski, vi verovatno znate za tu činjenicu. U Kancelariji za KiM ne utrošeni 800 miliona za 2017. godinu, jer na taj način šaljete poruku kako ćete rešavati stambene probleme građana iz ove oblasti koji su tamo.

Imam jedno pitanje za vas gospođo ministar, vi ćete reći da su krivi organi Federacije BiH. Pre godinu dana otprilike most Bratuljub, vi ste bili na njegovom otvaranju. Vi ste bili na njegovom otvaranju. Na otvaranju ne u poseti, obilasku radova. To je bilo otvaranje. Znate i sami, bila je visinska razlika između mosta i terena, tamo ispred pet metara. Ne znam kako je samo Željka Cvijanović uspela da se popne na taj most. I, vi ćete reći sada da su za to krivi i odgovorni organi federacije, a znamo izborna je godina, pa će oni malo da odugovlače sa tim rešenjem. Vi ste morali, vidim krivca u vama. Zbog čega? Pa, zato što ste morali i zaista most u građevinskom smislu je u velikoj meri kada je u pitanju država Srbija završen, vi ste morali da obezbedite saglasnost da će dozvola biti. To je kao kada bih ja sada na Vračarskom pašnjaku počeo da gradim stambenu zgradu, a da pre toga nemam nijednu dozvolu. Tako ste vi uradili gospođo ministarka.

Hvala, kolega Periću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.