Zahvaljujem.

Imam dva pitanja, relativno kratka, i nisu uobičajena. Obično pitam nešto što se tiče Kosova, spoljne politike, državne politike i ostalo, a sada bih imao dva vrlo konkretna pitanja iz tzv. običnog života.

Prvo pitanje ide Ministarstvu kulture, za ministra kulture, a to je informacija, odnosno, molio bih, tražio bih informaciju o tome koliko je javnog novca, koliko je sredstava iz javnih izvora otišlo do sada, odnosno dato „Zilion filmu“, odnosno gospodinu Lazaru Ristovskom za produkciju njegovog filma? I, s tim u vezi, da li je tačno, a ja imam informacije da jeste, da li je tačno da u ovom trenutku se u opštinama u Srbiji, znači, gradovi i opštine u Srbiji dobijaju poruke, odnosno pisma sa preporukama da unapred, na neviđeno, kupuju karte za film, znači, u svojim mestima da se kupuju karte za film koji još nije ni završen, a kamoli da ga je neko video, ili emitovao, ili dobio dobre recenzije.

To malo, pomalo, podseća na projekat državne kulturne projekte, kakvih se sećamo iz prošlosti, na stranu što, ne ulazeći, naravno, u umetničke kvalitete ovog ili nekih drugih dela, na stranu što nije jasno šta uopšte preporučuje gospodina Ristovskog da snima film sa ovom tematikom, koji se ceo život nije bavio takvom materijom, postoji sumnja da su neke druge zasluge, odnosno politički angažman i podrška jednom predsedničkom kandidatu, doveli do toga da se taj njegov film tretira kao neka vrsta državnog projekta. Doduše, pre nekoliko godina je bila i podrška nekom drugom predsednikom kandidatu, ali sada to nije bitno.

Šalu na stranu, ako je to uopšte šala, i velike kontraverze u javnosti je izazvao serijal „Nemanjići“, koji je emitovan na Javnom servisu. Bilo je dosta i umesnih, a verovatno i malo prestrogih kritika, ali kažem opet, ne ulazeći u umetničke domete serijala o „Nemanjićima“, potpuno je jasno i bolno je bilo očigledno koliko je skromna, da ne kažem sirotinjska, produkcija bila tog serijala o našoj slavnoj i prvoj dinastiji. Praktično, kažu ljudi koji se u to razumeju, da je ta serija snimljena sredstvima sa kojima se pravi jedan osrednji film.

Hoću da kažem, bez obzira što je dobro da se snimaju filmovi sa nacionalnom tematikom, bilo da je reč o starijoj istoriji ili novijoj istoriji, i da nam nedostaju, ipak se mora napraviti neka selekcija. Ako se pravi ta selekcija, mislim da bi svakako mnogo pre trebalo ozbiljno ulagati ili u pomenuti serijal, odnosno o „Nemanjićima“, ili da ne kažemo o filmu ili seriji o Jasenovcu, ili nekim drugim temama o kojima se godinama priča, koji se nikako ne realizuju.

Tako da, molim Ministarstvo da upute konkretnu informaciju i o sredstvima, a posebno o tome da li je tačno da se sada na neviđeno trebuju, odnosno šalju zahtevi građanima u Srbiji, da na neki način u pretplati, ili pretprodaji, kupuju karte za film koji još nije ni završen, pitanje da li hoće. Sve skupa, imam utisak i plašim se da će to biti najskuplje čarape u srpskoj istoriji, ili bar u istoriji srpske kinematografije.

Drugo pitanje ide MUP i više je jedno razjašnjenje koje očekujem, odnosno uočavam da postoji tendencija dosta već vidljiva i zabrinjavajuća tendencija, da tako važan resor, tako važno ministarstvo predlaže mere nedovoljno promišljeno i da ih onda vrlo brzo povlači.

Naravno da je važna i kulturna politika i važni su filmovi o našoj daljoj i bližoj prošlosti, ali to se ipak tiče jednog manjeg broja ljudi, tiče se kulturne politike i nacionalnog identiteta u jednom dubljem smislu, ali mere kao što je obavezan tehnički pregled za vozila starija od 15 godina, ili mere kao što je ovo povećanje brzine, odnosno u roku od mesec dana određivanje da maksimalna brzina na autoputu bude 120, pa pomeranje na 130, ili ova mera o srednjoj brzini na autoputu gde se onda snima, pa svako ko prekorači tu srednju brzinu bude automatski kažnjen, pa onda je to mera koja se, doduše, ne povlači formalno kao što se povukla ova o obaveznom tehničkom pregledu, ali se faktički povlači…