Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Imam dva pitanja, relativno kratka, i nisu uobičajena. Obično pitam nešto što se tiče Kosova, spoljne politike, državne politike i ostalo, a sada bih imao dva vrlo konkretna pitanja iz tzv. običnog života.

Prvo pitanje ide Ministarstvu kulture, za ministra kulture, a to je informacija, odnosno, molio bih, tražio bih informaciju o tome koliko je javnog novca, koliko je sredstava iz javnih izvora otišlo do sada, odnosno dato „Zilion filmu“, odnosno gospodinu Lazaru Ristovskom za produkciju njegovog filma? I, s tim u vezi, da li je tačno, a ja imam informacije da jeste, da li je tačno da u ovom trenutku se u opštinama u Srbiji, znači, gradovi i opštine u Srbiji dobijaju poruke, odnosno pisma sa preporukama da unapred, na neviđeno, kupuju karte za film, znači, u svojim mestima da se kupuju karte za film koji još nije ni završen, a kamoli da ga je neko video, ili emitovao, ili dobio dobre recenzije.

To malo, pomalo, podseća na projekat državne kulturne projekte, kakvih se sećamo iz prošlosti, na stranu što, ne ulazeći, naravno, u umetničke kvalitete ovog ili nekih drugih dela, na stranu što nije jasno šta uopšte preporučuje gospodina Ristovskog da snima film sa ovom tematikom, koji se ceo život nije bavio takvom materijom, postoji sumnja da su neke druge zasluge, odnosno politički angažman i podrška jednom predsedničkom kandidatu, doveli do toga da se taj njegov film tretira kao neka vrsta državnog projekta. Doduše, pre nekoliko godina je bila i podrška nekom drugom predsednikom kandidatu, ali sada to nije bitno.

Šalu na stranu, ako je to uopšte šala, i velike kontraverze u javnosti je izazvao serijal „Nemanjići“, koji je emitovan na Javnom servisu. Bilo je dosta i umesnih, a verovatno i malo prestrogih kritika, ali kažem opet, ne ulazeći u umetničke domete serijala o „Nemanjićima“, potpuno je jasno i bolno je bilo očigledno koliko je skromna, da ne kažem sirotinjska, produkcija bila tog serijala o našoj slavnoj i prvoj dinastiji. Praktično, kažu ljudi koji se u to razumeju, da je ta serija snimljena sredstvima sa kojima se pravi jedan osrednji film.

Hoću da kažem, bez obzira što je dobro da se snimaju filmovi sa nacionalnom tematikom, bilo da je reč o starijoj istoriji ili novijoj istoriji, i da nam nedostaju, ipak se mora napraviti neka selekcija. Ako se pravi ta selekcija, mislim da bi svakako mnogo pre trebalo ozbiljno ulagati ili u pomenuti serijal, odnosno o „Nemanjićima“, ili da ne kažemo o filmu ili seriji o Jasenovcu, ili nekim drugim temama o kojima se godinama priča, koji se nikako ne realizuju.

Tako da, molim Ministarstvo da upute konkretnu informaciju i o sredstvima, a posebno o tome da li je tačno da se sada na neviđeno trebuju, odnosno šalju zahtevi građanima u Srbiji, da na neki način u pretplati, ili pretprodaji, kupuju karte za film koji još nije ni završen, pitanje da li hoće. Sve skupa, imam utisak i plašim se da će to biti najskuplje čarape u srpskoj istoriji, ili bar u istoriji srpske kinematografije.

Drugo pitanje ide MUP i više je jedno razjašnjenje koje očekujem, odnosno uočavam da postoji tendencija dosta već vidljiva i zabrinjavajuća tendencija, da tako važan resor, tako važno ministarstvo predlaže mere nedovoljno promišljeno i da ih onda vrlo brzo povlači.

Naravno da je važna i kulturna politika i važni su filmovi o našoj daljoj i bližoj prošlosti, ali to se ipak tiče jednog manjeg broja ljudi, tiče se kulturne politike i nacionalnog identiteta u jednom dubljem smislu, ali mere kao što je obavezan tehnički pregled za vozila starija od 15 godina, ili mere kao što je ovo povećanje brzine, odnosno u roku od mesec dana određivanje da maksimalna brzina na autoputu bude 120, pa pomeranje na 130, ili ova mera o srednjoj brzini na autoputu gde se onda snima, pa svako ko prekorači tu srednju brzinu bude automatski kažnjen, pa onda je to mera koja se, doduše, ne povlači formalno kao što se povukla ova o obaveznom tehničkom pregledu, ali se faktički povlači…

Privodite kraju.

Dakle, to je neozbiljno i to je ceo jedan postupak poigravanja sa budžetom građana i udar na džep građana kada se pobune.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja bih danas postavio pitanje što se tiče svih nas ovde u Srbiji, pošto svi znamo da Srbiji treba nataliteta, da treba rađanja i naš predsednik gospodin Vučić je nagovestio i donošenje zakona koji će stimulisati rađanje u Srbiji.

Postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu koje vodi dr Slavica Đukić Dejanović – kada će se ući i kada će doći taj zakon ovde u Skupštinu, ono što je govorio naš predsednik Vučić, da svako rođeno dete u narednom periodu ima 100.000 dinara, da svako drugo rođeno dete u Srbiji ima dve godine po 10.000 dinara, da svako treće dete rođeno u Srbiji ima pravo na 10.000 dinara narednih 12 godina i svako četvrto dete u Srbiji da ima 10.000 dinara narednih 18 godina. To je nešto što je za sve nas vrlo bitno, jer stvarno Srbiji treba pomoć oko nataliteta, oko rađanja.

Evo, ja dolazim iz opštine koja je demografski najugroženija u Srbiji, iz opštine, iz kraja gde ima mnogo veći broj ljudi koji umru, a mnogo manji broj njih se rodi. Tako da, siguran sam da ćemo ovakvim pristupom, donošenjem ovog zakona stvarno imati mogućnost da obezbedimo i stimulišemo rađanje naše dece, da zaustavimo gubljenje u tim našim krajevima u jugoistoku Srbije i celoj Srbiji. Ja mislim da ćemo na ovakav način i stvarno obezbediti i bolji život za sve one ljude koji tamo žele da rađaju, da stvaraju. S tim što bih ja sada predložio i kao poslanik i predsednik USS da, kada ovaj zakon bude donošen, to ću predložiti, da se napravi razlika za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima, za onu decu koja se rađaju u našim selima na jugoistoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima, toj deci da bude 50% veća naknada, odnosno njihovim roditeljima, jer ćemo na taj način imati mogućnost da damo podršku našim selima i rađanju u našim selima.

Ujedno, danas bih postavio i pitanje prof. Slavici Đukić Dejanović – da li će 1. jula početi sa dejstvom zakon kojim se pomaže našim ženama koje žive na selu, koje uplaćuju poljoprivrednu penziju, da se njima uplaćuje pravo na porodiljsko, odnosno to se kaže posebna naknada za te žene? Ja stvarno mislim da stvarno trebamo staviti veliki akcenat našim ženama koje žive na selu, da se njima obezbedi mogućnost da osim što tamo mnogo rade, da imaju prava na normalan život kao što imaju žene u gradu.

Ovaj zakon i ova odluka da žena na selu ima pravo po prvi put na naknadu za rađanje će stvarno biti dobro za naše žene, s tim što mislim da stvarno moramo obezbediti u narednom periodu još sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Kao predsednik opštine Svrljig od 2011. godine, na inicijativu Ujedinjene seljačke stranke, čiji sam ja predsednik, doneli smo odluku da svako dete koje se rodi u Svrljigu, da svaki bračni par koji stvori bračnu zajednicu ima 200.000 dinara, a u selima bračni par kada stvori bračnu zajednicu dobije 350.000 dinara, svako novorođeno dete koje se rodi u Svrljigu ima 5.000 dinara narednih godinu dana i jednokratno 30.000 dinara, dok svako dete koje je rođeno u našim selim, svrljiškim selima ima 50% više, odnosno 7.500 narednih godinu dana.

Mislim da je to primer dobre prakse i siguran sam da ćemo donošenjem ovog zakona stimulacije rađanja pomoći našim ženama na selu, a pozvao bih i kolege poslanike i one koji će predložiti zakon da se stavi razlika za decu koja žive na selu i da se toj deci obezbedi 50% više naknade i njihovim roditeljima 50% veće naknade da bi tamo roditelji ostali da žive, deca da ostanu da žive. To je jedini način da se spasi jugoistok Srbije i rubna područja Srbije, jer stvarno, verujte mi ljudi, vrlo je teško. Nema hitne pomoći, nema interniste za opštine koje imaju manje 20.000 dinara.

To je jedan od načina da svi zajedno i naša Vlada, a posebno naš predsednik koji je potencirao ovaj zakon, posebno naš predsednik koji stimuliše i traži da se što veći broj firmi otvara u našim područjima, kao što su Svrljig i Bela Palanka.

Iskoristio bih priliku, ako ne zamerite, da čestitam slavu Sveti Ćirilo i Metodije i svima čestitam današnji dan - dan slovenskog jezika. Očekujem veliku podršku svih vas za ono što govorim, jer je podrška celoj poljoprivredi, podrška Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić - kada će da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije smenu potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović?

Ana Brnabić je mogla u proteklim danima da vidi da potpredsednik Vlade, Zorana Mihajlović, ne poštuje demokratsku volju građana Srbije, niti parlamentarnu demokratiju i da je tokom konkretnih i direktnih pitanja poslanika SRS ignorisala sve naše primedbe na zakone koje je obrazlagala u ime Vlade Republike Srbije i njena drskost i bahatost je gospođi Brnabić već odavno poznata. Ona je i na javnim skupovima, na kojima je govorila predsednik Vlade, pravila grimase, negodovanja na sve što joj se ne sviđa, a tako drsko ponašanje je nastavila i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i, ne samo to, ulazila je i u lične rasprave koje nemaju veze sa predloženim zakonima o kojima će i danas da se vodi rasprava po amandmanima i o kojima će da se glasa sa narodnim poslanicima.

Mi smo, a to je veoma važno za gospođu Brnabić, još 2016. godine, kroz poslanička pitanja koja su u pisanoj formi upućivana Ministarstvu Zorani Mihajlović, konkretno ta pitanja je uputio poslanik radikala Petar Jojić, tražili odgovornost tog ministra.

U novembru mesecu 2016. godine, a kasnije ću nastaviti sa drugim njenim veoma lošim odgovorima, neadekvatnim, da zamajava javnost i poslanike, dakle konkretno smo tražili odgovornost i ja sada to tražim u ime poslanika SRS da se Zorana Mihajlović, između ostalog, smeni zbog činjenice da nije zaštitila interese preko 33.000 građana Srbije.

Trideset tri hiljade građana Srbije su Ministarstvu građevine, kojim upravlja Zorana Mihajlović, kao drugostepenom organu, podneli žalbu na rad Uprave za katastar širom Srbije u raznim gradovima. Ti ljudi, građani Srbije i dan danas imaju nerešena svoje pitanja u imovinsko-pravnom smislu, jer katastar i Republički geodetski zavod, koji su podređeni direktno Zorani Mihajlović, nisu radili svoj posao, ali to ne bi bilo sve, već je činjenica da je Zorana Mihajlović, što je i priznala u jednom delu rasprave skupštinske tokom proteklih dana, u fioci svog Ministarstva držala 26.000 predmeta u drugostepenom postupku žalbe građana Srbije. Tek kada smo je našim argumentima pritisli da odgovori na ta pitanja, ona je rekla da su angažovani eksperti koje plaća Svetska banka, njih 18, kako bi se ta pitanja rešila. To je laž, jer njihov angažman uopšte nije doveo do rešavanja ovih pitanja.

Naime, tek 1/5 od ukupnog broja žalbi je rešena i to sa velikim nezadovoljstvom i sa nesagledivim, nenadoknadivim posledicama po građane Srbije koji i dan danas zbog takvog ponašanja Zorane Mihajlović i njenih organa kojim upravlja u okviru svog ministarstva ne mogu da reše svoja imovinsko-pravna pitanja.

Dalje, na konkretno postavljena pitanja, vi zapravo to znate, gospodine Arsiću, a naročito to zna gospođa Brnabić, da je to osnov i za krivično gonjenje Zorane Mihajlović nesavesnog vršenja funkcije ministra koje je dužna po zakonu i zadržavanja tih predmeta.

Drugi problem koji se javio je pitanje infrastrukture u pojedinim krajevima Srbije koje nije bila u stanju da reši. Svedoci smo, svi mediji su pisali pre nekoliko dana o tome da ona nije sposobna da na čelu ovog ministarstva završi projekat izgradnje Koridora 10. Za godinu dana drugi put se urušio deo Koridora između Predejana i DŽepa.

Privedite kraju, koleginice Jovanović.

Takvo pisanje domaćih medija i pritužbe građana koji su bili veoma neprijatno iznenađeni zbog toga što se tako izvode radove, odgovor iz ministarstva i Uprave Koridora je da je to… (Isključen mikrofon.)