Hvala, gospodine Stevanoviću.
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ne mogu da propustim priliku, bio bi greh, da ne pohvalim vašu pripremljenost po zakonima, posebno onim koje Narodna banka Srbije predložila i pokušavam da shvatim da li ste sve vreme bili u toku sa javnom raspravom koju smo imali, posebno po Zakonu o finansijskom obezbeđenju, a koje je maltene trajalo do pre neki dan, ali je formalno i ugrubo završena krajem 2016. godine.
Čestitam i pitam se kako će se sad dostići referenca ovog nivoa vaše diskusije. Baš zato što ste tako perfektno, upućeno i detaljno govorili o ovim zakonima, ja vam dugujem jednu malu ispravku, nemojte mi zameriti. Infrastruktura finansijskih tržišta je u devetci, ne u sedamnaestici, i to je jedina moja ispravka, ne zamerka, ali ja vama dugujem objašnjenje šta smo čekali do sada sa ograničavanjem međubankarskih naknada.
Evropska unija je to uradila 2015/2016. godine. Mnogi iz našeg komšiluka i ne pokušavaju to da urade. Mi smo to radili tako da je pet meseci trajala javna rasprava. Završili smo je u septembru 2017. godine i želeli smo da svi zainteresovani učesnici, jer su tu ogromni interesi, ogromne navike onih koji su navikli da u Srbiji može sve, daju konkretan doprinos u nekim konstruktivnim rešenjima.
Da, zaslužujemo primedbu šta smo čekali do sada, ali smo ovog trenutka kada smo izašli pred vas sa ovim rešenjima spremni da branimo svaki član i svaki stav svakog člana do kraja, znajući da je ovo rešenje koje više ne može da čeka i koje ne sme da bude relativizovano ni na koji način.
Još jednom se zahvaljujem i volela bih da ovako nastavimo da razgovaramo. Svaka čast.

Hvala, gospođo Tabaković.
Reč ima ministar Đorđević. Izvolite.

Poštovani poslaniče, da odgovorim i na vaše pitanje kada je u pitanju vaša nedoumica oko manjinskih akcionara.
Naime, ovim zakonom suštinski nisu dirana prava niti manjih akcionara, niti se suštinski menjao zakon, samo je precizirao i, ako mogu tako slobodno da kažem, njihova prava su čak i povećana, a nikako smanjena.
To se činilo ovim Predlogom zakona od člana 515. do 523. Članom 515. Zakona se precizira da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer u praksi je prethodna formulacija izazivala nedoumice, da li se akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga, mogla biti predmet prinudnog otkupa.
Članom 516. Zakona, izmenjenom odredbom se podrobno i hronološkim redom propisuje da u samoj odluci i prinudnom otkupu treba da bude utvrđena cena akcija koje su predmet prinudnog otkupa, kao i pitanje registracije, dostavljanje odluke Centralnom registru, kao i deponovanje sredstava za isplatu cene.
Takođe, uređeno je da se način i rok isplate cene vrši u skladu sa pravilima poslovanja, odnosno da prenete akcije se upisuju na račun otkupioca, bez tereta zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica, navedeno je, iz razloga što je u članu 515. stav 1. Zakona uređeno da se odluka o prinudnom otkupu donosi bez obzira na teret.
Član 519. Zakona se briše iz razloga što se izmenama člana 516. uređuje pitanje registracije odnosno odluke o prinudnom otkupu kao i njeno dostavljanje centralnom registru.
Član 521. Zakona i isti se precizira tako što se iz istog brišu odredbe koje su izazvale nedoumice u praksi. Naime, briše se odredba kojom je bilo propisano da nadležni sud obaveštava Centralni registar, Depo i kliring hartije od vrednosti radi obustavljanja isplate cene akcionarima čiji su akcije predmet prinudnog otkupa, ako je podnet zahtev za nadležni sud u vanparničnom postupku, utvrdi vrednost tih akcija.
Odredba je brisana iz razloga što je stvarala probleme u praksi u smislu obustave isplate cene prema svim akcionarima, nema smisla, kao i zbog toga što nije u pitanju obustava postupka.
Predlog zakona u celosti menja i član 522. Zakona zbog potrebe za velikim brojem intervencija u njegovim odredbama. Postojeća odredba je bila nedovoljno precizna i postojala je potreba da se odredbe sistematizuju u situaciji ako društvo ne utvrdi cenu za otkup akcija, pa je data zaštita kontrolnom akcionaru da može pred nadležnim vanparničnim sudom da utvrdi cenu.
Takođe, izmenjenom odredbom dat je odgovor i na pitanje šta se dešava ukoliko se ne isplati utvrđena cena, pa je uvedena odredba kojom se propisuje da ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija, akcionar može podneti tužbu nadležnom sudu radi isplate.
Možda najpodrobnije kada su u pitanju manji akcionari, to je predlog zakona koji precizira u 523 člana zakona, koji se usaglašava sa Zakonom o preuzimanju akcionarskog društva, koji ne pravi razliku između cene u dobrovoljnoj i obavezujućoj ponudi. Naime, cena se u oba slučaja formira na isti način, pa manjinski akcionari ovako neće biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na postojeće norme.
S toga, eto i vama odgovor na pitanje da suštinski nije menjalo. Preciziralo se, a vodilo se računa o manjinskim akcionarima. Hvala.

Hvala, ministre Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite, kolega.

Hvala.

I ja isto mislim da su ovo dobri zakoni i zato me čudi zašto opet stara greška sa tim zakazivanjem preko noći. To nije krivica Narodne banke. To verovatno nije krivica ni nadležnog ministra. To ima veze sa vođstvom Skupštine, odnosno sa predsednicom, verovatno, koja određuje kada se to zakazuje.

Reći će se da je hitnost bila primarna. Zašto onda juče nije bila sednica? Zato što je juče poslednji četvrtak u mesecu, pa su morala da budu poslanička pitanja.

Nema nikakve potrebe da se jednim šibicarskim odnosom prema javnosti kvari nešto što je dobro. Dakle, zakoni iz Narodne banke koji su došli su, uz neke možda male kozmetičke izmene, možda u rečniku i nekim stvarima, ali generalno nešto što je dobro.

Slažem se sa kolegama koji su rekli da je to moglo da bude ranije. Saglasan sam i sa tim da je i guvernerka priznala i da je njoj žao što to nije moglo da se desi ranije. Imamo tih pet zakon i jedan se oslanja dobrim delom, ovaj prvi, ugovor na daljinu, na direktivu EU iz 2002. godine, Zakon o finansijskom obezbeđenju na direktivu iz 2008. godine, platne kartice na 2015. godinu, platne usluge na 2014. godinu. Sve je to u redu i to treba nastaviti tako.

Odlična, dobra, vrlo dobra iskustva koje je neko drugi imao u ovoj oblasti treba da budu primenjena i kod nas. Ako je javna rasprava problem za odugovlačenje donošenja predloga ovakvih zakona, onda daj da nađemo način. Znači, hajde da vidimo šta je bio problem, da ne ulazimo sada u to. Nema potrebe da oko svega pravimo cepidlačenje, ali da to u narednom periodu bude efikasnije.

Naravno da svi građani Srbije znaju da banke nisu humanitarne institucije, bilo da su domaće, bilo da su strane. Formalno, sve su domaće, samo što su im vlasnici u većini njih stranci.

I naravno da još treba, i to stalno treba ponoviti, ja očekujem i od guvernerke da to kaže – čitajte sitna slova, pazite šta vam nude ljudi iz banke, odnosno bankari. Svuda je tako. Nema ni jedne države na svetu gde je banka dobra prema svojim komitentima. Naprotiv, ona tu pokušava da nađe dobar profit ili ekstra profit. Odgovornost države je u tome da stalno upozorava građane na moguće negativne posledice njihovih odluka koje su ishitrene.

Da ne ulazim ponovo u temu o ovim kreditima u švajcarskim francima i nekim drugim stvarima, ali, tu je država propustila i u svoje vreme, a i kasnije, da učini nešto više. Ja očekujem i da tu dobijemo nekakva nova rešenja.

Što se tiče zakona koji su predlog Vlade, ja ne bih da opterećujem ministra kome ovo nije resor. Uz svo poštovanje i ministra Đorđevića i onoga što je on radio, ali, naprosto, mislim da nije fer prema poslanicima Skupštine, bez obzira iz koje su stranke, opozicije ili većine, da nemaju adekvatnog predstavnika Vlade. Ako je ministar za privredu opravdano odsutan, onda njega može da zameni ili premijerka ili, eventualno, ministar finansija. To su ljudi koji po svojim resorima bi trebalo da budu adekvatna zamena. Uz saglasnost sa nekim prethodnicima da su i tu solidni zakoni predloženi, ne bih da ulazim o tome u raspravu sa prisutnim ministrom.

Imao bih jednu napomenu da je ovo ukidanje pečata, to je drugi put, koliko se ja sećam, prvi put je ukinuto pre jedno pet-šest godina, ako se dobro sećam, ali, ako ovo drugi put bude dovoljno i da nam ne treba treći put, ja ću biti zadovoljan i sa ovim.

Naravno da je dobro da se poboljša ambijent za poslovanje, bilo da su to plaćanja koja rade i građani i privredni subjekti, bilo da je to poslovanje koje se bavi ovim drugim zakonom koji sadrži i ukidanje pečata, ali mislim da državna uprava i dalje pravi ogromne probleme time što ne primenjuje svoju strategiju o digitalizaciji, o poslovanju preko e government. To je jako loša stvar. Gde god da odete, ponovo vas čekaju ogromni slojevi papira.

Evo, pogledajte kako mi dobijamo materijale. Ovde ima hiljadu stranica, ima preko kilograma. Da li je to neophodno? To dobijaju poslanici. Verovatno to dobijaju i ministri pred sednicu Vlade. Ali, to se onda širi svuda – po lokalnim samoupravama, po pokrajinskoj upravi. Mi imamo ogromne količine papira. Da ne pričam ja sad priču o ekologiji, mada je i ona važna. Ali, naprosto, to je odnos prema svom poslu. Znači, moraju državni službenici, naravno, pre svega poslanici, ministri i ostali visoki funkcioneri, da koriste internet kao sredstvo komunikacije i da samo onaj ko baš ne može da čita sa displeja ili ima neki drugi problem sa čitanjem, sa željom ili sa sposobnošću čitanja, da se njemu odštampa i da mu se nađe neko ko će da mu čita. Ali, generalno, mi bacamo ogroman novac i uništavamo mnogo toga iz prirode. Što je još gore – stvaramo atmosferu iz početka 20. veka, gde postoji šalter, gde postoji birokrata i gde postoji nesrećni građanin. I to mora da se promeni. To nije primedba samo ovoj vlasti, to je bilo i ranije. Ali, mislim da je krajnje vreme da iz toga izađemo.

Prema tome, ja mislim da smo dali pozitivne ocene, ja i neke kolege, i da će guvernerka biti zadovoljna prijemom u parlamentu. Da li je bila pre šest godina ili pre dve, ja se ne sećam, ali to nije važno. Ali bi bilo dobro da očigledno znanje koje ona poseduje, i sigurno znanje od njenih saradnika, bude korišćeno i u edukativne svrhe. Bilo bi jako lepo da guvernerka koja je, ako se ne varam, i zamenica predsednika Srpske napredne stranke…

(Jorgovanka Tabaković: Zamrznuta.)

Hvala bogu, živi ste, niste zamrznuti, ali da kažemo da ste van funkcije, što je inače jedan paradoks, ali ne bih da ulazim sada u to. To ne valja i to znate i vi. Ali, bilo bi dobro da edukujete svoje kolege, i svog predsednika, i kolege ministre iz oblasti ekonomije, iz oblasti istine, pa da ih naučite, to vi znate sigurno kao doktor nauka, a i da prenesete njima da nauče i oni, da je javni dug od 24 milijarde evra veći nego javni dug od 14 milijardi. Tako da, ako je pre šest godina bilo 14 milijardi, a danas je 24, to morate da im otkrijete, tužnu istinu i tajnu i visokonaučni zaključak, da je 24 više od 14. Ja razumem da je teško to shvatiti. Ja razumem da postoje različiti problemi da se dođe do tog realnog shvatanja, ali ako se ponavlja više puta, svaki dan, ili možda noću, po šetnjama od knjižare do knjižare ili negde, da se naučimo da je 24, makar to bilo i milijardi, da je to više od 14 milijardi, a ne manje.

Da ih naučite da je nemoguće da prevare građane tako što kad govore o nekim lošim stvarima, recimo o dugovima, o deficitu, da se to izražava u evrima. Pa se kaže – da, tu je deficit milion evra. A kad se radi o nekim dobrim stvarima, navodno, onda se kaže – e, tu je suficit 120 miliona dinara. Znaju građani da je to isto, da je milion evra otprilike 120 miliona dinara. Da ih naučite, isto, da suficit u budžetu nije dobra stvar i da od deficita u budžetu postoji samo jedna gora stvar, a to je suficit. Posebno ako je posledica lošeg planiranja, ili je to posledica nefinansiranja nečega što je bilo neophodno, da bi se čuvao novac, ili je izbegavanje nekih velikih poslova koji su isto trebali da budu finansirani iz budžeta. Balans budžetski je ono što je dobra stvar, i za Vladu i za budžet i za celu državu. Suficit nije. Objasnite im to.

Objasnite im i da je u poslednjih 4-5 godina rast BDP u Srbiji negde jedva preko 1% i da to nikako ne može najviše u regionu, ili najviše u Evropi. Naprotiv, to je najmanje. U pet-šest godina mi jedna preskačemo 1% rasta godišnjeg BDP-a. I to je jako loša stvar. To ne može da se promeni tako što ćemo da lažemo.

Objasnite da je zaposlenost smanjena sa 26% na 12, 13 ili koliko sad kažu posto, samo promenom metodologije i odlaskom mladih i sposobnih ljudi sa biroa, ne u firme nego u inostranstvo. A da je nominalni broj zaposlenih promenjen vrlo malo i da je i dalje manji nego što je, recimo, bio 2003. godine, i da je nemoguće da zapošljavanje bude tako uspešno, veliko i široko, a da ne raste BDP. Pa, gde rade ti ljudi? Šta oni proizvode?

Hajde malo da pređemo neke prve lekcije iz zabavišta za ekonomiste, pa da onda znamo o čemu pričamo.

Znači, pohvale timu iz Narodne banke, guvernerki i njenoj ekipi za predloge zakona, uz žaljenje što to nije bilo ranije. Nadam se da će naredni zakoni koji dolaze iz NBS biti brži, odnosno pre da odgovaraju, da budu dobri, ali i da budu u svom sprovođenju, donošenju, brži nego što je to bilo sa ovim. Načelno, podržavam i ove zakone koji su doneti, koji su predloženi u ime Vlade.

Da ne bi bilo sve idilično, ja moram da iskoristim prisustvo guvernerke i da je pitam da da odgovor, ja inače predlažem ovde skoro godinu dana da se obrazuje anketni odbor radi utvrđivanja činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad akcionarskom društvu za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac. Oni kažu, a ja sam spreman ne da stajem uz bilo čiju stranu, nego da dođemo do činjenice, da se utvrdi odgovornost NBS zbog oduzimanja dozvole za rad ovom osiguranju, jer je navedeno da zbog nedostatka tehničkih rezervi je ono ugašeno, a u stvari kasnija analiza je došla do toga da su te rezerve bile iznad nivoa koji su prisutni kod drugih osiguranja.

Da se utvrdi odgovornost za uništenu reputaciju firme i njenog vlasnika, odgovornost za 108 zaposlenih koji su ostali bez posla i da se utvrdi da li je postojala saglasnost pravne službe NBS za oduzimanje dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac i da li je u likvidacionom postupku ovog osiguranja utvrđeno da nije bilo potrebe za oduzimanjem dozvole za rad.

Mislim da srpska javnost, ne samo ovih 408 porodica iz Kragujevca, ne samo vlasnici ili vlasnik tog osiguranja, koje je, inače, koliko sam ja shvatio, trebalo je da bude prodato nekom drugom stranom osiguranju, a vi kao institucija, i možda čak i vi lično ste optuženi da ste to sprečili da biste zaštitili interese konkurencije.

Nisam sudija, neću da sudim o tome, ali mislim da srpska javnost treba da dobije adekvatan odgovor na ovu temu. Hvala vam.

Hvala.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Gospodine Živkoviću, vi ste onako malo, kako bih to rekla, pokušali simpatično sve da jednu ozbiljnu temu stavite u onako jedan humoristički okvir.
Kao prvo, humor je da meni kažete da treba podučim predsednika. Da nije bilo političke volje i da nema političke stabilnosti, ne bih mogla da govorim ni o učincima Narodne banke Srbije, finansijskoj stabilnosti i stabilnosti relativnog kursa i o niskoj stabilnoj inflaciji. Da nije bilo Aleksandra Vučića na mestu premijera, koji je ustanovio tu koordinaciju monetarne i fiskalne politike i da ne delimo te iste sisteme vrednosti kako se radi za svoju državu, ja danas ne bih sedela ovde, niti bi vi mogli da govorite da danas kurs vredi 118,16, plaćate za jedan evro i da je Narodna banka Srbije sa današnjim danom do ovog trenutka stvorila rezerve, samo u ovoj godini, od preko 780 miliona evra za turbulentna vremena koja dolaze iz okruženja.
Ne treba mi da preuzimam tuđe zasluge, imam dovoljno onih ostvarenih u timu koji se zove država Srbija gde se zna ko šta radi. I neka mi zameri ko god hoće, meni je prilično teško padalo kada su se zasluge za sproveden aranžman MMF-a, u kojem se branio interes građana Srbije, ne slušani saveti, to je naš aranžman, ali su se preporuke sprovodile tako da to bude u interesu građana i u skladu sa teškim trenutkom dodeljivale drugima, jer znam da, prisustvovala sam razgovorima i neću da čekam da neko piše memoare, hoću danas javno da kažem - da nije bilo političke volje, snage koja stoji iza tog čoveka, a od mene tražite da ga ja podučavam, ne bi bilo ni aranžmana, ni ove stabilnosti, ni ovih rezultata, ni ove naše sednice danas, tvrdim.
Ono što se u Italiji dešava poslednja dva dana podiglo je premiju rizika u svim zemljama u okruženju. Ta sama nestabilnost oko formiranje Vlade, mi smo imali pet izbornih ciklusa ovde, ni zloupotreba monetarne politike, ni bilo koja mera jeste bila primenjivana drugačije, niti je bilo koje ponašanje bilo drugačije, zato što je država bila ispred jeftinih političkih poena, ispred ličnog interesa i svega ostalog.
Sad vi govorite da neko nije dovoljno obučen, upućen ili da ne zna. A, čiji su ovi rezultati? Čijom zaslugom je Srbija na listama najuglednijih, na listama onih sa kojima se razgovara, pa, ako hoćete, i na listi zemalja koja ima valutu drugu po snazi, a zatekla sam je četvrtu najgoru? Nije samo moj rezultat.
Zašto vi imate pravo da to tvrdite? Zato što se vi igrate statistikom. Nekad koristite procente, nekad koristite apsolutne cifre, pa mi govorite o apsolutnim brojkama javnog duga, šta je veće, a šta je manje. To znaju deca u osnovnoj školi.
Javni dug se meri u odnosu na BDP, u odnosu na bruto društveni proizvod. To je jedina mera o kojoj možemo da govorimo. Zato i radimo na rastu BDP-a, a vi ga tako lepo uprosečite, ko ovi naši sa međubankarskim naknadama za kartice, najskuplje kartice i najjeftiniju domaću „Dinu“ i u proseku podnošljivo.
Nije to istina. Znači, niti možemo da govorimo o negativnim stopama rasta i obavezi prema MMF-u iz 2009. godine, koji je iznosio milijardu i 600 i koji je vraćala ova država od leta 2012. godine do nedavno. Dinar jedan, evro jedan nemamo duga prema MMF, ni troška za aranžman. Pa, šta mislite, ja sam genijalna? Ili je Vujović bio genijalan? Odličan je bio. Ali, prosto mi teško pada kada baštinite te rezultate, govoreći – ovaj je zaslužan, a ovi drugi su tu nešto statirali.
Pa,bez te političke stabilnosti koju danas imamo, koja je onaj osnovni kamen temeljac za sve, ma nema priče o ostaloj stabilnosti.
Ali, koliko se vi, ja to mogu da nazovem samo humorom, to za mene prosto nije ozbiljna rasprava, izvinite, ali moram tako, kao što je humoristička priča da za propast „Takovo osiguranja“ bude kriv neko drugi, a ne akcionar koji je svoje zaposlene nenamerskim izdvajanjem u tehničke rezerve doveo svoje osiguravajuće društvo i svoje zaposlene u situaciju da im bude oduzeta dozvola. I tu smo dugo čekali kao institucija i kao sistem.
Nasledila sam meko srce organa Narodne banke prema „Takovo osiguranju“. I sama sam bila neko ko im je davao više prilika da izvrše izdvajanje i adekvatno pokriće tehničkih rezervi, ne na izveštajne datume, pa nećemo da se igramo mačke i miša, to se zna da u kontinuitetu morate da imate određeni nivo tehničkih rezervi.
Po Zakonu o osiguranju, koji je važio te 2004. do 2015. godine jednostavno nije bilo drugog rešenja nego da se oduzme dozvola „Takovo osiguranju“, više upozorenja i iščekivanja tih navodnih investitora, molbi, razgovora i na kraju je morala da bude oduzeta dozvola.
Ono što je važno da znate jeste da je sudski postupak koji je vođen okončan potvrđivanjem ispravnosti naše odluke, odnosno da vlasnici „Takovo osiguranja“ jesu izgubili spor i sva njihova snaga da u medijima produžavaju priču o tome je prosto izgubila na značaju, snazi, pa se čudim i vama koji jeste čovek koji ume da se našali sa ovim prosecima, ciframa, javnim dugom i ostalim, da ste uopšte postavili to pitanje, ako smo u više navrata i uvek dosledno i jednako odgovarali i medijima i svima ostalima zašto je u stvari „Takovo osiguranje“ došlo u ovu situaciju.
„Takovo osiguranje“ i sve ono što je moralo da bude delicencirano, delicencirano je nepristrasno onako kako i danas radim svoj posao. Ne gledam u table banaka, ne gledam u liste članova upravnih odbora, ne gledam u to ko su vlasnici. Ako se ičim hvalim, to je stabilnost deviznog kursa, relativna, koja je stabilnost i za uvoznike i za izvoznike i za one koji daju kredite, i za one koji kredite uzimaju, i za one koji štede i za one koji pozajmljuju, jer jedina tačka u kojoj se spaja interes svih, to je stabilnost.
Odnos guvernera koji je odgovoran ovom parlamentu ovde i onima koji za ovaj parlament glasaju je nepristrasnost koju imam i koju sam dokazala načinom na koji su ovi postupci vođeni, okončani i koji ostaju ispravno lice NBS koja vodi računa o finansijskoj stabilnosti time što nije mekog srca ni prema kome i odgovornost za tih 108 zaposlenih i sve ostalo snosi isključivo akcionar na isti onakav način kako je sud presudio i da mali akcionari nemaju prava da zahtevaju od Narodne banke bilo kakvu vrstu odgovornosti za „Agrobanku“, zato što su oni imali mehanizme i načine da zaštite svoje interese kao akcionari.
Uostalom, raspravljali smo ovde, opet je neko zaboravio da sam bila 2015. godine, uvodeći jednu novu ulogu NBS, a to je restrukturiranje banaka gde je lepo redosledom propisano ko prvi, ko drugi, a ko treći snosi rizik za poslovanje banke u smislu činjena štete. Vrlo visoko rangirani, prvo prozvani su upravo akcionari.
Znate, akcionari ne mogu da se ponašaju kao vlasnici koji ne žive na svom imanju. Ne mogu da se pravdaju maskiranim menadžerima koji su im dali lažne izveštaje. Znate, ljudi ili su površni u poslu ili namerno žmure na jedno oko. Kad se desi problem onda bi rado da neko drugi snosi troškove njihovog ne činjenja ili površnog odnosa prema sopstvenoj imovini.
Narodna banka Srbije nema prava da prevaljuje troškove bilo čijeg neodgovornog ponašanja ili površnog odnosa ili verovanja u revizorske i ostale izveštaje i da trošak snose građani Srbije preko budžeta, a kroz osigurane depozite ili kroz sve ono što direktive koje ste i sami pominjali, neke od njih, a neke i niste najnovije, naprimer restrukturiranje, u rangu EU smo, gde vodimo računa o sigurnosti, propisuju, a mi smo dužni da se toga pridržavamo.
Pošto smo vi i ja kolege još od 1993. godine, ako se sećam iz prvih saziva, evo, ja ću vama zbog tog odnosa, privatizujem svoju funkciju i naš odnos, da vam dostavim sve ono što je moguće javno dostaviti iz sudskog postupka u vezi sa „Takovo osiguranjem“ i da vidite da apsolutno nema ni jedne zapete u kojoj je NBS postupila kako ne treba. Hvala.

Hvala, gospođo Tabaković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković ima reč.
Izvolite.

Dakle, hvala vam na iscrpnom odgovoru.

Ne znam zašto ste u jednom delu bili onako malo negativno emotivno raspoloženi. Dobili ste komplimente sa moje strane. Ne mogu baš da delim komplimente našem predsedniku, to i sami znate i za to postoje ne samo politički, nego i razlozi koji se tiču činjenica.

Naravno, da je važan odnos nominalne vrednosti javnog duga i procenta učešća u BDP. Kako je moguće da javni dug poraste za šest godina za 10 milijardi, što mu dođe negde 70% u odnosu na zatečeni, a da rast BDP godišnje bude 1%? To je malo teško, hajde neka bude i procenat na procenat, to ne može da bude više od 10%. Hajde da budemo široke ruke, a javni dug je porastao 70%. Tako da to objašnjenje vam je jako interesantno, ali nije ono duhovito i komično, kao što vi kažete meni, nego je tragikomično.

Naravno, sećam se ja nekih drugih Vlada, recimo, one Vlade sa kraja 90-ih koja je ostavila dug koji je bio 210% BDP 2000. godine, da li je tako bilo?

(Jorgovanka Tabaković dobacuje.)

Samo da ja završim, ja vas nisam prekidao. Bez obzira što se dugo poznajemo da zadržimo zbog institucije, zbog tela, pa je onda od 2000. do kraja 2003. godine taj dug smanjen za dobrih 30%, 40%, pa se ja ne hvalim time zato što je naravno bila normalna stvar, niti hvalimo bilo koga, svako radi svoj deo posla, ali i pored svega toga i lepih reči koje vi morate da uputite predsedniku svoje stranke ili…