Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, a posebno poštovani građani, veliko mi je zadovoljstvo što ću kao guverner NBS danas imati priliku i čast da u ovom domu predstavim i bliže obrazložim zakone koje smo predložili Narodnoj skupštini.
Naime, u skladu sa članom 107. stav 2. Ustava Republike Srbije, prema kojem NBS ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, predmet današnje rasprave pored dva vladina predloga biće i pet zakona koje je predložila NBS.
Pre nego pređem na konkretna obrazlaganja, moram da odgovori na primedbu gospodina poslanika da mu nije jasna veza između Predloga zakon o finansijskom obezbeđenju i izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Upravo su ova dva zakona direktno, međusobno povezana i izražavam zahvalnost Vladi Republike Srbije koja je preduzeća sve mere i učinila napor da predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju koji se menja samo u smislu da primena Zakona o finansijskom obezbeđenju bude moguća i efektivna, danas raspravljamo i o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, jer on bez izmena Zakona o stečaju ne bi imao smisla. Bio bi neprimenljiv. Menja se samo u delu u kojem to zahteva Zakon o finansijskom obezbeđenju.
Danas razgovaramo o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kod ugovaranja na daljinu, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Predložena zakonska rešenja samo su deo regulatornih aktivnosti koje NBS kontinuirano sprovodi u cilju unapređenje finansijskog tržišta u našoj zemlji i ostvarenja njenih zakonom utvrđenih ciljeva i uvek u interesu onih zbog koje institucije i zakoni postoje, a to su građani i privreda.
Predlozi zakona koje smo dostavili i o kojima ćemo danas raspravljati sadrže nekoliko najbitnijih načelnih obeležja, a to su unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji, odnosno smanjivanje troškova privrede u delu koji se odnosi na poslovanje sa platnim karticama i on lajn trgovinom, stvaranje pretpostavki za dalji razvoj finansijskog tržišta, posebno u delu otklanjanja prepreka za razvoj lokalnog međubankraskog repo tržišta i tržišta finansijskih derivata, dodatna zaštita korisnika finansijskih usluga kroz povećanje transparentnosti i uporedivosti pružanja tih usluga, kako bi se svakom građaninu i privrednom subjektu omogućilo da lakše donese pravu odluku o izboru usluge i finansijske institucije, a u skladu sa njegovim realnim potrebama.
Sva predložena zakonska rešenja su pažljivo pripremana, a gotovo o svim predlozima vođena je ozbiljna i kompetentna javna rasprava, u nekim slučajevima i do samog dostavljanja predloga, a sve sa ciljem da se prikupe relevantna mišljenja i da se pruži prilika svim zainteresovanim stranama da o tim rešenjima daju svoj sud.
Zakoni su predstavljani i raspravljani u odgovarajućim strukovnim udruženjima kao što su Privredna komora Srbije, Udruženje banaka Srbije, a kod pojedinih zakona u postupku izrade nacrta učestvovali su u okviru međuresornih grupa i predstavnici pojedinih ministarstava i drugih državnih institucija.
Pri izradi predloga zakona, uzeti su u obzir primeri, dobri primeri iz međunarodne prakse, kao i pravila koja se trenutno primenjuju u EU, ali nikada ne kritički i po svaku cenu, odnosno tako da se prethodno ne oceni zrelost domaćeg tržišta za njihovu primenu.
Sveobuhvatna i detaljna analiza efekata, posebno u delu koji se tiče implikacija na građane i privredne subjekte bila je opredeljujući faktor pri predlaganju pojedinačnih rešenja u tekstovima koje imate ispred sebe.
Konkretno obrazlaganje pojedinačnih rešenja započeću predlaganjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. NJime se nastavlja permanentan rad NBS na unapređenju zaštite korisnika finansijskih usluga.
Iako su i do sada posebna prava korisnika bila zaštićena posebnim zakonima, pre svega Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i to naročito u vezi sa dostavljanjem informacija u predugovornoj fazi i elementima koje ugovor o finansijskoj usluzi treba da sadrži, osnovna novina koju donosi ovaj zakon ogleda se u tome što se sada zaštita prilagođava korišćenju finansijskih usluga putem savremenih informaciono-tehnoloških sredstava, kao što su internet i mobilni telefoni, a sve u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.
U 2017. godini broj korisnika u Srbiji koji su obavljali internet plaćanja dostigao je broj od gotovo dva miliona korisnika, dok je broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja, po prvi put prešao broj od jednog miliona. To jasno pokazuje da se opšti trend digitalizacije društva, koji se osetno brže razvija u finansijskom sektoru, dovodi do potrebe da se umanje rizici koji će usled toga što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, korisnik izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskog instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog kojeg će se kajati dugi niz godina.
Za razliku od zaštite korisnika pojedinih finansijskih usluga, koja je u ovom trenutku parcijalno uređena posebnim zakonima za pojedine usluge, npr. zaštita korisnika bankarskih usluga i korisnika lizinga u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a zaštita korisnika osiguranja u Zakonu o osiguranju, ovim zakonom se na integralan način pristupa zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu tako da se zaštita odnosi ne samo na usluge koje pružaju institucije pod nadzorom NBS, već i na druge učesnike na tržištu kapitala poput investicionih fondova i fondova.
S druge strane, imajući u vidu stepen finansijske edukovanosti jednog dela privrednih subjekata, zaštita koja se u uporednoj pravnoj praksi pruža obično samo građanima, ovde se odnose i na poljoprivrednike i na preduzetnike.
Obaveza pružalaca finansijskih usluga i prava korisnika tih usluga kod ugovaranja na daljinu jasno su i nedvosmisleno uređene ovim predlogom što će doprineti jačanju poverenja korisnika u primenu savremenih tehnika ugovaranja, poput elektronske trgovine i elektronskog i mobilnog bankarstva, a time posredno i povećanoj sveukupnoj tražnji za finansijskim uslugama, ali i snižavanju njihovih troškova.
Ugovaranjem na daljinu korisnicima finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto njihovog prebivališta i koliko je udaljena najbliža ekspozitura finansijske institucije.
Neću ovom prilikom ulaziti u sve detalje pojedinačnih odredaba zakona, ali pojedini instituti uređeni ovim zakonom odnose se na dostavljanje jasnih i relevantnih informacija u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu je teret dokazivanja da su dostavljene informacije na finansijsku instituciju. Zatim, na pravo korisnika da odustane od ugovora u roku od 14 dana, osim ako se ne radi o specifičnim ugovorima, kao što su devizno-valutni poslovi ili kupovina finansijskih instrumenata čija se cena permanentno menja i zavisi od uslova na berzanskom tržištu, pri čemu je kod pojedinih ugovora rok za odustanak i duži i iznosi 30 dana, kao što je to slučaj sa ugovorima o životnom osiguranju. Potom, pravo korisnika da raskine ugovor bez troškova kada finansijska institucija prekrši odredbe ovog zakona, kao i ništavost odredaba ugovora kojim se korisnik prava odriče prava koja su mu data ovim zakonom.
Ovi instituti nisu bili potpuno nepoznati ni ranije u našem pravnom sistemu, ali se ovim zakonom znatno detaljnije uređuju, čime im se daje dodatni kvalitet i veća sigurnost za korisnike.
Korisnici se ovim zakonom štite i od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. Budući da je izričito propisano da su oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene, kao što je, ilustracije radi, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio.
Takođe, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan način, predviđeno je da takav vid komunikacije bude moguć samo ako je korisnik prethodno izričito pristao na takvu komunikaciju.
Uzimajući u obzir još nedovoljnu rasprostranjenu upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa kod fizičkih lica, omogućeno je da kod ugovora na daljinu do 600 hiljada dinara korisnik daje saglasnost za zaključenje ugovora korišćenjem postojećih metoda dvofaktorske autentifikacije ili šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i propisom Narodne banke Srbije, kojim se utvrđuju minimalni standardi upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije.
Metod dvofaktorske autentifikacije već se godinama u elektronskom bankarstvu koristi za davanje naloga i izvršavanje platnih transakcija, pa je opravdano da se koristi i kod zaključenja ugovora do određene vrednosti, kao što su ugovori o dozvoljenom prekoračenju ili o štednji građana.
Pružalac finansijske usluge, npr. banka, u svakom slučaju mora koristiti kvalifikovani elektronski potpis pri zaključenju ugovora u elektronskom obliku, čime se obezbeđuje sigurnost za korisnika finansijske usluge.
Nadzor nad ovim zakonom poveren je u najvećoj meri NBS, a korisnicima kao instrument zaštite na raspolaganje stavljaju pravo na prigovor finansijskoj instituciji, pravo na pritužbu Narodnoj banci, ako je korisnik nezadovoljan odgovorom na prigovor i postupak vansudskog poravnanja.
Kada je reč o sledećem aktu koji smo pripremili, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, želim da kažem da je osnovni cilj ovog zakona uspostavljanje jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu.
Donošenje zakona važno je zato što važeća zakonska rešenja kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, tj. zaloga hartije od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja nisu sistemski obuhvaćena, nisu međusobno usaglašena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti su usklađena sa međunarodnim standardima, pa u sudskoj praksi postoje brojne i ozbiljne nedoumice oko domašaja postojećih rešenja, što stvara stanje pravne i finansijske nesigurnosti kad je reč o efikasnom namirenju iz ovakvih sredstava obezbeđenja.
Takođe, nedostatak odgovarajuće regulative u oblasti finansijskog kolaterala jedna je od glavnih barijera za razvoj vanberzanskog tržišta, uključujući tržište finansijskih derivata za zaštitu od rizika, repo tržište hartija od vrednosti i tržište kolateralizovanih kredita i zajmova.
Polazeći od navedenog, koristi koje se očekuju od donošenja i primene ovog zakona su višestruke: ostvarivanje i unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka. Smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana. Veći stepen zaštite potraživanja, odnosno bolja pregovaračka pozicija Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je, primera radi, ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika. Veći stepen zaštite potraživanja NBS u sprovođenju monetarnih operacija, repo transakcija, kupovine i prodaja hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala.
Standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, čime se obezbeđuje veći stepen sigurnosti za domaće i strane investitore, kao i kreditore u poslovanju sa domaćim finansijskim institucijama, uz istovremenu bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja.
Implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja, poverilac, raspolaže kolateralom, umesto da ta sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata. Unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih rizika, kao i drugih OTC, odnosno vanberzanskih ugovora.
Ovim zakonom uvode se i brojne novine u oblasti ugovornog i založnog prava, kao što je utvrđivanje posebnog imenovanog ugovora, tj. ugovora o finansijskom obezbeđenju. Tim ugovorom se radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, a pod uslovima utvrđenim zakonom, ustanovljava posebna vrsta založnog prava ili se prenosi sredstvo obezbeđenja, odnosno prenosi pravo svojine na tom sredstvu.
Tipičan primer ugovora o obezbeđenju kod kojeg se prenosi pravo svojine nad hartijama od vrednosti jeste repo ugovor, koji se koristi i u centralno-bankarskoj praksi. Zakonom se ne nameću izgled i sadržina ovog ugovora, već ugovorne strane imaju slobodu ugovaranja i izbora uslova pod kojima će bliže urediti međusobne odnose opredeljujući se za ponuđena dispozitivna zakonska rešenja u pogledu vrste sredstava obezbeđenja, načina korišćenja tih sredstava i raspolaganja njima, kao i načina namirenja potraživanja i uslovima pod kojim se mogu namiriti iz kolaterala.
Ko može biti ugovorna strana kod ugovora o finansijskom obezbeđenju? To su, pre svega, kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, kao što su Republika Srbija, NBS, banke, brokersko-dilerska društva, investiciona društva i druga lica iz finansijskog sektora, kao i međunarodne i strane finansijske institucije. Nije predviđeno da ugovorna strana bude i lice koje se ne pojavljuje direktno na finansijskom tržištu, tačnije ugovorna strana ne mogu biti obične kompanije i druga pravna i fizička lica, jer je naša ocena da u ovoj još uvek nedovoljno razvijenoj fazi domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo sistemski racionalno omogućiti ulazak tih lica u ovakve finansijske transakcije, pre svega, zbog njihove slabije ekonomske snage, ali i manje finansijske edukovanosti.
Kod sredstva finansijskog obezbeđenja mogu se pojaviti samo novčana sredstva na računu, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja, kolateral koji po svojoj prirodi predstavlja likvidan i solidan tržišni materijal. Da bi se smanjio rizik od prekomernog zaduživanja, a tržišni učesnici zaštitili od nelikvidnosti, ne solventnosti druge ugovorne strane i da bi se sprečili poremećaji na tržištu, predlogom je predviđeno da se za finansijsko obezbeđenje ne mogu davati sopstvene akcije, čija vrednost neposredno zavisi od finansijskog stanja davaoca obezbeđenja.
Posebna pravila su predviđena kod kreditnih potraživanja, koja se prenose kao sredstva obezbeđenja, kako bi se obezbedilo poštovanje pravila o bankarskoj tajni, kada je reč o dužnicima po tim potraživanjima.
Novina u odnosu na dosadašnja tradicionalna rešenja u oblasti založnog prava jeste i mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganje tim sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta, a primalac obezbeđenja može ostvariti i pravo na prihode i druge prilive koja daju sredstva obezbeđenja, osim ako nije drugačije ugovoreno.
Postupak ustanovljavanja finansijskog obezbeđenja lišen je administrativnih komplikacija, odnosno dovoljno je da sredstva budu evidentirana na odgovarajućem računu bez registracije, overa i drugih formalnih elemenata.
Ključni deo ovog Predloga jeste efikasna realizacija sredstava obezbeđenja vansudskim putem po tržišnim principima, a uz mogućnost netiranja koje se prvi put detaljnije uređuje u zakonu, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na tom sredstvu ako je tako ugovoreno.
U tom smislu, neophodno je naglasiti da se ostvarivanje prava i obaveza iz ugovora o finansijskom obezbeđenju vrši nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu, odnosno primaocu obezbeđenja.
Ovo su gotovo jedinstvena rešenja u međunarodnoj praksi, jer bi u suprotnom, likvidna sredstva bila zarobljena u stečajnom ili drugom sličnom postupku, na duži vremenski period, a o lančanim posledicama nedovoljnog obezbeđenja kolaterala na finansijskom tržištu i danas svedoče traumatične posledice finansijske krize koja se desila pre 10 godina.
S tim u vezi, radi nesmetane primene odredaba ovog zakona i eliminisanja bilo kakvih ne konzistentnosti, pripremljene su i odgovarajuće izmene Zakona o stečaju koje će, takođe, biti predmet raspravljanja na današnjoj sednici.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona vršiće, pre svega, NBS i Komisija za HOV, imajući u vidu da se najveći deo transakcija sa finansijskim obezbeđenjem odnosi na institucije koje su pod njihovim, odnosno našim nadzorom.
Početak primene zakona predviđen je za 1. januar 2019. godine kako bi se svi učesnici na finansijskom tržištu i nadležni organi, koji sprovode stečajne postupke, blagovremeno pripremili, kao i da bi se doneli svi potrebni podzakonski akti za njegovo sprovođenje.
Pred nama je, meni posebno značajan, zato što je značajan za građane Srbije, privredu, posebno male trgovce, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Kao što mu naziv i kaže, radi se o zakonu kojim se uređuje poslovanje sa platnim karticama u našoj zemlji, i to po prvi put na celovit način. Podsetiću vas da su Zakonom o platnim uslugama, koji je usvojen 2014. godine, stvorene čvrste osnove pravnog okvira za savremene okvire plaćanja čime je podstaknut dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja u Republici Srbiji.
Analiza podataka i stanja u domaćem platnom sistemu pokazuju da trendovi u našoj zemlji ne zaostaju za trendovima u razvijenim ekonomijama zemalja EU i da naši građani i privreda sve češće koriste moderne načine plaćanja. Trend rasta se naročito odnosi na platne kartice.
Ilustracije radi, u toku 2017. godine, kartice su bile najpopularniji platni instrument i njihovom upotrebom realizovano je 57% ukupnog broja transakcija. Upravo je ovo osnovni razlog zbog koga se predlaže donošenje zakona i on predstavlja nadogradnju normativne osnove koja se odnosi na segment tržišta platnih usluga koji kontinuirano raste.
S obzirom na to da ovo tržište karakterišu posebna pravila, njih je potrebno posebno urediti, kako bi se ostvarili ciljevi koje želimo da postignemo u ovoj oblasti, a to su da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja i postigne viši stepen digitalizacije u našem društvu, a time i smanjivanje sive ekonomije, da se zaštite interesi korisnika platnih kartica, pre svega, potrošača i trgovaca i, tri, da se omogući fer tržišna utakmica smanjivanjem troškova prihvatanja platnih kartica i povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.
Nesporno je danas da su troškovi prihvatanja platnih kartica jedan od osnovnih razloga zbog kojih trgovci na malo nemaju POS terminale ili odustaju od omogućavanja kartičnih transakcija i prihvataju samo gotovinu i čekove. Preovlađujući deo tih troškova čine međubankarske naknade.
Kako funkcionišu i šta su zapravo međubankarske naknade? Ovo je centralna tačka zakona i važno je da svi, a naročito građani koji nas prate, razumeju tržište mehanizme kojima smo nesvesno, svakodnevno izloženi kao potrošači.
Naime, svaki put kad potrošak koristi platnu karticu za kupovinu u radnji, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod trgovca ili banka prihvatilac, kako je nazivamo, plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču banci izdavaocu. U praksi, ovu naknadu banka izdavalac prevaljuje na trgovca preko trgovačke naknade, što je trošak koji je vrlo dobro poznat našim trgovcima. Trgovac taj trošak po osnovu trgovačke naknade ugrađuje u cenu roba i usluga.
Važno je reći da trgovac u trenutnim uslovima nema nikakve mogućnosti da aktivnije utiče na to da se transakcija obavi karticom koja nosi niži iznos međubankarske naknade i jeftinija je, jer je izbor platne kartice na kupcu. Kupcu, koji nije dovoljno informisan kome u stvari plaća tu visoku međubankarsku naknadu.
Kupac nesvesno često koristi skuplju karticu, jer on ne vidi direktno trošak koji snosi, trošak njenog korišćenja. A radi se o kartici koju mu sugeriše banka izdavalac, jer je to ona kartica koja toj banci, banci izdavaocu, donosi veću međubankarsku naknadu, a sve u skladu sa pravilima Kartičarskih organizacija.
Svi smo se susreli sa raznovrsnim nagradnim akcijama, kad potrošač dobije simboličan poklon, ali plati određenom karticom. A on najčešće nije svestan da tim sugerisanim izborom platne kartice pokreće skuplju transakciju kod trgovca koji taj trošak ugrađuje u cenu roba i usluga, pa plaćanjem skupljih proizvoda zapravo svi građani Srbije, a ne samo onaj koji plaća, snose trošak visoke međubankarske provizije, uključujući i one građane koji plaćaju gotovinom ili koriste jeftinije platne kartice. Na taj način pomenuti poklon zapravo plaćamo svi mi potrošači, i to mnogostruko, a ne ni banka, ni Kartičarska organizacija.
Pravila koja trenutno važe na tržištu platnih kartica, a što će zakon promeniti, stimulišu korišćenje jeftinijih platnih kartica koje na prodajnom mestu imaju potpuno identičnu funkciju i ne donose bilo kakvu pogodnost ni trgovcu, ni kupcu, u odnosu na jeftinije platne kartice.
Takođe, umesto da povećana konkurencija stimuliše upotrebu jeftinijeg proizvoda, u kartičnom poslovanju su uspostavljeni sasvim suprotni mehanizmi od onih koje tržište nalaže, pa konkurencija među kartičarskim organizacijama dovodi do toga da se utvrđuju sve više međubankarske naknade, što generiše i veće trgovačke naknade, a cenu plaća društvo u celini.
Dakle, banka koja samo izdaje kartice, često naplaćuje njihovo izdavanje i održavanje, jeste ona koja zapravo odnosi najveći deo zarade pri svakoj upotrebi kartice, a ne ona banka koja omogućava prihvatanje kartice kod trgovca, koja postavlja post terminale i praktično širi prodajnu mrežu na kojoj je moguće plaćanje karticom. Upravo zbog toga se ta prodajna mreža post terminala sporo i širi.
Navedeni problem znatno osećaju mali trgovci, jer su prinuđeni da prihvataju visoke troškove za plaćanje karticama kako bi zadržali svoje kupce i povećali prodaju. Naime, iznos troškova koje plaćaju direktno zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa tako veliki trgovinski lanci, kao poželjni klijenti za druge bankarske usluge, dobijaju povoljnije ponude banaka, dok mali trgovci, zanatlije i male radnje imaju lošiju pregovaračku poziciju i banke sa njima ugovaraju visoke trgovačke naknade, čime se destimuliše prihvatanje platnih kartica, a u stvari stimuliše upotreba gotovog novca ili se trošak prenosi na potrošača.
Zbog svega ovoga, Narodna banka Srbije predlaže da se ovim zakonom eliminišu sledeći nedostaci:
Prvo, da se međubankarske naknade ograniče na 0,2% od vrednosti transakcije za debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice. U prelaznom periodu od šest meseci, kako bi se banke prilagodile ovim uslovima, primenjivaće se ograničenje od 0,5% za debitne i 0,6% za kreditne kartice. Međubankarske naknade koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi. Trenutno iznose najmanje 0,9 do 1% vrednosti transakcije, dok za pojedine kartične proizvode idu do 2%.
Drugim rečima, građani Srbije indirektno plaćaju višestruko više međubankarske naknade od onih na tržištima EU gde su ove naknade ograničene upravo na 0,2% na debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice.
Ovo ograničenje je, na nivou EU koja ga je primenila, samo u 2016. godini dovelo do rasta broja posterminala za 11,7%, a broj transakcija karticama se povećao samo u toj 2016. godini za 12,2%. Slično očekujemo i kod nas, pored, naravno, snižavanja trgovačkih naknada.
Drugo, Narodna banka Srbije predlaže niz pravila koje će doprineti transparentnosti u odnosu banka-trgovac. Pregovaračku moć trgovca u odnosu na banke će ojačati pravilo o obaveznom razdvajanju naknada, prema kome će banka prihvatilac biti dužna da trgovačke naknade nudi i obračunava trgovcu pojedinačno za različite vrste i brendove platnih kartica, a ne zbirno kao do sada, što je omogućavalo da kartice s nižim troškovima subvencionišu kartice koje su skuplje i da stimuliše njihovu upotrebu.
Cilj norme je da trgovac bude upoznat s tim koje kartice mu generišu više troškove. Isto tako, zakon će omogućiti trgovcima da prave izbor i da prihvataju samo one kartične proizvode koje nose niže troškove, a ne sve kartice, kao što je danas slučaj.
Zakonom se zabranjuje nedozvoljen uticaj na trgovca kod upotrebe platnih instrumenata, odnosno banke i kartični sistemi plaćanja neće moći trgovcu zabraniti da usmeri potrošača na jeftinije kartice. Nadalje, trgovac će moći da da prednost platnom instrumentu određenog brenda, kao i da obavesti potrošače o naknadama koje trgovac plaća banci prihvatiocu.
Treće, možda i jednako važno kao i ovo ograničavanje naknada, platne kartice koje građani Srbije dominantno koriste za plaćanja u zemlji, čak 97%, a čak za preko 80 tih transakcija celokupna obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojim nadležne institucije Republike Srbije nemaju nikakav nadzor, niti uvid u njihov rad. Da ponovim – od 97% plaćanja u zemlji, preko 80% transakcija, celokupna njihova obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojima država Srbija nema ni nadzor, ni uvid.
Zato smo predložili uvođenje obaveza bankama i drugim pružaocima platnih usluga da besplatno, uz tekući račun, svakom korisniku izdaju karticu za koju se obrada, netiranje i poravnanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji Srbiji.
Na ovaj način će korisnici platnih kartica biti zaštićeni od rizika da eventualni problemi u radu inostranih platinih sistema, bilo da su operativne ili bilo koje druge prirode, dovedu do nemogućnosti obavljanja svakodnevnih plaćanja karticama u Republici Srbiji, a bankama će omogućiti da efikasnije upravljaju finansijskim, operativnim i reputacionim rizikom. Ovde podsećam da je obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa jedna od funkcija NBS koja joj je zakonom nametnuta.
S obzirom da je to zakonom predviđen niz novih rešenja, predviđen je rok od šest meseci od početka primene, kako bi svi subjekti na koje se zakone odnosi, imali mogućnost da se pravovremeno i adekvatno pripreme za njegovu primenu.
Dozvolite mi da vam predstavim kratko iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, čiji su prevashodni ciljevi donošenja stvaranje uslova za veću transparentnost i bolju uporedivost naknada za platne usluge, u vezi sa platnim računom, definisanje postupaka promena platnog računa, koji će biti lak, brz, jednostavan, kao i utvrđivanje prava na platni račun sa osnovnim uslugama i pristup tom računu. Bezbedno, stabilno i efikasno funkcionisanje platnog sistema je od suštinskog značaja za održavanje finansijske stabilnosti, sprovođenje mera monetarne politike, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje društvenih troškova transfera novčanih sredstava.
Baš kao što se i mi u Narodnoj banci trudimo da svoj posao radimo što bolje i što efikasnije, tako smatram da i svi ostali učesnici u platnom sistemu naše zemlje mogu dodatno da doprinesu stabilnosti i efikasnosti funkcionisanja platnog sistema u Srbiji i da će im upravo ove izmene Zakona o platnim uslugama koje su danas pred vama, biti put ka ostvarenju tog cilja.
Ovde, pre svega, mislim na način na koji pružaoci platnih usluga prikazuju i naplaćuju naknade za pružane usluge svojim korisnicima. Zakon o platnim uslugama, propisuje pravo pružalaca, platnih usluga da naplate naknadu za pružene usluge, ali i obavezu da informacije koje su dužni da pruže korisnicima platnih usluga, u skladu sa ovim zakonom, pruže na jasan i lako razumljiv način.
Međutim, i pored primene navedenog pravnog standarda, korisnici platnih usluga imaju poteškoća da shvate koliko plaćaju i za koju uslugu, odnosno da zbog različite terminologije pružalaca platnih usluga, prosto ne mogu da uporede cene za jednu istu platnu uslugu.
Zato smatramo da ćemo utvrđivanjem liste reprezentativnih usluga doprineti većoj transparentnosti, jer će svi pružaoci platnih usluga prilikom oglašavanja svojih usluga biti u obavezi da koriste terminologiju utvrđenu u ovoj listi. Verujemo da ćemo na taj način pomoći korisnicima da razumeju koja usluga im se pruža ili nudi i pod kojim uslovima.
S druge strane, obaveza pruža sa platnim usluga da u primerenom roku, pre zaključenja okvirnog ugovora o platnim uslugama, korisniku dostavi pregled usluga i naknada u vezi sa platnim računom i obaveza, da korisniku najmanje jednom godišnje dostavi izveštaj o svim naplaćenim naknadama, treba da doprinesu bolju i uporedivosti naknada za platne usluge u vezi sa platnim računom i posledično, većoj konkurenciji, s obzirom na to da će korisnici sada biti u prilici da na jednostavan i brz način utvrde koji pružalac im može pružiti određenu platnu uslugu po najpovoljnijoj ceni.
U cilju ostvaranja pretpostavki za dalji razvoj konkurencije među pružiocima platnih usluga, dopunama zakona izričito se predviđa mogućnost pojednostavljenja procedure kod promene platnog računa. S tim u vezi, utvrđuju se obaveze novog i starog pružaoca platnih usluga, a sve kako bi postupak za promenu platnog računa bio što jednostavniji i povoljniji za korisnika platnih usluga.
Korisnik platnih usluga moći će da podnese zahtev za promenu platnog računa i to uključujući i gašenje platnog računa, otvorenog kod prethodnog pružaoca usluga, ali, ili bez gašenja tog računa, već samo određene usluge, a sve na brz i jednostavan način, bez nepotrebnih administrativnih zahteva od strane pružaoca platnih usluga.
Imajući u vidu navedeno, očekujemo da će pružaoci platnih usluga uložiti dodatne napore ne bi li na najadekvatniji način odgovorili potrebama svojih korisnika i uverili ih da je odluka korisnika da ukažu poverenje upravo njima, ispravna i na obostrano zadovoljstvo.
Sa druge strane, za očekivati je da će svi pružaoci platnih usluga nastojati da sa što atraktivnijom ponudom svojih usluga privuku što veći broj novih korisnika kojima pojednostavljena procedura za promenu računa može samo da olakša donošenje odluke, da starog pružaoca promene za novog.
Zbog svega navedenog, verujemo da će odredbe kojima se uređuje postupak za promenu platnog računa doprineti daljem razvoju tržišta platnih usluga i zdravoj konkurenciji među učesnicima na to tržištu, a sve u interesu krajnjih korisnika.
Treća važna novina koju NBS predlaže u ovom zakonu jeste upravo pravo na platni račun sa osnovnim uslugama. S tim u vezi, predložena je obaveza svake banke da potrošaču koji imaju zakonit boravak u Republici Srbiji i nema otvoren račun, na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama.
Osnovni cilj uvođenja ovakvog računa jeste veća finansijska inkluzija građana, tj. veći broj fizičkih lica koja će koristiti platne usluge, a u vezi sa platnim računom. Ovo pitanje je značajno zbog toga što građani koji nemaju otvoren platni račun, ne mogu preneti novac ili izvršavati transakcije, osim onih koje su zasnovane na gotovini, a isključeni su iz bilo koje vrste onlajn transakcija ili onlajn kupovine, koje su neretko jeftinije i povoljnije za njih.
Nemogućnost da koriste bezgotovinske instrumente plaćanja, korisnike platnih usluga često na kraju izlažu i većim troškovima, ali i većim rizicima, jer mogu da koriste samo gotovinu.
Ne smemo zaboraviti na činjenicu da veća finansijska inkluzija i korišćenje instrumenata bezgotovinskog plaćanja predstavljaju jedan od osnovnih preduslova za smanjenje sive ekonomije u zemlji i da na ovaj način, stvaranjem pretpostavki za veću finansijsku inkluziju, NBS želi da pomogne naporima Vlade Republike Srbije u borbi protiv sive ekonomije.
Platni račun sa osnovnim uslugama će obuhvatiti usluge koje omogućavaju uplatu i isplatu gotovog novca na platni račun, odnosno sa platnog računa, kao i usluge prenosa novčanih sredstava sa platnog računa, odnosno na platni račun, direktnim zaduženjem, korišćenjem platne kartice, uključujući i plaćanje internetom i transferom odobrenja, kao i trajni nalog.
U vezi sa pravom na platni račun sa osnovnim uslugama, želela bih da istaknem još jednu važnu novinu. Naime, NBS u skladu sa predloženim odredbama stiče zakonsko pravo da za određene socijalno ugrožene kategorije potrošača, a nakon pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, propiše uslove pod kojima bi banke bile dužne da tim potrošačima besplatno pružaju platne usluge koje se odnose na ovaj platni račun.
Na ovaj način nameravamo da stvorimo mogućnost da u slučaju potrebe, podzakonskim aktom dodatno pružimo zaštitu i olakšamo položaj naših socijalno najugroženijih građana.
Dalje, ali ne manje važno, ukazala bih i na nekoliko značajnijih izmena važećih odredbi zakona kojima smo nastojali da pružimo veću zaštitu korisnicima platnih usluga. Predloženo je smanjenje iznosa do kog pružalac platnih usluga ne snosi gubitke, koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija i to sa 15.000 na 3.000 dinara. Procenjeno je da je iznos od 15.000 do kojeg platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija, u pojedinim slučajevima može predstavljati znatno materijalno opterećenje za određene kategorije građana.
Zato smo podelu odgovornosti u slučaju zloupotrebljenog platnog instrumenta dodatno pomerili u korist platioca, kao slabije strane u ugovornom odnosu sa bankom, ali smo sa druge strane stimulisali banke da na osnovu predloženih rešenja još više pažnje posvete primeni sigurnosnih mera u vezi sa platnim instrumentima koje izdaju i zaštiti personalizovanih sigurnosnih elemenata kako bi se minimizirao broj zloupotreba u vezi sa tim instrumentima.
Pored toga, predlaže se i nova odredba koja Narodnoj banci daje ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija i u iznosu nižem od 3.000 dinara, naročito uzimajući u obzir prirodu personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta i okolnosti pod kojima je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen.
Predložili smo i dopunu zakona kako bismo u slučajevima kada je platilac naveo pogrešan broj platnog računa primaoca, obezbedili jednostavniju i bržu proceduru za povraćaj pogrešno uplaćenih novčanih sredstava, odnosno obavezu aktivne pomoći korisniku od strane pružaoca platnih usluga, čak i kad taj pružalac platnih usluga nije napravio nikakvu grešku, odnosno kad je greška u celini na strani korisnika.
Predloženo je da primena ovog zakona počne po isteku roka od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu, čime bi ostavili dovoljno vremena svim zainteresovanim stranama da se pripreme za njegovu pripremu.
Na kraju, ali svakako ne manje važno, par reči o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Iza mene je šest godina iskustva na funkciji guvernera NBS i svakodnevnog rukovođenja i praćenja organizacije rada NBS, ali i potrebe za daljim unapređenjem i jačanjem njenih pojedinih funkcija.
Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, kao organizaciona celina u kojoj se u ovom trenutku obavlja supervizijska funkcija Centralne banke, ne može adekvatno da odgovori rastućim potreba unapređenja, jačanja te funkcije koje su posledica tehnološkog razvoja i pojave novih učesnika na finansijskom tržištu, kao i predstojećeg proširenja obuhvata nadzorne funkcije.
U uporednom pravu je primetno preuzimanje, centralizovanje ili vraćanje ove funkcije Centralnoj banci tamo gde je ona ranije bila poverena posebnim agencijama. Kao podatak koji potkrepljuje ovu tvrdnju pomenuću to da se trenutno u 18 država članica EU, poslovi supervizije obavljaju u okviru Centralne banke, ali bih napomenula da ukidanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama ne dovodi u pitanje funkcionalnost organizacionih jedinica NBS u kojima se ti poslovi i sada obavljaju i u kojima će se obavljati, jer je u skladu sa evropskim standardima, ovim predlogom izričito zagarantovana operativna samostalnost tih organizacionih jedinica.
Ovo će biti dodatno obezbeđeno time što će poseban viceguverner biti nadležan za obavljanje tih poslova. Naveden predlog je između ostalog i posledica činjenice da će NBS, na osnovu poslednjih izmena Zakona o deviznom poslovanju, od 1. janura 2019. godine preuzeti nadležnosti poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu deviznog poslovanja, rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova.
Sa ministrom finansija će biti zaključen poseban sporazum kojim će se urediti sva pitanja ovog preuzimanja, kao što su preuzimanja dela zaposlenih, više od njih 60, operativne dokumentacije, predmeta, informacionog sistema, opreme i sredstava za rad koji služe za obavljanje tih poslova. Zbog toga se ovim predlogom preciziraju i odredbe koje se odnose na funkcije NBS kako bi se njima obuhvatile i ove nove nadležnosti.
Sledeći cilj koji nastojimo da postignemo izmenama Zakona o NBS jeste otklanjanje određenih praktičnih teškoća koje su uočene tokom primena zakona u postupku sprovođenja monetarne politike, kao što su neophodnost da se sve kamatne stope NBS zvanično objavljuju na njenoj internet prezentaciji odmah nakon njihovog utvrđivanja. Navedeno rešenje se predlaže zbog blagovremenog informisanja i bržeg delovanja transmisionih mehanizama monetarne politike na finansijsko tržište, imajući u vidu i da se odluka o referentnoj kamatnoj stopi već dugi niz godina objavljuje na internet prezentaciji NBS i da stupa na snagu odmah po objavljivanju, a da se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno koridor kamatnih stopa obično menjaju istovremeno kada i referenta kamatna stopa.
Predlogom se preciziraju i kaznene odredbe, tako da je predviđeno da za kršenje odredaba Zakona o Narodnoj banci i propisa koji su doneti na osnovu ovog zakona, Narodna banka Srbije bankama izriče supervizorske mere i novčane kazne u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka. Time se doprinosi većoj finansijskoj disciplini banaka, posebno kada je reč o obavezi dostavljanja određenih podataka, a imajući u vidu očekivanu efikasnost nadzora NBS.
U skladu sa dobrom uporednom praksom, predlaže se i rešenje kojim se obezbeđuje kontinuitet u radu organa NBS i obavljanju njenih funkcija. Cilj je da se u meri u kojoj je to moguće, spreči prazan hod između prestanka funkcije i novog izbora funkcionera u Narodnoj banci, čime bi se obezbedilo da organi NBS rade kontinuirano, u punom sastavu, odnosno da NBS nesmetano u svakom trenutku obavlja sve svoje funkcije.
Kontinuitet o kojem govorim predstavlja i poruku stabilnosti ka finansijskom tržištu i osnovu za odgovarajuća očekivanja i predviđanja budućeg razvoja događaja na tim tržištima. U prilog tome je i rešenje koje je predloženo prelaznim odredbama ovog predloga, a kojim je utvrđeno da će aktuelni direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama nastaviti da obavlja funkciju člana izvršnog odbora sa pravima i obavezama koje imaju i drugi viceguverneri u skladu sa zakonom, statutom Narodne banke i posebnim ovlašćenjima i to do izbora viceguvernera ne duže od 120 dana.
Narodna banka Srbije će prilagoditi statut i sve unutrašnje opšte akte novim zakonskim izmenama, a postojeće organizacione jedinice, u čijem delokrugu su poslovi nadzora, nastaviće da obavljaju te poslove nesmetano i bez ikakvog prekida u radu.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, građani Srbije, ovim ću i zaključiti svoje uvodno izlaganje o novinama, pozitivnim efektima i ciljevima koji se nastoje postići predloženim zakonskim rešenjima.
Želim da zahvalim na strpljenju tokom izlaganja i nadam se konstruktivnoj raspravi, gde ćemo biti u prilici da zajednički razmotrimo sva druga pitanja, pojedinačna rešenja i ako je to potrebno, moguće i ako ste zainteresovani, da zajednički unapredimo predložene tekstove, a na dobrobit svih građana. Još jednom hvala.