Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana guvernerko, predstavnici Ministarstva, evo, danas raspravljamo o 11 tačaka koje su na dnevnom redu, po starom i dobrom običaju u objedinjenoj proceduri, po hitnom postupku ponovo. Ruku na srce, kada govorimo o objedinjenoj proceduri, bivalo je to i mnogo gore na prethodnim sednicama, danas možemo naći i neku vezu između većeg dela zakona koji su danas na dnevnom redu. Međutim, ta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku koji su jako važni, jedan od njih je i Zakon o privrednim društvima koji ima 161 član, dobili smo u sredu saziv sednice, on je u ponedeljak ušao u Skupštinu, dakle, apsolutno nedovoljno vremena za ozbiljnu pripremu, da ne govorim za ozbiljnu raspravu u parlamentu. Ali, to jeste način vođenja Srbije u poslednjih šest godina, koju aktuelni režim vodi.

Dakle, ako govorimo i o tim hitnim postupcima i težnji zapravo da Srbija postane evropski uređeno društvo, pročitanju vam samo jednu rečenicu iz evropskog izveštaja a ona kaže – treba smanjiti korišćenje hitnih postupaka, moraju se izbeći mere koje ograničavaju mogućnost Narodne skupštine da delotvorno razmatra zakonodavstvo. Dakle, svi na to upozoravaju, ali naravno, nastavlja se praksa starog rada da govorimo o velikom broju zakona, da se što netransparentnije donose zakoni, iako od svakog zakona građani Republike Srbije mogu na svojoj koži da osete ili greške ili ono što on može da donese dobro.

Kada govorimo danas o setu ovih zakona koje predlaže Narodna banka, možemo reći da zapravo monetarna politika i ekonomska politike Republike Srbije, odnosno Vlada Republike Srbije, imaju jedan te isti cilj, a to je da se teret kompletnih reformi o kojima slušamo već šest godina preko leđa građana Republike Srbije ostvari, da privreda i domaći preduzetnici zapravo imaju jedan podređeni odnos u odnosu na strane preduzetnike, strana preduzeća i strane firme. Ta politika stvaranja poslovnog ambijenta za razvoj preduzetništva, za rast privrede u Srbiji na duži rok je nemoguća, zato što Vlada Srbije sa svojom ekonomskom politikom i Narodna banka sa svojom monetarnom politikom žele samo da na kratak rok, radi nekakvih propagandnih ciljeva, stvaranja privida da se u Srbiji bolje živi, da je u Srbiji sve sjajno i bajno, da je u Srbiji sve odlično, zanemaruju ono što će na duži rok i na duže staze osetiti pre svega privreda Srbije, a odmah zatim i građani Republike Srbije koji žive u ovoj zemlji.

Godine 2016. najavili ste da ćete promeniti preko 40 zakona koji se tiču preduzetništva u Srbiji, da će to biti godina preduzetništva, danas se nalazimo u 2018. godini, dobili smo pre dva dana ovde u skupštinsku proceduru zakon sa 161 članom, Zakon o privrednim društvima, i sada treba na taj način da rešimo poslovni ambijent u Republici Srbiji.

Kakav je odnos i monetarna politika ove zemlje prema privrednicima, o tome najbolje govori podatak koliko je učešće malih i srednjih preduzeća u stvaranju BDP-a u Srbiji. Nadam se da guvernerka jako dobro zna da je to negde oko 30-ak procenata, tačnije, po zadnjim zvaničnim podacima sa 32% privatni preduzetnici učestvuju u kreiranju BDP-a. Prosek u Evropi je 60%. Jedna Bugarska ima 60%, Hrvatska ima 51%, u Srbiji preduzetnici učestvuju sa svega 30%.

Kada govorimo o tome, to ništa ne čudi, zato što vi vašu pažnju ne usmeravate prema malim i srednjim preduzećima, vi ste pre svega fokusirani na nekakve strane investitore koji od Srbije i od građana Srbije prave jeftinu radnu snagu i prave robovlasničko društvo, gde dovodite raznorazne pletače kablova i najavljujete to kao zlatno investiciono doba Srbije, gde građani Srbije treba da budu srećni i zadovoljni ako dobiju radno mesto u fabrici da pletu kablove, nose pelene i primaju 200 evra za to. Dakle, na tim osnovama se ne može izgraditi ekonomija i privredni rast u jednoj zemlji. Dakle, na tim i takvim osnovama gde dajete 10.000 i više evra strancu po jednom zaposlenom radniku, ne možete imati rezultat u Srbiji. E, kad nemate rezultat, vi onda pribegavate nekakvim drugim merama kako biste stvorili privid nekakvog rasta i ekonomskog razvoja u Republici Srbiji. Međutim, i to teško ide.

U zadnjih šest godina do 2017, Srbija je bila poslednja zemlja u regionu po visini stope rasta BDP. Prosečna stopa za pet godina je 1,3 procentna poena. Prosek na Balkanu je 2,3. Dakle, mi smo duplo manji od svih ostalih zemalja. Iza smo Crne Gore i Bosne i Hrvatske i Slovenije i Makedonije. To je istina. Dakle, govorim zvanično statističke podatke.

Dalje, Srbija spada među 40 zemalja sa najnižim rastom BDP. Vi govorite o nekakvom ekonomskom tigru, o nekakvom prosperitetu, nekakvom razvoju, a čini mi se sve gore i gore se stvari odvijaju ovde u Srbiji i tek će se odvijati. Tu ima, poštovana guvernerko, naročito i vašeg udela kada govorimo, pre svega, o vašoj monetarnoj politici, situaciji da sa jedne strane imamo najnižu stopu privrednog rasta. Ne govorim o 2018. godini, molim vas da, kada mi budete odgovarali, da ne govorite o stopi u prvom kvartalu ove godine, jer je i prošle godine u prvom kvartalu on bio preko 3,5% pa je spao na dva. To se gleda na nivou godine.

Dakle, imamo najnižu stopu rasta. Imamo javni dug koji je 60% danas BDP ili ti 24 milijarde i imamo dinar koji je ojačao prema evru za 5%, koji je ojačao prema američkom dolaru za 15 procentna poena i dinar je najjača valuta sada izgleda u svetu. Gde je tu logika? Nešto ne štima. Ako imate jaku valutu domaću, imate valjda i privredu, razvoj privrede, a mi kod nas nemamo razvoj privrede. Imamo konstantna i nova zaduženja i imamo jaku valutu. Odgovor je da se dinar precenjuje veštački. Tu nema nikakve dileme. To je potpuno jasno. Sada kada ste predložili ove zakone, pre svega Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, može se sublimirati u jednoj jedinoj rečenici, a to je da se ukida uprava za nadzor. Dakle, ne sadrži nikakve suštinske promene u radnu NBS niti neke stvari koje su vezane za vođenje monetarne politike u Srbiji, a trebali bi.

Reći ću vam kako vi utičete na stanje ekonomije u Srbiji. Kao prvo Narodna banka, kao institucija, koja između ostalog postoji sa jednim jedinim zadatkom, a to je da obezbedi dovoljnu količinu novca u prometu i vi to vrlo dobro zante, da Srbija danas ima tri puta manje novca u prometu nego koliko je to potrebno. Posledica toga je apsolutno zastrašujuća nelikvidnost privrede i građana Srbije i dugački rokovi plaćanja.

Kada govorimo o nelikvidnosti, gospođo guvernerko, danas u Srbiji imati 36.000 blokiranih privrednih društava, imate iznos blokade 2,5 milijarde evra. Pored vas i Vlada Republike Srbije kasni sa povraćajem PDV na koji imaju pravo i ostvarili su, dobili rešenje privrednici. Stalno je taj iznos negde oko tridesetak milijardi duga za povraćaj PDV. U toj, takvoj situaciji, normalno da ne možemo govoriti o privrednom rastu i privrednom razvoju.

Novčana masa jeste nešto veća nego što je bila 2012. godine. Tačno je, povećali ste u jednom iznosu, ali nedovoljno. I dalje nedovoljno koliko treba da bude dovoljno, praktično da bi mogla da funkcioniše privreda i građani. To što je povećana, povećana je, pre svega, kao posledica bede stanovništva Srbije, jer je ta beda uslovila rast kreditne aktivnosti tih naših građana.

Kada govorimo o jakom dinaru. To zaista deluje dobro. Znate, kada građani pogledaju, ne moraju da jure sada neke menjačnice, dilere po ulicama da menjaju devize, da jure da li će danas biti više ili manje, ali da li je to realno stanje Srbije i stanje ekonomsko u Srbiji? Nije. Prvo, što se tiče tog trenutnog kursa dinara, on je posledica, pre svega, interesa stranaca, kao što znate, koji državi pozajmljuju novac. I ovde ćemo govoriti sada o tome. Oni pozajmljuju državi novac i ostvaruju visoke prinose, visoke profite. Dakle, unose devize. Odnos ponude i potražnje definiše kurs, ako se ne varam.

Ovakav kurs odgovara uvoznicima. Gospođo guvernerka i te kako, ali je vrlo depresivan za sve one firme koje se bave izvozom u Republici Srbiji, a valjda bi i naša pažnja trebala da bude fokusirana na njih, da proizvodimo i izvozimo, ali ovakav kurs je depresivan za sve firme koje se bave izvozom.

Dalje, ako govorimo o monetarnoj politici, apsolutno sam stanovišta i smatramo, kao Narodna stranka, da referentnu stopu treba nadalje obarati sa ciljem da ona bude 2%. Pre svega zbog pojeftinjenja kredita, što bi zapravo dovelo i do povećanja privredne aktivnosti za razliku od ovoga što sam do sada govorio, a to je zamiranje privredne aktivnosti, jer 30% svega preduzetnici učestvuju u kreiranju BDP.

Vođenje pravilne monetarne politike jeste preduslov bilo kakvog privrednog napretka i tu verujem da se svi oko toga slažemo, ali nema sreće u privredi ove zemlje gde su kamatne stope sa troškovima kredita veće nego što su profitne stope. Dakle, kada dođete u takav stadijum ne možete govoriti o bilo kakvom privrednom rastu i razvoju jedne države.

Naravno, kao rezultat svega toga mi na sednici današnjoj na dnevnom redu imamo i zakone, odnosno sporazume o novim kreditima i novim zaduženjima. Republike Srbije, odnosno njeni građani danas duguju 24 milijarde evra, taj dug je 60% BDP. Godine 2012. pre vašeg dolaska na vlast, taj dug je bio 15 milijardi. Dakle, bio je skoro za deset, da budem precizan 9 milijardi je bio manji nego što je danas. E, sada kada vi govorite o svim vašim uspesima u ovih šest godina, ne možete da kažete da to nije istina. Deset milijardi evra je ova vlast zadužila Republiku Srbiju za šest godina vašeg mandata. Sada kao najveći uspeh predstavljate to što u zadnje dve godine nije nastavio da raste javni dug u odnosu na 2015. godinu kada ste dostigli vrhunac, kada je javni dug bio 25, 3 milijarde, odnosno 76% BDP.

Dakle, to je činjenica. Kada govorite o rastu BDP u prvom kvartalu treba da kažete i da ste u ovoj godini već zadužili građane Republike Srbije sa novih 504 miliona u prvom kvartalu emitovanjem hartija od vrednosti. Sada, danas na ovoj sednici zadužujete građane Republike Srbije za novih 225 miliona evra. Dakle, nastavlja se pogubna politika daljeg zaduživanja Republike Srbije i njenih građana, pri tom se stalno služite ekonomskim kategorijama suficita i deficita od kojih apsolutno ne zavisi život građana to jest zavisi ali onda kada nemate suficit kojim se hvalite, nego umesto što imate suficit isplaćujete vaše obaveze prema građanima Republike Srbije, bilo da su to preduzetnici, bilo da su poljoprivrednici, ali vi ne servisirate vaše obaveze, tekuće i dospele, pa kažete, imamo deficit, višak para u budžetu. To nije nikakva sposobnost, ali vi zbog propagande i laži kojima vladate šest godina želite da predstavite građanima takvu pogubnu ekonomsku politiku.

Kada govorite o padu, a maločas ste govorili, slušao sam vas pažljivo, odnosu BDP, odnosno padu duga u odnosu na BDP, tako je, rekli ste da je on danas 60-ak%, bio je 76% 2015. godine, rezultat tog pada nije povećanje privredne aktivnosti nego veštački podizanog dinara, odnosno održavanog dinara i kursnih razlika i odnosa evra i odnosa dolara. Dakle, vi da imate realan rast on bi se pokazao, ne bi govorili o 1,3 rastu nego bi govorili o rastu 4 ili 5%, govorili bi o investicijama, a ne da budemo na začelju da naš rast bude daleko manji od svih zemalja u okruženju. Znači, Srbija je iza Crne Gore, iza Bosne, iza Hrvatske, da ne govorimo o Rumuniji, o Bugarskoj i ostalim zemljama. Jedino možemo sa Makedonijom da se poredimo, ali kako stvari teku i Makedonci će biti iznad nas. Rezultat toga su i prosečne plate, gospođo. Prosečne plate su u Srbiji i dalje daleko od onoga što imaju naše komšije iz drugih susednih zemalja.

Jedino mi i Makedonci smo tu na 400 i nešto evra, svi ostali imaju više, i Crna Gora i Hrvatska i Bosna, i da ne pominjem stalno jedne iste. O minimalnim platama da ne govorim, jer smo tu poslednji, ubedljivo smo poslednji. Ne možemo čak ni sa afričkim zemljama da se poredimo.

Sad vi govorite da je to neki veliki uspeh što smo dostigli platu 400, dva, tri evra. Kad bi kurs dinara danas oslikavao stanje u privredi, ne bismo imali ni tih 400 evra, nego bi bilo ispod 400 evra. Dakle, sve je farsa i sve je predstava za građane Srbije, koji treba da poveruju da je u stvari njima mnogo bolje nego što vi govorite i nego što oni osećaju – da ovde teče med i mleko, da je dinar najstabilnija valuta, da oni imaju najveće plate u regionu, da je u Srbiji zadovoljstvo živeti, da privrednici rade odlično, ostvaruju ogromne profite. Ali, to je možda na vašoj televiziji. Možda biste to vi želeli da tako bude. Ali, vi to ne znate da uradite. Šest godina vladate i posle šest godina i dalje govorite o tome kako je neko drugi kriv za ovakvo stanje u Srbiji.

Još je veći paradoks zašto uzimate ove zajmove. Uzimate za javna preduzeća – za „Srbijagas“, za EPS, za železnice. Zadužićete Srbiju 160 miliona evra za javna preduzeća, koja su pri tom kancer srpske ekonomije i koje ne reformišete, znate zašto? Zato što oni služe za raznorazne koruptivne mehanizme, kampanje i šta ti ja znam sve, ali zato reforme idu po leđima građana, da li su u pitanju penzioneri, da li su u pitanju zaposleni, da li su u pitanju poljoprivrednici, da li su u pitanju mala i srednja preduzeća, a oni su zaštićeni kao beli medvedi. Na to vas upozorava i Fiskalni savet i MMF i svi ostali, ali, jednostavno to dalje i dalje teče tako. Šest godina ta ista javna preduzeća i dalje se finansiraju iz budžeta. Parama građana Republike Srbije se oni bahate i njihovi šefovi. Takođe, Poštanska štedionica, sa 40 miliona evra, za koju uzimate zajam i za zdravstveni sistem 25 miliona.

I sve to prolazi u ovakvim raspravama sa zakonima, gde ne možemo da se posvetimo, niti da građani znaju šta stoji iza nekog zakona u jednoj netransparentnoj raspravi, pa ću se osvrnuti samo na jedan član ovolikog zakona o privrednim društvima, koji ima 161 član.

Naime, u članu 259. ovog zakona predviđa se da se tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi.

Dalje, izmenom člana 475. ovog zakona preciziraju se odredbe kojima se utvrđuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, tako da se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti, definisane u članu 259, ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti.

Dakle, prosto rečeno, da bi građanima bilo jasno, vi menjate zakon i da umesto, kao što je bilo do sada, vrednost akcije ponudite po tri aspekta – tržišna cena, knjigovodstvena cena ili procenjena vrednost akcija, to brišete sada u zakonu i ostavljate da se ne isplaćuje akcionarima najveći iznos od ove tri ponuđene, tržišne, knjigovodstvene i procenjene, već samo tržišna cena. Zašto? Zato što ćete isplaćivati, a kad govorim o akcionarima govorim o običnim akcionarima, dva miliona ljudi ima pravo na besplatne akcije, recimo, Aerodroma, sutradan „Telekoma“, možda i „Komercijalne banke“, oni neće moći da dobiju, da izaberu najvišu vrednost kada se pravi procena vrednosti akcije, već će im država ponovo zavući ruku u džep i uzeti deo sredstava, jer će im isplatiti po posebnim procenama tržišnu vrednost akcija. I to je verovatno, a želim da mi odgovorite, možda jedan razlog za to i sadašnje stanje Aerodroma Beograd, a sutradan i drugih društvenih sistema koja su budu privatizovala, i na šta će mali akcionari, odnosno građani Srbije koji su upisali akcije, imati pravo? Ovim zakonom im sasvim sigurno smanjujete vrednost akcije na koju bi građani imali pravo. Ponovo njima zavlačite ruku u džep, a javna preduzeća nastavljaju da se bahate. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima guverner Narodne banke Srbije, dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ja bih da pitam samo mladog kolegu za šta se opredeljuje kad kaže da je dinar veštački jak, u jednom trenutku, a onda kaže – znam da je odraz ponude i tražnje vrednost dinara. Pa, ili je veštački ili je odnos ponude i tražnje?
Šta je meni najveći problem? Ja zaista ozbiljno doživljavam sve što kažete. Ali, kad vi saopštite da ne postoji dovoljna količina novca u opticaju, a Narodna banka Srbije svake srede na repo aukcijama povlači višak likvidnosti, i ovo se stvarno dešava i mi imamo troškove održavanja monetarne politike u smislu da se taj višak likvidnosti ne preliva na inflaciju koja bi bila porez za sve građane Srbije, a vi pričate o nedostatku likvidnosti, odnosno o odsustvu dovoljne količine novca u opticaju. Kako mogu da razumem? Ili da vam nije struka, ili da vas neko obmanjuje, ili da ne koristite ispravne podatke.
Ali, sada je pitanje – da li ih koristite namerno kao netačne i zastarele, poput ovog o učešću malih i srednjih preduzeća u stvaranju BDP-a. Bio bi red da kažete iz koje godine je taj podatak.
(Miroslav Aleksić: Iz ove.)
Nije tačno. Poslednji podatak kojim raspolažu relevantne institucije od Svetske banke, IBRD i našeg Zavoda za statistiku su za 2014. godinu. Znači, ja u mikrofon govorim i štitim ugled funkcije koju ovde pred vama ispunjavam u punom mandatu. Taj podatak je iz 2014. godine.
Ja ne sporim političku veštinu ako je ima ili pokušaj da se podaci prikazuju selektivno da bi to delovalo, ne znam, mi smo stvorili neku fatamorganu, vi u njoj ne živite i to nije stvarnost, nego je neka obmana. To ne priliči nama kao ozbiljnim ljudima.
Znači, kada govorite o kategorijama koje potcenjujete, deficit i suficit i o javnom dugu, spoljnom dugu, o načinu njegovog finansiranja, postoji jedna elementarna stvar koju svako od nas zna. Kada ste privatno dužni, da li je svejedno da li ste dužni za letovanje ili zato što ste kupili neku mini peć kojom ćete da se bavite nekom proizvodnjom? Da li je reč o projektnom zajmu, o investicionom zajmu ili je o potrošnji? To je ono što razlikuje način vršenja ove vlasti, vođenja monetarne politike i onog što smo zatekli. Znači, zatečen deficit mora nečim da se finansira.
Imate li minus po tekućem računu? Vi morate da zanavljate kredit ili da prodate nešto i da ga vratite. Znači, dug za deficit koji je stvoren 2008. godine političkim dogovorom, a bez izvora za finansiranje uvećanih javnih rashoda, onih penzija, je nešto što se u privatnom životu ovako može prevesti. Dajete detetu uvećan džeparac, prilično velik, ali nemate platu kojom ćete to da pokrivate. Nemate prihode, nego ga dajete na dugu koji formirate u 2008. preko 100 miliona je bila tada ta rupa koja se konstantno uvećava za kamate i to je jedan deo ovog duga, a vi ističete samo njega.
Govorite o tih 500 miliona novog zaduživanja, a ne kažete da je država Srbija u decembru prošle godine otplatila 750 miliona dolara duga bez novog zaduživanja, koristeći kupovinu preko svog agenta NBS u trenutku kada je dolar bio najpovoljniji. To građani treba da znaju.
Danas za dospeće koje je u novembru od milijardu dolara, država ima već kupljenih 570 miliona dolara u trenutku kada je vrednost dolara bila najpovoljnija da se taj dug otplati.
Šta radi odgovorna država i monetarna politika u koordinaciji sa njom? Kamate na te hartije od vrednosti su koje su nužne za zaduživanje države za pokriće deficita tog disbalansa između prihoda koje ostvarujemo i rashoda koje imamo, a zatekli smo ih, zakonom definisani. On mora nečim da se finansira.
Portfolio investicije se zovu hartije od vrednosti, ali nekada su kamate na tu vrstu pozajmica bile za deset procentnih poena više nego danas. Posledica tih sniženih kamata i sniženih troškova države za pokriće deficita, za potrošnju je rezultat manje premije rizika, stabilnosti koju ima ova država, investitorske zainteresovanosti, za ulaganje.
Zašto prećutkujete činjenicu i sve kažete portfolio investicije, a ne kažete da su strane direktne investicije neto 2,6 milijardi za Srbiju i veće nego u bilo kojoj zemlji u okruženju?
Ja neću reći da teče med i mleko, ali je mnogo toga bolje i bolje je na dugoročnim osnovama. Kažete meni kurs je nešto privremeno, inflacija niska. Za inflaciju tri godine niska i stabilna inflacija spuštena sa 12,9 na 2,2, da li je to za inflaciju kratak rok? Usidrena inflaciona očekivanja, što je sada mera vrednosti poverenja u jednu državu, u njenu monetarnu politiku, a usidrena su u cilju inflacionom koji je snižen sa 4 ± 1,5 na 3 ± 1,5. To bi trebalo da bude vaš ponos, nema veze ko ga je ostvario.
Meni ne smeta kada neko postigne uspeh. Meni ne smeta da citiram drugog. Divim se svačijem uspehu. Rado se setim nekad kada je ovde Milan Marković branio Zakon o inspekciji. Stvarno je bio jedan dobar zakon i bilo je mnogo takvih slučajeva, ali tog se rado sećam jer je atmosfera bila – radimo nešto za državu, ali sada ne razumem da je sve što je urađeno i što je evidentno, vama iluzorno, veštački, ovako ili onako.
Šta govore podaci? Kažete, privreda nikako ne radi, smanjenje troškova i kamata negativnih kursnih razlika baš zbog ovog i ovakvog relativno stabilnog dinara i sniženih kamata govori da je privreda po ovom osnovu platila poveriocima 54 milijardi dinara manje u 2007. u odnosu na 2014. godinu.
Zahvaljujući stabilnosti dinara, koja je rezultat uspešnog sprovođenja makroekonomske politike, negativne kursne razlike smanjene su 246 milijardi dinara u 2014. godini na 97 milijardi dinara u 2017. godini. Da li je 148 milijardi dinara za potcenjivanje? Toliko je novca više ostalo u privredi za investiranje.
Da li vi znate da banke danas imaju u jednom delu problem da preduzeća imaju sopstvene izvore finansiranja, iako je dostupnost finansiranja svim kategorijama i malih i srednjih preduzeća i mikro izuzetna i pristup tih preduzeća nad kojima lijete suze, pristup kreditima tih preduzeća je sledeće. Rast novoodobrenih kredita kod mikro preduzeća je 14,2%, za mala 25,9%, za srednja 21,4% i 38,5% na velika. Pa ne zadužuju se da plate dugove, nego da investiraju.
Još jedan podatak koji želim sa vama da podelim, koji je izuzetno važan, jeste sledeći. Mislim da to svesno zaboravljate, ali imam obavezu da to ponovim. Period 6. avgust 2012. godine – maj 2018. godine – dinar prema evru je ostao gotovo nepromenjen. Ojačao je 0,3%. Devizne rezerve po osnovu intervencija NBS povećane su 400 miliona evra, za taj period od 2012. do 2018. godine. Ne utrošeno na održavanje stabilnosti, nego stvoren bafer za ono vreme. Hajde sada da to uporedimo. Da dodam samo da je dinar od 2008. do 2012. godine, za četiri godine izgubio 33,2% vrednost. To je trećina. Potrošene devizne rezerve 5,7 milijardi za te četiri godine. Potrošeno je 5,7 milijardi evra, a dinar oslabio 33,2%?
Mogu ja ovo da kažem, ali bi bio red da se ovo makar ne pominje, jer ne ide na korist i na čast onima koji su ovo radili i to je postignuto u vreme bregzita, grčke krize, značajnih geopolitičkih tenzija i da ne pominjem sve okolnosti kroz koje smo prolazili za period o kojem govorim.
Šta je doprinela ova relativna stabilnost kursa da privredni ambijent bude predvidim i tako to u brojkama izražavamo baš u ovom delu koji vas zanima, spoljnotrgovinske aktivnosti? Od 2016. godine više od polovine proizvodnje plasiramo na inotržišta. Udeo izvoza roba i usluga u BDP je u 2017. godini dostigao 52,5%, a u prvom tromesečju ove godine 54,4%. Zabranili ste da pominjem da je u prvom tromesečju 4,6% rast BDP i evo neću.
Poređenja radi, u 2012. godini izvoz roba i usluga je činio 36,2% BDP, što znači da je u 2017. godini ovo učešće bilo veće za 16,3 procentna poena. Da li je to iluzija? Da li je to obmana? Da li je to marketing? Ovo su podaci gde mogu da vam dodam, bojim se da ću da vas iznerviram, neto devizne rezerve i pored ovako stabilnog dinara nikad veći. Bruto iznose preko 10 milijardi, a neto devizne rezerve povećane su za tri milijarde i 258 miliona evra i iznose 8,792 miliona evra. Znači, neto devizne rezerve, ne obavezne rezerve kod NBS, devizne rezerve države Srbije, koja je vlasnik imovine i NBS. Dvostruko veći iznos od onog koji je svim referentnim vrednostima predviđen kao dovoljan i održiv za pokriće uvoza izvozom po svim kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija.
Referentna kamatna stopa je snižena sa 11,75 na 3, a vi bi da bude 2. Izvinite, a šta će da radi Odeljenje za projekcije u Direktoratu za ekonomska istraživanja i statistiku nego da meri procenu uticaja rasta cene nafte, svojih modela, rizike koji dolaze i da ne žurimo, da budemo neoprezni, da podižemo i spuštamo kamatu? Ne ugledamo se ni na koga. Kada smo sigurni da treba sniziti referentnu, mi je snizimo, ali smo izvršnu, onu cenu novca efektivnu, smanjili sopstvenim načinom izvršavanja aukcija.
Pošto tvrdite da znate ovu materiju, da vam kažem da je nekada monetarna politika vođena tako da su svi viškovi likvidnosti povlačeni, svi koliko ih ima, sve što banke ponude, to spada kod NBS po najskupljoj ceni, po referentnoj. Sada je model aukcija po varijabilnoj kamati i povlačimo likvidnost koju mi procenimo. Da li znate koja je cena? Oko 2,4, iako je referentna 3.
Da ne opterećujem ostale daljim detaljima, ali to je prava priča o izvozu, o stabilnom i održivom rastu, a ne o iluziji, kako ste vi to želeli da predstavite.

Hvala.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Aleksiću, slušao sam vas pomno šta ste imali za komentare da nam kažete i na predloge zakona koje smo danas predočili. Mislim da je tu bila jedna prosta želja da prikažete nešto da je gore i da je loše, a bez ikakvih argumenata i tražeći bukvalno bilo gde uporište u nečemu što možda neki širi auditorijum neće da razume.
Kada su u pitanju građani Srbije, oni najbolje znaju kako žive i, za razliku od vremena kada ste vi bili na vlasti, danas građani Srbije vide da je iz dana u dan bolje, možda nekada malo, ali je iz dana u dan bolje, za razliku od nekih prošlih imena kada su bili u potpunoj neizvesnosti šta ih očekuje, kolika je inflacija, ono što je naša guvernerka rekla, kako se kretao kurs, kako će da završi, koliko će novca, odnosno deviza moći da kupi od svoje plate, a takođe i o deficitu koji je bio nepredvidljiv.
Pričate o malim i srednjim preduzećima. Znate kako, mi smo nasledili privredu od vas, koja je bila bazirana na tome da mala i srednja preduzeća se bave uslugama. Mi smo pretili da postanemo zemlja koji ćemo jedni drugima samo da dajemo usluge, ništa da ne proizvodimo. Vi da bi osnažili mala i srednja preduzeća, vi njima morate dati posao, morate da im date nešto da proizvode, da imaju neki nov proizvod koji će da izbaci neku novu vrednost. Ta nova vrednost se bazira na tome, kad imate zemlju kakvu smo mi nasledili 2012. godine, na tome što morate da dovedete investitore koji će nešto da proizvedu.
Naravno da bismo svi mi voleli da nama dođu investitori „A“ klase, ali u zemlji kakva je bila Srbija 2012. godine bilo je vrlo teško dovesti i ove investitore koji su danas i koji su onda dolazili i mi gledamo da kreditnim rejtingom i položajem naše zemlje na „Duing biznis listi“ taj imidž naše zemlje menjamo iz dana u dan, da dolaze sve kvalitetniji investitori, a mala i srednja preduzeća, kojih ima sve više i više, nisu bazirana na uslugama samo, već su bazirana na tome da daju podršku tim ljudima koji nešto proizvode i to jeste snaga jedne ekonomije, kad imate klaster malih i srednjih preduzeća koji pomaže to veliko preduzeće, tu veliku kompaniju koja nešto proizvodi, koja daje neki finalni proizvod, koji na kraju krajeva se i na kraju izvozi i opet donosi neki novi profit.
Nasledili smo loše obrazovanje, nasledili smo loše pravosuđe, to je sve nešto što ne možete da promenite u jednom danu. Posledica svega toga jeste da imamo i nedostatak radne snage danas, iako možda vama deluje kada kažete da imamo 12,7% nezaposlenost, da možemo da je iskoristimo, da, ali neka ranija vremena su dovela do toga da nebrigom o tome koga i kako obrazujemo, imamo viška kadrova.
Naravno, da mi nismo i ne prepuštamo sada da to bude samo po sebi da se rešava, već Nacionalna služba za zapošljavanje odvaja veliki novac za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, kako bi naši ljudi i oni koji imaju danas posao opstali, usvojili neke nove tehnologije, ali ovi mladi ljudi koji su bez posla i ne mogu da ga nađu, možda svojom prekvalifikacijom budu konkurenti da dobiju svoj posao.
Bavimo se i socijalnim preduzetništvom i radićemo na tome. Ja mogu samo da vam kažem da Ministarstvo na čijem čelu sam ja ima 12 zakona u prvoj polovini ove godine sa kojima će izaći pred vas ovde u Skupštinu, a u drugoj polovini 18. Itekako se neki od njih i direktno, a neki indirektno tiču socijalnog preduzetništva i itekako vodimo računa o tome da se bavimo socijalnim preduzetništvom.
Kada pričate o kreditima, tu je interesantno, kada nama dajete zamerku za ovo zaduživanje, vi ste uzimali kredite i ti krediti su bili osam, devet, 10% plus euribor. Naši krediti su euribor plus 0,25, 0,5, 0,75, 1%. Ovo što je guvernerka rekla, mi smo čak imali obavezu i da neke skupe kredite iz tog nekog vremena vraćamo. Vaši krediti koji su bili tako skupi najčešće su išli da servisiraju neke obaveze koje nisu bile proizvodne, nisu bile ulagane u infrastrukturu, u proizvodnju, već su bile ulagane u penzije, u nedostatak.
Mi smo uspeli da napravimo i suficit, a i da iz davanja države, koje iz meseca u mesec pada kada je u pitanju ona subvencija koju dajemo penzionerima, odnosno ono što država njima daje i upravo to jeste razlog zašto sa optimizmom, ono što je rekao naš predsednik Aleksandar Vučić, možemo da im garantujemo da će biti veća penzija, i ne samo veća, nego veća nego što je bila 2014. godine i to dosta veća. To je ono što je on pokazao u onoj tabeli. To sad vidim da niko ne spominje. Ne spominje ni to da je rekao da će biti nikad veća plata i da će i ove godine biti povećanje plata. Mislite odakle to? Nije iz ovih zaduženja, ništa od toga nije otišlo za plate.
Poslednje što želim da kažem, a da to približim, kada kažete BDP i mi imamo spori rast. Kažete - u vaše vreme je bilo zaduženje 14 milijardi evra i to je bilo 70% BDP. Prostom matematikom, naš BDP je bio 20 milijardi evra. Matematika je jasna. Danas je naše zaduženje 60% i iznosi 24 milijarde, što znači da je naš BDP 40 milijardi. Ne znam, ako nema nikakvog rasta, kako je BDP porastao sa 20 na 40? To bih voleo da vi meni objasnite. Ako nema rasta, kako je to moguće? Hvala.

Hvala.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Hvala.

Neću moći u dva minuta da tandemu ministra i guvernera objasnim i da sa njima polemišemo o ekonomskim teorijama, fiskalnim teorijama, monetarnim. To možemo na nekom drugom mestu.

Zaista bih voleo da sve ovo što ste vi izneli građani osećaju, kao što ste rekli, na svojoj koži. Kako reče ministar – građani iz dana u dan osećaju boljitak i napredak. Zaista ne znam, možda ja ne pripadam toj grupi, možda postoje neki koji osećaju. Vi verovatno, gospođo Tabaković, u Narodnoj banci i te kako osećate boljitak jer primate platu 530.000 hiljada. Vaši saradnici primaju po 400 i nešto hiljada dinara. Prosečna plata u Srbiji, za koju kažete da je najveća nego ikada, je 410, 415, 420 evra i time se hvalite.

Dakle, 25% građana Srbije je na ivici apsolutnog siromaštva. To su rezultati. I, hvala vam, poštovana guvernerko, što ste potvrdili da je javni dug povećan za 10 milijardi. Naravno, izneli ste argumente i zamenili teze kako je to zbog ovoga ili zbog onoga. Takođe, ne možete da opovrgnete činjenicu da imamo najniži privredni rast u regionu. I, to što sada želite da zamenom teza kažete da je stanje u Srbiji sjajno, nećete uspeti. Zapravo, vi možete neko vreme obmanjivati građane i pričati im sve te bajke koje oni slušaju, ali doći će trenutak kad će oni zavući ruku u svoj džep i shvatiti kako se u Srbiji živi, i privrednici, i lekari, i poljoprivrednici, i preduzetnici.

Još jednom vas pozivam, gospodine Đorđeviću, pošto želite da se javite za reč, niste mi odgovorili za konkretno pitanje vezano za Zakon o privrednim društvima, vezano za aerodrom i budući način obračuna akcija na koje imaju pravo mali, odnosno obični akcionari Republike Srbije, koji ih ima preko dva miliona u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušati ovo, govoriti ovo, treba biti s debelim obrazom, a slušati ovo, treba imati jak stomak.

Dakle, dug na kraju 2012. godine, kad se podvukla crta, bio je preko 17 milijardi.

Samo recite član, kolega.