Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 01.06.2018.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

01.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:55

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Vreme.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika

… što je još gore, ipak je 24 veće od 14, uvek bilo i ostaće.

(Jorgovanka Tabaković: Dođite malo na obuku u Narodnu banku.)

Hoću, hoću, kako ne, pozovite. Vi me niste isključili, pa ja koristim pravo da zloupotrebljavam govornicu…
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
(Zoran Živković: Otišao sistem.)
Nije otišao sistem, nego vam mi dajemo priliku da govorite, naravno.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.
Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva.

Gospodin Živković je moj kolega u pokušaju, kolega poljoprivrednik. Inače, veliki podržavalac Crvenih beretki kojima je upriličio, nekoliko meseci pre ubistva premijera, zabavu u Kuli.

Sad nešto o dugu, jer iz tog vremena je govorio. Dug je smanjen zahvaljujući…

(Zoran Živković: Kakve to veze ima sa Poslovnikom?)

Povreda dostojanstva.

Znači, povredio je dostojanstvo tako što nije rekao da je dug smanjen zato što su Pariski i Londonski klub oprostili negde između četiri i pet milijardi duga, pa je to uticalo na smanjenje 2003. godine. Takođe, zaboravio je da kaže da su prodali kompletnu društvenu privredu za 6,7 milijardi, da je donatorska podrška bila 4,5 milijarde i da je, sem ovog duga od 17 milijardi, bio i taj dug koji su potrošili od 15 milijardi. Dakle, mnogo toga je on zaboravio, ali nisam ja.

Govorio je o kamatama, on koji je lihvario. Evo, držim ugovor ovde sastavljen 21. juna 2012. godine, između Zorana Živkovića i Zorana Živkovića, možete da vidite ovde i potpise, da je Zoran Živković uzajmio pare Zoranu Živkoviću – 41 hiljadu evra uz kamatnu stopu od 10%.

Samo trenutak, veoma zanimljivo. Zoran Živković je Zoranu Živkoviću pozajmio novac na godinu dana uz kamatnu stopu od 10%, on je bio i banka, 10% godišnje, ali je zanimljivo, kaže, ugovor se može produžiti samo u pismenoj formi uz obostranu saglasnost ugovornih strana. Sad zamislite obostranu saglasnost između Zorana Ž. Zato je nerazumnom teško objasniti da je nerazuman, da se to može i ne bi bio nerazuman. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić.
Izvolite.
...
Narodna stranka

Sanda Rašković Ivić

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo guvernerka, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o celom nizu zakona i sporazuma o zajmu, a pre nešto manje od 48 časova dobili smo ovaj materijal da ga pročitamo i da se pripremimo. Priznaćete da se radi o ruskim klasicima koje, sigurna sam, svi rado čitamo i lako se čitaju i pitki su, za 48 časova nije bilo moguće sve ovo pročitati i dobro se spremiti za raspravu. Unapred se izvinjavam što će moja diskusija oko ovoga biti dosta manjkava i što neću moći da se dotaknem baš svih zakona, nego samo nekih koje sam mogla da proučim i pročitam.

Naravno, u ovim zakonima ima i onih koji su jako dobri i koristim priliku da neke od njih i pohvalim i pohvaliću, a određeni zakoni izazivaju neke sumnje o kojima bih volela ovde zajednički da porazgovaramo i prodiskutujemo.

Prvo, imamo ovaj Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i tu je potpuno jasno da je generalno ceo tekst Predloga zakona onako natopljen idejom da se poboljša zaštita korisnika on-lajn finansijskih usluga, odnosno on-lajn potrošača.

Primedbu imam na rešenje u članu 13, koji uređuje mogućnost potrošača da bez posledica odustane od ugovora, kao i određene izuzetke gde to nije moguće, mahom opravdane, sem u jednom slučaju koji smatram neopravdanim.

Pročitaću – korisnik nema pravo na odustanak iz stava 1. ovog člana u slučaju zaključenja sledećih ugovora: ugovora na daljinu o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, kao i ugovora na daljinu čiji je predmet kupovina nepokretnosti, odnosno finansiranje takve kupovine, ako su korisniku preneta sredstva kredita, odnosno sredstva za ovo finansiranje.

Moje pitanje jeste - zašto ne bi mogao da odustane ukoliko izvrši potpuni povraćaj sredstava uz istovremeno obaveštenje o otkazu ugovora? Ja ovde imam utisak da se na ovom mestu ipak favorizuje poslovanje poslovnih banaka kao pružalaca konkretne finansijske usluge. Možda je moj utisak pogrešan, ali stiče se takav. Mislim da bankama ne treba, da ih ne treba dalje favorizovati u ovom smislu, jer znamo svi dobro da su one jako dobro prihodovale, da su prihodovale u 2017. godini pola milijarde evra.

Takođe, zakonom su korisnici zaštićeni od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. To je u teoriji odlično, međutim, u praksi to izgleda sasvim drugačije. Meni se lično desilo, a i mnogim mojim prijateljima da su morali da plate prvo 180, pa 360, pa čak i 2.000 dinara jednom domaćem telefonskom provajderu za neke usluge za koje nisu imali pojma koje su, a to su usluge koje su bile vezane uz jednu firmu koja sedi u Švajcarskoj, odnosno u Luksemburgu. Kada sam otišla tamo rečeno mi je da moram da pazim kako stiskam dugmiće, jer da slučajno mogu da pritisnem neko dugme koje će me onda odvesti ka tim dugovima. Naravno, za to vi niste krivi, ja to prosto iznosim kao jedan primer.

Isto tako, ako putujete, recimo, Er Srbijom, a on-lajn radite, onda kaže tamo jedna opcija – rezervacija sedišta. I onda, ako idete dalje neće vam dati bez te rezervacije sedišta i to se plaća, čini mi se, nekih 480 dinara u jednom pravcu, znači, bezmalo 1.000 dinara u oba pravca, ali onda se opet kaže, pa, nije trebalo, ima jedno malo dugmence tamo dole levo koje vam omogućava da idete dalje. Znači, jedna stvar je praksa, druga stvar je teorija, a u teoriji je sve dobro. Međutim, mi smo daleko od toga da u praksi stvari štimaju i prosto kao da imamo u našem društvu institucionalizovanu prevaru i to da sad ako prođe, prošlo je.

Dalje imamo Predlog zakona o međubankarskim naknadama. Ja tu podržavam zaista sve i tu ste mnoge stvari objasnili čak i meni koja sam medicinarka pa ovo ništa ne razumem, nešto sam zaista iz ovog zakona naučila i svakako podržavam da se ove međubankarske naknade smanje. To je zaista jako dobro.

Dalje dolazimo do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Prvo pitanje na koje, uz najbolju volju, ne vidim jasan odgovor u obrazloženju uz Predlog zakona jeste - zašto se ukida Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije?

Naime, pre samo dva meseca, da vidim, tačno 22. marta 2018. godine Skupština Srbije je za direktora Uprave za za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije izabrala gospodina Željka Jovića koji je od 2012. u Narodnoj banci, da bi, evo, sad u okviru novog zakona mi imali gašenje tog sektora. Sad je pitanje - zašto je čovek biran i dato mu je da bude malo više od dva meseca tu? On sada vrši dužnost viceguvernera, a opet, ja sam tamo nešto našla da, recimo, Uprava za nadzor ima direktora koji ne može biti iz redova viceguvernera, ali zato valjda viceguverner može da bude iz redova direktora.

Takođe, u članu 29. kaže – funkcioner NBS se posle prestanka funkcije u periodu od šest meseci, a direktor Uprave za nadzor u periodu od godinu dana ne može zaposliti ili na drugi način radno angažovati u finansijskoj instituciji ili drugom pravnom licu nad kojim NBS vrši nadzor ili sa kojom sarađuje u obavljanju svojih funkcija.

Meni je potpuno jasno da je godinu dana moratorijuma zapošljavanja sasvim normalno zato što u NBS neko ko radi on zaista ima veliku dostupnost svim mogućim vrlo poverljivim i značajnim informacijama i ako dođe da radi za jednu banku taj čovek je suvo zlato i meni je žao i amandmanski smo intervenisali – zašto je taj deo smanjen na pola godine i zašto to nije ostalo godinu dana, jer ipak godinu dana kad prođe to nije dovoljno, ali je ipak neki period.

Dalje, kada pogledamo u članu 15. šta sve radi Uprava za nadzor, odnosno izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Ovde kaže ovako – izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor rešenjem odlučuje o davanju i oduzimanju bankama dozvola za rad, o davanju i oduzimanju društvima za osiguranje, dozvola za obavljanje poslova osiguranja, o davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga, o davanju i oduzimanju društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, dozvole za rad za upravljanje tim fondovima, kao i ispunjenjem uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno postupka likvidacije nad ovim finansijskim institucijama.

Ovde vidimo da je ova Uprava za nadzor bila vrlo značajna i da je ona u stvari davala i oduzimala dozvole za rad raznim subjektima i ovde primećujem kod ovog zakonskog rešenja nešto slično što smo imali recimo i kod prosvetnih zakona, da se radi o nekoj centralizaciji, odnosno da se preuzimaju neke funkcije koje su imali određeni sektori i da se to centralizuje.

Sada, drugo moje pitanje jeste promena odredbe člana 26. Naime, član 26. kaže da guverneru, viceguvernerima, i članovima saveta, u daljem tekstu – funkcioner NBS prestaje funkcija istekom mandata, a pre isteka mandata da podnesu pismenu ostavku kao u slučaju razrešenja sa funkcije.

Novi funkcioner NBS bira se najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandata a najranije 120 dana, to je sada novina, pre isteka mandata. Mandat novog funkcionera počinje da teče narednog dana od dana prestanka funkcije prethodnog funkcionera.

Ovo bi prošlo potpuno pored mene da nije situacija sada u društvu i državi kakva jeste, a nekako mislim da biste se možda vi, gospođo Tabaković, kao aktuelna guvernerka i verujem da ćete biti kandidat i za novog guvernera NBS, želite na neki način da se osigurate da zauzmete tu svoju funkciju jer će možda na jesen biti održani neki parlamentarni izbori, pa možda i neki referendum, pa onda na taj način… to su prosto neka moja politička razmišljanja, dozvolićete mi da na njih imam pravo, pa bi voleli da čujemo i od vas šta vi o toj temi mislite. Vi možete da kažete – dobro, ja nisam ovde politička ličnost, ali čini mi se da je u vašim iskazima bilo dosta toga što je bilo političko, pre svega to je bila jedna vrlo velika pohvala predsednika Aleksandra Vučića, od koga sigurno očekujete podršku za vaše nominovanje, odnosno izbor za ovo guvernersko mesto. To je sve legitimno i normalno, ali kažem prosto da po zakonu ne bi guverner trebalo da se pača u politiku, a ja vas zbog vaših diskurska pitam i ovo – da li vi znate nešto što ja ne znam?

Inače što se tiče ovih zakona koji su dobri i koji su istina došli malo sa zakašnjenjem, to su primetile i moje kolege, a i vi ste takođe gospođo guvernerka sami rekli, nekako ne mogu da se otmem utisku, a to je da su i ovi zakoni negde jedan deo vaše, volim da se našalim, devojačke spreme. Kao što je Siniša Mali kao ministar finansija dobio devojačku spremu povećanje penzija, tako i vi dobijate devojačku spremu ovih zaista dobrih zakona koji će vas kvalifikovati za novu kandidaturu.

Dalje, imamo Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju. Očekivala sam ovde da vidim ministra finansija za koga verujem da bolje raspravlja ovde, jer se ovde radi o tržištu kapitala koje je zaista u Srbiji, ne mogu da kažem zamrlo, ali koje nije na onom nivou kao u zemljama EU ili na onom nivou kao u zemljama koje su kandidati, odnosno žele da uđu u tu EU.

Pre svega nešto bih rekla i o samoj berzi koja je u Srbiji na izdisaju i o tome da u Zemljama koje žele zaista da imaju jedno pravo tržište kapitala, jer je berza mnogo aktivnija nego što je to u našoj zemlji. Tu dolazimo recimo do dva pitanja, a to je pitanje akcija EPS i pitanje akcija Telekoma.

Govoriću o akcijama Telekoma. Odmah da stvar bude jasna, lično kao i moja stranka, Narodna stranka se zalažemo za to da se ni Telekom ni EPS kao nacionalni resursi ne prodaju. Mi podržavamo to da se ne prodaju ovi veliki nacionalni sistemi koji zaista predstavljaju pravo nacionalno blago i nacionalne resurse. Međutim, 4.800.000 ljudi je dobilo akcije Telekoma koje ne može da prodaje na berzi. To ne bi oštetilo Telekom ni u kom slučaju, niti bi ga prodalo zato što te akcije čine samo jedan mali deo, čini mi se do 15% njegove ukupne vrednosti, i kako onda videti koliko taj Telekom ili EPS ili neke druge značajne firme vrede, ako se sa tim akcijama ne može izaći na berzu.

Ono što bih takođe želela da kažem da je Beograd interesantan firmama koje se bave posredovanjem na međunarodnom finansijskom tržištu. U tim firmama mahom rade mladi LJudi koji znaju engleski, koji su dobro obrazovani, a koji nisu dobro plaćeni. Oni su sve tako edukovani u stvari zaposleni da bi vrteli telefone klijenata širom sveta sa ciljem da ih animiraju da investiraju, ali oni ne animiraju investicije u Srbiju, nego animiraju investicije na neke druge lokacije gde je tržište kapitala nešto bolje. Investitori dolaze i onda kada imate dobar ambijent za investiranje, pravni, ali i kada imate dobro tržište kapitala, a to tržište kapitala kod nas nije u najboljem redu. Dosta je neuredno i dosta slabo.

Dalje, ovde sam našla da ovaj zakon prepoznaje razvoj trgovine finansijskim derivatima tzv. fjučersima i opcijama. Malo sam se interesovala i onda sam videla da je recimo država Izrael, izraelski parlament ukinuo ovu vrstu trgovine fjučersima i opcijama, jer se videlo da koliko god to smanjuje rizik za državu, toliko povećava rizik za privatna lica, za ljude koji tu mogu da budu na velikom gubitku. Tako da bih rekla da je ovo po mom mišljenju čist višak i da o ovome treba razmisliti, jer Srbija je već isuviše na neki način postala kolonija i još ova jedna tačka njoj nije potrebna. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Kao prvo, govorili ste ne o zakonu koji štiti korisnike usluga, odnosno ugovaranje na daljinu, nego ste govorili o Zakoni o zaštiti potrošača pominjući vaš personalni problem sa nekim provajderom telefonskim. Verujem da ste to koristili samo kao analogiju da to što se u praksi dešava se razlikuje od teorije.
One zakone koje NBS donese zaista nemam nameru da ostane mrtvo slovo na papiru i nikad nisu mrtvo slovo na papiru. Možda malo duže razmišljamo dok donosimo rešenja, ali onog trenutka kada izađemo sa nekim rešenjima, mi imamo i efektivne instrumente za sprovođenje tih zakona i nikada na naš teret nije mogla da padne takva senka da donosimo zakone koji su nesprovodivi. Ima problema, ali ih prevazilazimo poboljšavanjem internih procedura, tako da verujte da smo kod ovog zakona predvideli sve da ne može da se desi takav slučaj o kojem vi govorite.
Nije tu gospodin Stevanović, ostala sam mu dužna za onih 3.000 dinara, ko odgovara, da li korisnik kartice koji izgubi i PIN i karticu ili odgovara banka. Za krajnju nepažnju, eksplicitni smo, mora da odgovara građanin koji nije sačuvao ni karticu ni PIN, ali želimo da povećamo odgovornost banke da ona radi na sigurnosnim elementima svih detalja koji se nalaze na kartici, ali i na edukaciji korisnika gde to mora da pođe od onog, postavljaju se kamere na bankomatima, vodite računa da vam neko ne ukrade PIN.
Znači, niti smo blagonakloni prema korisnicima usluga preterano, ne želeći da ponižavamo ljude time što im oduzimamo odgovornost da brinu o svojoj kartici i PIN. Zna se eksplicitno, 3.000 je trošak koji snosi građanin, ali kažemo da se cene okolnosti te krajnje nepažnje za trošak iznad 3.000 do onih 15.000, o kojima govorimo. Tako precizni i jasni smo i ne krijemo ništa ni u jednom od ovih zakonskih rešenja, pa da počnem od sebe.
Nov zakon predviđa mogućnost, ovaj zakon izmene i dopune, predviđa mogućnost izbora funkcionera vice guvernera kada usvojimo ovaj zakon, neće biti direktora uprave, objasniću i to šta je bilo i zašto ga više nema, može da se bira najranije 120 dana pre isteka mandata, najkasnije na samom isteku. Precizan odgovor. Ne želim lično da se osiguram ni na koji način zato što moj način vođenja NBS i neophodna koordinacija sa Vladom RS podrazumeva, ne zamerite, ali u toj nekoj hipotetičkoj varijanti, kako vi kažete da se nekada i desi neki referendum ili promena vlasti, niko mene ne bi morao da podseća da podnesem ostavku na to mesto ako ljudi sa kojima sada radim na stabilnosti Srbije, ja u finansijskoj, a oni u mnogo širem opsegu stabilnosti, da ostanem i da sama radim ili kako se to zove, kohabitiram sa nekim. Nisam takav čovek.
Budite sigurni, u toj nekoj teorijskoj, ne verujem skoroj izvesnoj mogućnosti, ali ako se desi, evo dajem javno obećanje – Jorgovanka Tabaković neće biti na mestu guvernera i ako bude izabrana na drugi mandat ako ona politička opcija, one političke ideje i one vrednosti koje su se pokazale ispravnim, poželjnim i podržanim od građana Srbije izgube podršku. Jel sam bila dovoljno jasna, jel treba još nešto eksplicitnije da kažem ili da izjavim ovde?
Drugo, devojačka sprema, a ko meni piše ove zakone? Kakva devojačka sprema, ja od avgusta 2012. godine u Narodnoj banci od ujutru do uveče, svaki papir okrenem, proverim, svaku instrukciju dam, to znaju svi zaposleni u Narodnoj banci. Pa, ko je meni ovo napisao, neki konsultanti? Ovo je vlasništvo ljudi u Narodnoj banci Srbije i trenutak u kojem ovo radimo. Mislite da smo čekali trenutak da bude izbor? Ma taman posla. To nema nikakve veze sa tim. Prosto, za neke stvari moraju da sazreju okolnosti, poštujući vaše prioritete, sve ono što se dešavalo kao izbori, mi smo sad došli na red.
Kad je reč o direktoru Uprave, razlog zašto dajemo ovu mogućnost izbora 120 dana najranije ili istekom mandata je upravo slučaj koji smo imali sa direktorom Uprave. Prethodnom direktoru Uprave je istekao mandat u novembru. Obavljen intervju, sve završeno i mi smo zbog opštih okolnosti zvanično izglasanog dobili direktora Uprave nedavno, pre dva meseca. Nismo se mi ništa premišljali i razmišljali, prosto tehnički je nužno da se izbor funkcionera zbog kontinuiteta obavi na taj način.
Da li vi verujete da od 2000. godine, kada je meni to moj saradnik Dević rekao, da se nije predvidelo ovakvo stabilno vreme i potreba da se guverner bira u toku isteka redovnog mandata, pa nismo imali ni to rešenje predviđeno. Ni procedurama ovde, ni našim internim, ni u višim aktima koji važe u ovoj državi. Znači, još jedna od zasluga stabilnosti koju mi svi zajednički živimo je potreba da se izbor funkcionera uradi tako da omogući kontinuitet rada institucije.
To je jedini razlog, nema nikakvog tajnog, on je eksplicitan, otkriven, pokazan i objašnjen. Jer, direktor Uprave može da dobije ovlašćenje od guvernera. A, izvinite, kad se guverner ne izabere na vreme? Ko će guverneru da da, on nema status vd-a, ne može niko privremeno da obavlja njegovu funkciju, a to je precizno pravno izvedeno u drugim Ustavom definisanim kategorijama najviše vlasti. Prosto, nema potrebe da tražite ništa tajno, kad mi sve kažemo javno. To je razlog, to je osnov na kojem je izgrađeno poverenje prema Srbiji, od političkih odnosa, preko MMF, do onog odnosa koji ja želim da izgradim sa vama, dajući vam jasno do znanja zašto to radimo.
Uprava kao uprava, to je jedan eksperiment koji smo pokušali da unesemo 2012. godine gde je Uprava čovek sa dvoje ljudi, a sve ostalo su sektori koji rade svoj posao. Nakon ovoliko godina smo shvatili da preuzimanjem novih nadležnosti, posebno deviznog inspektorata, onog što radimo sa platnim institucijama, onog što treba da radimo sa platnim sistemima, menjačima, prosto nije nadležnost koju može da radi samo jedan čovek kao direktor Uprave, koji je i inače ne neko ko sam odlučuje, nego član izvršnog odbora, kolektivni organ odlučuje o svemu onom što ste vi decidno popisali daje, oduzima, predlaže davanje oduzimanje dozvola i svega ostalog.
Suštinski, izvršni odbor sa viceguvernerima i guvernerom na čelu će i nadalje odlučivati o svemu tome što ste pobrojali. Ali, gubimo tu jednu kariku koja nas je usporavala, a sada je ona potrebna da se premosti zato što su preširoke nadležnosti za jednog čoveka, odnosno jednog viceguvernera. I nema ništa iza, ništa tajno, nikakve skrivene agende i namere. Cilj nam je da budemo što efikasniji i da sve svoje nadležnosti obavljamo u najkraćem mogućem roku, a na najkvalitetniji način.
Zašto je taj rok skraćen? Klauzula zabrane konkurencije, ako se dobro sećam, 161 član zakona koji je regulisao rad, radne odnose, govorio da ne možete da zaposlite šest meseci, jer nosite kontakte, informacije itd, nego imate ono što se u zapadnom svetu zove „zlatni padobran“.
Taj zlatni padobran kod nas nije zlatni, ali država Srbija nema toliko mnogo novca da bi plaćala predugo sedenje, a s druge strane, zaista računamo na kvalitet ljudi koji radi u Narodnoj banci, jer nemamo negativnih iskustava, da će svoje informacije koje imaju prodavati.
Na čemu temeljimo ovo uverenje? Da štedimo novac, da ih ne plaćamo predugo i da verujemo u njihovu lojalnost NBS. Da li se ikada bilo šta što se dešavalo u Narodnoj banci, oduzimanje dozvola, spajanje banaka, bilo koji postupak, vodio u medijama? Da li je ikada NBS iskoračila sa jednom neumerenom, neodmerenom informacijom mimo tržišnih učesnika koji kad obave transakciju onda saopštavaju o čemu je reč, uz podršku Narodne banke Srbije?
Imali smo mi raznih negativnih iskustava, kada se ljudi neodmerenim izjavama, igraju finansijskom stabilnošću, pa kažu – Narodna banka je tražila ovo, Narodna banka kaže ono, do nedavnog slučaja koji, evo delim sa vama, gde se obaveza države Srbije, koju ima svaka druga država u EU, zbog Zakona o sprečavanju pranja novca, prati stranka, u smislu da li ste politički funkcioner? Jeste, i ja sam funkcioner i vi ste gospođo Sanda. Kada ode neko od vaših u banku, oni treba da ga pitaju da li ima odnos sa vama, jer vi možete da dobijete donacije, pomoć i preko nekog rođaka, prijatelja. To je standard EU koji traži prepoznavanje stranke.
Znate šta su dve banke uradile želeći da ismeju sopstvenu državu u sprovođenju nečeg što je dobra praksa, jer se svi borimo protiv korupcije? Građanima u redu, koji čekaju za bilo šta, podele upitnik – da li ste funkcioner, da li ste saradnik funkcionera, da li ste političar ili ne znam šta već. To je praksa, evo, možda je ova moja otvorenost i potrebna u ovom trenutku, što inače ne radim, ali te dve banke su već dobile opomene, jer one propisuju obrasce, one su dužne da obezbede mehanizme kojima će praćenje stranke i sprečavanje pranja novca da zaustave, obezbede i spreče, a oni lepo kažu – to je Narodna banka od nas tražila.
Zakon donet od strane kolega iz Ministarstva finansija, hvala im, to je zajednički posao, svako od nas je doneo nedostajuće podzakonske akte. Mi, na primer, oko licenciranja svih finansijskih institucija još preciznije, iako smo to u praksi sprovodili, ali sada imamo i na papiru da neko mora da bude reputabilan, što kažu – „fit and proper“, da nema maslaca na glavi, a hoće po suncu da se šeta, što bi rekli Izraelci, koji nisu ukinuli ovo o čemu vi govorite, finansijsko obezbeđenje i derivate, to je informacija koju ste vi saopštili, ja je nemam, izvinite na digresiji zbog njihove ove dosetke, ali svako mora da bude dovoljno ugledan, kvalifikovan i kompetentan i Narodna banka to ceni. Da li će sada neko, kada neko konkuriše za člana Upravnog nadzornog odbora banke osiguranja da kaže – ona zla Narodna banka to ne da. Ne, to su pravila. Da bi bili uređeno društvo svi moramo da ih poštujemo i zato nema straha što smo skratili rok za plaćanje tog perioda od šest meseci dok ne zasnuje radni odnos u nekoj drugoj firmi, da će prodati naše informacije, jer ljudi u Narodnoj banci nisu posebni, sve su to građani Srbije, ali imaju jedan poseban odnos zato što znaju značaj posla koji rade i znaju kvalitet informacija kojima raspolažu i kako nekome može da naškodi informacija koja je odata kako ne treba.
Čovek koji radi na snimanju naših sednica, dugo je tu, pred penzijom je, svaka se sednica i svaki se razgovor u Narodnoj banci snima i to je dobra praksa. Ja sam srećna što je to tako. Taj gospodin, koji je pred penzijom, Nikola, kad god dođu novi prevodioci i saradnici, on ih okupi i kaže – ovo što ovde čujete ostaje u prostoriji svečane sale ili sale 107 gde se sastanak obavlja. To nije ni za porodicu, to nije ni za najbliže prijatelje. Ova institucija stara preko 130 godina mora da čuva svoj ugled i verujte da svi na tome radimo na najbolji mogući način.
Izvinite zbog dugog odgovora, ali sam uvažavajući vas, i lično htela da vam ovo sve ovako kažem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospođo Tabaković.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 20 minuta.
Hvala.
(Posle pauze)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Nastavljamo sa radom, dame i gospodo narodni poslanici.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite, kolega.