Poštovana predsednice, poštovana guvernerko, poštovani ministre, koleginice i kolege, celog dana traje rasprava i mislim da smo čuli puno toga i od narodnih poslanica i poslanika o svim ovim zakonima, predlozima zakona, čuli smo i od predstavnika koji obrazlažu ove zakone. Ja ću pokušati da sistematizujem par stvari, najmanje tri teme koje su meni bile zanimljive, slušajući čitavu ovu raspravu. Tu mogu da se složim i počeću od toga da se složim sa jednom od sugestija guvernerke koja je jednom od poslanika rekla da je začuđujuće kojom lakoćom koristi lažne podatke ili neistinite podatke ili se možda iza toga krije nedovoljno znanje.

Mislim da je bilo potrebno da možda upozorite ministra kada je govorio o javnom dugu na taj način, a siguran sam da ste to primetili i mislim da je bilo bitno da i ja vas, gospodine ministre, podsetim, kada ste govorili o javnom dugu u 2012. godine, rekli 14 milijardi. Prvo, smanjili ste taj javni dug, bio je veći. Dakle, štitite taj prethodni režim na taj način tako što ste govorili. Mislim da je taj javni dug u trenutku preuzimanja odgovornosti ove većine bio u julu mesecu oko 15 milijardi ili nešto više i nije iznosio onako kako ste rekli 70% učešća u BDP, nego je u tom trenutku iznosio nešto iznad 45, možda 48, 49. Govorite o kraju 2012. godine, a ja govorim o julu mesecu u trenutku preuzimanja, jer je nova Vlada i tadašnji ministar podigao kredit od dve milijarde u septembru mesecu i ne može da se pripisuje odgovornost za taj dug.

Govorim samo o podacima, o tome da se slažem sa vama da je potrebno koristiti precizne podatke. Evo kako ste izveli vaš zaključak: 14 milijardi u julu mesecu, što nije tačno, bilo je 15 milijardi, a rekli ste da je to iznosilo 70% učešća u BDP, pa ste iz toga izveli da je te 2012. godine BDP u Srbiji iznosio 20 milijardi. To je bio vaš zaključak. Možete da zamislite kako je nama kada čujemo takve podatke. Apsolutno ne zasnovani na činjenicama. Dakle, činjenice su mnogo drugačije, činjenice su da je to bilo 15 milijardi, samo da zaključimo to, činjenicu su da je u tom trenutku, jula meseca, taj procenat učešća javnog duga u BDP prevazišao ono zakonsko ograničenje od 45% i bio negde na nivou 48% i kada izračunate, onda je BDP u toj godini iznosio oko 32 milijarde evra. Dakle, to je prilog u razgovoru o činjenicama.

Kada smo već kod ove teme, a nisam želeo o njoj da govorim, nego ste me vi motivisali. Želeo bih da kažem par stvari o zaduženjima od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i ja moram da kažem da su ovo teme koje je potrebno podržati i realizovati. Dakle, drugi programski zajam za razvoj politike u oblasti javnih rashoda javnih preduzeća. Svakako, transformacija javnih preduzeća je neophodna i potrebna. Nažalost, ona kasni. Preduslovi za transformaciju javnih preduzeća su bili i primena zakona o javnoj svojini. Nažalost, tri puta odlažemo primenu Zakona o javnoj svojini sa upisom imovine javnih preduzeća i ubrzanjem potrebnog procesa korporativizacije svih javnih preduzeća.

Ovde smo u drugoj fazi tog zajma. Dakle, 182 miliona evra je iznosio potpisani zajam 20. januara 2017. godine. Ovo je sada iznos zajma od 160 miliona evra. Drugi zajam je 40 miliona evra, ukupno 200 miliona, dakle, za transformaciju državnog bankarskog sektora i treći zajam u podršci finansiranja razvoja zdravstva Srbije je 25 miliona evra, dakle, negde oko 225 miliona evra duga.

Neću sporiti potrebe za boljim zdravstvom u Srbiji, neću sporiti potrebe za modernizacijom javnih preduzeća, za koorporativizacijom, i to da učinimo da budu što efikasnija. Naravno, potreban je, ubeđen sam u to, potrebna je Srbiji jaka državna banka, ili više njih. Potrebno je imati jake igrače u bankarskom sektoru koji mogu da, na neki način, budu podrška i politici Vlade, bilo koje, ove, sutra, ili prethodne vlade, koja može svoje razvojne programe da, na neki način podstiče, i u saradnji sa državnom bankom.

Dakle, ali ono što je potrebno i ono što od vas zahtevam, onako kako smo o tome razgovarali sa ministrom Vujovićem, to je evaluacija projekata, i mislim da je važno izveštavanje ove Skupštine o načinu na koji se koriste ova sredstva, i na koji su način utrošena ova sredstva.

Jer, ono što sretnemo na ovom inicijalnom papiru, kada izglasamo podršku zajmu, mi više nemamo apsolutno nikakvih informacija u Skupštini, na koji način je završen projekata za koji smo glasali. Mi smo imali obećanje ministra Vujović, bivšeg ministra finansija da ćemo to izmeniti u Skupštini i da ćemo imati prilike da dobijamo izveštaje, i puno toga smo slušali kod svakog usvajanja budžeta, a bilo ih je šest u ovoj skupštinskoj većini, ovoj koaliciji, međutim ni u jednoj od tih faza nismo dobili tu vrstu izveštaja za tako obećane stvari.

Zato vas podsećam na to da, evo, jedna od komponenti u realizaciji projekta razvoja zdravstva u Srbiji, je ta komponenta 4, koja finansijski nije najizraženija, ali mislim da je izuzetno bitna, i možda najbitnija za nas ovde u Skupštini, a to je praćenje evaluacije i upravljanje projektom za koji se izdvaja 1,5 milion evra. Evo, to je poziv i za ministra, poziv i za predsednicu Skupštine da probamo da izmenimo tu praksu u Skupštini, i da dobijamo izveštaje o tome za šta smo glasali u ovoj Skupštini.

Kada već pominjem ministra finansija bivšeg, a to važi i za sadašnjeg, mislim da je i ovo o čemu sam malopre govorio, mislim da je pre svega pitanje odgovornosti, odgovornosti kada ste na javnoj funkciji, odgovornost za izgovorenu reč i nas poslanika ovde u ovim klupama, odgovornosti guvernerke, i mislim da je potrebno razgovarati na jedan otvoren način. Siguran sam da nije ni vama drago da ste na čelu Narodne banke u trenutku kada nas je FATF stavio na crnu listu, i mislim da, ali ja govorim i ministru finansija i o nečemu što svakako znamo, a to je, Međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Srbiju stavilo na crnu listu. Dakle, ne optužujem nikoga, ali govorim o sumnji na to da Srbija sa svojim institucijama nema najefikasniji način borbe protiv mogućeg finansiranja ovakvih delatnosti.

Zbog toga želim da otvorim ovu temu i da govorim o tome da je mesto za razgovor u Skupštini i to na koji način donositi zakone koji će sprečavati tu vrstu i takvu vrstu transakcija, koja sigurno nije korisna za građane Srbije, nije korisna ni za koga od nas. Ali, siguran dam da delom, predlozi ovih zakona koji nose i pozitivna rešenja, treba da doprinesu tome da sprečimo mogućnosti i pranja novca, a to se najčešće pominjalo kroz nova sistemska rešenja, koja treba da onemoguće takvu vrstu aktivnosti. Nikome od nas nije drago da budemo na toj listi. Verujem da ćemo u ovoj Skupštini donositi zakone koji će ojačati finansijske institucije, pre svega, u državi, institucije koje se bave i sprečavanja te vrste kriminala.

Ovde govorimo zbog čega sam bio motivisan da govorim i o tome, želim da čuje to i od vas, jer smo ovde govorili i o potrebi razvoja modernih i elektronskih sredstava, i elektronskih alata u razvoju elektronske uprave, koji u suštini, otvara te mogućnosti.

Ukoliko mi nemamo dovoljno kapaciteta, institucionalnog kapaciteta da se na pravi način borimo sa sve većim izazovima tog sajber kriminala, posebno u delu elektronskih finansija, jer je sigurno da nam je u tom smislu potrebna jedna široka saradnja i sa institucijama u Evropi i svetu.

Mislim da ste nekim delom pominjali i to, jer kada ste govorili o kartičnim transakcijama i kada se govorili o 97%, ako se dobro sećam, procenata kartičnih transakcija na domaćem tržištu, jel tako, a da od tih 97, 83 ide i procesuira se spolja, pretpostavljam da u nekom delu želite da vratite i da onako, kako ste govorili i na Odboru za finansije, stavite neku vrstu kontrole nad tim procesom.

Zbog toga želim da razgovaram i o ovoj široj slici koja je vrlo bitna i želim da čujem od vas taj stavim, jer vidim da ste počeli jednu živu diskusiju o tome otkud sada ta priča o FATF-u, otkud ta priča o tim rizicima. Želim da o tome razgovaramo na način koji može da doprinese tim rešenjima.

Zbog toga je potrebno otvoriti onu temu. Siguran sam da ste i vi, kada ste govorili o ponosu na ovaj zakon o kome sam sada govorio, pominjali i taj član 9. Tu ste sigurno imali najviše pritisaka i najviše razgovora upravo na tu temu, a to je obaveza banaka i stranih procesora kartičnih transakcija koji bi po ovoj interpretaciji trebalo da registruju svoja privredna društva i u Srbiji, što po njihovoj argumentaciji negde demotiviše ili njima sužava tržište ili sužava konkurenciju. To je naravno ono što smo sreli i kroz javne rasprave i ono što ste i vi dobili sigurno kao sugestije, a mislim da je važno da na ovakav način razgovaramo i čujemo upravo te argumente.

Dakle, gde je granica između te vrste opasnosti i tog velikog procenta obrade kartičnih transakcija van zemlje i gde je sa druge strane, taj problem zatvaranja tržišta, kako oni kažu, taj problem skraćivanja ili limitiranja konkurencije i šta će to značiti i u tehnološkom smislu? I sami znate, a i siguran sam da bez obzira na rast našeg IT sektora u Srbiji da svakako nismo u ravni najrazvijenijih zemalja u toj oblasti i da naše zatvaranje u tom smislu ne bi bilo korisno i da ne doprinelo bezbednosti tih elektronskih komunikacija i elektronskih transakcija, jer mislim da je potrebno naći pravu meru u tom delu motivacije i stimulacije domaćeg tržišta, a sa druge strane, sačuvati taj protok informacija, protok tehnologije i način da očuvamo bezbednost, a pre svega govorim tu o interesu naših građana, jer je potrebno sačuvati maksimalnu bezbednost.

Ovi zakoni koje ćete usvojiti sigurno neće biti konačni za ne znam koliko godina, ovo je oblast koja se menja tako dinamično i tako brzo, sigurno ih treba inovirati i mislim da zbog toga treba razgovarati upravo o tim izazovima.

Ovde sam govorio o delu odgovornosti, a evo, reći ću nešto i o zakonu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o NBS. Dakle, jasno je da se proširuju nadzorne funkcije NBS, da se dobije i nadležnost za kontrolu deviznih i menjačkih poslova.

Dakle, nove nadležnosti NBS i kada govorimo o novim nadležnostima, uvek treba sigurno govoriti i o odgovornosti. Ja sam više puta govorio i to dobro zante, jedan od predloga naših amandmana poslaničkog kluba DS je bio da se briše u tom zakonu o NBS član 86b.

Pročitaću ga zbog drugih poslanika, vi sigurno znate šta to znači, a prevedeno na ovaj aktuelni zakon, da ne biste rekli da to nije na dnevnom redu, evo u članu 23. ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS se kaže da se član 86. menja i onda se proširuje funkcija. Oni koji bi praktično bili pod kapom i zaštitom tog člana.

Mi smo predložili da se taj član briše, a evo iz kojih razloga. Pročitaću vam taj član 86b i mislim da je važno to reći. Za početak, prvi član zakona stav 2. o NBS kaže – za obaveze NBS jemči Republika Srbija. Dakle, prenesno, svi građani Srbije. Nažalost, ovim članom 86b smo praktično predvideli odricanje od odgovornosti organa upravljanja NBS, čime zaista nije došlo do logičnog odnosa između odgovornosti i poverenih prava Narodnoj banci i organima Narodne banke.

Ne govorim sada to zbog vas aktuelnih ljudi u Narodnoj banci, govorim i o budućim rešenjima za Narodnu banku i vi ste govorili o toj potrebi, ali želim da pitam kolenice i kolege, a i vas – da li vam zaista deluje logično ovo rešenje?

Članom 86. je predviđeno da NBS, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Za štetu iz stava 1. ovog člana, zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava.

Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u NBS. Dakle, to rešenje koje, čini mi se postoji samo u ovom Zakonu o NBS, u drugim institucijama u Srbiji, govorim o Srbiji, nema takvih rešenja. Dakle, da, čekam odgovor i naravno sa zadovoljstvom ću čuti odgovore.

S obzirom na, zaista velika poverena prava, pre svega, ključne stvari su postizanje i održavanje stabilnosti cena, zatim upravljanje deviznim rezervama Republike Srbije o kojima ste vi govorili. Hajdemo sada i to, kad smo kod deviznih rezervi Srbije, da opet govorimo i probaću da govorim o konkretnim podacima. Vi ste govorili o neto deviznim rezervama i bruto iznosu, a ja ću vam reći podatke koje imam, vi ih sigurno napamet znate. Recimo, pred ulazak u 2012. kraj 2011. godine, su devizne rezerve iznosile 12,058 milijardi evra. Ispravite me ako nije tačno, ali najnoviji podatak koji sam našao za devizne rezerve, kraj maja 2018. godine, devet milijardi i 490 miliona evra. Govorim o bruto iznosu. Dakle, govorim o bruto iznosu, znam da će vaš odgovor biti kakva je struktura neto i bruto, ali mislim da je važno reći i to šta su ti podaci.

Još jedno pitanje koje je takođe važno i mislim da smo ga imali na usvajanju, opet se vraćam na usvajanje budžeta Republike Srbije, a to je pitanje za vas – da li je u poslednje tri ili četiri godine, uplaćen neki deo dobiti Narodne banke u budžet Republike Srbije? Znam da je pre pet godina uplaćeno tri milijarde dinara, da posle toga to nismo imali u planu budžeta, bar ga ja nisam video i voleo bih da to nije tačno, ali ćete vi sigurno dati pravi odgovor o tome koliko je u poslednjih tri ili pet godina uplaćeno para budžetu Republike Srbije iz dela dobiti Narodne banke Republike Srbije? Hvala.

Hvala, gospodine Ćiriću.
Reč ima guverner Narodne banke Srbije, dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Hoćete da počnemo od ovog što je poslednje komentarisano, a vezano je za devizne rezerve.
Sve podatke, bez obzira na to što sam ja od avgusta, ne znam vlast od jula, zbog uporedivosti, jer imamo kontinuitet države koja ima obaveze prema inostranstvu ili u zemlji, bili smo dužni da ih ispunjavamo, poput tog aranžmana sa MMF-om koji je počeo da se otplaćuje tek 2012. godine. Niko nas ne pita kad je bila koja vlast u odnosu na to spolja. Zato imamo metodologiju po kojoj sve podatke upoređujemo na kraj godine.
Kada govorite o javnom dugu, ja ću javni i spoljni da stavim u poređenje, jer nije nebitno, gde jeste u pravu, kraj godine 2011. – da, bilo učešće 45,4, ali je 2012. godina 56,2. Znači, ona priča bili smo pred bankrotom, nije to priča za uspavljivanje ili plašenje naroda, to je deo te nužde da se po promeni vlasti prazna kasa popuni zaduživanjem, pa tih 56,2 nije ničija ni devojačka sprema, ni nasleđe, nego potreba da država funkcioniše isplaćivanjem obaveza koje je prethodna vlast preuzela.
Znači, sve vreme insistiram šta je Srbija doživela kao promenu, šta je nasledila i ko je koliko za to odgovoran, odnosno zaslužan. Nemam problem da pojačavam crnim ono što ste vi radili, niti da pojačavam svetlim ono što mi radimo. Govorim o činjenicama. Znači, 56,2 je bilo učešće 2012. i nadalje se povećavalo, kraj godine, da, i ponovo ono što vi želite da zaboravite, ja ponavljam – šta je od toga projektnih zajmova, odnosno investiranje koje će u budućem periodu donositi neku dobit, imati prihod kroz izvoze nekih drugih grana koji rade na toj infrastrukturi.
Šta želim da vam kažem? Ono što javni dug rasvetljava jeste u stvari upoređivanje sa spoljnim dugom. Te 2011. godine, koju kraj uzimamo kao prethodne vlasti, on je iznosio 72,2%. Kraj 2012. godine on je bio 80% i od tada počinje da pada. Godine 2013. 74,8%, 2014. godine 77% se povećava malo, da bi i taj dug 2017. godine bio 69% i korespondirao sa ovim opadajućim trendom javnog duga koji svi komuniciramo kao taj neki nivo opšte zaduženosti, čiju strukturu moramo da gledamo, ali i trend te putanje o kojoj govorimo kao uravnotežavnje bilansa da trošimo onoliko koliko zarađujemo, da vraćamo skupe kredite i da ih ne vraćamo iz novih.
Zašto je važno da govorimo o ovoj strukturi? Govorimo o deviznim rezervama, kažete da vam ne pominjem deviznu strukturu deviznih rezervi, ali ja moram. Zato što su devizne rezerve u 2012. godini, koju vi pominjete, u bruto iznosu iznosile 12,1, 2011. godine, a znate šta je struktura. Neto devizne rezerve su bile samo 6,7 milijardi. Obaveze prema MMF bile su 1,6 milijardi, pa da li se hvalimo ono što nam je neko dao i na šta smo platili? Na ovaj dug, rekla sam, 90 miliona evra nas je koštalo korišćenje ovih sredstava, gde su svi pokazatelji bili u minusu i nazadovanje, i 3,6 milijardi su bile obaveze prema bankama, to država ne može da smatra svojim deviznim rezervama, zato se i prikazuju kao u strukturi, obaveze prema bankama, obaveze prema MMF-u i neto devizne rezerve. Znači, ja govorim iz podataka koji su na sajtu Narodne banke, nisu se menjali ni retuširali, niti se menjala metodologija i nosim sa sobom uvek podatke od 2008. do 2017. godine zato što ih celovito imamo od te godine.
Znači, podatak o kojem govorite da je 2011. godine bio najviši nivo bruto deviznih rezervi, da, ali je 3,6 milijardi bilo obavezne rezerve koju je ova Narodna banka vratila bankama da bi finansirali projekte privrede, finansirali građane i snizila obaveznu rezervu u tri navrata blizu 9%.
Znači, kad god zapitate i začeprkate o strukturi, ja ću uvek imati podatke da u stvari još detaljnije rasvetlim našu sistematičnost i temeljnost u merama koje smo preduzimali.
Evo, sad samo da uporedim tu 2011. godinu, koja je bila rekordna – 10,4 milijarde su devizne rezerve bruto, od čega su neto devizne rezerve, znači ono što je stvarno državno, 8,6 milijardi, obaveze prema MMF-u nula i obaveze prema bankama 1,8. U ovom periodu, 2011, odnosno 2012. i 2017, odnosno 2018, o kojoj pričam, vratili smo ovih 1,6 milijardi MMF-ovih, koštalo nas je to 90 miliona evra, korišćenje tih sredstava, pokazatelji od rasta pa nadalje bili su negativni, veći suficit, inflacija, sve ću naći podatke, imam kod sebe, da bi u februaru završen trogodišnji stend baj aranžman bio aranžman iz predostrožnosti, bez povlačenja novca, koštao nas je onaj commitment fee za rezervaciju sredstava za te tri godine četiri miliona evra, jer je neko rezervisao, ako nam treba. I to su svi troškove koje smo imali u vezi sa tim aranžmanom.
Uz ovakvu fiskalnu konsolidaciju koju smo imali, Srbija je ipak imala rast i iz tog deficita prešla u suficit i vraćala svoje dugove, ne zadužujući se, najznačajnije, koncentrisane kod, neću da upotrebim neku kvalifikaciju jer kad vam neko da novac kad vam treba, ne možete reći da je nekvalitetan investitor, ali ta nužda da se deficit finansira spoljnim zaduženjem, koje je bilo koncentrisano kod jednog poverioca, koji je mogao, i nije baš da nije, da nas nije ljuljao u kritičnim trenucima, kada su se požari dešavali, uslovno kažem požari, u okruženju, zamenili smo potpuno strukturu novim, kvalitetnim investitorima. Onima koji ulažu dugoročno i idu sa malim profitima, zato što veruju da je Srbija u pravom smislu zemlja koja raste stabilno i održivo.
Svaki od podataka koji sam iznela, javno je dostupan, nije nikakva kombinacija. Znači, priča o javnom spoljnom dugu, priča o ukupnom obuhvatu, bez prikrivanja dugova ispod tepiha, ne znam, lokalna samouprava, ovaj ili onaj nivo, to je ta korist od aranžmana koji smo imali, da ništa ne ostane sakriveno, da nema ispod crte knjiženja, da nema vanbilansno pa da se ne vidi, sve je transparentno i jasno i ovo što govorim proverljivo.
Otvorili ste vrlo zanimljivu temu – FATF-a. Nemojte, molim vas, da grešite. Siva i crna boja se strašno razlikuju. Crna lista i siva su katastrofa u razlici, kao nebo i zemlja. Znači, to što se Srbija našla na sivoj listi, želim da čujem i da znaju svi građani, ako me neko kritikuje što sam rekla ono što nije, prihvatam odgovornost, što nije vreme da kažem javno, najveći problem državi Srbiji je za stavljanje na sivu listu predstavljalo u stvari kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca, u određenim bankarskim aferama, a prvenstveno u slučaju Šarića. Najveći broj slučajeva, izveštaji Manivala o Srbiji odnosi se na period 2012. i posebno naglašava sporne privatizacije, kao i slučaj Šarić. Čitam iz Izveštaja. Ovome naročito doprinosi činjenica da je naš sistem bio, jeste bankocentričan finansijski i da je najveći broj transakcija upravo prolazio kroz banke, a da je kontrola bankarskog sistema od strane NBS, znači do 2012. godine, u ovom izveštaju bio targetiran kao visoko rizičan.
Jel da povežemo priču sa delicencirane četiri banke, koliko nas je to koštalo materijalno i ispraznilo fond Agencije za osiguranje depozita, a evo i koliko nas košta u izveštaju Manivala.
Danas kada FATF, kao jedan organ regionalno zadužen za našu zemlju, koji se bavi sprečavanjem pranja novca, ocenjuje rad bankarskih kontrola i nadzor NBS, to ja ne izmišljam, niti sebe uveravam, piše u izveštajima da NBS jedne ocenjena vrlo visokim ocenama za vrstu i kvalitet kontrola koje radi. I da povežem sa tim – ta vrsta zaštićenosti ljudi koji rade kontrolu, nije naš zahtev, neću ni da se branim, nasleđena je u prethodnom zakonu, to je standard za kontrolu službenika koji odlaze kod mnogo jače strane, kod strane koja može da njihov predan i posvećen rad tretira zloupotrebom, pa zato postoji odrednica da su oni zaštićeni, da bi mogli da rade svoju kontrolu časno i pošteno, a da se samo krajnja nužda i zla namera kod njih dokazuju u postupku.
Danas se u Parizu održava sastanak na kojem se podnosi izveštaj o tome da je Srbija i te sitne, stvarno ću reći sitne, jer je reč o administrativnim procedurama koje su se u praksi primenjivale, govorim o Narodnoj banci i pominjala sam to danas, bez vašeg prozivanja, o licenciranju ljudi koji ulaze u finansijski sektor, od lizinga osiguravajućih društava, penzionih, dobrovoljnih fondova, pa i banaka, upravni i nadzorni odbori. Mi smo tu proceduru radili, bila je na sajtu Narodne banke, svima jasna i vidljiva, ali neke detalje, one koje sam pominjala u slučaju banaka, šta je neko ko je ovlašćeno lice, šta je njegov saradnik, njegov dalji rođak, pa nemate pojma, to do petog kolena ide. Ali smo sproveli kroz dokumentaciju i zahteve naše i to.
I šta je bio problem? Nekontrolisani priređivači igara na sreću, neobuhvaćeni notari i advokati koji uvek nađu neki način da izbegnu tu vrstu kontrole koju zahteva FATF. Advokati su obveznici tek od 2005. godine i nismo imali dokaz da je kod njih vršena kontrola, kao što nije bilo ni dokaza da je vršena kontrola kod nekih priređivača igara na sreću.
Šta je važno da kažem? Još u februaru, kad je bio taj sastanak, na strani Srbije je bila i Evropska komisija i gotovo sve zemlje, neću da imenujem samo dve, koje su snagom svoje moći, stavile Srbiju na sivu listu. I Srbija je od februara do danas, odnosno do tog odlaska tamo, ispunila apsolutno sve te administrativne nedostatke, koji nisu bili suštinski, ali trpimo što su prijave za slučajeve iz 2012. godine kasno podnete, dugo stajale u fioci. Da li to otvara problem pravosuđa i svega ostalog što u vezi sa tim ide i onog instituta, nema mladog kolege da mu kažem, koji mene najviše boli po pitanju onih koji nemaju čiste tragove, a radili su mnogo toga u finansijskom sektoru, jeste što neki njihovi prijatelji i dan danas koriste ono – zastarelost, kao jednu vrstu fioke u kojoj neko misli da zločin može da bude savršen i da se nikad ne procesuira? Ja sam ipak uverena i da ta vrsta zastarelosti, govorim o nekim drugim procesima, neće biti zaštita za one koji su radili na štetu države Srbije. Znači, ja sam spremna i svi članovi koji na bilo koji način predstavljaju Vladu da u okviru svojih nadležnosti urade maksimalan napor da to što je ne sticajem okolnosti, ali sticajem geopolitičkih okolnosti i snagom sile, okarakterisano kao siva lista, za razliku od nekih zemalja koje su daleko ispod nas, bude razrešeno na način da Srbija ne bude ni na sivoj listi, a kamoli na crnoj.
Sada da sve to dovedem u vezu sa članom 9. Zakona o međubankarskim naknadama. U stvari, rezultat prvo pa ćemo član 9. koji je vama najzanimljiviji.
Ovako stoji stvar sa rezultatima. Ono što je u NBS bio dobitak u 2012. godini, 2,97 milijardi, preneto je 2013. i to jeste u najvećem delu rezultat onih pre mene. Ali, moram da vam kažem, pitanje je po koju cenu je Narodna banka uspešna.
Narodna banka nije profitna ustanova. Cilj je da Narodna banka obezbedi uslove da dobit ostvare privreda, građani i svi oni koji posluju na ovom prostoru, a ona se ostvaruje kroz stabilne uslove poslovanja, sprovođenjem takve monetarne politike koja inflaciju drži u granicama cilja i koja obezbeđuje uslove za stabilno planiranje i poslovanje. I, pored toga, 2016. godine, NBS je ostvarila dobit i da preciziram za one koji su zaboravili da NBS po članu 77. stav 6. ako se dobro sećam prenosi samo dobit ostvarenu iz operativnog poslovanja.
Znači, ne ono što su kursne razlike i tu smo mi u prednosti na drugim pravnim licima. Znači, kad preduzeća ostvari zbog negativnih kursnih razlika gubitaka, ono mora da ga prikaže i ono je u gubitku. Ali, kada Narodna banka ostvari gubitak zbog negativnih kursnih razlika i kretanja na međunarodnom tržištu kapitala gde se njene hartije od vrednosti, koje su po prirodi rezerva i ne mogu da budu uložene nigde, ostvari negativne efekte, a vi znate da negativne kamatne stope i uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i Narodna banka nije umanjila vrednost hartije koju nije prodala. Narodna banka Srbije nije umanjila vrednost zlata, a povećala je količine zlata za gotovo pet tona. Mi sada raspolažemo količinom 19,5 tona zlata, koja zbog oscilacija cena na tržištu se samo evidentiraju, zato NBS prenosi državi samo dobit ostvarenu iz operativnog poslovanja i u 2016. godini, ono što država Srbija naplati od Narodne banke, kao porez, a plaćamo za razliku od drugih međunarodnih kartičnih šema, PDV, čak i na prihode koje ostvarimo po osnovu tog dela poslovanja i po osnovu dobiti koju smo ostvarili, preneli smo državi Srbiji 9,6 iz operativne dobiti milijardi i 404 miliona poreza iz redovnog poslovanja na komercijalnom tržištu.
Znači, to što je naplaćeno, što je isplaćeno kao nasleđe od prethodnika, od tri milijardi, NBS je prošle godine uplatila svojoj državi put tri, 10 milijardi. Zato što smo u nekim postupcima gde je Narodna banka dobila pravo da vodi stečajeve, uradila to efikasno i imovinu na kojoj su neki mnogo lepo živeli, decenijama, uspela je da naplati i da prenese državi pripadajući deo. To je kada smo kod dobiti.
Kada govorimo vama zanimljivom članu 9, gospodine Ćiriću, da li da govorim ili da ne govorim? Šta mislite? Pa, svi me pitaju što nismo ranije, samo vi pitate, a što član 9. i podneli ste amandman da se briše, već sam ga videla, ili da ponovimo, od 97% domaćih platnih transakcija koji naš građanin plaća trgovcu ili podiže gotovinu na bankomatu domaće banke, su domaće transakcije, samo tri su međunarodne. Vrednost tih transakcija je 95% domaće i 5% strane. Od svega toga 80% se procesuira, obračunava u inostranstvu. Od strane dve međunarodne kartične šeme koje u Srbiji ne plaćaju ni dinar poreza, oslobođene su i PDV-a, zato što se bave posredovanjem i ne bih da saopštim cifre do kojih smo došli posrednim putem, zato što će me neko još glasnije pitati, a zašto to niste saznali ranije dok država Srbija gleda da uštedi svaki dinar, svaki evro i da ga uloži u neku delatnost koja će doprineti rastu BDP-a.
Niko ne brani, biću kratka, jer imamo priliku da pričamo i u raspravi u pojedinostima. Niko ne brani kartičkim šemama iz inostranstva, naprotiv Zakon o platnim uslugama im je dao pravo od 2014. godine, stupio na snagu zakon kao i sada, devet meseci posle donošenja da se pripreme. Znači, oktobar 2015. godine da registruju platni sistem. Nije to diskriminatorska odrednica da ne mogu oni da budu kartica prvog izvora, nego država Srbija mora da obezbedi preko onog ko je za to zadužen, bezbednost platnog sistema i zato oni moraju, ako žele da budu kartica prvog izbora da se licenciraju u Srbiji za tu vrstu posla, da tih 80% napolju koji rade za domaće transkacije, rade u Srbiji. Jedan Bugarska je članica EU, pa ima sistem borika gde se poravnjanje za tu vrstu transakcija obavlja pri Bugarskoj centralnoj banci. I, nema zemlje koja ne radi tako, i Slovenija, i Francuska, i Nemačka, i Danska. Ako me pitate koja ne radi? Ja ovog trenutka ne znam da vam kažem.
Toliko o članu 9. i o tome šta to znači za bezbednost platnog sistema i za mogućnost onih koji su imali priliku od 2015. godine da registruju platni sistem i da rade ovu vrstu posla koju radi Centralna banka kao neki, eto da kažem, generalni operater za sve. Ne bi bili prvi, već postoje platni sistemi u Srbiji koje je NBS licencirala.
Nastavićemo u detaljima. Ja se izvinjavam, kad razgovaram sa nekim, okrenem se, pa samo vama, ali u stvari biće prilike za raspravu i dalje, ako budete imali pitanja, ja sam tu.

Hvala vam.
Reč ima Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, ministri sa saradnicima, poštovana gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze veoma važni zakoni i na samom početku bih rekla da će PS-NSS-USS podržati ove zakone iz dva razloga.

Prvobitno smatramo da su ovi zakoni jako kvalitetni. Smatramo da će upotpuniti rad NBS, da će rad biti efikasniji i samim tim da ćemo imati još bolje rezultate nego do sada. Drugi razlog je što u okviru koalicije u kojoj se nalazimo i radimo, ta koalicija radi veoma efikasno, timski i zaista rezultati bi sigurno izostali ukoliko ne postoji timski rad.

Pred nama se danas nalaze zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Navela bih sledeće celine, ukidanje uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, što nam govori da pratimo trendove EU i da modernizujemo rad NBS. Narodna banka Srbije to će izvršiti preuzimanjem određenih nadležnosti poreske uprave što smatramo veoma dobrim jer će određeni deo nadzora preći na taj način i grupisati se, dovešće do jedinstvenog nadzora što će značajno uticati na efikasnost rada.

Ovim zakonom takođe umesto direktora uprave nadzor će vršiti viceguverner koji je inače član Izvršnog odbora, međutim mi tu ne vidimo ništa jer će i dalje Narodna skupština kontrolisati rad NBS i to je nama važno i da to ostane tako, jer građani Srbije su nas ovde birali. Mi smo tu za građane Srbije i najvažnije je da se sve što se ovde radi, radi se isključivo u korist građana Srbije.

Važan deo predloženog zakona jeste izbor funkcionera NBS pre isteka mandata. Zašto je to važno? Pa, ako se setimo da to nije bilo u prethodnih vlastima, njima verovatno nije se žurilo da izaberu nekog ko će da dođe u tu fotelju, na tu funkciju, jer nisu mogli da se dogovore. Mi danas razmišljamo drugačije. Mi želimo jedan kvalitetan kadar na čelu NBS i to radimo zato što želimo da se održi stabilnost, stabilnost poslovanja, želimo da se kontinuitet u radu održi i zbog toga je nama veoma važan ovaj stav. Znači, da se izbor funkcionera NBS vrši pre isteka mandata da se tu ne bi pravili određeni prekidi.

Takođe, transparentnost je jako važna, jer smatramo da je sve što radimo i sve što radi Vlada Republike Srbije transparentno i građani se mogu na javnim prezentacijama uputiti u sve potrebno.

Zatim, govorimo o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija. To omogućava podsticanje višeg nivoa digitalizacije.

Pre neki dan, kada smo birali ministra finansija, govorili smo o e-upravi grada Beograda koja značajno olakšava građanima da reše neke svoje probleme, kao što su, na primer, objedinjena procedura pri izdavanju građevinskih dozvola, upis u vrtiće itd. Sve se to radi digitalizovano sada preko internet prezentacije, što značajno smanjuje vreme koje je potrebno da bi neko rešio neki svoj problem. Ipak se nalazimo u XXI veku.

Zakoni koji su pred nama veoma su temeljni, smatramo da su jako dobri i vodi se računa, što je najvažnije, o sigurnosti i što boljem položaju građana Srbije, što nama i jeste cilj, nama kao koaliciji.

Vlada Republike Srbije odgovorno se odnosi prema svojim građanima još od 2012. godine, kada je gospođa Tabaković došla na čelo NBS. Možemo da se prisetimo određenih brojki, kako je to izgledalo ranije i kako je to izgledalo za vreme njenog mandata, zbog čega bih pohvalila rezultate koje je postigla.

Ovde govorimo isključivo jezikom činjenica, pa bih naglasila određene brojeve koji su me vrlo iznenadili, kako one brojeve pre 2012. godine, tako i ono što je ostvareno nakon 2012. godine.

Zatečena inflacija 2012. godine bila ja 12,9, vi me gospođo Tabaković, ispravite ako sam negde pogrešila, jer su zaista velike razlike u ciframa, pa je neverovatno da smo to uspeli da postignemo, a u stvari se to postiže vrednim i timskim radom.

Znači, 2012. godine inflacija je bila 12,9%, već 2013. godine 2,2% i održava se na 1,9 do 2% u prethodnih pet godina konstantno i stabilno, što je veoma značajno kada govorimo o privrednom ambijentu Republike Srbije.

Zatim, od 2012. godine količina zlata u Trezoru povećana je sa 4,72 na 19,65 tona, što je takođe ogromna razlika. Kamatna stopa na dinarske kredite umanjena je za 11% do 12%. Sve se to radi isključivo u korist građana Srbije.

Ono što bih istakla jeste otpornost našeg bankarskog sistema, jer smo bili svedoci i Grčke krize, bili smo svedoci bregzita. Ništa od toga nije uticalo na bankarski sistem Srbije, što je zaista za jednu malu zemlju veoma značajan rezultat.

Takođe bih pohvalila otvoreno tržište za banke, za dve nove banke „MIRA Banc“ i „Bank of China“. To je takođe veoma važno, kao i uvođenje određenih elektronskih usluga, poput institucije elektronsko novca i plaćanja koje omogućeno građanima 24 sata, kao i da se pri tome primalac, u istoj sekundi, može videti sredstva na svom računu.

Sve ovo govori da smo 2012. godine izabrali pravog čoveka na pravo mesto, jer svi ovi rezultati pokazuju da se Srbija kreće u dobrom pravcu.

Narodna banka Srbije je jedna od najvažnijih institucija koja može u određenom trenutku kako da pomogne, tako i da utiče negativno na standard građana, a ovde možemo videti da se krećemo u veoma dobrom pravcu.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće ove zakone, jer smatramo da su rezultati zaista pohvalimo.

Želimo da pohvalimo vaš rad i nadamo se da ćete u budućnosti nastaviti istim tempom, ali pre svega da ne zaboravite da je timski rad na prvom mestu, jer jedino tako možemo stvoriti rezultate. Hvala.

Hvala, koleginice Karadžić.
Reč ima dr Predrag Jelenković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću govoriti o ova prva tri zakona iz ovog seta koji smo dobili za ovu sednicu. Koleginice iz SDPS će o ostalim predlozima zakona.

Prvi Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kao što je i u obrazloženju dato, ali treba ponoviti zbog javnosti da su osnovni ciljevi donošenja i unapređenja prava korisnika, pre svega prava korisnika finansijskih usluga, i dodatna zaštita tih korisnika. Drugo, preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu. Treće, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Ovim zakonom se, pre svega, obuhvatno i konkretno uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a istovremeno se obezbeđuje i viši nivo zaštite prava i interesa tih korisnika.

Takođe, radi zaštite korisnika uređuje se način na koji će pružaoci finansijskih usluga, odnosno koji će oglašavati i nude korisnicima finansijske usluge preko interneta ili korišćenjem drugih savremenih sredstava komunikacija.

S obzirom na to da se ugovaranjem finansijskih usluga na daljinu može smatrati jednim od načina za unapređenje, osavremenjavanje i razvoj finansijskog tržišta u Republici Srbiji, uređivanje ove oblasti značajno je kako za korisnike, tako i za pružaoce finansijskih usluga.

Kada pogledamo analizu efekata zakona, može se videti, odnosno očekuje se da će predložena rešenja pozitivno uticati i na korisnike finansijskih usluga, ali i na pružaoce finansijskih usluga.

Korisnici finansijskih usluga osetiće pozitivan uticaj kroz širu dostupnost finansijskih usluga i veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga na tržištu kako bi mogli da odaberu najpovoljniju finansijsku uslugu koja odgovara njihovim potrebama.

Što se tiče pružaoca, pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da u pravno izvesnijem okruženju oglašavaju finansijske usluge na daljinu i na taj način zaključuju ugovore sa korisnicima kada su međusobna prava i obaveze detaljno urađeni i razgraničeni.

Posebno bi značajna mogla biti i odredba koja omogućava zaključenje ugovora do određene vrednosti u elektronskom obliku i bez kvalifikovanog elektronskog potpisa koji koristi klijent finansijske institucije, imajući u vidu još uvek nedovoljnu rasprostranjenost upotrebe ovog potpisa kod fizičkih lica, o čemu je danas i ministar Đorđević govorio.

Kada je reč o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, što se tiče razloga, osnovni cilj donošenja zakona o finansijskom obezbeđenju jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta, tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Opšti ciljevi zakona su višestruki, kao što ste dali u obrazloženju ovog zakona, a to je ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti, zatim smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, veći stepen zaštite potraživanja NBS u sprovođenju monetarnih operacija, veći stepen zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznog rizika.

Ono što je važno, jedan od ciljeva nekako mi se čini najvažniji, a to je veći stepen pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju sa domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih recidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnim izvorima finansiranja.

Inače, ovim zakonom se uspostavlja savremeni zakonski okvir, kao što ste i naveli, za efikasno izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom tržišnom praksom.

Ono što je važno, predložena rešenja u ovom zakonu neposredno će uticati na poslovanje učesnika na finansijskom tržištu i to na propisane kategorije subjekata koji mogu zaključivati ugovore o finansijskom kolateralu, odnosno druge finansijske ugovore, kao što su banke, investiciona društva, društva za osiguranje i druge domaće i strane finansijske institucije.

Predložena rešenja uticaće i na NBS u sprovođenju monetarnih i deviznih operacija, kao i na Republiku Srbiju u poslovima upravljanja javnim dugom u pogledu obezbeđenja veće pravne sigurnosti u izvršavanju obaveza njihovih ugovornih strana po više osnova. Donošenjem ovog zakona se ispunjavaju međunarodne obaveze i usklađuju propisi Republike Srbije sa propisima EU.

Na kraju, Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, očekuje se da će predložena rešenja ovog zakona pozitivan uticaj imati na smanjenje troškova, pre svega prihvatanja plaćanja platnim karticama, koje trgovci imaju prema bankama.

Naime, trgovci će imati povoljniji položaj pri ugovaranju sa bankama i plaćanju trgovačke naknade, s obzirom na to da se uvode pravila kojima se povećava transparentnost u pomenutom procesu pregovaranja.

Pored toga, trgovci više neće moći da budu obavezni da prihvataju sve kartične proizvode jednokartičnog sistema plaćanja, jer je propisano da će moći da izaberu, prihvataju samo one platne kartice koje podrazumevaju niže troškove.

Osnovni efekat predloženih rešenja je u tome što se očekuje da će ograničavanje međubankarskih naknada dovesti do nižih trgovačkih naknada, što predstavlja mogućnost za dalje smanjenje troškova trgovaca prema bankama, što je jako važno.

Očekuje se da bi primena predloženih odredaba dovela do snižavanja cena za krajnje korisnike, jer niže naknade koje će plaćati trgovci smanjuju i ukupne troškove poslovanja, te tako ostavljaju prostora i za niže cene za krajnje kupce, a u prilog tome govori i dokument Evropske komisije, koji se odnosi na uticaj ograničavanja međubankarskih naknada.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.

Hvala doktore Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovana guvernerko, primarni utisak koji ja sada u ovom trenutku nosim jeste da pogledam desnu stranu i tamo nema nikoga. Vi guvernerka i ministar ostavili ste Skupštinu Srbije bez opozicije, a građani Srbije svakako na izborima to već rade za nas.

Sa jedne strane, danas smo imali nemušte kritike, pre svega Zakona o NBS, a sa druge strane imali smo jasne i precizne, široke odgovore koji se baziraju na radu, znanju, iskustvu.

Kada je ova Skupština pre nekoliko dana birala ministra finansija, mi smo tog trenutka postavili jedan od stubova fiskalne politike. Samo nekoliko dana posle tog stuba dolazi u Skupštinu Srbije desetak zakona iz oblasti ekonomije, da kažemo. Sve to jasno govori da tim o kome ste vi pričali, Aleksandar Vučić na čelu tog tima, funkcioniše i dalje gotovo besprekorno, kao kada je tim postavljen 2014. godine.

Danas u Skupštini raspravljamo o setu ekonomskih zakona. Ovde su ljudi iz Ministarstva finansija, NBS i iz Ministarstva privrede. Sve ovo što smo danas mogli da čujemo u stvari svodi se na jednu jedinu činjenicu – nema opozicije, ali nema ni ekonomskih tema.

U vašem vremenu lepo ste vi to rekli, Skupština Srbije je izgledala drugačije, pa smo kada smo govorili o ekonomskim temama, kada ste vi govorili o ekonomskim temama, u stvari govorili o teškim izazovima pred kojima se Srbija nalazi, o hiperinflaciji, o privatizaciji, o nedovoljnom rastu društvenog bruto proizvode. Te promene koje su usledile u Srbiji od 2014. godine, a koje zovemo da trošimo onoliko koliko imamo, odnosno fiskalna konsolidacija, u stvari učinili su još jednu stvar – izbacili su iz Skupštine Srbije teške ekonomske teme. Ne može opozicija danas da govori o ekonomskim temama kada gotovo i da nema razloga da govori.

Zato možemo da čujemo priču o tome da imamo jak dinar, da međunarodne strane banke, koje su u stvari vlasništvo države Srbije na neki način. One su registrovane u Srbiji, treba da ugasimo. Treba da napravimo domaću banku koja će da preuzima veći stepen rizika.

Znate, sve su to zilotske ekonomske ideje. Da ih čujete u bilo kojem danas parlamentu Evrope, rekao bi neko – o čemu se ovde radi? To su toliko ideje van svog vremena, van shvatanja ekonomije, da jedini strah u stvari može da postoji šta bi se, ne daj bože, kojim slučajem desilo da se takve ideje ponovo vrate u Srbiju.

Danas u stvari raspravljamo o pet zakona koje predlaže NBS. U pravu su poslanici što kažu i što imaju taj osećaj da mnogo češće se suočavamo sa zakonima koji dolaze iz fiskalnog sektora, mnogo manje iz monetarnog sektora, jer smo mi nekako, u Srbiji navikli da monetarnu politiku više i ne vidimo.

Od 2008. do 2012. godine, kada je strana valuta rasla po stopi od 33%, onda smo znali da moramo da idemo u menjačnice, da čuvamo svoj novac, da se borimo sa teškim izazovima. Da budemo pošteni, od 1919. godine, Srbija se bori sa inflacijom. Milan Stojadinović je 1923. godine, predlagao program za spas od inflacije Kraljevine Jugoslavije.

Za vreme vašeg mandata od 2012. do 2018. godine, imamo rast strane valute od 0,3%. Učinili ste monetarnu politiku, jednom sam vam rekao na Odboru za budžet pre otprilike godinu dana, dosadnom. Potpuno je neprepoznatljiva, ne utiče na život građana Srbije. Šta ćete bolju monetarnu politiku, kako za ekonomiju, tako i za građane, a da je ne primećuju?

Naravno, Narodna banka to radi onako kako kaže teorija, koristeći pre svega referentnu kamatnu stopu, operacije ne na repi, nego na repo otvorenom tržištu, koristeći naravno, još jedan mehanizam obavezne rezerve. Sve to radi kao i ostale centralne banke svuda u svetu.

Kada govorimo o inflaciji, onda treba da kažemo da inflacija u prvom periodu ove godine 1,1%, odnosno bazna 0,8%. I, po vokaciji kažemo da je to inflacija koja je u EU, u principu, to je taj nivo inflacije.

Onda, ja nemam nikakav problem da kažem da se dese istorijski paradoksi, da se ovog meseca desio takav istorijski paradoks, da je stopa inflacije u EU u mesecu aprilu bila 1,2%. Pre dva dana su stigli podaci da je stopa inflacije u EU 1,9%. Kada se desilo u istoriji Srbije da je stopa inflacije manja nego inflacije u EU? Naravno da je stopa bazne inflacije u EU jeste na 0,7%, 1,1%, ali u principu to je stopa inflacije koliko ima Srbija.

Kada raspravljamo o ključnim makro-ekonomskim parametrima, onda smo i danas raspravljali o rastu BDP od 0,4. Tu u principu uvek možemo da čujemo da bi to trebalo da bude uvek veće. Znate, mi smo zapamtili da su oni imali rast BDP u 10 godina 5%. Kada imamo rast od 4,5 za nekoliko meseci, onda to ne može da se shvati, i onda zaborave i da taj rast, koji u stvari nisu imali, bio je posledica prihoda od privatizacije i zaduženja.

Mi danas imamo čiste marko-ekonomske parametre. Kada imate stabilnu, odnosno praktično vrlo malu inflaciju od 1,1%, videćemo kolika će biti, kada imate smanjenje nivoa nezaposlenosti i kada imate rast BDP. To nikada u istoriji Srbije nije bilo. I, uvek to treba naglašavati, zato što jeste ovo vreme, vreme drugačije od onoga kada smo mi naučili da ekonomski parametri, ekonomska teorija, ekonomska praksa se ne poštuje. Jeste, radimo sve onako kako treba da radimo i jesu tu rezultati.

Kada danas govorimo o monetarnoj politici, ja nemam nikakav problem da kažem da je to zasluga guvernera Narodne banke, Jorgovanke Tabaković, i da kažem da jeste njena lična zasluga, ali i njena lična zasluga zato što ima tim. Zato što je kreirala tim, napravila tim, koji je od Srbije učinio da monetarnu politiku, naravno i fiskalnu, stavimo po strani.

Naravno da je monetarna politika samo jedan deo cele ove priče. Ako imate suficit od 0,4% u prvim mesecima ove godine, što je izgledalo prosto neverovatno kada smo 2015. godine ulazili u pregovore sa MMF-om. Ako imate referentnu kamatnu stopu koja je 3%, neko nam kaže da treba da bude 2%, ne, a što ne 2%, može da bude -1%, to su prosto besmislene ocene. Imamo inflaciju koja je zacrtana na 3 jedan plus, minus.

Kada imate priliv stranih investicija koji se pretpostavlja da će biti na dve milijarde i 600, kao nikada više, u suštini, kada saberete sve zemlje zapadnog Balkana, nivo stranih investicija je veći, kad imate MPL-ove na 9,2 i kada imate rast kreditne aktivnosti na 7,5%, onda sve to govori da Narodna banka, vi kao guverner, u oblasti koja vam je poverena, a tiče se makroekonomske stabilnosti, odnosno dela monetarne stabilnosti, pa gotovo savršeno radite svoj posao. Od toga bolje gotovo i da ne može.

Lepo ste rekli – izazovi pred nama su veliki. Nije ništa sporno. Svesni smo svi da je ovo vreme izuzetno i da će verovatno jednog trenutka doći njegov kraj, ali upravo ovo što vi radite, vaš rad, rezultati rada, jačanje Srbije po svim segmentima i fragmentima u vašem delu monetarne politike, čini nas mnogo spremnijim za izazove koji dolaze sa strane.

Kada govorimo o zakonima, prosto ne znam da li treba posle svih vaših pojašnjenja da nastavim da govorim o njima, ali ja ću samo iskoristiti tu priliku da kažem da ovi zakoni u stvari neće uticati na makroekonomsku stabilnost, da nemaju nikakve veze sa monetaranom stabilnošću i da nemaju nikakve veze sa fiskalnim funkcionisanjem, da su oni otprilike neutralni i služe, pre svega, da sistemi u funkcionisanju pojedinih segmenata, kako bankarsko–finansijskog sektora, tako i privrede, funkcionišu bolje i jasnije.

Kada govorimo o Zakonu o Narodnoj banci, onda svakako treba naglasiti da je taj suštinski zakon posledica Zakona o deviznom poslovanju, koji smo doneli 19. aprila i kada smo jedan ingerencija koje su se nalazile u poreskoj upravi prebacili Narodnoj banci. Sasvim je u redu da ti poslovi budu tu gde i treba da budu, odnosno davanje i odobrenja i uzimanje licenci za nemačke poslove, zato što je to svuda tako u svetu. To radi Centralna banka, ne radi poreska uprava.

Naravno da ste dobili praktično celu funkciju devizne kontrole, kako fizičkih, tako i pravnih lica i kompanija i to je normalno i tako treba da bude.

Posledica ovog zakona svakako jeste činjenica da sve to morate da preuredite i sredite, počev od onog banalnog da šezdesetak ljudi iz poreske uprave treba da pređe da radi u Narodnu banku.

Meni je mnogo zanimljiviji drugi deo koji govori o objavljivanju referentne kamatne stope, odnosno drugih kamatnih stopa koje Narodna banka objavljuje. Referentna kamatna stopa jeste koridor za kamate. Taj koridor za kamate služi da se praktično na osnovu tog koridora prave sve druge kamate i nije nikakav problem i nije ništa sporno da to treba da bude potpuno transparentno. Transparentnost je suština u funkcionisanju Narodne banke i vi kažete da će Narodna banka svakog dana kada zaseda izvršni odbor Narodne banke do 12.00 časova objavljivati podatke koji se tiču visine referentne kamatne stope.

Transparentnost u funkcionisanju Narodne banke jeste suština. Još veća je suština da shvatimo da ne živimo više u periodu koji nam je nekako, čini mi se, nama koji pripadamo malo centru i desnom nametnut u prethodnih 40 godina. Ne možemo mi u državi, u Narodnoj banci da budemo odgovorni za funkcionisanje svakog pojedinca.

Da se vratim na sporne kredite u švajcarcima. Šta ćemo da radimo ako euribor krene da raste, pa i krediti u evrima krenu da rastu, da li ćemo trpeti pritisak i od ljudi koji se trenutno zadužuju? To su potpuno besmislene stvari. Poslovne banke su deo tržišta, na tom tržištu su kako pojedinci, tako i banke. Uloga Narodne banke, odnosno Centralne banke Republike Srbije je da pruži potpune i jasne informacije svima dostupne i transparentne, da svako pojedinačno donosi svoju odluku na osnovu koje će snositi poslovni rizik, kako banke tako i pojedinci. Tako je svuda u svetu, tako treba da bude i u Srbiji.

Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju samo normalizuje, odnosno definiše probleme koji su se pojavili u tom sektoru. Vrlo brzo bih prešao preko njega i došao do zakona koji izaziva najveću pažnju, a tiče se međubankarske nadoknade. Jeste, u pravu, 0,2% međubankarske kamate, odnosno 0,3% nadoknade biće u narednom vremenskom periodu. I jeste ta nadoknada bila 1,2%, odnosno u nekim ekstremnim slučajevima se kretala do 2,5%. I jeste činjenica da ne možemo mi bankarski sektor, sve izazove koji su pred nama i koji su iza nas, da rešimo trenutno i momentalno. Ne možemo da se ponašamo u svojim rešavanjima na taj način da ne poštujemo pravila na svetskom tržištu.

Mi smo ponosna i zemlja koja raste i razvija se, verovatno lider na Balkanu, nije verovatno, sigurno. Ali, mi moramo da igramo po svetskim pravilima. Prošlost je da, ne smemo i to nikada ne smemo da radimo, da ne poštujemo velike kompanije koje dolaze sa strane. Kada govorite vi o sistemima kartičnog prometa, to su institucije čiji se budžeti mere desetinama, ako ne i stotinama budžeta Republike Srbije.

Mi moramo da poštujemo ono što kaže EU i moramo da se ponašamo u skladu da štitimo kako interese naših građana, ali tako i interese velikih kompanija koje zapošljavaju ovde ljude i pune budžet Republike Srbije.

Predlozi ostalih zakona koje predlaže NBS svakako idu u cilju, na pravcu nove tektičke revolucije koja se dešava ovde pred nama i svi moramo toga da budemo svesni.

Kada govorimo o bezgotovinskom plaćanju, onda treba da znamo da pojedine evropske zemlje najavljuju bezgotovinsko plaćanje, potpuno ukidanje novca u nekom vremenskom periodu koji je tu pred nama za nekoliko godina.

Srbija mora da hvata korak sa svim novim tehnologijama i svi ti zakoni koje predlažete, sve te izmene o kojima ste vi naširoko govorili danas jesu tu da Srbija postane bolja i modernija zemlja.

Poštovani ministre, poštovana guvernerka, iskren da budem, uzmete nam teme. Kada dođu ljudi koji savršeno znaju svoju materiju, a takvi su uglavnom svi, ne uglavnom nego gotovo svi predlagači zakona koji dolaze iz SNS, onda je nama poslanicima SNS strašno lako, zato što dobijemo toliko informacija, zato što javnost Srbije dobije toliko informacija, zato što je svima danas u Srbiji jasno i onima koji nisu verovali u monetarnu politiku i ove zakone, zašto poslanici SNS podržavaju Vladu Republike Srbije, podržavaju rad Narodne banke i podržavaju svačiji, pa i vaš lično rad. Zahvaljujem.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, završavamo raspravu za danas.
Nastavljamo sa radom u ponedeljak u 10.00 časova, dakle, 4. jun u 10.00 časova.