Zakon o finansijskom obezbeđenju reguliše obezbeđenje izvršavanja finansijskih obaveza (kolateral), na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju koji zaključuju učesnici na finansijskom tržištu.

Zakonom su precizno definisani ugovori o finansijskom obezbeđenju, vrste tog ugovora i, osnovna prava i obaveze ugovornih strana.

Donošenjem ovog Zakona, ugovori o finansijskom obezbeđenju, prvi put će biti imenovani i to u skladu s međunarodnim standardima.

Zakonom je predviđeno da se ugovorom o finansijskom obezbeđenju davalac obezbeđenja obavezuje da, radi obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe finansijske obaveze, prenese sredstvo obezbeđenja primaocu obezbeđenja ili da na tom sredstvu ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja, a primalac obezbeđenja obavezuje se da, u skladu s tim ugovorom, primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja po izvršenju finansijske obaveze, odnosno istovremeno s tim izvršenjem.
Predviđena su dva osnovna modaliteta ugovora o finansijskom obezbeđenju:
1) ugovor kojim se prenosi pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima koji su sredstvo obezbeđenja (obuhvataju repo ugovore o kupovini/prodaji finansijskih instrumenata koji se u praksi zaključuju, iako do sada zakonom nisu eksplicitno uređeni)
2) ugovor kojim se u korist poverioca – primaoca finansijskog obezbeđenja ustanovljava založno pravo.
Ugovorne strane, u skladu sa Zakonom, imaju slobodu ugovaranja i izbora uslova pod kojima će bliže urediti međusobne odnose, opredeljujući se za ponuđena zakonska rešenja u pogledu vrste sredstava obezbeđenja, načina korišćenja tih sredstava i raspolaganja njima, načina namirenja potraživanja i dr.
Kad je reč o načinu zaključenja i formi ugovora, predviđeno je da to može biti poseban ugovor ili sastavni deo okvirnog ugovora i to u pismenoj ili elektronskoj formi.
Finansijska obaveza (koja može glasiti na dinare ili na stranu valutu) čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju određena je kao obaveza po osnovu koje poverilac ima pravo na novčano namirenje i/ili pravo da mu se predaju, odnosno prenesu finansijski instrumenti i isključivo se može odnositi na ove finansijske transakcije.
Sredstva obezbeđenja mogu biti:
1) novčana sredstva (dinarska ili devizna sredstva na određenom novčanom računu);
2) finansijski instrumenti – (obveznice, akcije, komercijalni zapisi, depozitne potvrde i sl.),
3) kreditna potraživanja iz ugovora o kreditu koji odobrava banka ili drugo lice koje u skladu sa zakonom može odobravati kredite
Zakonom se uvode značajne regulatorne novine u oblasti finansijskog kolaterala. U tom smislu, a radi zaštite poverilaca, propisano je da sredstva obezbeđenja primaocu obezbeđenja moraju biti data tako da to lice neposredno, ili njegov zastupnik ima državinu ili kontrolu nad sredstvom obezbeđenja. O davanju kolaterala mora postojati odgovarajući pismeni dokaz,
Zakon uvodi još jednu novinu u naš pravni sistem , a to je propisivanje da založni poverilac može da koristi kolateral i raspolaže njime ako je to pravo ugovoreno, i u meri u kojoj je ugovoreno, kako sredstva ne bi bila blokirana. Predviđene mogućnosti raspolaganja kolateralom ne odnose se na založena kreditna potraživanja.
S obzirom na to da finansijska sredstva obezbeđenja imaju tržišnu vrednost, koja može da oscilira Zakonom se obezbeđuje pravni osnov da ugovorne strane dogovore obavezu davaoca obezbeđenja da obezbedi dodatna sredstva obezbeđenja ako se smanji vrednost kolaterala u odnosu na finansijsku obavezu. Obrnuto, u slučaju povećanja vrednosti, davaocu obezbeđenja daje se pravo da povuče deo sredstva obezbeđenja ako se ta vrednost poveća.
Uslovi pod kojima se može realizovati kolateral jedna su od najvažnijih zakonskih novina. Naime, ugovornim stranama ostavljena je sloboda da definišu slučajeve čijim nastupanjem dolazi do ove realizacije. Zakon stvara pretpostavke da se realizacija kolaterala izvrši bez dostavljanja prethodnog obaveštenja, bez saglasnosti ili učešća suda ili bilo kog drugog lica, bez javne prodaje / drugog propisanog načina realizacije, kao i bez utvrđivanja posebnog roka čijim proticanjem nastupaju uslovi za realizaciju sredstava obezbeđenja do te realizacije.
Zakonskom novinom koja ima za cilj da doprinese efikasnijem izvršenju obaveza na finansijskom tržištu utvrđuju se modaliteti namirenja potraživanja iz založenih sredstava obezbeđenja koje ugovorne strane mogu da biraju.
Zakonom je regulisan i institut zaštite od rizika od neizvršenja obaveza ugovorne strane (close-out netting), kojim se obezbeđuje da po nastupanju ugovorenih uslova za realizaciju kolaterala, međusobne obaveze prevremeno dospevaju i vrši se izračunavanje tih obaveza prema tekućoj tržišnoj vrednosti da bi se prebijanjem svele na neto iznos obaveze jedne ugovorne strane prema drugoj.
Predviđena je i zaštita ugovora o finansijskom obezbeđenju od posledica pokretanja/otvaranja i sprovođenja postupka stečaja, likvidacije ili primene mera reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja.Propisano je i da se na pobijanje pravnih poslova i radnji stečajnog dužnika koji je primalac ili davalac obezbeđenja primenjuju odredbe Zakona o stečaju (koji je takođe izmenjen u cilju usklaživanja sa ovim Zakonom).
Nadzorna ovlašćenja nad primenom odredaba ovog zakona podeljena su između Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti i drugih nadležnih organa u skladu s njihovim zakonskim ovlašćenja uređenim posebnim zakonima.
Kaznenim odredbama predviđeni su prekršaji kršenje odredaba ovog Zakona. NBS ima ovlašćenje da izriče mere i novčane kazne subjektima koje kontroliše u skladu s posebnim zakonima
Prelaznim odredbama predviđeno je da će se ugovori o finansijskom kolateralu koji do dana početka primene Zakona nisu izvršeni izvršiti po propisima koji su bili na snazi do početka primene Zakona.