Na sednici od 1. juna, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Takođe, razmotreni su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički načelni pretres o prvih pet tačaka, kao i o tačkama 6–8 dnevnog reda sednice.
Guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković obrazložila je predloge zakona, koje je NBS podnela Narodnoj skupštini, a Vlada, u mišljenju, predložila da ih Narodna skupština usvoji.
Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu donosi novine kojima se zaštita korisnika usluga prilagođava zaštiti prilikom korišćenja modernih tehnologija i usklađuje sa porastom broja korisnika aplikacija mobilnog bankarstva, kojih ima oko 2 miliona. Tom zaštitom će biti obuhvaćeni potrošači, ali i poljoprivrednici i preduzetnici, a jača se i poverenje korisnika u korišćenje modernih tehnologija.
Cilj Predloga zakona o finansijskom obezbeđenju je uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala. Koristi od donošenja ovog Predloga su pravna sigurnost, smanjenje kreditnog rizika, veći stepen zaštite potraživanja države, veći stepen zaštite potraživanja NBS, standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, kao i mnoge novine kod ugovornog i založnog prava.
Predlogom zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica pospešiće se bezgotovinske transakcije, štititi interesi potrošača, trgovaca i urediti tržište platnih kartica uvođenjem fer poslovanja. Ograničavanjem međubankarskih naknada steći će se uslovi da i mali trgovci uvode pos terminale i prihvataju kartice. Snižavanje naknada će ići etapno i u prvih šest meseci će biti smanjene 1 do 2 odsto, kao i 0,5 odsto za debitne, odnosno, 0,6 odsto za kreditne kartice, a nakon toga 0,2 odsto za debitne, odnosno, 0,3 odsto za kreditne kartice. Takođe, banke će biti u obavezi da prilikom otvaranja tekućeg računa izdaju domaću debitnu karticu klijentima, čime se štiti domaći platni sistem.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama pojednostavljuje se otvaranje i promena platnog računa. NBS će prikupljati podatke o platnim uslugama i na sajtu objavljivati podatke. Ovaj Predlog zakona podstaći će konkurenciju među pružaocima platnih usluga. Jedna od važnih novina je i to što se preciziraju obaveze pružaoca platnih usluga kod nepravilno izvršene transakcije.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije predložen je usled preuzimanja novih nadležnosti posebno nadležnosti Poreske uprave, kao i proširenih nadležnosti u kontroli. Takođe, određene izmene se tiču unapređenja funkcionisanja NBS, pa tako i odredbe koja se odnosi na to da se funkcioneri NBS biraju najranije 120 dana pre isteka mandata prethodnim funkcionerima.
Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug obrazložio je tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predstavlja koncesionalni izvor finansiranja budžeta Republike Srbije i koristiće se za otplatu javnog duga, pre svega za javna preduzeća iz energetskog i sektora saobraćaja. Kredit se uzima na 20 godina, sa grejs periodom od devet godina i kamatnom stopom koja je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,76 odsto. Za kredit postoji opcija konverzije kamate iz varijabilne u fiksnu, a jednokratna pristupna naknada iznosi 0,25 odsto i ceo kredit se povlači u jednoj tranši.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iznosi 40,1 milion evra. Kredit se uzima na 15 godina, uz grejs period od pet godina. Kamatna stopa i jednokratna naknada su iste kao i kod prethodnog zajma, a odnosi se na restrukturiranje Banke Poštanska štedionica, razvojno finansiranje Fonda za razvoj i Agencije za finansiranje izvoza i tehničku podršku Ministarstvu finansija.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj je nastavak projekta finansiranja zdravstva u Republici Srbiji. Zajam se uzima na 14,5 godina uz grejs period od pet godina, sa istom kamatnom stopom i jednokratnom naknadom kao i kod prethodnih zajmova.
Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve razmotrene predloge zakona.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Milan Lapčević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.
