Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stefana Miladinović, Miroslav Petronijević, Žarko Obradović, Nataša Mihailović Vacić, Vojislav Vujuć, Marija Jevđić, Đorđe Kosanić i Jelena Vujić Obradović.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljini, pozvani da sednici prisustvuje guverner Narodne banke, dr Jorgovanka Tabaković sa saradnicima.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Bojiću, izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već treći dan raspravljamo o amandmanima na samo četiri člana jednog zakona, što smatram da je klasična opstrukcija. Opstrukciju su ovaj parlament uselili poslanici, sa naše desne strane, koji danas nema u sali, podnošenjem stotina i stotina jednoličnih i besmislenih amandmana, kao i desetinama i desetinama predloga za utvrđivanje dnevnog reda, tako da bi ceo jedan dan utvrđivali dnevni red ovih sednica.

Na opstrukciju poslanici vladajuće koalicije su odgovorili opstrukcijom, tak o što su počeli podnositi stotine i stotine amandmana na predloge zakona koje predlaže Vlada koju su oni birali u ovom slučaju na predloge zakona koje je predložila NBS. Gospodo iz vladajuće koalicije, vi ste najodgovorniji za stanje u ovom domu. Izmenite Poslovnik, uozbiljite rad ovog parlamenta.

Srpska radikalna stranka kritikuje sve ono što nije dobro na jedan konstruktivan način, a prihvata sve što je pozitivno i što je u duhu i za korist našeg naroda, nezavisno sa koje strane ono dolazilo. Nastojimo da budemo maksimalno posvećeni radu ovog doma i onog zbog čega smo birani. Koristiću priliku da izrazim svoje zadovoljstvo jučerašnjom posetom i govorom gospodina Andreja Danka, predsednika parlamenta Republike Slovačke, koji je zaista nadahnuto i sa emocijom pozitivno govorio o srpskom narodu, za razliku od nekih poslanika koji se tada nisu prijatno osećali. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Ristić, izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ovaj Predlog zakona koji je sklepan na jedno 10 strana u 29. tačaka nije tu zbog našeg seljaka, našeg malog privrednika ili fizičkog lica sa Stare planine, koji ne samo što bi morali da imaju računar i internet, već i čitač lične karte i kompletan softver za njega. Verujem da retko ko od vas zna kako se instalira taj softver, jako je komplikovano, jer mora da se ode na sajt MUP-a, pa se tamo pronađe stavka gde su ti programi, pa ima verzije za 32-bitni, verzija za 64-bitne sisteme, pa posebne programe za lične karte izdate do avgusta 2014, za one posle toga. Onda, kada se to instalira, onda treba da se instalira odgovarajući program, pa ako ne radi instalira se vizual C ++, a ako neko slučajno ima HR postoji neka treća procedura.

Hajde da se ne lažemo više, direktiva EU datira još iz 2002. godine nameće se logično pitanje, zašto sada i zašto po hitnom postupku na vanrednoj sednici? Kome je to odjednom hitno i zbog čega? Nije tajna da se godišnje iz Srbije iznose milioni dolara i to preko platnih kartica, preko fingiranih ugovora, nekih burazerskih odnosa. Koji su to kanali pranja iznošenja novca iz zemlje sada zatvoreni, pa je potrebno pronaći nov? Ovaj zakon, ovako šturo napisan i kojim se lako može manipulisati otvara put da se ove nezakonite radnje realizuju.

Ne mogu sada u ovom kontekstu da spomenem Mehu Omerovića, nije on još uvek na tom nivou, ipak je on samo sitan lopov. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da)

Hvala vam.

Narodna banka Srbije na čelu sa guvernerom, naravno, da upravlja našom kasom i upravlja tokovima novca u ovoj zemlji. Sada samo malo da pojasnimo građanima odakle je taj novac, da građani znaju da je to naš novac, da je to novac od čega? Od poreza na dodatu vrednost, znači, svakodnevno ono što kupimo od 1.000 dinara, ako kupimo 1.000 dinara, 200 dinara smo odmah ubacili u tu našu zajedničku kasu. Jeste, onda od akciza, to znamo da je na primer sada nama litar goriva isto koliko i deset kilograma žita. Isto tako znamo da ne možemo da odemo do naše livade, njive i tako dalje, samo da odemo, a kamoli da nešto privredimo na njoj jer moramo državi kroz te akcize mnogo da platimo. Koliko su građani uskraćeni zbog cene goriva, to će vam reći sada kada počnu ovi protesti.

Zatim, od svih naših stegnutih kaiševa na koje je Vlada insistirala svo ovo vreme, da se stegnu kaiševi, da se uradi nešto u korist države, u korist Srbije, u korist naroda. Mi smo to kao građani poslušali, stegli smo te kaiševe, pokušali smo da izvučemo zemlju, ali izgleda da to samo tako predsednik države misli da to njemu tako funkcioniše, dok njegovi saradnici izgleda da mu daju lažne cifre i čovek kada izađe i govori sa optimizmom izgleda jako smešno, što to nije lepo. Zašto to radite čoveku koji vas je doveo na vlast?

Druga stvar, najbitnije, takse od čega se puni državni budžet i državna kasa? Od taksi. A koje su to takse? To su sve takse na svaki papir koji mi danas negde odemo sa njim u opštinu, poštu, ovde, onde i tako dalje, a te takse su najžešće kod izvršitelja. A ko su ti izvršitelji? Pa, to su oni legalni uterivači dugova koje ste vi da bi došli do EU morali da uvedete kao redovnu i normalnu instituciju. E, sada kada građanin bude dužan javnom preduzeću, a to javno preduzeće je u stalnom dugu, a taj stalni dug javnog preduzeća opet se preliva iz državne kase. Znači, državna kasa je uvek ta rezervna kasa za sve dugove u tim javnim preduzećima. Šta onda mi radimo? Mi samo finansiramo, dajemo, ubacujemo, a za uzvrat ne dobijemo ništa kao građani. O tome moramo porazmisliti svi zajedno. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik LJubiša Stojmirović. Izvolite.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, digitalizacija i elektronsko praćenje su savremene tekovine i bez obzira koliko je ko konzervativan, mora da bude svestan da to moramo da prihvatimo, da je, na kraju krajeva, to budućnost i svako od nas će to na svojim primerima da oseti koliko ima boljitka, a koliko je možda način plaćanja bio bolji ranije.

E sad, ovakav način plaćanja bi trebalo da donese boljitak sveukupnom društvu, odnosno da utiče na blagostanje svakog od građana jedne zemlje, pa je i takav slučaj kod nas u Srbiji. Samim tim, ja sam ovako malo nešto razmišljao, tu bi bila jedna mogućnost i da se poveća taj BDP, odnosno BDP po glavi stanovnika. Međutim, nađem u teoriji, a i u praksi današnjoj da mnogi osporavaju tu veličinu kao nešto što nam pokazuje jednu objektivnu sliku života stanovništva u pojedinim zemljama, pa tako i kod nas i onda dođem do jednog podatka. Kaže, osam najbogatijih ljudi na svetu imaju više materijalnog bogatstva, nego 3.600.000.000 najsiromašnijih i onda razmišljam, pa u pravu su možda ovi koji osporavaju taj BDP, jer ako podelite te veličine, dobijete lažnu sliku, a lažna slika će nam pokazati da oni koji su, nažalost, mnogo siromašni, prikazuju se u nekom boljem obliku, prikazuju se u obliku koji, faktički, zamagljuje bogatstvo određenog malog broja ljudi.

Da ne bih ja sad sve vas ovde zamarao, meni je ovo prilika da zamolim guvernera Narodne banke da mi ukaže čast da dođem jedanput kod nje i da mi ona malo objasni nešto vezano oko ove teorije koju sam ja sada iznosio. Biće mi zadovoljstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Maja Mačužić Puzić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnicima, na početku bih da pohvalim zaista ovaj zakon o kome danas diskutujemo i na koji sam podnela amandman kako bih ukazala na značaj ovog zakona a i predmeta uređenja ovog zakona za međunarodnu saradnju i međunarodo poslovanje.

Donošenjem ovih zakona, ali i ostalih zakona koje smo doneli za vreme vašeg mandata, gospođo Tabaković, a kojima se bliže i bolje uređuje sistem elektronskog poslovanja, mnogo smo uradili za međunarodnu saradnju i međunarodno poslovanje.

Donošenjem ovih zakona ne samo da ćemo Srbiju približiti zemljama razvijenog sveta, već će se pojednostaviti i olakšati i poslovanje u zemlji, pojeftiniti ga i, što je možda najvažnije, uvesti poslovanje u legalne tokove i na mnogo efikasniji način se boriti protiv sive ekonomije.

Gospođo Tabaković, nije niko sprečavao ni vaše prethodnike, ni prethodne vlade da urede sistem elektronskog poslovanja, ali to očigledno njih nije zanimalo. NJima je čak odgovaralo da postoji prostor za spekulacije i manipulacije, pa je tako za vreme njihovog mandata siva ekonomija i korupcija cvetala i oni su se savršeno snalazili u takvom ambijentu, jer su oni uživali i radili i bogatili se loveći u mutnom.

Dalji razvoj elektronskog poslovanja značiće u buduće rast i razvoj svih segmenata društva jer će i građani i privreda štedeti mnogo više i vremena i novca u krajnjoj istanci na poslovanje i na trgovanje.

Građani će sada moći ne samo da kvalitetnije koriste svoje vreme, već će bezgotovinski sistem plaćanja nadam se postati standard za Srbiju.

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona.