Hvala.
I ja isto mislim da su ovo dobri zakoni i zato me čudi zašto opet stara greška sa tim zakazivanjem preko noći. To nije krivica Narodne banke. To verovatno nije krivica ni nadležnog ministra. To ima veze sa vođstvom Skupštine, odnosno sa predsednicom, verovatno, koja određuje kada se to zakazuje.
Reći će se da je hitnost bila primarna. Zašto onda juče nije bila sednica? Zato što je juče poslednji četvrtak u mesecu, pa su morala da budu poslanička pitanja.
Nema nikakve potrebe da se jednim šibicarskim odnosom prema javnosti kvari nešto što je dobro. Dakle, zakoni iz Narodne banke koji su došli su, uz neke možda male kozmetičke izmene, možda u rečniku i nekim stvarima, ali generalno nešto što je dobro.
Slažem se sa kolegama koji su rekli da je to moglo da bude ranije. Saglasan sam i sa tim da je i guvernerka priznala i da je njoj žao što to nije moglo da se desi ranije. Imamo tih pet zakon i jedan se oslanja dobrim delom, ovaj prvi, ugovor na daljinu, na direktivu EU iz 2002. godine, Zakon o finansijskom obezbeđenju na direktivu iz 2008. godine, platne kartice na 2015. godinu, platne usluge na 2014. godinu. Sve je to u redu i to treba nastaviti tako.
Odlična, dobra, vrlo dobra iskustva koje je neko drugi imao u ovoj oblasti treba da budu primenjena i kod nas. Ako je javna rasprava problem za odugovlačenje donošenja predloga ovakvih zakona, onda daj da nađemo način. Znači, hajde da vidimo šta je bio problem, da ne ulazimo sada u to. Nema potrebe da oko svega pravimo cepidlačenje, ali da to u narednom periodu bude efikasnije.
Naravno da svi građani Srbije znaju da banke nisu humanitarne institucije, bilo da su domaće, bilo da su strane. Formalno, sve su domaće, samo što su im vlasnici u većini njih stranci.
I naravno da još treba, i to stalno treba ponoviti, ja očekujem i od guvernerke da to kaže – čitajte sitna slova, pazite šta vam nude ljudi iz banke, odnosno bankari. Svuda je tako. Nema ni jedne države na svetu gde je banka dobra prema svojim komitentima. Naprotiv, ona tu pokušava da nađe dobar profit ili ekstra profit. Odgovornost države je u tome da stalno upozorava građane na moguće negativne posledice njihovih odluka koje su ishitrene.
Da ne ulazim ponovo u temu o ovim kreditima u švajcarskim francima i nekim drugim stvarima, ali, tu je država propustila i u svoje vreme, a i kasnije, da učini nešto više. Ja očekujem i da tu dobijemo nekakva nova rešenja.
Što se tiče zakona koji su predlog Vlade, ja ne bih da opterećujem ministra kome ovo nije resor. Uz svo poštovanje i ministra Đorđevića i onoga što je on radio, ali, naprosto, mislim da nije fer prema poslanicima Skupštine, bez obzira iz koje su stranke, opozicije ili većine, da nemaju adekvatnog predstavnika Vlade. Ako je ministar za privredu opravdano odsutan, onda njega može da zameni ili premijerka ili, eventualno, ministar finansija. To su ljudi koji po svojim resorima bi trebalo da budu adekvatna zamena. Uz saglasnost sa nekim prethodnicima da su i tu solidni zakoni predloženi, ne bih da ulazim o tome u raspravu sa prisutnim ministrom.
Imao bih jednu napomenu da je ovo ukidanje pečata, to je drugi put, koliko se ja sećam, prvi put je ukinuto pre jedno pet-šest godina, ako se dobro sećam, ali, ako ovo drugi put bude dovoljno i da nam ne treba treći put, ja ću biti zadovoljan i sa ovim.
Naravno da je dobro da se poboljša ambijent za poslovanje, bilo da su to plaćanja koja rade i građani i privredni subjekti, bilo da je to poslovanje koje se bavi ovim drugim zakonom koji sadrži i ukidanje pečata, ali mislim da državna uprava i dalje pravi ogromne probleme time što ne primenjuje svoju strategiju o digitalizaciji, o poslovanju preko e government. To je jako loša stvar. Gde god da odete, ponovo vas čekaju ogromni slojevi papira.
Evo, pogledajte kako mi dobijamo materijale. Ovde ima hiljadu stranica, ima preko kilograma. Da li je to neophodno? To dobijaju poslanici. Verovatno to dobijaju i ministri pred sednicu Vlade. Ali, to se onda širi svuda – po lokalnim samoupravama, po pokrajinskoj upravi. Mi imamo ogromne količine papira. Da ne pričam ja sad priču o ekologiji, mada je i ona važna. Ali, naprosto, to je odnos prema svom poslu. Znači, moraju državni službenici, naravno, pre svega poslanici, ministri i ostali visoki funkcioneri, da koriste internet kao sredstvo komunikacije i da samo onaj ko baš ne može da čita sa displeja ili ima neki drugi problem sa čitanjem, sa željom ili sa sposobnošću čitanja, da se njemu odštampa i da mu se nađe neko ko će da mu čita. Ali, generalno, mi bacamo ogroman novac i uništavamo mnogo toga iz prirode. Što je još gore – stvaramo atmosferu iz početka 20. veka, gde postoji šalter, gde postoji birokrata i gde postoji nesrećni građanin. I to mora da se promeni. To nije primedba samo ovoj vlasti, to je bilo i ranije. Ali, mislim da je krajnje vreme da iz toga izađemo.
Prema tome, ja mislim da smo dali pozitivne ocene, ja i neke kolege, i da će guvernerka biti zadovoljna prijemom u parlamentu. Da li je bila pre šest godina ili pre dve, ja se ne sećam, ali to nije važno. Ali bi bilo dobro da očigledno znanje koje ona poseduje, i sigurno znanje od njenih saradnika, bude korišćeno i u edukativne svrhe. Bilo bi jako lepo da guvernerka koja je, ako se ne varam, i zamenica predsednika Srpske napredne stranke…
(Jorgovanka Tabaković: Zamrznuta.)
Hvala bogu, živi ste, niste zamrznuti, ali da kažemo da ste van funkcije, što je inače jedan paradoks, ali ne bih da ulazim sada u to. To ne valja i to znate i vi. Ali, bilo bi dobro da edukujete svoje kolege, i svog predsednika, i kolege ministre iz oblasti ekonomije, iz oblasti istine, pa da ih naučite, to vi znate sigurno kao doktor nauka, a i da prenesete njima da nauče i oni, da je javni dug od 24 milijarde evra veći nego javni dug od 14 milijardi. Tako da, ako je pre šest godina bilo 14 milijardi, a danas je 24, to morate da im otkrijete, tužnu istinu i tajnu i visokonaučni zaključak, da je 24 više od 14. Ja razumem da je teško to shvatiti. Ja razumem da postoje različiti problemi da se dođe do tog realnog shvatanja, ali ako se ponavlja više puta, svaki dan, ili možda noću, po šetnjama od knjižare do knjižare ili negde, da se naučimo da je 24, makar to bilo i milijardi, da je to više od 14 milijardi, a ne manje.
Da ih naučite da je nemoguće da prevare građane tako što kad govore o nekim lošim stvarima, recimo o dugovima, o deficitu, da se to izražava u evrima. Pa se kaže – da, tu je deficit milion evra. A kad se radi o nekim dobrim stvarima, navodno, onda se kaže – e, tu je suficit 120 miliona dinara. Znaju građani da je to isto, da je milion evra otprilike 120 miliona dinara. Da ih naučite, isto, da suficit u budžetu nije dobra stvar i da od deficita u budžetu postoji samo jedna gora stvar, a to je suficit. Posebno ako je posledica lošeg planiranja, ili je to posledica nefinansiranja nečega što je bilo neophodno, da bi se čuvao novac, ili je izbegavanje nekih velikih poslova koji su isto trebali da budu finansirani iz budžeta. Balans budžetski je ono što je dobra stvar, i za Vladu i za budžet i za celu državu. Suficit nije. Objasnite im to.
Objasnite im i da je u poslednjih 4-5 godina rast BDP u Srbiji negde jedva preko 1% i da to nikako ne može najviše u regionu, ili najviše u Evropi. Naprotiv, to je najmanje. U pet-šest godina mi jedna preskačemo 1% rasta godišnjeg BDP-a. I to je jako loša stvar. To ne može da se promeni tako što ćemo da lažemo.
Objasnite da je zaposlenost smanjena sa 26% na 12, 13 ili koliko sad kažu posto, samo promenom metodologije i odlaskom mladih i sposobnih ljudi sa biroa, ne u firme nego u inostranstvo. A da je nominalni broj zaposlenih promenjen vrlo malo i da je i dalje manji nego što je, recimo, bio 2003. godine, i da je nemoguće da zapošljavanje bude tako uspešno, veliko i široko, a da ne raste BDP. Pa, gde rade ti ljudi? Šta oni proizvode?
Hajde malo da pređemo neke prve lekcije iz zabavišta za ekonomiste, pa da onda znamo o čemu pričamo.
Znači, pohvale timu iz Narodne banke, guvernerki i njenoj ekipi za predloge zakona, uz žaljenje što to nije bilo ranije. Nadam se da će naredni zakoni koji dolaze iz NBS biti brži, odnosno pre da odgovaraju, da budu dobri, ali i da budu u svom sprovođenju, donošenju, brži nego što je to bilo sa ovim. Načelno, podržavam i ove zakone koji su doneti, koji su predloženi u ime Vlade.
Da ne bi bilo sve idilično, ja moram da iskoristim prisustvo guvernerke i da je pitam da da odgovor, ja inače predlažem ovde skoro godinu dana da se obrazuje anketni odbor radi utvrđivanja činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad akcionarskom društvu za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac. Oni kažu, a ja sam spreman ne da stajem uz bilo čiju stranu, nego da dođemo do činjenice, da se utvrdi odgovornost NBS zbog oduzimanja dozvole za rad ovom osiguranju, jer je navedeno da zbog nedostatka tehničkih rezervi je ono ugašeno, a u stvari kasnija analiza je došla do toga da su te rezerve bile iznad nivoa koji su prisutni kod drugih osiguranja.
Da se utvrdi odgovornost za uništenu reputaciju firme i njenog vlasnika, odgovornost za 108 zaposlenih koji su ostali bez posla i da se utvrdi da li je postojala saglasnost pravne službe NBS za oduzimanje dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac i da li je u likvidacionom postupku ovog osiguranja utvrđeno da nije bilo potrebe za oduzimanjem dozvole za rad.
Mislim da srpska javnost, ne samo ovih 408 porodica iz Kragujevca, ne samo vlasnici ili vlasnik tog osiguranja, koje je, inače, koliko sam ja shvatio, trebalo je da bude prodato nekom drugom stranom osiguranju, a vi kao institucija, i možda čak i vi lično ste optuženi da ste to sprečili da biste zaštitili interese konkurencije.
Nisam sudija, neću da sudim o tome, ali mislim da srpska javnost treba da dobije adekvatan odgovor na ovu temu. Hvala vam.