Hvala.
Što se tiče ovih zakona koji su danas na dnevnom redu, pre svega, par reči o ovom zakonu za smanjenje naknade za međubankarske transakcije. Tu se stvarno ne može naći neka zamerka. Moram da vam kažem da iz ličnog iskustva, kupujući u radnjama koje su male porodične firme, s tim problemom se unazad iks godina srećem i da je bukvalno bilo situacija da me preklinju da određenu robu ne plaćam karticom. Druga roba može, ali ta, molim vas, nemojte, jer je marža toliko niska, a naknada za korišćenje platne kartice je toliko visoka da su oni bivali u minusu.
Znači, to je nešto što treba pozdraviti, s tim što stoji ona zamerka koju su i moje druge kolege iz opozicije ranije već napomenule u petak, zašto smo tako dugo čekali?
Guvernerka Tabaković je u raspravi napomenula da je javna rasprava trajala izuzetno dugo, očigledno nekoliko godina i da je to bilo da bi sve zainteresovane strane mogle da iskažu svoja mišljenja. Kad pričamo o svim zainteresovanim stranama, tu naravno, najzainteresovanija strana su verovatno bankarski sektor. Meni to, pravo da vam kažem, više liči na dugogodišnje nagovaranje bankarskog sektora da prihvati ovo smanjenje naknada. Neka ste u tome uspeli. Ali, žao mi je samo što ovako dugi niz godina smo interese krupnog kapitala stavljali ispred interesa malih porodičnih firmi, s tim što, opet kažem, bolje ikad nego nikad.
Mnogo velike primedbe imamo na tri zakona koja su ovde u paketu. To su Zakon o finansijskom obezbeđenju, Zakon o stečaju i Zakon o privrednim društvima.
Zakon o finansijskom obezbeđenju i stečaju su međusobno ovde povezani i opet, ono što ja vidim kroz ovu promenu jeste da se interesi krupnog kapitala stavljaju ispred interesa građana Srbije.
Guvernerka je u svom obraćanju u petak, između ostalog, rekla da ovaj set finansijskih zakona predstavlja vrlo moderne zakone, koji, između ostalog, imaju za cilj da privuku ozbiljnije strane investitore, što negde predstavlja priznanje da dosadašnji strani investitori i nisu baš među najozbiljniji. Ja se ne slažem s tim. To bi možda bilo tačno da je ova država u nekom drugom stanju.
Smatram da ono što je preduslov jeste da mi budemo pravna država. Ako vi imate ovaj set modernih zakona u zemlji koja nije dovoljno pravno uređena, u kojoj je uticaj na pravosuđe ugrađen u Ustav, što treba da menjamo uskoro, onda ovakav set zakona ne donosi modernizaciju, već nas izlaže riziku da ponovo kroz nekakve koruptivne aktivnosti, jer nam pravosuđe nije dovoljno jako da se sa tim izbori, nije dovoljno nezavisno, opet na šteti budu građani, naročito ono koji rade u preduzećima koja su u stečaju.
Kada jedna firma ode u stečaj to znači da su njena dugovanja mnogo veća od prihoda koji ostvaruje, tj. da ona duguje mnogo više nego što uspeva da zaradi. Dužnici su, pre svega, radnici kojima često godinama nije staž uplaćivan, potom razni dobavljači, firme privatne sa kojima ima sklopljene ugovore, ali ta firma, znate, nije potpuno gola. Ona ima nešto, ona možda ima neku proizvodnju, mada nedovoljnu, i ona ima pre svega vrednu imovinu.
Kada je reč o firmama koje su u stečaju, kada iz stečajne mase koja obuhvata ono što se prihoduje i tu vrednu imovinu, treba na ravne časti nekako namiriti sve poverioce, onda je jedino odgovorno što država može da uradi da na prvom mestu prioritet da radnicima, da se prvo njima poveže radni staž i da im se isplati zarada na nivou minimalca, jer u stečaju svi gube, pa da onda iz preostalog novca se namire ostali poverioci.
Ono što u velikoj većini slučajeva u ovom našem koruptivnom društvu imamo, gde su se godinama unazad iz preduzeća u stečaju izvlačili novci upravo tako što se jedan poverilac namiri, a svi ostali izvise i taj jeste neki koji je politički povezan i koji možda i nekim koruptivnim radnjama utiče na to da na kraju tako bude.
Kao što znate, šef moje poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović ima veliko iskustvo sa stečajevima. Dok je bio ministar finansija 2013. godine, on je predložio izmene Zakona o stečaju upravo tako da se iz stečajne mase uvek prvo namire radnici, da im se isplate zarade i da im se poveže radni staž, a da potom iz stečajne mase koja je preostala ne ide sve jednom poveriocu, nego da se svi namire ravnopravno, koliko toliko, da se ne pravi prioritet nad nekim. Taj Predlog zakona takođe je striktno zabranjivao, čak predviđao, da se krivično kazni ovo što sada imamo u Narodnoj skupštini kao predlog zakona, a to je otvaranje mogućnosti da se neka of šor firma preko noći pojavi, otkupi potraživanja preduzeća u stečaju, uzme svu imovinu, a radnike ostavi da izvise i ostanu na cedilu.
Ovo je neodgovorno. Naravno da je tržište važno i da je važno da imamo jaku tržišnu ekonomiju. Međutim, ona ne sme dominirati, ona mora biti u ravnoteži sa odgovornom socijalnom politikom. Ne možemo u ime krupnog kapitala i proklamovane, kobajagi, tržišne ekonomije, koja u stvari predstavlja državni intervencionizam, ostavljati radnike na cedilu.
U tom smislu poslanička grupa Dosta je bilo protivi se donošenju Zakona o finansijskom obezbeđenju i izmenama Zakona o stečaju na način na koji je to ovde predviđeno.
Pošto poslanik Rističević već maše Poslovnikom, očekujem da sada idu napadi na Sašu Radulovića, koji je bio stečajni upravnik. Moram da vam kažem da sam ponosna na njega za sve što je uradio tokom stečajnih postupaka, jer su njemu na prvom mestu bili radnici, povezivanje njihovog radnog staža i isplata zarada, a potom iz stečajne mase ravnopravno raspoređivanje na sve poverioce, a zbog toga što nije podlegao uticajima krupnog kapitala upao je u probleme među korumpiranim poveriocima. Hvala.