Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani, posebno vi koji u ovom trenutku protestvujete ispred Ustavnog suda Srbije zbog kriminalnih i lopovskih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, želim sve da vas pozdravim, a naravno da istaknem da smo predloženim amandmanom želeli zapravo da unapredimo zakoni koji ovde predlaže guverner NB Republike Srbije, a meni je u prethodnom slučaju pravno onemogućeno da na dnevni red uopšte dođe moj predlog amandmana koji je glasio da se ovaj zakon preimenuje u ime koje bi bilo jedino ispravno, a to je zakon o bankarskoj pljački građana Srbije.
Dakle, suštinski vi ovde, gospođo guvernerka, ne odgovarate ni na jedno pitanje koje vam mi opozicioni poslanici postavljamo. Slažem se sa vama, vi sada posle šest godina vaše vlasti krećete da malo štitite bankarske klijente od bankarskih pljački, ali imamo veliki problem sa tim. Prvo, gde ste bili šest godina i ko će da odgovara za svu pljačku za ovih šest godina od kada ste vi guverner NBS kojoj su izloženi građani Srbije od strane banaka? Drugo, kao što je navedeno u jednoj dobroj definiciji od strane jednog od udruženja bankarskih klijenata, vi ovim zakonom ne rešavate problem, već samo pokušavate da umanjite posledice negativne koje problem izaziva. To je suština na koju vam mi ukazujemo u čitavoj ovoj raspravi.
Praktično nam niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje. Hoćete li da ih ponovim? Zašto je Srbija jedina zemlja u okruženju i u Evropi koja nije rešila problem prezaduženih građana koju robiju pod zelenaškim lopovskim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Jednostavno pitanje. Svi su drugi rešili, 13 od 14 zemalja koje su plasirale te kredite, a jedino mi nismo. Svi su ih proglasili nezakonitim, nedozvoljenim, nepoštenim i lopovskim i vi tu pravite jednu veliku zamenu teza. Moram na to da vas podsetim.
Ne tražimo mi iz Srpskog pokreta Dveri da se problem građana koji su u dužničkom ropstvu i koji više ne mogu da servisiraju takve lopovske kredite prelije na budžet Republike Srbije i na građane Srbije druge, nego tražimo da se prelije na banke, na lopovske zelenaške banke koje su opljačkale te građane. Narodna banka Srbije to dozvoljava. Srpsko pravosuđa to dozvoljava. To je problem. U drugim državama je to rešeno.
Drugo pitanje – zašto su krediti u Srbiji indeksirani u stranim valutama, a ne u dinaru i kada će biti zaustavljena pljačka građana Srbije na valutnim klauzulama? Veoma jednostavno pitanje. Prošli put sam vas pitao, a vi ste to prećutali. Kako je Mađarska sve kredite indeksirane u stranim valutama prebacila u domaću valutu forintu? Jel može? Može. Kako je Poljska dodatno oporezovala ekstra profit banaka u Poljskoj, pa su sve banke nastavile da normalno posluju u Poljskoj? Jel može? Može. Što vi to ne radite? To je pitanje i razlog zbog koga vi ne možete i nećete da odgovorite ni na jedno moje pitanje.
Kada će banke u Srbiji biti kažnjene zbog nepoštene poslovne prakse i pljačke građana na izmišljenim troškovima za obradu kredita, održavanje računa, raznim naknadama i skrivenim provizijama na kojima su samo u 2015. godini profitirale 61 milion evra? Tu bih želeo da vam skrenem pažnju da niste do kraja zaštitili građane Srbije. Naprotiv, niste ni načeli ozbiljnu zaštitu od bankarske pljačke.
Da vam kažem kako to izgleda. Glavna pljačka građana Srbije jeste upravo na skrivenim troškovima. To vam je ono kada vam oni daju kredit, a onda vam naplate primera radi trošak za obradu zajma, tj. tog kredita, koji je zamislite kakav, ne jednokratni, nego procentualni od 0,5 do 3% ukupne visine vašeg kredita. Šta to znači? Uzmete kredit 50.000 evra, 1.000 evra su vam primera radi troškovi obrade zajma. Šta je to? Pljačka, klasična pljačka.
Mogu da vam čitam dalje, ovo su podaci iz 2015. godine kada su banke zaradile 61 milion evra. Već sam vam rekao, a vi mi niste odgovorili na pitanje, da li je tačno da banke imaju oko 500 različitih provizija i naknada koje naplaćuju? Da li je tačno da jedna trećina prihoda banaka su te provizije i naknade koja su uglavnom pljačkaške? Da li je tačno da su u prošloj 2017. godini ostvarili profit od 500 miliona evra, što znači da je jedna trećina provizije i naknade, što je klasična pljačka?
Da vam pročitam kako to izgleda – održavanje tekućeg računa 200 dinara mesečno, dostavljanje izvoda poštom 40 dinara, dodatni izvod 50 dinara, dodatni izvod faksom 200 dinara, slanje opomene o minusu 200 dinara, slanje opomene pred utuženje 1.500 dinara, zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti 4%, obrada kreditnog zahteva do 2,5%, slanje opomene po kreditu 100 dinara, izdavanje čekova 10 dinara po čeku, provizija za kupovinu stranih valuta od 0,3 do 1%, izdavanje potvrde iz redovnog bankarskog poslovanja 300 dinara, penzije iz drugih zemalja 1 do 1,2%, prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji 1.500 dinara itd, itd.
Dakle, nema ni jedne moguće transakcije na kojoj nas oni ne pljačkaju. Da bih vam dokazao kako to izgleda kada funkcioniše sudstvo, navešću vam primer Višeg suda iz Sombora, koji je ovakav trošak obrade zajma kredita proglasio nezakonitim. I, šta je uradio? Naložio banci da nadoknadi svu štetu bankarskom klijentu, da mu vrati sve što mu je oduzela po, da kažem, tom obračunu obrade kredita, plus zatezna kamata, plus sudski troškovi.
Šta ćemo sad? Da li to znači da su sve obrade zajma kredita bile nezakonite, lopovske i da svaki građanin Srbije može da tuži banku i da naplati to što im je nezakonito uzeto uz samo davanje kredita. Troškovi kredita, vi to bolje znate od mene, ali nećete da kažete javno, moraju biti uračunati u kamatnoj stopi, nema dodatnog troška obrade zajma i lopovluka od 0,5 do 3% kroz čitave godine i decenije otplate kredita. Već sam vam naveo primer, uzmeš 50 hiljada evra, hiljadu evra trošak obrade zajma. Čekajte, šta je to? Lopovluk.
Sad, tu dolazimo do suštine, ne može građanin Srbije koji uzima kredit, gospođo Tabaković, da završi ekonomski i pravni fakultet, pa tek onda da potpisuje ugovor o kreditu. Ne može on da bude taj koji sve zna o tome i ne može da bude on taj koji sam sebe može da zaštiti od bankarske pljačke. Dve institucije to treba da rade – Narodna banka Srbije i srpsko pravosuđe, a ni jedna, ni druga ne rade taj posao. Vi ste dužni da štitite bankarskog klijenta od bankarske pljačke i vi to ne radite.
Da bih vam naveo kako se to radi u drugim ozbiljnim državama, ne znam da li ste informisani da će ovih dana, tačnije 10. juna u Švajcarskoj biti referendum, a znate na koju temu - da li banke da pozajmljuju samo novac koji stvarno postoji, a ne bilo koji spekulativni novac. Vrlo interesantno, vrlo interesantno. Znate šta kažu iz Pokreta za suvereni novac, koji je inače inicijator ovog referenduma u Švajcarskoj? Evo to, citiram, a ja vama poručujem, kažu ovako – draga centralna banko, seti se zašto si osnovana. E, to je poenta priče. Vi niste osnovani da štitite strane banke i bankarsku pljačku, nego da zaštitite građane Srbije od takvih bankarskih lopovluka i monopola.
Čuli ste kako je to urađeno od strane Evropske komisije, kojoj se vi divite - četiri banke kažnjene u vrednosti od milijardu i po evra zbog udruživanja bankarskih kartela i pljačke građana u Evropi. Kada su kažnjene u Srbiji? Koliko su kažnjene u Srbiji? Koliko su kažnjene u Srbiji? Možda ste ih kaznili nešto simbolično, a oni svake godine ostvaruju 500 miliona evra profita. Pa, kada ćete konačno da ih kaznite onako domaćinski? Da podele malo i banke teret krize sa građanima i privredom, a ne da su banke sve bogatije što su građani sve siromašniji. Pa, to nešto neće da bude u redu i neće dobro da završi.
Zato danas javno podržavam ovaj protest Udruženja CHF Srbija, koji, nažalost, se završava početkom štrajka glađu ispred Vrhovnog kasacionog suda.
Druga stvar koju je danas uradila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, predali smo u skupštinsku proceduru zahtev za formiranje skupštinskog anketnog odbora, koji će konačno da utvrdi ko stoji iza pljačke banaka, a posebno kada su u pitanju krediti indeksirani u švajcarskim francima.
Vi kažete, mogu samo delimično sa vama da se složim, da vi niste krivi, a nije baš tako da niste krivi. Oni koji su krivi i odgovorni danas sede u vašoj vlasti. Vi ste nedavno čoveka odgovornog za pljačkaške privatizacije iz vremena DOS postavili za ministra finansija, on se zove Siniša Mali i bio je desna ruka Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vlahovića. Pa, nije to jedini slučaj, imam ja primer i za guvernerku. Viceguverner, sad obratite molim vas pažnju na ovo, čisto da vas sve demantujem koliko ste licemerni, viceguverner Narodne banke Srbije je Dijana Dragutinović u mandatu i u rukovodstvu Jorgovanke Tabaković. Znate ko je Dijana Dragutinović? To je viceguverner Narodne banke Srbije od 2004. do 2008. godine, to je ministar finansija od 2008. do 2011. godine, u vremenu kada su nastale sve ove katastrofalne pljačkaške privatizacije, krediti investirani u švajcarskim francima itd.
Dakle, odgovornu osobu za ono zbog čega danas ljudi izvršavaju samoubistva, jer ne mogu više da servisiraju svoje kredite u švajcarskim francima, vi danas držite kao viceguvernera Narodne banke Srbije, kao što odgovornog za pljačkaške privatizacije Sinišu Malog postavljate na mesto ministra finansija. Kako onda niste odgovorni? Vi direktno one koji su učestvovali u uništavanju i pljački ove države danas unapređujete, postavljate ponovo na najodgovornija mesta. Pa, ko je odgovoran? Za mene nisu odgovorni oni, verujte mi, vi ste odgovorni. Vi im dajete novu šansu da nakon one prethodne pljačke ponovo pljačkaju ovaj narod i državu i to je taj osnovni problem sa kojim se mi ovde suočavamo. Kada će konačno neko da odgovara?
Za kraj, još nekoliko pitanja. Kada će građani biti pravno zaštićeni od bankarskog terora, odnosno kada će biti donet zakon o zaštiti prezaduženih porodica koji bi podrazumevao zaštitu porodičnog doma od oduzimanja od strane javnih izvršitelja u slučaju proglašenja ličnog bankrota? Kada će Vlada konačno da reši pitanje ko je odgovoran za uništenje domaćih banaka i pranje para u pljačkaškim privatizacijama preko banaka? I, da li je normalno, ponavljam, da u vremenu svetske ekonomske krize banke se bogate, a građani siromaše? Kada će oni krivično da odgovaraju za utaju poreza? Itd, itd. Kada ćete zaustaviti tu korupciju na najvišem nivou da sudije dobijaju specijalne kredite od banaka da bi sudile u korist banaka u slučajevima kada su bankarski klijenti oštećeni? Pazite, to je korupcija na najvišem mogućem državnom nivou. Dakle, banka direktno korumpira sudiju da kada bankarski oštećeni klijent dođe na sud, on sudi u korist banke tako što sudijama daje najpovoljnije kredite koje ne može da dobije ni jedan građanin Srbije, samo sudija. Da li vi mislite da su banke neke humanitarne institucije, pa oni posebno vole sudije i zato njima daju najpovoljnije kredite u Srbiji? Ne, daju im zato da bi sudije sudile ne po zakonu, nego onako kako je interes banaka.
Da li shvatate da je to srce kriminala i korupcije u ovoj državi? Pravosuđe i bankarski kartel. Ako se sa tim ne obračunamo, mi nemamo šansi da oživimo i ozdravimo ni domaću privredu, ni institucije u ovoj državi. I to vam je moja poruka. Odgovorite konačno na jedno jedino pitanje.
Znači, priznajem da vi ovim zakonom krećete minimalno da štitite potrošače, odnosno korisnike finansijskih usluga od bankarske pljačke. Već sam vam rekao i ponoviću, to je samo flaster na kancerogenu ranu srpskog bankarstva. Vi morate da uhvatite tu bankarsku hidru i da se uhvatite u koštac sa tim lopovlukom i tim kriminalom banaka u Srbiji, a vi to ne želite ili to ne smete ili ste u dilu sa njima ili radite za njihove interese, a vi mi odgovorite šta je od toga.
Ono što vi radite nije rešenje bankarske pljačke. Vi ne smete kako treba da zaštite građane Srbije zato što biste se suprotstavili bankama, zato što bi morali da se obračunate sa bankarskim monopolima, kartelima i lopovima.
Pitam vas, evo, recite, evo, ljudi danas počinju štrajk glađu, gospođo Tabaković, zbog vas i Vrhovnog kasacionog suda, koji neće da donese nijednu odluku koju mora da donese i da kredite indeksirane u švajcarskim francima proglasi nepoštenim, nezakonitim, nedozvoljenim i lopovskim, kao u svih 13 od 14 zemalja gde su bili plasirani.
Vi mi recite - jedina Srbija štiti bankare i lopove koji su plasirali takve lopovske kredite? Ili, ako mislite da nije tako, evo, predlažem i šefu poslaničke grupe SNS Aleksandru Martinoviću da se usvoji naš predlog za dopunsku tačku dnevnog reda i da formiramo skupštinski anketni odbor koji će ispitati upravo taj slučaj kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Pa, da vidimo ko je odgovoran? Ko je u koje vreme bio guverner Narodne banke? Ko je bio ministar finansija? Ko je bio na čelu Vlade? Ko je preporučivao te kredite? Ko nije ukazao na rizike koje građani imaju ako uzmu te kredite? Itd, itd.
Ako nemate šta da krijete kao vladajuća većina, hajdemo zajedno da formirano ovaj anketni odbor i da utvrdimo ko je opljačkao građane Srbije, a jedan od tih vam sedi kao viceguverner Narodne banke Srbije u vašem aktuelnom rukovodstvu Narodne banke Srbije.
Dakle, vi štitite oni koji su direktno uticali na pljačkaške privatizacije i na pljačkaške kredite indeksirane u švajcarskim francima.
Vreme je da se kaže puna istina građanima Srbije ko ih je opljačkao i da taj odgovara za to. Hvala.
