Član 27. Zaista, ovo malopre je više ličilo na repliku nego na povredu Poslovnika, što nama ne smeta, to moram svaki put da ponovim, jer mi se zalažemo da narodni poslanici mogu slobodno i otvoreno da govore šta god hoće, ali ne znam odakle je izvučeno malopre u povredi Poslovnika da neko negira postojanje raseljenih i prognanih lica u Srbiji. To je zaista neverovatno. Naprotiv, govorila sam i govorim o tome da treba mnogo više da se posveti pažnja rešavanju konačnog statusa svih tih ljudi.

Kolega koji je malopre govorio je, koliko ja znam, predsednik nekog udruženja izbeglih iz jednog dela bivše Jugoslavije. Možda nema tih problema, ali ne znam da li zna, recimo, za probleme prognanih lica koji žive u Čačku, ni na nebu ni na zemlji, ne znaju šta ih čeka sutra, nijedan papir ne mogu da dobiju. Nekom donacijom su izgrađene zgrade i ljudi su se uselili, dobili su, rečeno im je – uđite, ti u taj stan, ti u taj, nikakvog papira nemaju, niko im ne da ni pravo korišćenja, ni pravo otkupa itd. Ja sam i o tome govorila i svaki put govorim, dakle, ne zloupotrebljavam, nego prosto koliko je ovaj amandman u vezi sa rešavanjem tih prava, ja što govorim je mnogo više vezano za rešavanje prava tih ljudi koji su prognani sa svojih ognjišta. Dakle, niko im nije pomogao.

Kažu da je dolazio Linta u kampanji, svaki put, tri puta u kampanji dolazio je i svaki put rekao – rešiće im problem. Ni do danas nije. Zbog toga je dobro da postoji ovakav amandman, da bismo mogli javno da progovorimo, da bismo mi možda odavde animirali ministarstvo da se uradi nešto da se taj problem reši. Hvala.

Hvala vama.
Jeste, i meni je dosta ličio na repliku govor kolege Vujadinovića, pomno sam slušao i smatram da je došlo do nesporazuma. U svakom slučaju, ozbiljna je stvar, prognani ljudi, tako da mislim da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji ne znaju, Miodrag Linta je poslanik SNS i predsednik je Saveza Srba iz regiona. Rođen je u Topuskom, studirao je u Zagrebu i danas je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje. Ako iko zna sa kakvim problemima se prognani Srbi iz Hrvatske susreću, onda to zna Miodrag Linta i u rešavanju životnih problema tih ljudi taj čovek učestvuje svaki dan. On danas, sticajem okolnosti, nije prisutan na sednici Narodne skupštine zato što se nalazi u Banjaluci na jednom skupu koji je posvećen tome da na predstojeće izbore u Bosni i Hercegovini Srbi koji su ostali da žive u Federaciji Bosne i Hercegovine izađu na jednoj listi. Dakle, Miodrag Linta učestvuje u sabiranju srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, i to u onom delu Bosne i Hercegovine u kome srpski narod danas veoma teško živi. Tako da, sa podsmehom govoriti o tom čoveku i o njegovom amandmanu mislim da je krajnje nekorektno.

Ono što ja ne razumem, priznajem da sam glup, ali ne razumem, kako je moguće zauzeti stav da amandman Miodraga Linte nema nikakve veze sa onim što ovaj zakon reguliše, kao da izbegla i prognana ili interno raseljena lica ne mogu da budu korisnici finansijskih usluga na daljinu. Pa, naravno da mogu. Neki od tih ljudi primaju penzije, neki primaju odgovarajuća socijalna davanja, i te kako imaju posla sa bankama i sa drugim finansijskim institucijama, neki su u procesu rešavanja problema svojih penzija u Hrvatskoj, neki u Bosni i Hercegovini, i te kako su korisnici finansijskih usluga na daljinu i i te kako im ovaj zakon izlazi u susret i olakšava im rešavanje njihovih problema.

Što se tiče ovih ljudi koji su izbegli, a koji žive u Čačku, vi ste kontradiktorni, gospođo Radeta. Inače, spomenuli ste neki termin, vi ste izgleda uveli neki novi kalendar, kaže – sva rešenja koja budu doneta do 31. aprila. April ima 30 dana, koliko ja znam, sem u nekom novom kalendaru.

(Vjerica Radeta: Rekla sam – 31. marta i 1. aprila.)

Dobro, vi ste rekli – 31. aprila, ali nije to sad bitno.

Ono što je mnogo važnije, rekli ste dve kontradiktorne stvari. Najpre kažete – tamo negde u Čačku žive izbegla lica iz Hrvatske, ni na nebu ni na zemlji, doduše, žive u nekoj zgradi koju je napravila Vlada Srbije i useljeni su u stanove, ali to sad nema nikakve veze, to je sad sve bez veze. NJihov problem nije rešen. Pa, čekajte, je li ti ljudi žive ni na nebu ni na zemlji ili žive u zgradi koju je napravila Vlada

Srbije i imaju svoje stanove, gde žive sa svojim porodicama?

Zaista ne razumem dokle sežu vaši lični animoziteti prema Miodragu Linti i prema poslaničkoj grupi SNS. Znači, ili čovek nema gde da živi, pa se onda kaže da živi ni na nebu ni na zemlji ili je čoveku rešeno stambeno pitanje, neko mu je napravio zgradu, a to je Vlada Srbije, čovek se sa svojom porodicom uselio u taj stan, znači, rešeno mu je jedno važno životno pitanje. Radimo i dalje da se rešavaju sva druga pitanja ljudi koji su proterani iz Hrvatske, iz Republike Srpske Krajine, iz Federacije Bosne i Hercegovine. Ali, ono što primećujem, to je da kad god se na dnevnom redu pojavi amandman Miodraga Linte, obavezno se javlja gospođa Radeta da kaže kako je taj amandman besmislen, kako je glup i kako nema nikakve veze sa predlogom zakona. Naravno da ima.

Kao što bi mi sad mogli svi redom da se javljamo na amandmane koje vi podnosite i da dokazujemo ili da obrazlažemo njihovu besmislenost. Ja mislim da takva rasprava ne vodi nigde. Dakle, mi ovde ne treba da se sukobljavamo na ličnoj osnovi. Miodrag Linta mi nije simpatičan, pa ću sad da kažem da je amandman glup ili da ljudi žive ni na nebu ni na zemlji, iako im je Vlada Srbije sazidala zgradu i napravila stanove.

Mi ovde treba da izložimo naše političke koncepte, pa da vidimo čiji je politički koncept bolji, odnosno neka građani Srbije na izborima o tome sude, ali ja ne mogu kao predsednik poslaničke grupe da dozvolim da Miodrag Linta na svakoj sednici bude stavljen na stub srama zato što se nekome lično dopada ili ne dopada. Lično mislim da čovek odlično radi svoj posao. Radi jedan težak posao. Ja ga svaki dan srećem ovde u holu Narodne skupštine kako telefonira sa našim sunarodnicima koji su proterani iz Hrvatske, koji su proterani iz Federacije Bosne i Hercegovine i koji pokušava aktivno da reši njihove probleme.

Lako je nama ovde koji sedimo da pričamo kako Srbi koji su proterani teško žive i kako imaju mnogo problema. To svi znamo. Hajde da pokušamo da rešimo makar jedan njihov životni problem. Miodrag Linta to radi svaki dan, i vi ste našli baš danas, kada čovek u Banja Luci učestvuje na jednom skupu pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske gde treba da se dogovori združeni nastup Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine na izborima, da idemo svi pod jednim srpskim barjakom, da idemo svi na jednu listu, kao što smo uradili na Kosovu i Metohiji, iako mnogi za to nemaju razumevanja i tu politiku ne razumeju, a da ne idemo u dve, tri ili pet kolona, jer nas sve muči ista muka i svi smo u istim problemima. Da stanemo pod jedan srpski barjak i da sledimo politiku koju vodi Vlada Srbije i koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To znači da poštujemo Dejtonski mirovni sporazum, poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali se borimo za prava srpskog naroda koji je ostao da živi u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Vi to, gospođo Vjerice Radeta vrlo dobro znate koliko teško žive Srbi u onim opštinama i gradovima koji su, kako bi rekao Vuk Karadžić – ovejano srpski, čisti srpski krajevi Mrkonjić grad, Grahovo, Glamoč, to su krajevi i u kojima su do 1995. godine Srbi živeli u preko 90% od ukupnog broja stanovnika i ti ljudi tamo dan danas žive, ali žive pod vrlo teškim uslovima.

Mi sad pokušavamo koliko god možemo da te ljude okupimo, da ih saberemo, da ne idu na dve ili tri liste na izbore, nego da idu na jednoj zajedničkoj listi koja će se boriti za srpsku stvar u Federaciji Bosne i Hercegovine, ne dirajući u Dejtonski mirovni sporazum i vi kažete – e, amandman Miodraga Linte je besmislen, on je glup, kakva izbegla i prognana lica imaju veze sa finansijskim uslugama na daljinu.

Mislim, najmanje što ste rekli je krajnje politički nekorektno. Kao što bi bilo, sad zamislite da ja podsećam vas, vi ste ovde spominjali čast, obraz, ugled, ne zaboravlja se sramota i tako dalje. Da li treba da vas podsećam bili smo živi svedoci i vi i ja i Jorgovanka 2008. godine, Bog prokleo onoga ko sarađuje sa Borisom Tadićem. Nije prošlo tri godine i vi uđete u Tadićeve upravne odbore. I, šta je sa čašću? Šta je sa obrazom? Šta je sa ugledom? Nema veze. Nemojte tako, te 2008. godine 2010/2011. godine, dešavale su se mnoge teške stvari u srpskom parlamentu. Želim da se takve stvari više ne dešavaju. Padale su teške reči. Padale su uvrede, kleli smo jedni druge. Mislim da srpski parlamentarizam je makar toliko uznapredovao da takvu vrstu retorike jednostavno više ne zaslužuje.

Konačno, ako želite da stavimo tačku na priču o tim mandatima, mislili vi, ja ili Jorgovanka, o prirodi mandata bilo šta, Zakon o Narodnoj skupštini je rekao svoje, Ustavni sud je rekao svoje. U tom smislu, naša privatna mišljenja možemo da zadržimo za sebe. Možemo i javno da ih iznosimo, a možemo oko toga da se prepiremo iako ja u tome ne želim da učestvujem, ali samo želim da vas podsetim da je 2008. godina bila pre deset godina i da se građani Srbije danas suočavaju sa nekim novim izazovima, sa nekim novim problemima, a raskol u SRS je možda zanimljiv za istoričare. Možda je zanimljiv za one koji će se jednog dana baviti političkom, novijom političkom istorijom Srbije, ali mislim da građanima Srbije danas je potpuno nezanimljiva.

Hvala kolega, Martinoviću.
Pravo na repliku Vjerica Radeta. Izvolite.

Martinović, pomiritelj, ako ćemo se šaliti.

Dakle, nijedanput nisam pomenula ime Miodraga Linte, govorila sam o amandmanu. I, sad kažem da je amandman apsolutno besmislen.

Što se tiče stanova u Čačku. Da, ljudi su ušli u te stanove, nemaju nikakav papir, ni pravo korišćenja, ni pravo otkupa i to jeste ni na nebu, ni na zemlji, to jeste od danas do sutra i tako dalje.

Što se tiče tog posla koji Linta radi danas u Banja Luci, kad je već pomenuto, pa, neće baš Srbi sa područja tog dela Bosne i Hercegovine, Federacije, neće baš rado da se odazivaju niti će da izlaze na te izbore, jednostavno ih ne interesuje, zato što Srbi u tim nekim krajevima negde se vraćaju, pa kao pokušavaju nešto tamo da počnu da rade i tako dalje. Gospodin Martinović sigurno zna da ljudi koji se vraćaju u te krajeve su uglavnom stariji ljudi, i mahom se vraćaju da tamo umru. Naravno, ima i nekih, zaboravio je recimo, Martinović Drvar, koji je bio najsrpskiji grad i nije ga pomenuo, gde su neki čak pokušali da otvaraju neke pilane, da rade tako nešto, ali ni to nije išlo.

Ali, mene je u jednom delu ohrabrila Martinovićeva diskusija kada je govorio kako prognana izbegla lica mogu da koriste usluge ovoga zakona. Da li to znači, nije baš do kraja objasnio, gospodin Martinović, da li to znači, da recimo moja porodica, moja familija šira, i ne samo moja, nego mnogih, mogu zahvaljujući ovom zakonu da osiguraju svoju imovinu, da dobiju odgovarajuću naknadu za imovinu onakvu kakva je bila u momentu kada su je napuštali, jer ovaj zakon se primenjuje i na međunarodnom nivou? Naravno, da od toga nema ništa i samo pravite priču koje nema.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Martinović. Izvolite.

Zaista je teško naći adekvatan odgovor kada neko izgovara u najmanju ruku ovakve i čudne rečenice, šta sad mi imamo da se bavimo sa Srbima u Federaciji Bosne i Hercegovine, to su uglavnom stara lica, koja su došla tamo da umru. Pa, nije baš tako. Pa, i sve da je tako, i ta stara lica imaju valjda prava glasa i o njima neko treba da brine. I, oni treba da budu politički reprezentovani na nivou Bosne i Hercegovine, ma koliko da im je teško, ma koliko godina da imaju i ma u kojoj opštini da žive.

Hvala vam što ste me podsetili za opštinu Drvar. Dakle, to su čisto srpski krajevi. Oni sad trenutno pripadaju Federaciji Bosne i Hercegovine i mi to poštujemo. Ali, Miodrag Linta, dakle, ponavljam, još jedanput, učestvuje na skupu gde treba da se napravi dogovor sa samim Srbima koji žive u Federaciji Bosne i Hercegovine, da na predstojeće izbore izađu na jednoj listi.

Ja ne vidim šta je u tome loše, ima tamo i starijih ljudi ali, bogami, ima i mladih. Ima i mladih ljudi koji hoće da razvijaju tamo i svoj privatni biznis, ima ljudi koji hoće da se bave poljoprivredom, ne vraćaju se samo stari ljudi u Federaciju Bosne i Hercegovine.

Ostalo je tamo i mladih ljudi, vraćaju se i mladi ljudi iz Srbije, vide svoju perspektivu u krajevima u kojima su se rodili njihovi očevi i majke. To je njihova zemlja. Formalno-pravno ona se nalazi u sastavu Federacije Bosne i Hercegovine, ali to su ljudi čiji su koreni odatle.

Mi sad ulažemo maksimalne napore da tim ljudima pomognemo. Ne znam da li ste pratili poslednju posetu Aleksandra Vučića…

Privodite kraju kolega.

Završavam, poslednju posetu Aleksandra Vučića Bosni i Hercegovini. Po toj vašoj logici mi treba da otpišemo Srbe koji žive u Federaciji BiH, a Vlada Srbije pomaže obnovu srpske pravoslavne crkve u Mostaru…

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Nemate pravo na repliku koleginice Radeta.
Ništa uvredljivo nije rekao.
(Vjerica Radeta: Kako nije? Sve je pogrešno razumeo.)
Ma odlično je razumeo.
(Vjerica Radeta: Ne možete da shvatite…)
Ne mogu ja da shvatim da li je pogrešno razumeo, ne.
(Vjerica Radeta: Nema smisla zaista.)
Po amandmanu, narodni poslanik Milorad Mirčić.