Gospodine Obradoviću, izričem vam opomenu.
(Boško Obradović: Zbog čega?)
Znate vi jako dobro zbog čega.
(Boško Obradović: Ne znam, morate da obrazložite.)
Mogu da prihvatim da spominjete platu, ali frizure i ostale stvari, upristojite se. Konačno se upristojite i počnite da govorite o amandmanu, a ne o svemu što vam padne na pamet.
Imate još tridesetak sekundi. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, vama je jasno da mi nećemo prestati da govorimo istinu o vašoj lopovskoj i kriminalnoj vlasti.

Izričem vam drugu opomenu. Imate još 20 sekundi.

Hvala. Pri tome ste mi ukrali vreme za moj govor i…

Ništa vam nisam ukrao, oduzimam vam reč.

Hvala. Ovo pokazuje kakva je vaša vlast.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginica Sonja Pavlović. Izvolite.

U članu 2. tačka 1. mi menjamo neke delove, tačka 1. glasi – Ugovor na daljinu označava ugovor kojim se jedna ugovorna strana, pružalac finansijske usluge, obavezuje da će pružiti finansijske usluge koji su predmet ugovora drugoj ugovornoj strani, korisniku tih usluga, a u vezi sa kojim se pružanje informacija i preduzimanja drugih aktivnosti u predugovornoj fazi, odnosno zaključenje ovog ugovora vrši isključivo upotrebom sredstava komunikacije.

Znači, mi smo insistirali da ovde stoji „komunikacija na daljinu“, da stoji „isključivo upotrebom sredstava komunikacije na daljinu“ a ne „ili nekih drugih sredstava komunikacije“, jer to dodatno zbunjuje i ne pojašnjava.

Recimo, mi zaista nećemo znati onda da li se tim ugovorom na daljinu recimo zadužujemo kao i u svim ovim zakonima koji idu dalje, novih 225 miliona evra. To su sve zajmovi i stvarno nas interesuje u budućem radu, da li ćemo se mi još lakše zadužiti, odnosno zadužiti građane Srbije sa uvek novih i novih 225 miliona evra, koje nismo mogli u budžetu o tome da pričamo, sada ih uzimamo po tačkama do kojih nećemo stići i sve ugovorima o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj?

Iz tog razloga smo smatrali da je veoma bitno da stoji „isključivo upotrebom sredstava komunikacije na daljinu“ i da bude malo preciznije definisano koja vrsta ugovora može time da se verifikuje i da li zajmovi, kao takvi, učestvuju u toj vrsti ugovora na daljinu.

Ja bih volela da mi to pojasnite ili se to radi na neki drugi način? Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Mirčiću, izvolite.

Evo, prisustvujemo apsurdima. Niz apsurda je ovde pred nama. Pre svega, ovde imamo zakon koji treba da u suštini štiti korisnike finansijskih usluga kada su u pitanju banke, kada su u pitanju osiguravajuća društva, lizing kompanije, itd, a imali smo nedavno jedan primer koji je sve nas manje-više vratio u realnost u uslovno rečenom sporu između građana i banke koje zaračunavaju svoju proviziju za pružanje usluga, a što je protivzakonito i protiv svih evropskih pa i drugih normi.

Oglasila se guverner NBS i rekla da banka ima svoje diskreciono pravo da u sporazumu sa klijentom uzima taj procenat koji je srazmeran visini pozajmice.

Šta se desilo? Sudovi koji su donosili odluke, suprotne od stava koji je iznela guvernerka, bukvalno počeli su ponovo da razmatraju tu već donešenu sudsku odluku, kako bi bili u skladu sa mišljenjem, neobavezujućim mišljenjem guvernerke.

Sada imate potpuno jasnu situaciju. Ako je u sukobu građanin ove države sa zakonom, odnosno sa guvernerom i NBS, u pravu je guverner i NBS i nema tu nikakvih dilema, zakon se stavlja van strane, ali ono što kažu guverner i NBS.

Drugi apsurd, ko ovde garantuje da će biti nadoknađen i zaštićen bilo kakav podatak od korisnika finansijskih usluga? Pa, imamo ovde još jedan apsurd. Ovde stranka kojoj pripada Meho Omerović sedi danima, ni jednu jedinu reč da kaže o njegovom kriminalu i lopovluku. Sedi mu ovde i koalicija. On je izabran na listi gde je koalicija, pa niko od tih predstavnika te koalicije da izađe i da kaže – ljudi ograđujemo se, sramota je, to je poniženje za ovu državu. Pa, čemu ovo vodi?

Kako onda da verujemo da će Narodna banka štititi bilo šta kada su u pitanju strane banke, odnosno strane osiguravajuće kompanije?