Hvala lepo.
Odgovorićemo vam odmah.
Da, radim na tome da predložim generalnog sekretara, pa time kasnije i zamenika.
Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, takav akt uopšte ne postoji. Znači, pogrešno ste citirali naziv akta, pa time i članove. Nemamo mi Poslovnik o radu, nego Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, što nije isto, ali obavestila sam vas, radimo sa zemljama članicama EU o nekom dobrom nacrtu koji ćemo kasnije da razradimo ovde u parlamentu, novi Poslovnik Narodne skupštine i zajedno sa njima radimo i etički kodeks, jer ga oni nemaju. Znači, retko koja članica EU ima kodeks etički, tako da ćemo raditi na tome.
Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije nemamo, nećemo ni imati.
Nadam se da ste zadovoljni mojim odgovorom.
Što se tiče kadrovskih rešenja, da, nalazimo se u vanrednom zasedanju, te ne mogu bez podrške većeg broja poslanika da stavljam takva pitanja na dnevni red. Ne brinite ništa. Inače, odluke su pravo valjane, jer ne glasaju generalni sekretar i zamenici, nego poslanici i oni ne utiču na kvalitet ili zakonitost donošenja odluka, te time i to pada.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.

Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.

Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.

Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?

Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?

Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.

Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?

Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.

To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?

Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.

Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.

Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?

Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?

Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.

Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.

Postavio bih prvo pitanje predsednici Vlade i potpredsednici, ministarki Zorani Mihajlović, a vezano je za najavu da „Etihad“ neće produžiti ugovor sa „Er Srbijom“ koji je omogućio upravljanje kao manjinskog partnera u poslednjih pet godina.

Da li Vlada ima plan za situaciju koja će nastati 1. januara sledeće godine, kada će upravljanje „Er Srbijom“ biti potpuno u njenim rukama i kakve su mere, koje su mere u planu kako bi se katastrofalna situacija u ovoj kompaniji promenila?

Pet godina, skoro pet godina od formiranja kompanije ER Srbija i upravljanja od strane manjinskog partnera „Etihada“ doneli su građanima Srbije jedan od najskupljih prevoza u poređenju sa konkurencijom, a doneli su kompaniju koja ne može da funkcioniše na tržištu bez subvencije od strane države.

Sada će ta kompanija biti prepuštena na upravljanje Vladi koja ima običaj i jednostavno praksu imenovanja nestručnih ljudi na odgovorna mesta. Mislim da građani Srbije imaju pravo da za novac koji je u njihovo ime država dala kompaniji „Er Srbija“ u prethodnih pet godina, dobiju izveštaj kako je taj novac potrošen. Ono što je mnogo važnije, na koji način će se upravljati i kako će se i sa kojim ciljevima voditi ta kompanija?

Samo još da ponovim činjenicu da posle ovih pet godina, iako je najavljivano, neće doći do nabavke novih aviona, da nije došlo do povezivanja Srbije preko kompanije „Er Srbija“ sa dalekim Istokom, da nije povećan, naprotiv, smanjen je prvobitni broj letova za severnu Ameriku, a da najveći deo usluga u „Er Srbiji“ je smanjena i dovedena na nivo „lov kost“ kompanija gde nemate, ne možete da dobijete ni čašu vode, sve ostalo morate da platite. To sigurno nije nivo nacionalne kompanije, gde je većinski vlasnik država Srbija i sasvim sigurno nije nivo i način poslovanja kompanije koju građani finansiraju iz budžeta.

Drugo pitanje je za potpredsednika Vlade, Nebojšu Stefanovića, to je pitanje koje moram da ponovim zato što nisam dobio odgovor, a to je kada će biti postavljen načelnik Uprave kriminalističke policije, najvažnije uprave u policiji koja se bori pre svega protiv organizovanog kriminala, najviše korupcije, narko borbe protiv narko dilera, svega onoga što danas u Srbiji nedostaje, odnosno nema?

Mi vidimo da su nažalost ulice gradova Srbije postale malte ne streljana. Pre neki dan imali smo ne jednu nego dva mafijaška ubistva u jednom danu, ali nažalost, tom najvažnijom upravom koja treba da se bori protiv najtežih oblika kriminala, godinu i po dana nema ko da upravlja i to sasvim sigurno daje negativne rezultate i odražava se na bezbednosnu situaciju Republike Srbije.

Apelovao bih još jednom na potpredsednika Vlade da umesto što tera pripadnike policije da maltretiraju građane koji ovih dana sa pravom protestuju zbog visokih cena goriva, da se bavi pre svega svojim poslom, a to je da vodi računa na koji način funkcionišu policija i njegovo ministarstvo, koji ljudi obavljaju najvažnije funkcije u tom sistemu, da li ih uopšte ima? U ovom slučaju vidimo da ih nema.

Kažem, ukoliko se stanje u samom ministarstvu, u radu ministarstva nešto ne promeni, sasvim sigurno ćemo imati i mnogo gore stanje po bezbednost građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Branislav Mihajlović. Izvolite.

Hvala.

Imam pitanje za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je juče, citiram – da građani nemaju razloga da se plaše zveckanja oružja iz Prištine, jer su institucije stabilne i u stanju su da zaštite i odbrane zemlju.

Pa, evo, da vidimo da li je to baš tako. Prema zakonu 256 subjekata odbrane, među kojima su i predsednik Republike i ministarstva, imaju obavezu da predaju plan odbrane. To je dokument o postupanju u vanrednim i ratnim okolnostima, koji sadrži plan skalanjanja u skloniište, plan izmeštanja na rezervnu lokaciju, plane mera pripravnosti, telekomunikacionog obezbeđenja, itd.

Prema poslednjoj javnoj informaciji Ministarstva odbrane za poslednje tromesečje 2017. godine, plan odbrane ni 2016. godine, ni 2017. godine Ministarstvu odbrane nisu predali bivši predsednik Tomislav Nikolić, a onda ni novi predsednik Aleksandar Vučić. Planove nisu nikada predali ni Ministarstvo građevine, Ministarstvo pravde, evropskih integracija i zaštite životne sredine.

Pošto je ova ista informacija Ministarstva odbrane za prva tri meseca 2018. godine označena kao „poverljiva“, molimo da nam se dostavi informacija da li je predsednik konačno predao plan odbrane za 2018. godinu i zašto ga nije predao za 2017. godinu?

Pitanje ministru odbrane Vulinu – kada će preduzeti mere za utvrđivanje prekršajne i krivične odgovornosti protiv lica koja ne izvršavaju zadatke odbrane? Pitanje predsednici Vlade Ani Brnabić – šta će preduzeti u vezi sa činjenicom iz Izveštaja Ministarstva odbrane da su lica koja obavljaju poslove planiranja odbrane nedovoljno stručna za to?

Građani Srbije treba da znaju, predsednik Republike, vrhovni komandant nema plan odbrane i smatra da je nevažno da ga dostavi Ministarstvu odbrane, iako gotovo svaki dan brojni tabloidi, koji predstavljaju glas Vlade Srbije i Aleksandra Vučića, plaše građane navodnim napadima NATO-a i kosovskih Albanaca.

Pošto se predsedniku očigledno ne žuri, a ni ministru Vulinu da podseti predsednika, jasno je da funkcioneri SNS po ko zna koji put uznemiravaju građane pretnjama ratom u nameri da skrenu pažnju sa gorućih tema, kao što je npr. koliko su vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić do sada otele od penzionera i od plata zaposlenih u javnom sektoru.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete Mladena Šarčevića. Svake tri godine održava se Ministarska konferencija evropskog prostora za visoko obrazovanje. Ove godine je bila u Parizu od 24. do 25. maja. Na svakoj konferenciji se razmatra izveštaj o implementaciji Bolonjskog procesa. Naša ocena ove godine je 2,54% na skali od nula do pet. Ocena konstantno pada i ovo je praktično od početka implementacije Bolonje, od 2005. godine, najniža do sada. Niža je bila samo na samom početku 2,2%. Dosadašnje ocena za Srbiju sa ministarskih konferencija o implementaciji Bolonje su bile: 2005. godine, Bergen – 2,2, 2007. godine, London – 4,2%, 2009. godine, Luven – 3,8%, 2012. godine, Bukurešt –3,1%, 2015. godine, Jerevan – 3,8% i 2018. godine, Pariz – 2,54%.

Ističemo indikator jedan, koji je ocenjen sa jedan. To praktično znači da nema standarda za ocenu upotrebe ESP bodova, tj. opterećenje studenata i povezanosti bodova i ishoda učenja.

Ono što je naročito zanimljivo, nevezano od indikatora, dodatak diplomi se svuda u svim zemljama izdaje besplatno, osim, pogodite gde, u Srbiji i Crnoj Gori, gde studenti moraju da plate taksu. Na crnogorskom univerzitetu studenti plaćaju 15 evra, ali u Srbiji se dodatak diplomi uvek izdaje uz diplomu i cena ovog dokumenta je neverovatnih 40 evra. Hvala.

Hvala. Vreme.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić. U pitanju je već pet meseci od kako je ubijen Oliver Ivanović, a građani Srbije, porodica Olivera Ivanovića apsolutno ne znaju ko ga je ubio, zašto je ubijen, a imali smo pregršt izjava predsednika Republike Srbije kako će sledeće nedelje biti otkriveno ko ga je ubio, kako ćemo u narednih nekoliko dana imati mnogo više informacija ko stoji iza ovog ubistva, kako će se mnogi iznenaditi šta se zapravo dogodilo. Zatim, insinuacije od predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je rekao da mnogima neće odgovarati kada kosovske vlasti budu rekle ko je ubio Olivera Ivanovića i zbog čega. Hodžaj, potpredsednik kosovske vlade je optužio Srbiju da opstruiše istražni proces koji se vodi od strane Specijalnog tužilaštva u Prištini.

Moje pitanje je za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednicu Vlade Republike Srbije – ko je i zbog čega je ubio Olivera Ivanovića i kada ćemo saznati istinu?

Skoro će šest meseci od tog ubistva, kako je Oliver Ivanović bukvalno streljan u Kosovskoj Mitrovici. Prva dva meseca je Osnovno tužilaštvo pokrenulo istragu u okviru koje su uglavnom radili pripadnici srpske nacionalnosti. Nekada su bili u sistemu države Srbije, sada su u sistemu Kosova. Mnoge informacije su curele i državni organi Republike Srbije su imali sve na tacni.

Šta se desilo u međuvremenu? Zašto Specijalno tužilaštvo u Srbiji ćuti i zašto se nisu pokrenule široke istrage o tome šta je prethodilo ubistvu? Šta je Oliver Ivanović rekao svega nekoliko nedelja pred ubistvo u BIA? Kakvu je izjavu dao? U koga je pokazao prstom kada je u pitanju paljenje automobila neposredno pred ubistvo? Kada su u pitanju i pretnje i njemu lično i njegovoj porodici bile upućivane, šta se dešavalo i šta je BIA preduzela da zaštiti Olivera Ivanovića, s obzirom na sve podatke koje je on izneo u nekoliko prilika pre nego što je bio streljan u severnoj Kosovskoj Mitrovici?

Zašto Tužilaštvo Srbije nije pokrenulo istragu protiv Marka Đurića, protiv Željka Mitrovića, protiv ljudi koji su neposredni izvršioci političkog progona Olivera Ivanovića i političke pozadine ubistva Olivera Ivanovića? Zbog čega niko nije saslušao vlasnika televizije Pink ili Marka Đurića koji je govorio na RTS u nekoliko navrata najstrašnije uvrede na račun Olivera Ivanovića, kako je izdajnik Srbije, kako je neko koga Srbija treba da se stidi, da je neko ko razbija jedinstvo Srbije na Kosovu, srpskog naroda na Kosovu, da je neko ko ne želi dobro Srbiji i Srbima koji žive na Kosovu?

Zbog čega i sada dobacuju neki ljutnju zbog čega pitamo šta se desilo sa Oliverom Ivanovićem i zašto je ubijen?

Ko je Radojčić? Potpredsednik Srpske liste na KiM, podržane od strane SNS, koja podržava Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. To su pitanja na koja građani Srbije imaju pravo i porodica Olivera Ivanovića ima pravo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prvo pitanje upućujem gradonačelniku i ministarki Zorani Mihajlović. Imajući u vidu da je gotovo čitava kampanja za beogradske izbore bila usmerena na obećanja koja su više nego ambiciozna, zanima me kada će se realizovati obećanje koje je predsednik dao građanima Batajnice u toku kampanje, a koji godinama unazad muku muče sa kanalizacijom koje u najvećem delu naselja uopšte nema? Problem predstavlja ne samo fekalna kanalizacija koja nedostaje, već i nedostatak kišne kanalizacije, a koja građanima Batajnice stvara izuzetno velike probleme.

Nema te obilnije kiše, kao što smo unazad par dana imali situaciju sa padavinama, koja praktično ne parališe delove Batajnice. Među najkritičnijim delovima izdvojila bih deo koji od Batajnice vodi ka Novoj Pazovi, a zatim i deo koji vodi od Batajnice ka naselju Banovci i deo koji se naziva Šangaj, a naslanja se na još jedno zemunsko naselje, a to su Busije. Sva ova naselja imaju problem sa kišnom kanalizacijom.

Potpuno sam svesna da investicija nije mala, ali sam sigurna u to da je mnogo manja od saniranja eventualne štete. Nisam maštovita kao što je, recimo, Zoran Radmilović u predstavi „Radovan treći“ predložio da se o istom trošku napravi kanalizacija i metro, ali sam sigurna da postoji neko smisleno rešenje.

Šalu na stranu, na slikama koje ću vam sada pokazati možete videti da su poplavljene ulice u Batajnici, među njima je majora Zorana Radosavljevića, koja je inače i glavna ulica, zatim ulica Marka Peričina Kamenjara i Dalmatinskih brigada. Sve ove kuće izgledaju kao da plivaju po rekama, a u stvari se nalaze na zemljištima. Vreme je da se postave rokovi za sva obećanja koja su data u predizbornoj kampanji i odrede se prioriteti. Prioriteti za naselje na 22 kilometra od centra Beograda nisu fontane i jarboli, već najobičnija fekalna i kišna kanalizacija.

Još jedno pitanje za ministarku Mihajlović tiče se istog naselja. Obilaznica koja se gradi oko Batajnice, čini mi se, je započeta sa izgradnjom negde pre 10 godina. Batajnica je pre izgradnje bila povezana direktnim izlazom na auto-put. Međutim, kada su krenuli radovi Batajnica je praktično odsečena od auto-puta. Postoji jedan deo industrijske zone koji se nalazi između Batajnice i Zemuna, koja je praktično, manje-više, nekim putevima koje su sami privrednici otvarali spojena sa auto-putem, ali to nije ozbiljno rešenje. Sama Batajnica se praktično nalazi u jednoj izolaciji. Ne zna se kada je haos veći, kada đaci, studenti, radnici gravitiraju ka Beogradu u prepodnevnim satima ili onda kada se sa svojih obaveza vraćaju kućama.

Ako malo bolje analizirate najave izvođenja radova, videćete da se oni intenziviraju tokom predizbornih kampanja, što je slučaj sa 2012, 2014, pa i ovom poslednjom kampanjom i da odmah nakon toga utihnu.

Prema popisu iz 2011. godine, Batajnica ima 48.000 stanovnika. Danas sigurno mnogo više i veliki broj građana je zbog toga što nema izlaz na auto-put praktično paralisan. Kada će biti otvoren izlaz na auto-put?

Pitanje, takođe, za ministarku Zoranu Mihajlović. Iz zaseoka Lipik, selo Tulari, u opštini Ub, ima mnogo dece koja idu pešice do škole, odnosno taj put je negde oko dva kilometra. Put je ne asfaltiran i loš. Dok je lepo vreme i nekako deca tuda prolaze do škole, ali čim padne kiša bez dubokih čizmica ne mogu da se pojave u školi. Pisali su mi roditelji ove dece da postavim pitanje u Skupštini, ja to danas činim, da li je u planu da se i ovoj deci obezbedi normalan prilaz do škole koju pohađaju, da li mogu očekivati ovaj put saniran do početka naredne školske godine, što je u septembru?

Pitanje za novoizabranog ministra finansija. Mi smo predlog o tome kako može da se reši kriza sa povećanjem cene goriva u Srbiji poslali neposredno pre nego što su krenule blokade u Srbiji. One su krenule od 8. juna i do danas su prilično intenzivirane. Pitamo vas – kada ćete nam poslati odgovor da li vam je predlog prihvatljiv, s obzirom da nam se čini da nema adekvatnijeg rešenja od smanjenja akciza i obračuna PDV na same akcize? Dakle, mi imamo kratkoročno i srednjoročno rešenje, poslali smo ga novoizabranom ministru finansija, očekujemo odgovor. Jako je važno da građani Srbije znaju da je iz Skupštine Srbije poslat predlog rešenja. Pokret centra i poslanička grupa Slobodni poslanici su ovo rešenje poslali pre nego što su barikade krenule.

Imajući u vidu da se preti saobraćajnom policijom, savetujem svima da obuku svoje prsluke i da obeleže propisno automobile. Hvala.