Zahvaljujem predsedavajući.
Ja ću prvo da izrazim nezadovoljstvo što se i ova sednica potpuno nepotrebno zakazala u veoma kratkom vremenskom roku, dakle, po mojoj jednoj evidenciji, manje od 24 sata, ali pošto je u pitanju samo pola sata, neću praviti veliki problem. Veći je problem što je i ova sednica tako zakazana.
Nadam se da to neće postati praksa, posebno što smo sada u radu parlamenta koji se zove i kada se zakazuju sednice naziva – zakazivanje vanrednih sednica, u kojima nema dopuna dnevnog reda, čega se vladajuća većina očigledno najviše plaši. S tim u vezi mi nije jasno da se vanredne sednice zakazuju u roku koji je 24 sata, ili nekad i manje.
Ono što hoću da pohvalim, a to je ovaj pamflet koji sam zatekla u poslaničkom klubu, kada sam se pojavila na poslu i mislim da je ovo jedna lepa praksa koju bi trebalo da primenjuju sva ministarstva, a ne samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ne mogu da se sa sadržajem u potpunosti složim, zato što imam neke zamerke, ali mislim da je jedna dobra praksa i da osim narodnim poslanicima, koji nisu prioritet, zato što mi po prirodi stvari se pripremamo za sednice i čitamo materijale, mislim da je značajnije da ovako nešto izađe u javnost i da bude dostupno građanima. Pošto sam vas pohvalila javno, dobila sam informaciju putem vašeg naloga na društvenim mrežama, da će ovo biti dostupno putem vašeg sajta, a ja mislim, gde god ima prilike za ovo, trebalo bi da se objavljuje i da se prikazuje građanima. Građani moraju da znaju kakvi se zakoni usvajaju u Narodnoj skupštini i to se ne tiče samo ovog seta zakona, nego uopšte.
Krenuću onako kako ste i vi napisali ovaj vaš pamflet. Dakle, vi ste se prvo osvrnuli na Zakon o lokalnoj samoupravi i državnoj samoupravi i osvrnuli ste se na jedno načelo koje je meni izuzetno blisko i jako mi je drago što se nalazi u ovom zakonu, ali se ne nalazi na način na koji zadovoljava kriterijume modernog uređenja, kako bi ja očekivala. Dakle, osvrnuli ste se na načelo neposredne demokratije i većeg uključivanja javnosti.
Ja sam pre nekoliko meseci i sama to pokušala da radim, ne znajući da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu to raditi. Možete i da pogledate, sajt se zove: „Ti se pitaš.rs“, s tim što sam tu napravila jedan presek, dakle, sa svojim saradnicima i analizirala sam budžet jedne opštine, opština Zemun je u pitanju i napravila sam paralelu između opštinskog budžeta, koji je usvojen po programima i projektima koji su bili predloženi, sa onim šta bi bila volja građana da se uradi za njihov novac koji je u opštinskom budžetu.
Naravno, programi su nepromenjivi, oni su fiksni, takvi kakvi jesu, međutim, tu ćete naići, kada pogledate taj sajt, videćete da su rešenja građana daleko zanimljivija nego što je bilo rešenje na nivou opštine. I videćete da oni svakako znaju da upravljaju novcem, samo ako znaju koliki je taj novac u pitanju.
Ovo načelo neposredne demokratije ne može da bude bez načela transparentnosti. Dakle, javno vršenje javne vlasti mora biti u skladu sa vršenjem neposredne demokratije, samo zbog toga što je to jedna celina koja jedna bez druge ne može. Vi da biste planirali neke buduće projekte, da bi građane pozvali da vam ne iskazuju samo spisak lepih želja, da vam ne govore o tome šta bi oni voleli da vide, vi morate njima da kažete sa kojim novcem oni raspolažu. Onda će oni znati – aha, meni za obrazovanje je malo milion dinara u opštinskom budžetu, smatram da, ne znam sad, šišanje trave u opštini Zemun nije trebalo da košta šest miliona i da je za obrazovanje trebalo preusmeriti razliku koja nedostaje. Tako ćete u suštini uključiti građane da vam na pravi i adekvatan način odgovore na ove zahteve.
Dakle, sviđa mi se načelo i mislim da treba biti značajnije dopunjeno. Pominjao je ministar u svojim replikama narodnim poslanicima da će se rešavati to različitim podzakonskim aktima. Ja bih volela to da vidim i lično bih podržala. Nastaviću da radim ovo što sam započela i nadam se da ću uspeti da to proširim na teritoriju čitave zemlje. Dakle, meni nije potpuno načelo neposredne demokratije ukoliko nema načela transparentnosti.
Ja sam uspela ovo da uradim za budžet iz 2017. godine. I tu isto postoji problem što vi na sajtovima lokalnih samouprava nemate izvršenje budžeta, nemate tačno stavke, do poslednjeg korisnika, kako je taj novac potrošen i onda je bilo pomalo i teško napraviti sve to, ali može da se napravi. Dakle, ja sam probala i sigurno može da se napravi.
Što se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, vi ste, između ostalog, isto u ovom pamfletu naveli da će i na lokalnom nivou postojati mogućnost da se zakazuju sednice u roku od 24 sata. Evo, i malo pre, najavljujući da se žalim na to kako imamo problem sa zakazivanjem sednica u roku koji je 24 sata, nekad i manji, plašim se da to pravo predsednicima skupština, u stvari da oni mogu da iskoriste to pravo da zakazuju sednice u kraćem roku nego što je to predviđeno.
Imajte u vidu da narodni poslanici imaju stručne saradnike u okviru svojih poslaničkih klubova i bez obzira što je tako kratko vreme, mi na silu boga uspemo da se pripremimo za sednice. Odbornici u lokalnim skupštinama nemaju tu privilegiju. Kada odbornicima u lokalnoj skupštini zakažete sednicu u roku od 24 časa, a na primer tiče se rasprave o budžetu, oni jednostavno to ne mogu da urade.
Videćemo u decembru, hajde da kažem da ćemo staviti Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uskoro na test, pa ćemo videti da li je bilo zloupotreba od strane predsednika skupština. Ja se iskreno nadam da do toga neće doći.
Na jednu stvar bih se osvrnula, a isto se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, a to je – broj lokalnih funkcionera zavisiće od broja stanovnika opštine ili grada. Vrlo pohvalno. Osvrnuću se opet na opštinu Zemun, to je moja opština i tu imam sjajan primer. Dakle, vi u opštini Zemun, koja ima 168 hiljada stanovnika prema popisu iz 2011. godine, imate predsednika opštine koji je izabran kako je izabran, na teret mu ide njegova biografija koja nije sjajna, prilično je romansirana u javnosti, on je za svoj kabinet imao ekskluzivno pravo da izabere pet pomoćnika, među kojima imate: Milorada Radulovića, koji je ugostiteljski tehničar, koji bi trebao da se u ovom zakonu, samo da tačno pročitam kako stoji stavka, evo, piše da bi pomoćnici trebali da predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove po nalogu predsednika opštine.
Dakle, on jednostavno nije kvalifikovan, dajem vam samo jedan primer jedne opštine u Srbiji, jednostavno nije kvalifikovan da obavlja ono što je u njegovoj nadležnosti. I nije on jedini, jer od pet pomoćnika imamo najmanje još jednog takvog, drugi koji je bio, čini mi se da je prezime Topalović, vozač nekadašnjeg predsednika države. Dakle, ja ne znam da li oni imaju potrebne kvalifikacije da se bave nadležnostima koje su im opisane u zakonu? Plašim se da ćemo im samo ograničiti broj pomoćnika, ali da ih nismo obavezali da te pomoćnike biraju po stručnosti. Dakle, imaju to pravo, stoji da mogu da ga iskoriste, ali bi onda trebali i da ga, ako ništa drugo, iz moralnih razloga i poštuju.
Govoreći sada o lokalnim skupštinama, moja koleginica je govorila i o tome, dakle, mi ćemo danas, tj. ovih dana izglasati zakon koji kaže da će nacionalne manjine, ukoliko su u opštoj populaciji zastupljene sa 2%, moći da se obrate na jeziku nacionalne manjine kojoj pripada. Značajnije je mnogo da tu privilegiju imaju nacionalne manjine u lokalnim skupštinama i da onda odredba ovog člana glasi da je važno da pripada nacionalnoj manjini čiji broj u jedinici lokalne samouprave prelazi 2% prema poslednjem popisu. Tako ćete moći, neko je pomenuo ovde od kolega, u opštini Stara Pazova da imate nacionalnu manjinu, jer ona prirodno postoji tu, koja može da se obrati na svom jeziku, jednako kao i u skupštini u Pančevu i u mnogim drugim opštinama gde za ovim realna potreba postoji.
Vraćam se sada na Zakon o matičnim knjigama. Mogu da pohvalim ono što je takođe moja koleginica LJupka Mihajlovska govorila o izmeni matičnog broja, u slučaju kada se osobe koje menjaju pol, kada promene pol, da imaju potrebu za menjanje matičnog broja. I, zaista tu postoji jedan jaz, pošto promena pola nije kratak proces, on jednostavno traje najmanje dve godine i postoji jedan ozbiljan jaz, kada osobe koje su u transferu, praktično ne mogu da regulišu svoj status. Ovde postoji druga zamka, a to nisu samo osobe koje su medicinskim zahvatima, hirurškim zahvatima promenile svoj pol, postoje osobe koje se prirodno osećaju kao pripadnici drugog pola, a nikada nisu izvršili hirurški zahvat i u tom smislu će isto oni imati problem sa matičnim brojem.
Mi smo ovde u Skupštini organizovali tj. Ženska parlamentarna mreža je organizovala, jedan na jedan, dan sa narodnom poslanicom kada su nam dolazile predstavnice različitih nevladinih organizacija, tada sam imala priliku da razgovaram sa profesorkom, dr Zoricom Mrščević, koja je o ovom problemu govorila da se tom tematikom bavi već dugi niz godina, i zaista postoji, dakle, osobe koje su u nekom transferu, pod hormonskom su terapijom na primer, a ne žele da izvrše hirurški zahvat, osećaju se kao osobe drugog pola i imaju karakteristike drugog pola, a u isto vreme ne mogu da to imaju u matičnom broju.
Ovo dugoročno gledano može da se reši, tako što nećemo imati, na primer, matični broj građana, nego neki drugi identifikacioni broj, kao što je, recimo u Americi to rešeno sa „Social Security Number“ ili na neki drugi način da bude rešeno kako bi se ova problematika izbegla. Do tada, mislim da trebamo napraviti podzakonskim aktima neko bolje rešenje za ovakav period koji nastaje.
Što se tiče zapošljavanja, dakle, zakoni koji se tiču javnog konkursa u javnim agencijama, tu bih, da zaista treba da postoje javni konkursi i provera znanja. Imali smo situaciju i dan danas i pitanje šta nas sve čeka, s obzirom na najezdu lažnih diploma kojima smo, nažalost, izloženi. Pitanje je kakvi nas sve kadrovi očekuju danas-sutra u javnim agencijama?
Međutim, tu postoji jedna, da se ne bavimo sada tom temom, jer nije tema rasprave. Dakle, tu opstoji jedna druga zamka, a to je da ljudi koji bi želeli, koji su kvalifikovani da se bave nekim poslovima u javnim agencijama, konkurs je previše komplikovan. Dakle, on može biti mnogo jednostavniji nego što je sada na sajtu. Dakle, ti ljudi ne lete na Mars, oni treba da rade ovde u Srbiji i njihov proces konkurisanja za posao može značajno da se pojednostavi.
Druga stvar, oglašavanje samo u „Službenom glasniku“ ili na sajtovima ministarstva, ili gde se već do sada oglašavaju konkursi, bi mogao da se proširi na mnogo komercijalnije, da kažem sajtove, kao što je, recimo, Infostud i onda biste imali bolji priliv kadrova koji su kvalifikovani da se prijave.
Dakle, ja ne verujem da je to u budžetu Ministarstva, na primer, državne uprave i lokalne samouprave, velika stavka, da ne može kada ima potrebe za zapošljavanjem novih ljudi, da plati prosto oglas, recimo Infostudu i onda zaista očekuje veći broj kandidata, jer je sam „Službeni glasnik“ i sajt ministarstva nedovoljan.
Što se tiče Zakona o teritorijalnoj organizaciji, vratiću se ponovo na Zemun. Prvo ću da pohvalim kolege koji su predložili ovaj zakon, zaista treba raditi na decentralizaciji, ali ne samo tako što ćemo rešavati statuse lokalnih samouprava, pa ih preimenovati iz opštine u grad ili im dati status opštine, već ta decentralizacija mora da počiva prvo na povećanju finansija na nivou lokalnih samouprava.
Volela bih, dakle, ja sam sada trenutno u fazi u kojoj pišem predlog izmene i dopune ovog zakona, sačekaću da se ovaj usvoji, pa da mogu, da bude kompletan, dakle predložiću to isto i za Zemun. Zemun je 1934. godine administrativno preko Savskog mosta praktično pripojen Beogradu, do tada je bio grad i zaista je postao deo Beograda nakon Drugog svetskog rata. Dakle, pre toga je bio grad, sada ima status opštine, a velika naselja kao što su Zemun Polje, Ugrinovci, Batajnica, koji imaju veliki broj stanovnika, imaju potrebu da budu opštine, to na žalost nisu.
Ja se nadam, pošto očekujem da će vladajuća većina podržati ovaj zakon i sama ću ga i ja podržati, očekujem da će i danas-sutra moj predlog zakona naići na dobru volju sa druge strane i da ćemo uspeti od Zemuna da dobijemo jedan grad, ono što je nekada i bio.
Što se tiče izbora guvernerke Narodne banke Srbije, mislim da su apsolutno svi predstavnici opozicije rekli sve što imaju. Mogu samo da ponovim da se njoj na teret stavljaju različite afere, kao što je kupovina stana od strane „Telekoma Srbije“, tj. firme u kojoj je ona nekada radila, da je koristila i zloupotrebljavala službeni automobil za potrebe članova svoje porodice, da ima sumnjiv doktorat i izostanak zaštite korisnika bankarskih usluga. Jednu stvar koju sam dobila iz spoljnog sveta da je pozitivno, a to je stabilan kurs. S obzirom da jedna pozitivna stvar ne može da nadjača afere koje ona ima, nažalost, na svom teretu, mi u tom smislu nećemo podržati njen izbor.
Što se tiče Predloga odluke o izboru predsednika sudova, ne ulazeći u predložene kandidate, moja koleginica je započela tu temu, nedostatak vremena je imala pa je prekinuta, mi se brinemo kakva je u stvari efikasnost sudija u Srbiji, imajući u vidu da u izveštaju o napretku Srbije postoji jedan podatak koji kaže da izveštaj Evropske komisije o efikasnosti pravosuđa i da je evropski prosek 21 sudija na 100 hiljada stanovnika, a prema godišnjem izveštaju o radu sudova, Visoki kasacioni sud je izneo podatak da mi imamo čak 37 sudija na 100 hiljada stanovnika, što je 43% više nego što je evropski prosek. Pitamo se, da li ima potrebe da imamo toliki broj sudija s obzirom da nismo 43% efikasniji od evropskog proseka praktično.
Dakle, neki zakoni su nam korektni, neki nisu, tako ćemo i glasati u danu za glasanje. Još jednom ću da ponovim, ovo treba da se nastavi i da ide ka građanima, ne ka narodnim poslanicima i nadam se da će načelo neposredne demokratije biti upotpunjeno načelom transparentnosti. Hvala.
