Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Mislim da nisu upitni napori koje je Vlada učinila kada je u pitanju unapređenje pravnog položaja nacionalnih manjina u Srbiji i da je za svaku pohvalu ono što se čini na planu da se određeni problemi, kada je u pitanju društveni položaj, kada je u pitanju ostvarivanje prava i interesa pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji unapredi.

Ono što mislim da treba osvestiti, istina relativno mali broj narodnih zastupnika je govorio o ovim zakonima. Čulo se dosta toga, mahom od strane predstavnika nacionalnih manjina, uz određene kritike.

Treba reći i sledeće. Zakonske promene koje se odnose na Predlog zakona o ljudskim i manjinskim pravima pripadnika nacionalnih manjina i o Nacionalnim većima nacionalnih manjina se odvijao bez jasne platforme u Republici Srbiji kada je u pitanju integracija pripadnika nacionalnih manjina u srbijansko društvo.

Naime, još uvek ne znamo šta su osnove te politike, da li je to politika segregacijskog multikulturalizma, da li hoćemo Srbiju kao zemlju u kojoj će pripadnici nacionalnih manjina biti integrativni delovi svih procesa donošenja odluka, svih segmenata društva ili nešto treće. Nažalost tu vrstu politika ne može se iščitati iz onoga što je do sada bilo na sceni.

S druge strane, bilo je za očekivati da vidimo kako će se, da li će se i kako će se rešiti pitanje izmene Ustava, naposve kada je u pitanju član 1, gde, kao što znamo, imamo jednu dosta ne čestu ekskluzivnu odredbu Srbije kao države srpskog naroda i njenih građana.

Naravno, bilo je za očekivati da će određeni standardi koji postoje u suvremenim međunarodnim dokumentima koja se bave pitanjem manjinskih prava, pre svega načelo demokratske participacije, to je sudelovanje predsednika manjina u procesima donošenja odluka, biti više integrirani.

Već je bilo reči o inkluzivnosti. Tu je bilo određenih deficita. Predstavnici samo nacionalnih veća nacionalnih manjina bili su uključeni u proces izrade ovih dokumenata. Predstavnici političkih stranaka nacionalnih manjina nijednom nisu bili pozvani, čak ni kada je u pitanju bila javna rasprava, na skupove, osim onoga što je bilo kao javni poziv na sajtu stranice.

Kada je u pitanju transparentnost, deo koji se odnosio na primedbe, predloge predstavnika zainteresovanih za izmene zakona, nikada nisu mogle videti šta je njihova sudbina, zašto su odbijeni, na koji način se oni ne prihvataju itd, itd. U tom smislu se može reći da je bilo u formalnom proceduralnom smislu i određenih deficita kada je u pitanju taj segment.

Na kraju, ali ne manje važno i neke konkretne primedbe koje će biti razlog zašto ću ja u biti, uskratiti podršku ovim zakonskim rešenjima. Prvo, do sada neviđena zabrana političkim subjektima da obnašaju određene dužnosti. Nemamo u Srbiji niti jednu javnu poziciju osim sudskog dela vlasti, u kojim se eksplicitno zabranjuje, kada je u pitanju ovaj segment, sudjelovanje predstavnicima političkih partija, najvišim dužnosticima njihovim da sudjeluju u ovome.

Podsetiću vas da su političke stranke nacionalnih manjina osnovane da se bore za zaštitu interesa i prava i pripadnika istih načina, a zbog ovakvih zakonskih rešenja to im se, kako bih rekao, najjači kredo njihovoga postojanja na neki način uskraćuje.

Imamo deficite kada su u pitanju stečena prava. naime, vi znate da je prethodni zakon, tj. zakon pre ovih izmena omogućavao da Nacionalno veće nacionalnih manjina proglašavaju ustanove u kulturi i obrazovanju od nacionalnog značaja za njihovu zajednicu. Sada se to pravo uskraćuje i samo se traži predlaganje.

Isto tako je i kada je u pitanju distribucija sredstava od strane onih koji su tela lokalne samouprave kada su u pitanju sredstva namenjena za kulturne i druge sadržaje nacionalnih manjina. Do sada su Nacionalna veća davala predloge za iste, a sada se to pravo derogira na davanje mišljenja kao pravno manje obavezujućeg oblika.

Isto tako, ali ne manje važno, jeste isključenost predstavnika Nacionalnih veća nacionalnih manjina i uopšte manjina iz odlučivanja kada je u pitanju raspodela sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine. To mislim da je poruka koja nije dobra jer princip demokratske participacije nacionalnih manjina po sebi podrazumeva da ste vi uključeni u svaku priliku koja se vas neposredno tiče, da možete donositi odluke. Iskustva u drugim zemljama ukazuju da u tim sredstvima u najvećem omjeru u najvećem broju, najveći broj slučajeva su uključeni predstavnici manjina.

Na kraju ću reći samo to da postoje određena ograničenja, pravo na samoupravu u članku 122. Vaše ministarstvo može suspendirati bilo koju odluku, pojedinačni akt Nacionalnog veća, pri čemu ono nema pravo sudske zaštite. Sud je isključen iz ovog postupka. Tu vidimo određenu vrstu etatizacije.

U članu 133. bojim se da je paušalno doneta procena da 50% sredstava treba da budu tzv. institucionalni troškovi, a 50% sredstava treba da budu namenjeni određenim projektima. To ne može vredeti za svaku nacionalnu zajednicu. Nema svaka zajednica jednak broj, teritorijalnu disperziranost, institucionalnu razvijenost, itd. Na kraju, kaznene odredbe su vrlo jasne i izričite, što naravno ne treba previše možda podvući kritici.

Ali, kada su u pitanju druga tela koja su dužna osiguravati pretpostavke za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, recimo što ukoliko lokalna samouprava ne zatraži mišljenje, a bilo je takvih slučajeva, od Nacionalnog veća za nacionalne manjine za raspodelu sredstava? U tim slučajevima nemamo nikakvu vrstu kaznene mere.

U tom smislu, zbog navedenih razloga, kažem još jednom, biću u prilici uskratiti podršku ovim zakonima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vlado Babić.

Hvala.

Ja bih samo rekao da u Srbiji nema diskriminacije.

Samo član, molim vas.

Član 107.

Da su sve nacionalne zajednice iste, da su jednake, da SNS kao vodeća stranka u svojim redovima ima većinu nacionalnih manjina. Ja sam Bunjevac i ponosan sam što sam član SNS. Nema nikakve asimilacije što se tiče SNS prema nama Bunjevcima i prema svim ostalim nacionalnim manjinama.

Činjenica je da u Srbiji postoji asimilacija jedne nacionalne manjine nad drugom. Tu se misli na Bunjevačku nacionalnu manjinu, koja je asimilirana od strane druge nacionalne manjine, zato što druga nacionalna manjina pokušava da naše običaje, našu muziku, kulturu preinači i stavi da su to njihovi običaji. Tako da, SNS kao takva, kao što i treba da bude, sigurno će podržavati nacionalne manjine, a tako znači i Bunjevačku i sve ostale nacionalne manjine. Hvala.

Kolega Babiću, ne mislim da sam kao predsedavajući i na jedan način povredio član koji ste naveli, član 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ali, moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovo je upravo jedan od primera po pitanju kritika, koje su, naravno, legitimne oko inkopatibiliteta da li je bilo mudro isključiti, odnosno dati ekskluzivitet političkim partijama, manjinskim političkim partijama, ne govorim sada o nacionalnim savetima, a isključiti većinske partije koje u svojim organima imaju pripadnike nacionalnih manjina. Ovo je najbolji dokaz da smo imali jedan ispravan pristup.
Što se tiče vrlo konstruktivnih kritika, moram reći da je u postupku učestvovala zainteresovana javnost, da smo imali osam okruglih stolova, da smo imali javne pozive. Ne znam koliko zvaničnije je moguće pozvati sve zainteresovane da uzmu učešća ako ne na sajtu ministarstva koje je resorno zaduženo za ove zakone.
Dakle, stvar je samo zainteresovanosti. Ako smo imali osam okruglih stolova, to dovoljno govori o činjenici da je bilo mnogo prilika i šansi da se uzme učešće i da se sve kritike koje su svakako dobrodošle i koje su inkorporirane u velikoj meri u ove zakonske predloge, saslušaju.
Naravno, i organizacije civilnog društva su preko mehanizma Vlade, dakle, Kancelarije za civilno društvo, takođe upućivale pozive i imali smo javne pozive i na lokalnim medijima koji imaju programe na jezicima nacionalnih manjina.
Proces je bio otvoren, participativno sproveden u vrlo jasnom okviru, dakle, u skladu sa međunarodnim standardima, strateškim dokumentima, zakonima i Ustavom Srbije. Nema prirodnijeg i jasnijeg okvira za pripremu jednog zakona.
Ako je potrebno da ponovim, dakle, okrugli stolovi su održani i u Novom Sadu i u Subotici i u Beogradu i u Bujanovcu i u Petrovcu na Mlavi i u Novom Pazaru i u drugim gradovima.
Što se tiče finansiranja nacionalnih saveta, predlog da se troškovi podele 50% za stalne troškove, a 50% za delatnost za koje nacionalni saveti postoje, je nešto što je sasvim, po našem mišljenju, odmereno, jer smo imali slučajeva da se praktično u nekim nacionalnim savetima 100% sredstava koja se dobijaju, podsećam, sa tri nivoa vlasti, dakle, iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine i budžeta jedinice lokalnih samouprava, da su se trošile u 100% učinku za plate.
Ono što je takođe bio deo ovog okvira, to je usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, tako da Ustav kao najviši pravni akt naše zemlje zaista nas obavezuje kada pišemo zakone, da povedemo računa i o odlukama Ustavnog suda i da, naravno, to inkorporiramo u zakonske predloge.
U svakom slučaju, svaka kritika je dobro došla. Žao mi je što nismo imali mogućnost da to čujemo i ranije. Videćemo da li je moguće nešto još razrešiti, ukoliko je bilo nekih amandmana sa vaše strane.
Što se tiče participacije, to jeste predmet, kao što sam rekao i juče, a mislim i danas, drugih, odnosno izbornih zakona. Naravno da je legitimno i utemeljeno i činjenično da se pozovete i na bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Hrvatske, ali to prosto nije predmet ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, predložene izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u ovom trenutku su neophodne i smatram da će doprineti reformi čitave ove oblasti i unaprediti ovu oblast o kojoj raspravljamo.

Lokalnu samoupravu ne smemo posmatrati samo kao jedan teorijski koncept. To je jedan praktičan sistem koji treba da doprinese unapređenju i boljem kvalitetu života u lokalnim sredinama. Zato su važne izmene i dopune zakona, koje omogućavaju građanima da budu direktno uključeni u kreiranje lokalnih budžeta koji se odnose na investicije. Oni će na taj način imati mogućnost da više učestvuju u donošenju odluka koje se njih direktno tiču i moći će da predlažu i da iskažu svoje stavove koji se odnose na to da li će nešto biti izgrađeno u određenom delu grada, gde će se vršiti određene korekcije i šta će biti prioriteti.

Sve predložene promene su u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ona sadrži određene minimume koji se moraju ispuniti. Jedan od standarda je i uključivanje građana u javnom odlučivanje na lokalnom nivou, a jedan je i uprava koja je efikasna i bliska građanima.

Jedna od izmena zakona se upravo odnosi na mogućnost pokretanja građanske inicijative. Mislim da će ove izmene zakona doprineti da bude jasnije koliko je potrebno potpisa za pokretanja građanske inicijative i to je sada 5%, tako da neće biti različitih tumačenja, kao što je to nekada bio slučaj. Na taj način se jača uloga građana, jasno se preciziraju uslovi i daju se veće šanse za uspeh građanske inicijative.

Predložene izmene i dopune zakona precizno definišu i broj lokalnih funkcionera, odnosno utvrđuju broj većnika i pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika. Tako će sada broj lokalnih funkcionera biti srazmeran broju stanovnika lokalne samouprave.

Smatram da su dobri predlozi koji će imati pozitivne efekte na rad odbornika i dovešće odbornike u bolji položaj nego što je to bio slučaj do sada. Prvo, to je utvrđivanje minimalnog roka, roka od 24 sata za sazivanje skupštine opštine ili skupštine grada i na taj način će se sprečiti eventualne zloupotrebe i odbornici će dobiti dodatno vreme da se kvalitetnije spreme za ove sazive.

Drugo, predloženim dopunama opštinske službe imaće obavezu da odbornicima dostave sve neophodne informacije koje su im potrebne da unaprede svoj rad. Na taj način će oni imati bolje uslove za funkcionisanje.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi i njenim nadležnostima uvek pomislimo i na decentralizaciju koja se uvek dovodi u vezi sa demokratijom, a decentralizacija zapravo jeste prenošenje nadležnosti sa centralnih organa vlasti na niže organe vlasti. Možda već sada treba da razmišljamo o promeni strukture nadležnosti kada govorimo o nivou upravnih okruga i nivou opština, odnosno o njihovom odnosu.

Utisak je da sada upravni okruzi u Srbiji nemaju realnu snagu i da ne mogu da utiču na rukovođenje lokalnim zajednicama. Možda bi u budućnosti trebalo da težimo jednostepenom sistemu lokalne samouprave ili eventualno dvostepenom sistemu u kom bi bile preraspodeljene nadležnosti kada govorimo o upravnim okruzima ili opštinama.

Navešću jedan primer iz Engleske. To je dobar primer, recimo, gde je dvostepeni sistem lokalne vlasti i gde su oblasti strateškog planiranja, socijalnih usluga obrazovanja, vatrogasne službe u nadležnosti višeg nivoa lokalne samouprave, odnosno lokalne vlasti, a manja strateška pitanja su u nadležnosti nižeg nivoa lokalne vlasti.

Lokalna samouprava je najbliža građanima i lokalna samouprava najbolje oseća i njihove potrebe i njihove probleme. Zato ona u razvijenim evropskim državama zauzima veoma važno mesto u društvenom političkom okviru. Na primer, u Švedskoj je dvostepena lokalna vlast koja podrazumeva okruge i opštine, ali postoji jak sistem lokalne samouprave, a značaj i jačina tog sistema lokalne samouprave ogleda se u tome da od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru Švedske čak 80% radi u lokalnoj samoupravi.

Reći ću nešto i o predloženim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Očekujem da će uvođenjem registra matičnih knjiga biti rešeni problemi sa kojima su se građani svakodnevno suočavali, ne samo godinama, nego decenijama unazad, gde su imali probleme kada treba da pribave izvod iz matične knjige rođenih, a da ne žive u mestu gde su rođeni ili su u nekom drugom kraju zemlje, a da ne govorim o problemima koje su imali raseljeni sa Kosova i Metohije i gde su izvodi iz matičnih knjiga rođenih mogli da se dobiju samo u nekoliko gradova Srbije. Smatram da će sada to biti rešeno.

Na kraju da kažem da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, pored predloženih izmena i dopuna Zakona, glasati za predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, za Jorgovanku Tabaković. Smatram da je rezultati iz prethodnog perioda preporučuju za tu funkciju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.