Na član 1. amandman je podneo poslanik Dejan Radenković.
Da li želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela Snežana Bogosavljević Bošković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kojim se član 1. Predloga zakona menja i glasi – u Zakonu o lokalnoj samoupravi član 2. menja se i glasi – lokalna samouprava je pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovnima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu i lokalno stanovništvo, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da u skladu sa zakonom uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.

Cilj amandmana koji sam podnela jeste da se članom 1. jasno i precizno formuliše predmet zakona. Smatram da usvajanjem ovog amandmana bi se u fokusu člana 1. našli upravo građani koji dobijaju pravni osnov za neposredno uključivanje u planiranje i sprovođenje politika razvoja vezanih za njihove lokalne zajednice.

To je inače izuzetno važna zakonska odredba koja predviđa da, zapravo, građani donose odluke kako i na koji način će se trošiti investiciona sredstva iz njihovih lokalnih budžeta, npr. šta će se graditi, kako i na koji način će se rešavati infrastrukturni i drugi problemi, tj. građani su upravo ti koji će donositi odluke o prioritetima i dinamici investiranja u zajedničke lokalne projekte. Inače, ovo je dobra praksa koja je ustanovljena u pojedinim našim gradovima i opštinama, a usvajanjem ovog zakona ona će postati i obaveza za sve lokalne samouprave.

S toga, smatram da bi bilo dobro i opravdano i celishodno da se, s obzirom na novu ulogu građana, na njihova nova prava, ova uloga prava i uloga u kreiranju lokalnog razvoja i lokalnih politika, naših građana formuliše jasno i precizno upravo članom 1. ovog zakona, kojim se inače i utvrđuje predmet zakona.

S toga, smatram da je amandman koji sam podnela celishodan i da je u duhu zakonskih rešenja o kojima smo diskutovali prethodnih dana, a o kojima ćemo diskutovati i u narednim danima, kada se govori o amandmanima na predložena zakonska rešenja. Hvala na pažnji.

Miroslav Aleksić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Ja podržavam ovaj amandman. Poštovani gospodine ministre, ja sam u raspravi u načelu, kada sam govorio o zakonu i izneo dosta stvari i mišljenja, postavio bezbroj pitanja i, nažalost, nisam dobio odgovor ni na jedno jedino moje pitanje, niti bilo koju sugestiju, pa se nadam da ću barem sada dobiti neke odgovore.

Dakle, ja cenim vaš napor i želju i inicijativu da se napravi sistem u okviru rada lokalnih samouprava u Srbiji, ali apsolutno sumnjam da je to moguće da uradi jedno ministarstvo, ukoliko nema želje i podrške od Vlade, od Republike i od samog predsednika. Što se tiče mog stava o tome je da i ovaj zakon koji se menja i koji je trebao mnogo ranije da se promeni neće dati rezultat, zato što politika ove vlasti prevazilazi želju da se u Srbiji uspostavi sistem institucija i da svako se pridržava zakona. Zakoni, nažalost, važe samo za one koji nisu na vlasti i za obične građane u Srbiji.

Dakle, što se tiče konkretnih stvari, definisali ste odnos lokalnih samouprava i mesnih zajednica. Prošli put sam vam rekao da nećete rešiti i imati funkcionalne mesne zajednice, sve dotle dok ne obezbedite njihovu finansijsku nezavisnost, dakle, da se deo poreza na imovinu daje mesnim zajednicama da sami ta sredstva koja se ubiraju sa njihovih teritorija mogu usmeriti tamo gde oni procene da su prioriteti.

Sa druge strane, samodoprinos i način zavođenja samodoprinosa u mesnim zajednicama je takav da ga je gotovo nemoguće zavesti zato što je potrebno izaći na glasanje i to više od polovine ljudi koji žive u jednoj sredini, vi to jako dobro znate. Dakle, mesne zajednice su mrtvo slovo na papiru bez para i bez jasno definisanih finansijskih nadležnosti. Što se tiče drugih stvari o kojima sam govorio, tiču se finansiranja jedinica lokalnih samouprava. Rekao sam vam da su opštine i gradovi u proteklih šest godina potpuno finansijski devastirani, potpuno, zato što iz godine u godinu se njima smanjuju prihodi Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i raznim drugim propisima, a sa druge strane, dok se njima smanjuju novci, povećava se tekuća budžetska rezerva iz koje ministar finansija može po ličnom nahođenju, želji da daje pare onim gradovima i opštinama za koje on smatra da su oni podobni.

To nije sistem ministre, to je samo centralizacija dalja države Srbije i mogućnost da se politički ucenjuju predstavnici jedinica lokalnih samouprava, bez obzira da li oni dolaze od strane vladajuće koalicije na republičkom nivou ili su opozicioni. Opozicioni se posebno maltretiraju i o tome će se 28. u Turskoj raspravljati i to će raditi Savet Evrope, a što se tiče ovih vladajućih, novcima ih disciplinujete. Onda, ove lokalne šerife, o kojima slušamo svakog dana, počev od Brusa, Kragujevca, Sremskih Karlovaca, Žablja, Nove Crnje, Subotice itd. oni u stvari su šerifi zato što neko njima daje mogućnost da budu šerifi ili ako se ne pridržavaju pravila budu smenjivani, ali ih smenjujete vi ministre Ružiću, što bi trebalo da bude. Kao ministar nadležan za lokalnu samoupravu, već ih smenjuje izvesni Zelja, neformalni politički centar moći SNS u okviru opština i gradova po Srbiji.

Tako imamo situaciju u Blacu gde je SNS bila na vlasti, gde se predsednik drznuo da ne podnese ostavku kada su mu tražili, gde su odbornici napravili grupu građana, za dva dana je krenuo Zelja od kuće do kuće, sa porukom da mu je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da reši situaciju u Blacu. Oni su se za dva dana svi vratili zato što on ima verovatno efikasne metode, on je podneo ostavku i sada imate tamo jednu situaciju koja je nerešena.

Sa druge strane gospodine Ružiću, imate situaciju u Vladimircima za koju sam vas pitao. Vaša prethodnica, današnja premijerka, gospođa Brnabić je meni na poslaničko pitanje odgovorila da u opštini Vladimirci zbog problema koji je bio sa dve skupštine, sednica koja je održana, druga, gde je izabran novi predsednik Skupštine je validna. Isto te mi to odgovorili i vi kao ministar sadašnji, tog resora. U praksi situacija je potpuno drugačija. Tamo je stari predsednik Skupštine na vlasti i isti predsednik. Dakle, da li su zakoni isti za sve ili mi imamo neke teritorije koje držimo kao getoe, gde jednostavno nemate nadležnosti?

Zato sam predložio i predlažem vam, i amandmanom predlažem da ovde vi kao nadležni resorni ministar, umesto odredbe da možete raspustiti neku vlast u jedinici lokalne samouprave ili skupštinu, da morate to da uradite, ukoliko postoje razlozi za to, da ne bi imali ove lokalne šerife i ne bi imali ove slučajeve o kojima vam govorim.

Takođe, imate tri razloga zašto možete uvesti privremene mere u jedinicama lokalnih samouprava, a mislim da su vam Vladimirci primer da trebate imati još neku. Govorim o tome da bi se uveo i uspostavio sistem.

Dalje, kada govorimo o zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim prihodima, nažalost, jedinice lokalnih samouprava su svih ovih godina bile jedine koje su imale restriktivne propise u smislu primene Zakona o zabrani zapošljavanja. Apsolutno najmanje zaposlenih imate tamo, 116.000, 133 javna preduzeća i 330 Vlada, ministarstva, razno razne agencije itd.

Dakle, vi kao neko ko treba da zastupa interese jedinica lokalnih samouprava u Vladi, kao ministar zadužen za sve opštine i gradove u Srbiji, morate da se borite malo i za njihova prava. Dakle, nije dovoljno kada u zakonu kažete – omogućićemo da zamenik predsednika skupštine bude na stalnom radu. To nije rešenje, to je još jedno političko namirenje nekog ko pravi lokalnu vlast.

Imate gradove i opštine koje ne dobijaju saglasnost za nova zapošljavanja. Igrom slučaja sam bio jedan od njih. Godine 2012. smo imali 186 zaposlenih u opštini Trstenik, 2016. godine smo imali 161. Dobio sam samo jednu jedinu saglasnost za četiri godine. Ni sada nije bolja situacija i sada su dobili, mislim da protekle dve godine još jednu. Nemate ljude koji mogu da obavljaju posao. Isto važi i za plate. LJudi koji rade u jedinicama lokalnih samouprava u odnosu na one koji rade u državnim agencijama, javnim preduzećima itd. da ne govorim o dnevnicama i svim drugim ostalim stvarima.

Kada govorimo o finansiranju, što se finansiranja tiče tragedija je kada pogledate kako se kreće udeo raspodele sredstava centralnog nivoa vlasti i lokalnog. Od 2012. godine 17,7% ukupnih sredstava Republike Srbije je završavalo na lokalnom nivou. Danas je to, ministre Ružiću, nešto preko 10%. Dakle, mi konstantno imamo trend pada, a govorimo o nekakvoj decentralizaciji, odnosno vi govorite.

Govorite o jedinicama lokalnih samouprava, sama reč kaže – lokalna samouprava. Nema lokalne samouprave, ministre, dotle dok nemate finansijsku nezavisnost i dok nadležnosti ne prate i ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava. To se ne dešava tako, u praksi se tako ne dešava. Ja vam želim da ovo što ste u ovom flajeru, koji je jako dobar i koga sam prošli put pohvalio, da sve ovo sprovedete zato što jedinice lokalnih samouprava i te kako imaju veze sa time kako se živi u nekoj lokalnoj sredini, barem u smislu efikasnosti rada jedinica lokalnih samouprava. Ali, to se neće dogoditi ako se nastavi dalja ovakva centralizacija.

Ukoliko Vlada ne bude imala sluha da shvati šta treba da rade gradovi i opštine, da oni zaista treba da budu jedinice lokalne samouprave i da mesne zajednice treba da postoje, kako na seoskom području, tako da postoje i u gradovima i da bude obaveznost formiranja mesnih zajednica i da se njima obezbedi finansiranje. Na taj način ćete doći do svakog građanina i pomoći mu da ostvari svoja prava na efikasan način, kao što se to dešava i u nekim zemljama gde postoji ozbiljan sistem.

Dakle, bez sistema ne možemo očekivati da rešite probleme niti građana, niti jedinica lokalnih samouprava, a naročito kada govorimo o finansijama. Tu je ključni problem. Kada budete rešili sistemski finansije, verujem da ne podržavate to da kao Deda mraz može ministar finansija da deli nekome novce kao što je to bio slučaj, evo, recimo, u 2016. godini Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220, Novom Sadu 190, Jagodini 130, Zaječaru 115, pa 380 Zaječaru, Čačku itd, bez ikakvih kriterijuma. Dakle, dovoljno je da neko pošalje zahtev i da kaže – nemamo dovoljno sredstava za tekuću likvidnost, molimo Vladu da nam da neke novce, i onda sada neko donosi odluku koliko će ko kome dati.

To nije sistem, to je demonstracija sile, moći i pravljenja podanika i jedinicama lokalnih samouprava, ljudi koji predstavljaju i vode danas gradove i opštine, naročito iz razloga što najveći broj njih vode predstavnici koji predstavljaju republičku vlast. Pustite ljude neka, ili rade sami, ili one koji su nesposobni, pa nemojte im dati pare. Zašto dajete Nišu koji ima veći deficit nego što je republički deficit, po rečima predsednika države, dajete novce? Smenite gradonačelnika, uvedite privremene mere. Oni koji se zadužuju, koji nemaju kapaciteta da obavljaju taj posao, pa vi ste ti i treba da im uvedete privremene mere, pa neka dođe neko ko zna bolje da raspolaže novcem. Zahvaljujem.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, finansiranje lokalne samouprave je jako zanimljiva stvar, a još zanimljivije je to kada neko na čudan način tumači šta je to lokalna samouprava, pogotovo poslanici bivšeg režima.

Ovde se stalno vodi jedna polemika da je neko nešto ukrao od lokalnih samouprava. Lokalne samouprave imaju svoje izvorne prihode i u njih niko nije ulazio. One su ostale na onom nivou kakve su bile i pre desetak godina, pa možda čak i više.

Imate poverene prihode. To su prihodi koje Republika Srbija ostvaruje, ali dozvoljava da deo tih poverenih prihoda dobija i lokalna samouprava. Godine 2011. baš zbog predstojećih lokalnih izbora, bivši režim donosi jedan epohalan zakon gde povećava iznose poverenih prihoda koje dobijaju lokalne samouprave. E, sada, nikako da poslanik bivšeg režima, ni jedan nisam čuo, kaže da su se tim poverenim prihodima do tada finansirale penzije građana Srbije. E, to je istina. Tako da se država dalje i još više zaduživala da bi mogla da obezbedi funkcionisanje penzionog sistema i sistema zdravstvene zaštite.

E, sad, da su tim sredstvima te lokalne samouprave koje su predvodili pripadnici bivšeg režima zaista upotrebile za razvoj infrastrukture, za poboljšanje poslovnog ambijenta u samim lokalnim samoupravama, za privlačenje investitora bilo stranih, bilo domaćih, oni su taj novac trošili na zapošljavanje stranačkih aktivista koji treba da im vode kampanju u 2012. godini i to neće da kažu.

E, sad, jedan od razloga je bio i da se troškovi koje su pravile lokalne samouprave, pokrivaju tim novcem kojim se punio Penzioni fond i to najviše za energente: struju, gas i mazut. Godine 2012. zatekli smo sledeću situaciju po lokalnim samoupravama, da su struja, gas i mazut naplaćeni od građana Srbije, građana tih lokalnih samouprava, ali da obaveze prema dobavljačima za struku, gas i mazut nisu nikad plaćene za vreme bivšeg režima. Pa, ko je sad oteo penzije građanima Srbije? Ko je sad oteo novac građana i zaposlenih u lokalnim administracijama? Da li su to ovi koji liju krokodilske suze za situaciju do koje su oni doveli? Što ne postave pitanje svojim stranačkim kolegama, zašto mora novac da se prebacuje Kragujevcu?

Nije sadašnje rukovodstvo napravilo te dugove, nego su oni i to tako što su pokrali penzije građana Srbije, što su krali od zdravstvenog sistema Srbije. Ista situacija je u Nišu, ista je situacija u Smederevskoj Palanci. I, sada, kažu – to je diskreciono pravo ministra. Nije diskreciono pravo ministra nego muka da se obezbedi normalno funkcionisanje lokalnih samouprava koje su ojadili i opljačkali. Raspolagali su novcem građana Srbije, Republike Srbije. Znači, narodni poslanici su im dali to pravo da raspolažu novcem, ali kako? Sigurno ne da zapošljavaju stranačke kolege, sigurno ne da ne plaćaju svoje dugove i sigurno ne da ne kupuju najskuplje automobile, a to su radili i treba da ih bude sramota. Još veća sramota što to nedelo i taj zločin neće da priznaju.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Milisav Petronijević.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo Miletić Mihajlović.
Reč ima Miletić Mihajlović.

Poštovana predsedavajuća, zapravo predsednice, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o članu u kome se definišu pitanja i nadležnosti koji su definisani u statutu lokalne samouprave i jedinice lokalne samouprave.

Predlog je da se reči – određivane organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom zameni rečima – način određivanja organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom.

Zapravo, ovde u ovom stavu takva formulacija, ta reč – način, se često upotrebljava, pa tako se statutom uređuju naročito prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja. Onda se kaže da se određuje način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Analogno tome bi po mom mišljenju, trebalo i ovo da se preformuliše u način određivanja organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom.

Naravno, ovde je reč i o jednoj finesi koja suštinski ne menja ono što je definisano ovim članom i nije od suštinske važnosti. Ali, iskoristio bih priliku da ukažem na važnost onoga što jeste funkcionisanje lokalne samouprave i ta veza sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ta njihova interakcija koja se svakodnevno odvija i veoma je važna.

U tom smislu, mislim da u ime poslaničke grupe SPS mogu da iznesem reči pohvale za ovo ministarstvo na čelu sa ministrom Ružićem, naravno, i za njegove saradnike. Recimo, u poslednja dva, tri meseca oni su u negde oko 50 lokalnih samouprava bili prisutni po raznim pitanjima i sa raznim aktivnostima iz njihovog resora. To prisustvo predstavnika i ministra u lokalnim samoupravama je veoma značajno, jer ljudi u lokalnim samoupravama zapravo i žele jednu takvu bliskost i žele jedan takav kontakt u kome će se ostvarivati ono što su zacrtali i njima je i te kako važna ta podrška koja dolazi iz ministarstava.

U tom smislu bih se i zahvalio ministru Ružiću na onome što je bila i moja molba da ministar sa svojim saradnicima, sa Kasalovićem, državnim sekretarom, posete jednu veoma siromašnu opštinu kao što je Žagubica. Za njih je to zaista veliki događaj, koji se kasnije završio time da je njima i pružena pomoć iz Fonda za podršku i razvoj programa iz ovog ministarstva.

Naravno da sam zahvalan da je ministar bio i na Danu opštine u Petrovcu na Mlavi i mislim da ćemo tu saradnju i dalje, naravno, nastaviti.

Veoma me ovo raduje da je odmah Vlada reagovala po pitanju ove elementarne nepogode, odnosno elementarnih nepogoda koje su zadesile mnoge opštine i gradove u Srbiji, da je konstituisano koordinaciono telo koje će se time baviti, ali ukazujem na ono što se danas i noćas događalo u opštini Petrovac na Mlavi, gde je situacija veoma, veoma alarmantna, gde je probijena brana jednog jezera preko rečice Busur. Ta voda se sručila prema gradu, usput poplavila mnoga sela itd.

Kontaktirao sam Okružni centar za elementarne nepogode da pošalju pumpe i sve što je potrebno, ali naravno da to nije dovoljno. Zamolio bih, gospodine ministre, da i vi sa vašeg mesta uputite poziv Republičkom štabu za elementarne nepogode i sve nadležne da se situacija što pre sanira, jer zaista je veoma teško u opštini Petrovac na Mlavi.

Naravno, kada govorim o Petrovcu, ne mislim samo na Petrovac, mislim i na ostale lokalne samouprave koje je zadesila ova velika nevolja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada sam govorio maločas, očito me neki nisu razumeli. Podsetiću ih da smo mi danas u 2018. godini gde je SNS došla na vlast još daleke 2012, pre šest godina. Govorio sam o tome na koji način se raspodeljuju prihodi zadnjih šest godina jedinicama lokalnih samouprava. Kada sam rekao da ukupan iznos prihoda koji ide jedinicama lokalnih samouprava je nešto preko 10%, to bi trebalo svakome da bude jasno kada pogleda koliki iznos daju države u Evropskoj uniji. Prosek je da preko 30% ukupnih prihoda završava u budžetima jedinica lokalnih samouprava, u nekim zemljama to ide čak i do 50%. Dakle, tada možemo da govorimo o jedinicama lokalne samouprave.

To što se tiče dugova, ko je šta uradio, ko je šta naplatio, ko je kupovao auta, pa i danas se kupuju automobili novi, i danas se zapošljavaju partijski kadrovi svuda, možda i više nego ikada, i dalje se saglasnosti za zapošljavanje dobijaju samo za one koji su podobni i koji su na političkoj liniji, i dalje i lekari i profesori i zaposleni u javnim ustanovama moraju da pokažu svoju partijsku pripadnost vladajućim strankama da bi se zaposlili, a mi govorimo da je to bilo kao do 2012, od 2012. godine je sve drugačije. Pa, nije. Nije. Vi ste govorili da će biti drugačije, a zapravo je sve isto.

Govorim najviše o finansijama, jer je to ključni problem. Evo, kolega je pomenuo sada nepogode elementarne koje su se dogodile i juče i u prethodnih nekoliko dana. One su katastrofalne. Jedinice lokalnih samouprava treba da učestvuju takođe i u sistemu protivgradne zaštite, zato što država ne obezbeđuje dovoljno sredstava. Pa, kažu – kupite protivgradne rakete iz lokalnih budžeta, iako to nije zakonom definisano da rade jedinice lokalnih samouprava. Šta će da radi predsednik opštine? Da kaže – pa, ja neću da kupim ili će morati da potroši novac za to, iako ne bi trebao da troši. Pa da, kupiće, svaki odgovorni predsednik opštine.

U Trsteniku od 19 protivgradnih stanica, 10 ne radi zato što plaća država protivgradne strelce 4.000 dinara. Za te pare neće niko da dežura 24 sata dnevno, šest meseci, znate, da ne govorim o kupovini raketa. To su neke nadležnosti koje nisu čak ni zakonima poverene jedinicama lokalnih samouprava, a dato im je kao vruć krompir da se time bave. To je to o čemu ja govorim. To je taj sistem koji ne funkcioniše. Zato očekujem da se borite za lokalne samouprave, time ćete se boriti i za građane Srbije. Zahvaljujem.