Član 107. stav 1, a jedino ne znam što vam je trebalo ovo za predavanje. Vama ako treba neko da drži predavanje, vi organizujte, ali zaista ima nas koji odlično znamo i Ustav, i Poslovnik, itd.

Dakle, gospođa Čabraja, to je bio osnov mog javljanja, je malopre javnosti Srbije i narodnim poslanicima objasnila da ona zapravo nije narodni poslanik i da ima imalo morala lepo bi otišla na Pisarnicu, podnela ostavku i otišla odavde.

Neko ko kaže da nikome ne pripada, da je sa nekim došao, da sada ne zna kome pripada, da ima nekoga ko je šef poslaničke grupe, ali ona nije u toj poslaničkoj grupi, da je došla sa jednom političkom opcijom, da više tu političku opciju ne priznaje. Zaista, kad se još jedanput presluša ovo što je ona rekla, ona nam je samo objasnila da ona zapravo nije narodni poslanik.

To što se zadržala ovde posle svih tih njihovih prostih deoba, to je nešto što jeste problem i ovog zakona i ovog Poslovnika zapravo, onda se to svede na problem skupštinske većine koja nije htela da donese jedan normalan Poslovnik i Zakon o Narodnoj skupštini koji bi zaista uveo red. Mi više ne znamo sa koliko smo poslaničkih grupa počeli ovaj saziv, koliko sada ima poslaničkih grupa. Svaki dan se pojavljuju neki novi, svaki dan se cepaju na nove poslaničke grupe. Znate, to zaista nema veze sa demokratijom. Ako neko misli od njih da ovo što rade je demokratija, ne, nije, demokratija je nešto sasvim drugačije, demokratija podrazumeva i određene obaveze. Narod za ovakve kaže sada da pripadaju nekim – to su najnovije neke grupe zovu ih „joks“.

Hvala, koleginice Radeta.
Znate, da nisam mislio na vas.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Hvala lepo.

Pošto je u onom direktnom obraćanju izgleda pala određena namera da se ovde kao suštinski argument u ovoj raspravi iznese obrazloženje da neki nisu članovi stranaka i da nikada nisu ni bili, neka bude iznenađenje za te koji su to obnarodovali, ali mi se u tome apsolutno slažemo.

Dakle, ono što smo mi mesecima dokazivali ovde u Narodnoj skupštini i upravo to što oni tvrde sada, upravo to što oni sada priznaju. Mi smo, podsećam, tvrdili da Dosta je bilo jeste upravo, naravno, grupacija kojoj je pripadala ili ona lista kojoj je pripadala gospođa koja je upravo izjavila – nikad nisam bila član političke stranke.

Dakle, mi smo i tvrdili da to nikada nije bila politička stranka, a oni su se lažno predstavljali kao politička stranka. Mi smo tvrdili, oni ne samo da nisu politička stranka, nego nisu u stanju da se registruju. NJihov postupak registracije je sporan jer nemaju dovoljno potpisa. Oni nisu u stanju da prikupe dovoljno potpisa podrške da bi se registrovali.

Još smo govorili - oni su sve vreme postojali ili kao grupa građana, ili kao udruženje građana. Kao grupa građana zbog toga što su na taj način preko računa dobijali novac za angažman u Narodnoj skupštini, a onda je tim novcem moglo da se raspolaže, da se duhovito izrazim, sa ograničenom odgovornošću, onda su taj novac mogli lepo da distribuiraju na privatne račune svojih narodnih poslanika, na račune njihovih preduzetničkih radnji, što su i radili. Trideset sedam miliona dinara su tako raspodelili među sobom. Kao udruženje građana, zato što su tu primali novac od članarina.

Dakle, da je to tako, drago mi je što se razumemo i što to neki danas priznaju. Nije sporno i dobro je što priznaju da su oni zapravo predstavnici ovde, ne građana, nego jednog zajedničkog interesa, onog interesa koji definišu Šolak, Mišković, Đilas, Jeremić, Janković, pa i sadašnje gazde Živković ili bivša Radulović, tu nikakve razlike nema. Hvala lepo.

Hvala, kolega Orliću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja, po amandmanu.
Izvolite.

Zašto nemam pravo na repliku?

Nemate pravo…

Nisam znala da smo na ti. Hvala, pošto kažu kolege, samo da objasnim, nemaš pravo. Okej, evo, koristiću onda vreme ovlašćenog.

Dakle, ja se zaista ne bih upuštala u ovu diskusiju sa kolegama koji ne znaju sami da ocene da li je meni šef Radulović ili Živković ili Mišković ili već ko, a znaju da nije niko od njih.

Što se tiče tog leganja novca na račune itd, molim vas da mi opet kažete šta je to na moj račun leglo, ali neću da se spuštam na to, pošto nikada u životu nisam želela uopšte da ulazim u bilo kakve provokacije, jer znam da niko od vas ne može da pronađe ni jednu mrlju u mojoj karijeri, pa verovatno zbog toga mora da se izmišlja sve ovo.

Hajde da objasnim nešto što je mnogo važnije. Daleko od toga, jesam, ušla sam na listi udruženja građana, to je tačno, podržavajući te tadašnje principe u Skupštinu, to je tačno, i moram da kažem, jer me opet zaista niste dobro razumeli, stvarno me niste dobro razumeli, daleko od toga da sam protiv političkih stranaka. Naravno da jesam za sistem političkih stranaka, pa to niko ne može da ospori. Protiv partokratije sam. Protiv toga sam da članovi stranaka budu partijski vojnici, a to nam se dešava ovde svakodnevno, jer kolege kada promene stranku, onda promene i politiku. Za to sam da lični stav ipak nešto znači u politici i da lični kvaliteti nešto znači, a ne da od jedne iste osobe slušamo danas jednu priču, sutra potpuno kontra priču zbog toga što je promenjena stranka. U tom smislu se protivim strankama, a u svakom slučaju sistem višepartijski, naravno, podržavam. Poslednje što bih podržala je jednopartijski sistem ka kojem se izgleda mi krećemo, a nije nam bio daleko ni u istoriji. Hvala.

Hvala, koleginice Čabraja.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Koristim vreme ovlašćenog.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije to baš tako bilo. Dakle, ja se sećam kako je ona gitara za vreme sviranja himne ovde uletela i sećam se kako je gospođa na konferenciji za štampu zajedno sa gitarom, verovatno je Radulović, Rasulović odsvirao svoje. Dakle, ko je naučio da igra kako mu drugi svira, lako će naći gazdu svirača. Ja tog gazdu nikad nisam imao, a za gospođu nisam siguran. Bože moj, 72 miliona iz budžeta, koje su dobili za finansiranje političke stranke koja ne postoji, bilo bi u redu da te novce vrate.

Ja se sećam i kada su jurišali ovde združeno u naše klupe, dok su delili dobro onda su svi bili onako zdušno protiv nas, jurišali pljunuli, uštinuli, ne znam šta mi sve nisu uradili. U redu je. Gospođa se nije ogradila od Dosta je bilo, rasulović je otišao i zaboravio da se vrati, ali čini mi se da ni gospodina Živkovića ona ne prizna ili priznaje za šefa. On je prekjuče, a ne vidim da se gospođa ogradila od toga, rekao da mu seljaci smrde. Dok sam ja govorio o poljoprivredi i nužnosti da se cena nafte i dizela za poljoprivrednike spusti, s obzirom da se bave poljoprivredom, da traktori ne idu na drumove, gospodin Živković je uradio ovo, okrenuo je stražnjicu, pustio gasove, a onda je izjavio, zapušio nos, kako mu seljaci smrde. Gospodin predsedavajući koji je bio tu ga je prekinuo kada je to rekao u krajnjoj nuždi.

Sada, voleo bih da mi gospođa objasni da li se ona odriče gospodina Živkovića koji kaže da mu seljaci smrde. Gospodin Živković može ovde da pušta gasove ili imitira da pušta gasove, zato što on dolazi sa juga. Sad nema više južnog toka, pa predlažem da gospodina Živkovića ugradimo umesto južnog toka gasovoda. Hvala.

Hvala kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.