Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, u članu 2. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi predvideli ste šta sve i koju materiju treba da obuhvati statut kao najviši pravni akt lokalne samouprave.

Sada je to znatno širi krug pitanja koji se sada rešava Statutom u odnosu na postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi i između ostalog, ovde stoji da statutom treba da se odredi organ koji će biti nadležan da zastupa lokalnu samoupravu pred Ustavnim sudom i Upravnim sudom.

Poslanici DSS su ovde podneli amandman da se ova odrednica briše, jer prvo imamo dilemu koji je to organ koji treba da zastupa lokalnu samoupravu pred ovim sudovima. Da li su to inače definisani organi lokalne samouprave po Zakonu o lokalnoj samoupravi, gde su skupština, opštinska uprava, opštinsko veće, predsednik opštine ili to može da se reguliše umesto statutom odlukom skupštine opštine u zavisnosti od procesa koji bi se proveo ili sudskog postupka koji bi se vodio i pred Ustavnim sudom i pred Upravnim sudom. Zato smo i podneli ovaj amandman da se ove odrednice brišu.

Kratko samo da se osvrnem i na ovaj vaš Predlog zakona koji je ovde jako hvaljen u načelu. Uglavnom su to dobra zakonska određenja i ja se kao opozicioni poslanik pridružujem tome da je Predlog zakona poprilično dobar, pogotovo u onom delu koji reguliše sada status mesnih zajednica, koji je uvek nekako bio diskutabilan, koji isto tako dobro reguliše saradnju, međuopštinsku saradnju, ali vas zato pitam – da li ste dobro odredili kako će sada da se odnosimo, jer ste samo spomenuli oko smene ili kako god, opoziva predsednika opštine i zamenika predsednika opština.

Ponadala sam se da će tu biti malo preciznije neke izmene i dopune zakona, jer činjenica je i svedoci smo da su danas uglavnom predsednici opština iz vladajuće koalicije, normalno, ali da se u mnogim opštinama predsednici opština odnose prema zaposlenima kao prema zaposlenima u svojoj privatnoj firmi, a prema opštinskim budžetima, kao prema svom džepu.

Nažalost, ima i pozitivnih primera, ali smo svedoci, to već uveliko nedeljama unazad pišu i mediji, a vlast o tome ćuti, kakvi su pojedini predsednici opština i da su uglavnom u nekim opštinama gospodari života i smrti. Ništa ne može da se desi dok se predsednik opštine ne pita.

Tako da ove izmene i dopune oko smene predsednika opštine moralo je da bude malo zahtevnije odrađen, pogotovo na ono što se dešava u Srbiji, pogotovo na zloupotrebe i pogotovo na to što mediji sve češće spominju da mi na mestu predsednika opština ili gradonačelnika imamo ljude sa jako sumnjivom, čak šta više, kriminogenom prošlošću.

Zato sam očekivala i tu u stvari najveću kritiku imam kada su u pitanju članovi 49. i 51. Čini mi se da smo mogli tu malo dublje da uđemo u izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Gajić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite profesore Bojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u uslovima koji su nam nametnuti, u stanju opstrukcije gde u raspravi o pojedinostima možemo da govorimo samo nekoliko članova jednog zakona, bolje reći zakonskog predloga, mi poslanici SRS, nastojimo da maksimalno ozbiljno i posvećeno ukazujemo na sve nedostatke predloženih izmena.

Dobar deo izmena i dopuna koje predlažete spada u red organizacionih doterivanja. Recimo, ono što je ranije stavljeno u nadležnost statuta, sada se poverava Poslovniku o radu organa. Nedopustivi su previdi napravljeni prethodnim zakonom. To je odrađeno bez dovoljno poznavanja hijerarhije propisa, jer složićemo se da Poslovnik o radu i statut nisu akta od istog reda i značaja.

Takođe ste ovim izmenama i dopunama dali mogućnost stalnog radnog odnosa zbog izbora na funkciju opštinskog organa, što će u opštinama biti rado prihvaćeno, jer će biti povećan broj ljudi na platnom spisku, ali je nepotrebna ta mogućnost za zamenike predsednika skupština i za pomoćnike. Zašto? Zato što tu funkciju mogu da obavljaju neki od članova opštinskog ili gradskog veća.

Nedostatak novca za sve ono što je potrebno građanima uslovljava i nedostatak entuzijazma inicijativa, pa, sve u svemu, predložena rešenja će ostati na pola puta zato što su više plod jedne želje nego stvarnog stanja, odnosno sagledavanja mogućnosti lokalnih samouprava. Hvala.

Hvala prof. Bojiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Ivković.
Da li neko želi reč?
Vesna Ivković ima reč. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, u članu 2. Predloga zakona, u važećem članu 11. u stavu 2. koji se menja, reči: „način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave“ zamenjuju se rečima: „način posrednog ili neposrednog upravljanja građana poslovima iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave od strane građana“.

Amandmanom se predlaže drugačija formulacija dela odredbe stava 2. tako što se precizira da su u pitanju posredno ili neposredno upravljanje građana u lokalnoj samoupravi poslovima koji su zakonom utvrđeni kao izvorni ili su povereni lokalnim samoupravama.

Ovim članom Predloga zakona, Statutom se uređuju kako prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave i način ostvarivanja, broj odbornika, rad službi, sazivanje sednica, broj članova veća i drugo, tako i način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti lokalne samouprave, uređuju se uslovi za ostvarivanje oblika neposredne samouprave, sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave prilikom pripreme statuta, budžeta lokalne samouprave, strateških planova razvoja i drugo navedeno od značaja za funkcionisanje lokalne samouprave.

Ovim rešenjima predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnim samoupravama dobijamo jednu efikasniju i reformisanu lokalnu samoupravu, a cilj je da svi građani u svim segmentima društva budu zadovoljni u ostvarivanju prava i obaveza, kao i javni službenici, nosioci svih ovih promena.

Na kraju, ovaj Predlog zakona, kao i ostali zakoni iz ovog seta, ponudili su kvalitetna rešenja, što je dokaz da se ovom poslu, što se tiče Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dugo, odgovorno i transparentno kroz javne rasprave radilo, a sve u interesu građana i građanki Republike Srbije.

Zato, drage koleginice i kolege poslanici, predlažem usvajanje ovog zakona jer je on ponudio kvalitetna rešenja, kao i to da se ovim i ostalim zakonima koji su na dnevnom redu Srbija stavlja u red demokratski razvijenih evropskih zemalja. Hvala.

Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, koleginice Jovanović.

Gospodine ministre, pokušali smo ovim amandmanom da vam skrenemo pažnju na to da ovaj zakon ne može na pravi način da uredi oblike neposrednog izjašnjavanja građana, zapravo, formalno možda i može, ali suštinski ne.

Vi kao diplomirani politikolog i kao neko je 20 i više godina u politici, znate da za ovih 28 godina, od kako je višestranačja u Srbiji, nisu mogli građani potpuno da iskoriste svoje pravo. Imam utisak kao da se vraćamo na nulu, na neki početak, jer lokalne kabadahije, lokalni šerifi u jedinicama lokalnih samouprava, način izbora članova saveta mesne zajednice, gde se to radi na zborovima građana, uz plaćanje možda piva ispred lokalne kafane ili donošenja nekih paketića, svakako nije način na koji građani mogu, pored direktno izabranih odbornika, da odlučuju o svojim pravima.

Vi sad zamislite situaciju da u jednoj Grčkoj, recimo, neko odluči da promeni mrežu škola u jednoj opštini i da za to ne pita uopšte građane, nego se sakupili iz vladajućih koalicija i stranke i kažu – sada će to biti tako, ili da odlučuju o promeni naziva ulica, pa tako ime mafijaškog premijera, bivšeg, ubijenog Đinđića, menjaju u gradovima i u bulevarima koji su nosili imena opet nekih ljudi koji su kroz istoriju zaslužni.

Da ne govorimo o tome da apsolutno građane niko ništa ne pita kada je u pitanju uređenje njihove komunalne infrastrukture, već i dan danas se sapliću o razne kablove i nedovršene poslove lokalnih javnih preduzeća. Tako da, od neposrednog odlučivanja i njihovog učešća nema ništa, niti o raspisivanju referenduma.

Volela bih da kolega Marinković, pošto i dalje predsedava, a vidim da svečanim glasom nas sve proziva za amandmane i to je lepo, i oslovljava nas i one druge koji imaju određene titule, verujem da je i taj poziv bio u tom smislu, do kraja ove sednice sa mesta predsedavajućeg nas obavesti da je Meho Omerović, sitni lopov sa frankfurtskog aerodroma, podneo ostavku na mesto narodnog poslanika, ili ako to još niste uspeli da izdejstvujete, da ste ga bar smenili sa mesta predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava.

Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Danijela Stojadinović.
Da li neko želi reč?
Danijela Stojadinović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Podnela sam još jedan amandman, ovog puta na član 2. Predloga zakona, kojim se menja član 11. stav 2. važećeg zakona, a predlaže se preciziranje dela odredbe ovog člana koji se odnosi na neposredno učešće građana u donošenju važnih odluka za koje je zakonom i opštim aktom utvrđeno da se raspisuje referendum ili pokreće narodna inicijativa.

Putem građanske inicijative građani će skupštini lokalne samouprave ukazati da postoji neko pitanje koje nije adekvatno urađeno ili zahtevati da lokalna uprava to reši.

Posebno se odnosi na uređivanje položaja mesnih zajednica. Iako su ovi vidovi neposrednog učešća građana u rešavanju problema i odlučivanja na lokalnom nivou omogućeni zakonom, ipak je činjenica da se oni retko primenjuju ili da građani za to ne znaju. Građani ne prepoznaju dovoljno ove mogućnosti učešća i nisu uvereni da će njihove inicijative dati rezultate.

Ovakav predlog zakona daje mogućnost uključivanja i rešavanja problema na lokalnom nivou samih tih građana. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Maraš.