Zahvaljujem predsedavajuća.
Moj amandman koji se odnosi na član 2, a u stvari je bivši član 11. Zakona o lokalnoj samoupravi upravo govori o proširenju nadležnosti koja je definisana Statutom i moj amandman se odnosio na dodavanje stava koji govori da agenda 2030 bi bilo dobro da postoji u ovakvoj vrsti zakona upravo zbog toga što mi težimo da budemo razvijene lokalne samouprave prema svojim nadležnostima upravo onako kako to rade moderne države. To je definisano ciljevima održivog razvoja broj 10, koji govori o smanjenju nejednakosti, i cilju, broj 11, koji govori o održivim gradovima i zajednicama.
Najinteresantniji deo u stvari ovog člana 2. je budžetiranje i pravo odlučivanja od strane građana Srbije, a to je SNS negde prepoznala i pre donošenja ovog zakona i zbog toga je inicirala određeni projekat, kao što je u gradu Beogradu, „Budžet po meri građana“. To je u stvari ono što kada pogledate sve analize Fiskalnog saveta iz 2015. i 2016. godine govore o tome da problemi koji su se stvarali u lokalnim budžetima su upravo nagomilavanje troškova preko javnih preduzeća, koja su u nadležnosti lokalne samouprave, ali i u lošem budžetiranju, znači koncpetu pravljenja budžeta kada su u pitanju samo donosioci odluka. Mi smo imali prilike da vidimo da je ocena Fiskalnog saveta da su do 2014. godine budžeti bili neodrživi, nekvalifikovani, nekredibilni, a budžeti lokalnih samouprava, javnih preduzeća nagomilani dugovima koji su zahtevali pomoć Vlade Republike Srbije.
Upravo je to Vlada Republike Srbije, gde je SNS sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je tada bio premijer, videla kako te probleme treba rešavati dovođenjem stranih direktnih investicija, otvaranjem novih radnih mesta, preko 80 fabrika je otvoreno, preko 100 hiljada ljudi zaposleno, ali i kroz javno investiranje, znači iz budžeta Republike Srbije je za projekte i infrastrukture. Time vi u stvari povećavate privredne aktivnosti u opštinama i gradovima gde su dugovanja koja su zatečena bila previše velika. Znači, u Beogradu, govorimo, 1,2 milijarde dinara, u Kragujevcu smo govorili o dugu od četiri milijarde u budžetu, dve milijarde u lokalnim i javnim preduzećima i 12 milijardi prema energetici i delu koji se odnosi na Srbijagas i EPS. Znači, govorimo o dugovanjima u Nišu koji su prevazišli čak trećinu budžeta koji iznosi tri milijarde dinara.
Sve je ovo trebalo sanirati. To nije moglo preko noći da ide i naravno da smo mukotrpnim radom i definisanjem budžeta, u saradnji sa Ministarstvom finansija, morali da saniramo i onakve probleme koji su se stvarali do 2012. godine, kao što je Smederevska Palanka gde smo imali manjak od četiri milijarde dinara i potpuno devastirana javna preduzeća koja nisu jednostavno bila u mogućnosti da reše te probleme.
Mi smo imali sastanak sa Odborom za finansije kongresa lokalnih samouprava ovde ispred Odbora za budžet i finansije Republike Srbije, i njihovo pitanje inače, da li je moguće uopšte uspostaviti održivost budžeta lokalnih samouprava, je objašnjeno upravo davanjem slike ovakvim vođenjem lokalnih samouprava, kao što su oni koji su to radili do 2012. godine, a danas se žale upravo ovom kongresu kako jednoga dana izgubiti vlast i jednoga dana neće moći više na ovaj način da vode lokalne samouprave.
Verujte, međunarodne organizacije su svesne upravo problema koje lokalne samouprave imaju i onih koji su vodili do 2012. godine i vrlo dobro znaju da neće imati partnera nekoga za koga misle da će na sledećim izborima izgubiti vlast, a to su upravo oni koji danas tužakaju tim međunarodnim organizacijama, nas koji uporno popravljamo situaciju ne samo u budžetu, nego i u normalnom funkcionisanju građana tih lokalnih samouprava, jer oni žele da imaju zaista opštine i gradove gde će doći da jednostavno kažu koji su njihovi problemi i da imaju lokalnu vlast koja će im pomoći da te probleme reše. Hvala.