Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da se bačen kamen iz ruke i izgovorena reč ne mogu vratiti.
Slušali smo gospodina koji sada nije tu, a ja nisam imao mogućnost da uzvratim, koji je govorio kako je u njihovo vreme pšenica bila 25 dinara, a danas je 13,5 dinara kilogram. Obrnuto je, 2009. i 2010. godine, u vreme vlasti koju je zajedno sa njima delio „hajne-kena“, koji je za jedno veče popio vrednost jednog tenka i dve godišnje kirije za bazen u Smederevskoj Palanci, dakle popio je dva bazena, neverovatno, u njihovo vreme je pšenica bila 13,5, a posle promena 2012. godine, cena pšenice je skočila na 25 dinara. Moram priznati da je tako visoka cena bila zbog suše i posle toga se ustalila na ceni između 18 i 20 dinara.
Takođe je rekao da je u njihovo vreme malina bila, ne znam, dva, tri evra, što je netačno. Za vreme njihove vladavine, do 2012. godine, u protestu malinara koji se mogao videti, cena maline bila je 90 dinara, ili nešto manje od jednog evra po kilogramu.
Dakle, izrečena je ta jedna neistina i tu reč on više ne može vratiti i ja ću ga sa time čekati na svakoj sednici.
Ono što želim takođe da kažem, da poljoprivreda treba da se razvija brže i jače i bolje i verujem da možemo napraviti rezultat, ako ne kao Danska i Holandija, onda treba se ugledamo na njih i da ova mala poljoprivredna gazdinstva specijalizujemo za poljoprivrednu proizvodnju, da ona najmanja budu specijalizovana za voćarstvo i stočarstvo, da se sa par hektara dobro organizovanog voćnjaka ili sa samo pola hektara plastenika i te kako može lepo živeti.
Naveo sam i primer Danske, a navešću primer Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Španije, čini mi se, koja je u uzgoju krznašica, koje je bivša vlast pokušala da zabrani 2019. godine, da samo Danska pravi promet krzna godišnje od 842 miliona do 1,5 milijardi, da bogata Švedska takođe stiče znatan dohodak i ne znam zašto nešto što je dobro za najbogatije zemlje treba da bude loše za Srbiju. Verujem da ćemo mi uskoro tu besmislenu zabranu ukinuti.