Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/141-18

5. dan rada

19.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije i ministru poljoprivrede, vezano za to na koji način će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede nadoknaditi štetu koja je nastala na poljoprivrednim kulturama i usevima u prethodnih nekoliko nedelja, a i nekoliko meseci, s obzirom da su razmere štete katastrofalne i da i ove 2018. godine, kao i svih ranijih godina poljoprivrednici Srbije trpe ogromne štete po svoju proizvodnju, a sve su u težoj situaciji vezano za svoju egzistenciju i za funkcionisanje u svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dakle, ono što smo do sada videli šta su mere Vlade, to se uglavnom svodi na sažaljevanje poljoprivrednika kada se nešto dogodi, pa smo ovih dana mogli videti premijerku koja obilazi ubijene voćnjake i vinograde i sažaljeva poljoprivrednike i govori kako im je mnogo teško i kako ih razume i kako će država učiniti sve da im pomogne, samo zaboravlja da odgovori, da kaže – zašto Srbija nije u stanju da plati protivgradne strelce da bi sve protivgradne stanice bile u funkciji, da osavremeni sistem protivgradne zaštite.

Isto tako, imali smo prošle godine katastrofalne posledice od ogromnih suša koje su zadesile zemlju. Preko milijardu se procenjuje ta šteta. Prošle godine su, takođe, sažaljevali poljoprivrednike i govorili kako je velika suša, kako ćemo uraditi kanalsku mrežu za navodnjavanje, kako arapske pare samo što nisu stigle. Čekamo te arapske pare za ulaganje u sisteme za navodnjavanje i kanale za navodnjavanje od 2013. godine. Evo, već punih pet godina nemamo ništa od toga.

Godine 2015, takođe, su bile poplave i bio je grad. Godine 2014. su bile razorne poplave. Dakle, unazad pet ili šest godina svake godine su u poljoprivredi razmere štete abnormalne.

Dakle, i za same poljoprivrednike, a i za državu Srbiju, u smislu stvaranja bruto društvenog proizvoda. I, vi se setite seljaka samo onda kada kažete – biće BDP ove godine nešto manji zato što su bile velike suše ili zato što su bile poplave, itd, itd.

Dakle, suština je što država do dana današnjeg ništa nije uradila na ulaganju u prevenciju. Dakle, preventivno delovanje ne postoji, samo sažaljevanje kada se dogodi nekakav problem. A ja ću podsetiti da je čak i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 2015. godine na prezentaciji Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu i da će Srbija sada krenuti sa prevencijom. Evo, već tri godine ili šest godina nema ništa od te prevencije.

Dalje, postavljam pitanje ministru finansija – dokle će Vlada Republike Srbije da krši Zakon o budžetu i da izdvaja ispod 5% za poljoprivredu Republike Srbije, odnosno za agrarni budžet?

Od 2012. kada ste došli na vlast i obećali da ćete svake godine za po 1% povećavati agrarni budžet, on je danas manji nego što je bio 2012. godine. Dakle, ukoliko imate suficit u budžetu, ukoliko je sve onako kao što govorite da Srbija cveta, da iz dana u dan sve bolje i bolje, pa dajte malo tog novca usmerite i na poljoprivrednike, a nemojte samo da se poljoprivrednika sećate kada su predizborne kampanje i onda pričate o seljaku, obilazite njive i štale i govorite o njima kako su oni stub ove države.

Da, dva miliona ljudi danas živi u poljoprivrednoj proizvodnji, od poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Od ta dva miliona ljudi, najveći deo njih se profesionalno bavi poljoprivredom, od toga živi, a država ih ne prepoznaje u budžetu. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna, porodična gazdinstva.

I, naravno, ono što je, takođe, istina je da niko nije u skorijoj istoriji lagan više nego poljoprivrednici od ove vlasti. Malinare svake godine obmanjujete sa obećanjima za cenu, obmanjujete ratare, obmanjujete voćare, obmanjujete povrtare, naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo. Postavljam pitanje – zašto se ne smanji akciza za poljoprivrednu proizvodnju na dizel gorivu, kako bi i naši poljoprivrednici plaćali jeftino i subvencionisano gorivo, kao što plaćaju Mađari, Hrvati ili bilo ko drugi i zašto ove godine tek od jula meseca će poljoprivrednici moći da konkurišu za mere podrške razvoja za 2018. godinu?