Hvala dr Vesoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite kolega Markoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Eto kuriozitet jedan da se složim u nečemu bar sa prethodnim govornikom i meni je drago što je prethodni govornik upravo priznao rezultate ove Vlade i rezultate Aleksandra Vučića po pitanju populacione politike. Meni je drago i što je istakao ono što je istina, a to je da nijedna vlada pre ove nije na ovaj način pristupila rešavanju ovog velikog problema.

Ono što mi je lično malo zasmetalo to je insistiranje na tome kako samo njegov pokret se zalaže za porodične vrednosti. Ako je to tako, odmah ga pozivam da se odrekne svog šefa ili lidera tog pokreta koji se sa jedne strane zalaže sa porodične vrednosti, a sa druge strane napada i bije isključivo žene. Dakle, poznat je celoj srpskoj javnosti po čestim incidentima u kojima je napadao žene. Da ne idemo van teme.

Želim da naglasim da podržavam snažno sve predloge koji su danas na dnevnom redu i jako je malo vremena ostalo za raspravu, malo je vremena da bi se istaklo sve ono što ova predložena zakonska rešenja donose u smislu benefita za građane Srbije i za državu, ali ono što je jako važno i što treba svakako istaći, to je da izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom da se predviđa značajno povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, kako smo i čuli nekoliko puta u ovoj raspravi.

Ovim odredbama zakona predviđa se da roditelji od 1. jula ove godine za prvo dete jednokratno dobiju 100 hiljada dinara, za drugo dete 10 hiljada mesečno dve godine, za treće dete po 12 hiljada mesečno 10 godina i za četvrto dete 18 hiljada mesečno 10 godina.

Neko bi mogao da kaže da to možda nije dovoljno. Neko bi mogao da kaže da je to malo. Da li ćemo ovim odmah ostvariti sve one ciljeve za koje se zalažemo? Verovatno nećemo, ali od negde je moralo da počne i meni je drago što je ova Vlada, ovo rukovodstvo Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem konačno otpočelo rešavanje ovog zaista velikog problema.

U postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak kao posebni uslovi predviđeni su redovna vakcinacije sve dece, kao i redovno pohađanje dece pripremnom predškolskom programu i redovno pohađanje nastave u školama i to su konkretni koraci koje država preduzima kada je reč o populacionoj politici, kada je reč o popravljanju demografske slike, odnosno pokušaju da zaustavimo negativni prirodni priraštaj koji imamo.

U pitanju je deo ukupne društvene brige o deci i odnosi se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece i potvrđuje se opredeljenje države da se podsticajnim merama, uvođenjem roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas, a to je nedovoljan broj rođene dece.

Neki koji danas kritikuju ova rešenja, a pri tom tu ne mislim na prethodnog govornika, mislim na neke druge, neki koji kritikuju i predsednika Srbije i Vladu Srbije, su imali godine i godine na raspolaganju da urade nešto po ovom pitanju, da donesu neke konkretne mere koje bi popravile tešku situaciju po ovom pitanju. Imali su vlast, imali su svu vlast u ovoj zemlji i imali su sasvim dovoljno vremena da sprovedu sva ta pametna rešenja koja danas zagovaraju. Ali im to tada nije bio prioritet, to ih tada nije interesovalo. Tada su ih zanimale neke druge stvari. Tada ih je zanimalo popravljanje svog materijalnog položaja, dok su građani rapidno siromašili, oni su se uglavnom redom svi obogatili.

Da bih bio kratak, odnosno da bih ostavio nešto vremena i ostalim kolegama, ja ću pozvati da odbacimo sve kritike kao apsolutno neosnovane i da podržimo u danu za glasanje sva predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Pravo na repliku, dr Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, uopšte nema potrebe Srpski pokret Dveri da traži ili da zadržava ekskluzivnost za nešto što se tiče porodice. Kada sam rekao da je Srpski pokret Dveri prvi bio koji je to pre 20 godina pričao, potvrdiću sa još jednom konstatacijom, jedina politička organizacija u svetu koja je član Svetskog kongresa porodica je Srpski pokret Dveri. U tom smislu, ako vi smatrate to ekskluzivom, tako neka ostane, ali znajte da će Srpski pokret Dveri svaki predlog koji potiče sa strane vlasti a koji je dobar i za državu koristan, uvek i apsolutno i u diskusiji i na delu podržati.

Što se druge stvari tiče, konstatacije da predsednik političke organizacije kojoj pripadam tuče žene, cenjenog govornika pre mene, ja bih samo pitao da li on veruje u to i da li je on ubeđen da je to istina? Ako jeste, dajte nam neki dokaz, da vidimo jedan put i da to skinemo.

A što se odricanja predsednika tiče, to je stvarno konstatacija koja je meni politički smešna i izgleda mi isto onako kao kada bih ja uvaženom prethodnom govorniku rekao da se on odrekne predsednika svoje stranke. Hvala.

Hvala dr Vesoviću.
Pravo na repliku, Aleksandar Marković. Izvolite.

Jako kratko, predsedavajući.

Ovde je sada u pitanju doslednost. Imali smo priliku da to sad malo pre vidimo od prethodnog govornika. On spominje 2011. godinu kao godinu kada je osnovan njegov pokret. Ja to potpuno razumem. Verovatno ne želi da se seti nekih ranijih godina u kojima je njegov pokret delovao, recimo 90-te godine itd, kada su se zalagali za LJotićevsku ideologiju, kada su se zalagali za LJotićevski program, kada je predsednik njegovog pokreta ili kako se to već zove zdušno pisao za neke časopise, isticao zasluge LJotića u našoj istoriji, itd. I ja to potpuno razumem i ohrabrujem ga i podržavam u tome – treba da se odrekne takvog jednog delovanja. Mislim da je to sramota i mislim da je i on uvideo da je u pitanju sramota i želim na ovaj način da ga podržim u tome. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima dr Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zaista, matematika je surova i ja ne znam odakle kolegi koji je govorio pre mene 2011. godina? Ja pričam o 20 godina postojanja Srpskog pokreta Dveri. Ako vidimo koja je godina sada i oduzmemo 20, bićemo mnogo pre 2011. godine. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite, kolega Đuriću.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih se najpre osvrnuo na ovaj jedan ekonomski zakon koji imamo na dnevnom redu naše sednice, a to je zakon o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika. Ovim Predlogom zakona država zapravo planira da u narednih pet godina svoje fiskalne prihode uveća za, kako je u obrazloženju zakona prikazano, planiranih 15 miliona evra od očekivanih prihoda od poreza i doprinosa na rad sezonaca.

To je još jedna mera Vlade koja zapravo predstavlja dodatno fiskalno opterećivanje rada i poslodavaca, poslodavaca kojima su margine već prilično istanjene i još jedna mera koja je usmerena na prihodnu stranu budžeta koji je već balansiran i za koji je Fiskalni savet rekao da u suštini bi nam bolje bilo da se bavimo strukturnim reformama i ekonomskim politikama, umesto da sprovodimo mere koje su usmerene na prihodnu stranu budžeta.

Zakon ne pravi štetu, ali osnovano sumnjamo da neće ništa naročito ni promeniti, a evo i zašto - kroz brojke koje je samo Ministarstvo dalo u obrazloženju. Poslodavci u poljoprivredi su firme, oko 7.300 poljoprivrednih preduzeća, što čini negde oko 1,2% poslodavaca u poljoprivredi. Poljoprivredna gazdinstva, njih 631 hiljada, od čega je 99% porodično registrovano, tek nešto preko pola. Sezonskih radnika ima negde oko 70-ak hiljada i 95% ih je neprijavljeno. Dakle, onih 5% prijavljenih sezonaca praktično je zaposleno kod onog jednog procenta poslodavaca u poljoprivredi, dakle kod preduzeća. NJima će zakon doneti uštedu i poboljšaće im procedure.

Ali, za 99% poslodavaca kod kojih, sa druge strane, radi 95% neprijavljenih sezonaca, efekat je zapravo sledeći. Porodična poljoprivredna gazdinstva koja su do sada imala nula dinara troška za neprijavljene sezonce, govorim o trošku poreza i doprinosa na zaradu sezonca, jer ih je 95% radilo na crno, sada im se umesto da prihvate trošak od 11 hiljada poreza i doprinosa i pet sati administrativnog rada po prijavljenom sezoncu mesečno, nudi model sa troškom od oko šest hiljada dinara mesečno po prijavljenom sezoncu i elektronsko prijavljivanje za tri minuta dnevno po prijavljenom sezoncu. Dakle, istini za volju, šest hiljada dinara jeste manje od 11 hiljada dinara, a dnevno elektronsko prijavljivanje i odjavljivanje bolje je od dosadašnjeg mesečnog, jer uvažava i neoporezuje dane nerada zbog, recimo, kiše. Ali, iz ugla poljoprivrednika, sve je to još uvek više i neefikasnije od ništa, što je do sada bio slučaj u 95% neprijavljenih sezonskih radnika.

Praktično, onih 1% poslodavaca, koji su prijavljivali 5% sezonaca, će osetiti boljitak. Paorima, koji čine 99% poslodavaca u privredi kod kojih radi 95% sezonaca, njima će se naprasno povećati broj prijatelja i rođaka na njivama, jer je propisano zakonom da se zakon na njih ne odnosi.

Suština je negde drugde. Suština je u tome da niko ne vidi koristi od toga da bude prijavljen, znate, da bude prijavljen da bi se sezoncu uplaćivala penzija od koje on smatra da neće moći da preživi ili porez od kog selo ne očekuje da će dobiti bilo kakvu infrastrukturu ili je gotovo sigurno da ta infrastruktura neće biti dovoljna i neće je biti u dogledno vreme.

Zapravo se nije proniklo u prave motive rada bez prijave. Znate, radi se o uzajamnom odnosu i o razmeni vrednosti između građana i privrede sa jedne strane i države sa druge strane. Građanin nema osećaj da za poreski dinar zauzvrat dobija adekvatnu vrednost i država je kriva što građanin to misli. Građanin za to nije kriv, jer građanin da poreski dinar, država mu vraća nešto što građaninu ne deluje dovoljno vredno. Isti je slučaj i sa dinarom uplaćenim u penzioni fond. Građanin za dinar uplaćen u Penzioni fond ne oseća da od države na ime penzije dobija zauzvrat adekvatnu vrednost i ponovo je država kriva za to, a ne građanin. Država je servis građanima i ako građanin poreskim dinarom i dinarom datim u Penzioni fond ne oseća da od države dobija adekvatnu vrednost i adekvatan servis, krivica je na državi.

Nedostatak softvera, neskraćena procedura, smanjeni trošak po prijavljenom sezoncu ni do sada nisu sprečavali poslodavce da prijave tog sezonca. Prepreka je bio ekonomski trošak koji taj poslodavac ne može da podnese, a uzgred budi rečeno, mnogi sezonci vide i štetu od legalno primljene zarade, jer su podavljeni kreditima pa ne žele nadnicu na račun, jer će biti plenjena, žele keš na ruke.

Što se tiče ekonomskih faktora koji su presudni na to da imamo sezonski rad na crno, ja ću vam dati nekoliko primera. Rod soje prošle godine je bio četvrtina, 25%. Prihod je jedva pokrio rashode i to rashode u koje nisu ušli doprinosi na zarade na tih 95% neprijavljenih sezonaca.

Poljoprivrednik koji je trebalo još da plati arendu jer je tu soju, taj rod koji je sveden na jednu četvrtinu, dobio na tuđoj zemlji. Taj poljoprivrednik je danas dužan za arendu vlasniku te zemlje i na pet hektara to je dug od oko 2.500 evra. Taj poljoprivrednik to nema da plati. Srpskoj poljoprivredi zapravo trebaju ne mere koje će efikasnije puniti budžet i mere koje će jače oporezivati poljoprivredni rad, potrebne su joj mere na postizanju i podizanju produktivnosti, konkurentnosti, tehnologija, agrotehničke mere, savetodavne službe, podizanje prinosa zaštite od otkupljivačkih i prerađivačkih monopola, a sve to je multiresorni problem i za sve to treba učešće i ministra poljoprivrede.