Član 107, gospodine Arsiću.

Evo, ja ću ponoviti još jedanput. Nećemo dozvoliti da sedam poslanika koji pitaj boga više i kome pripadaju, da li su Đilasovi, da li su Jeremićevi, da li su opštinska deca, da im poslanici SNS služe kao vreća za udaranje.

Gospođa koja je maločas govorila je nešto mnogo žalosna danas. Te je žalosna zbog amandmana, te je žalosna što građani Srbije ovo moraju da gledaju, samo nije bila žalosna kada je Đilas bio na vlasti i kada je ukrao 25 miliona evra, kada je opljačkao budžet grada Beograda i napravio dug od preko milijardu evra. Sada su mnogo žalosni, a nisu mnogo bili žalosni kada su pljačkana ta ista deca ometena u razvoju kroz izgradnju za decu ometenu u razvoju Heterlend u Novom Bečeju. Sada su svi mnogo žalosni. Nisu bili žalosni kada su pljačkali Razvojnu banku Vojvodine. Nisu bili žalosni kada su nameštali tendere u AP Vojvodini, kada su nameštali tendere u gradu Beogradu. Nisi bili žalosni kada su započeli izgradnju mosta bez građevinske dozvole. Nisu bili žalosni kada je most ispao sedam puta skuplji od prvobitno ugovorene cene. Onda nisu bili mnogo žalosni.

Danas su nešto, vidim, mnogo žalosni, mnogo su ucveljeni, sve im nešto smeta – što se spominje Aleksandar Vučić, što se spominje Vlada Srbije? A što da se ne spominju? Što da se ne spominje čovek koji je jedan od najzaslužnijih, ako ne i najzaslužniji što je stopa nezaposlenosti smanjena sa 26 na 12%, što imamo budžetski suficit, a ne deficit, što imamo rast bruto društvenog proizvoda od plus 3,5 do 4%, a ne minus 3,1% kao u njihovo vreme? Što da ne spominjemo? Spominjemo, pa to je najbolji spomenik državi Srbiji koji danas možemo da podignemo. Razvijena, uspešna, napredna Srbija, to je spomenik koji svi mi dižemo, i ljudi iz Vlade Srbije i mi poslanici koji podržavamo tu Vladu.

Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blažo Knežević.
Da li neko želi reč?
Kolega Kneževiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ovim zakonom stvaraju se neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa, vezanog za ratne periode, a uređenjem i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradiciju za buduća pokoljenja.

Da Vlada Republike Srbije vodi računa o kulturnom nasleđu vezanom za ratne periode i pre donošenja ovog zakona, najbolje govori i nacrt ugovora iz prošle godine kada je osnovano privredno društvo „Spomen kompleks za očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti Cera“, koji će za Vladu Republike Srbije biti nosilac ovog projekata.

Naravno, kada govorimo o Ceru i Cerskoj bici, ona predstavlja jednu od najvećih pobeda, ne samo u Prvom svetskom ratu, nego i u srpskoj istoriji. Bili su to dani kada se ceo svet divio zbog neverovatne hrabrosti, brilijantne taktike i pobede srpskog naroda. Ovaj zaključak o spomen kompleksu na Ceru dostavljen je radi realizacije ministarstvima privrede, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, građevinarstva i infrastrukture, poljoprivrede, odbrane, lokalne samouprave, gde se vidi ozbiljnost i jasna namera da se ovaj projekat realizuje, a Cer i cerski junaci dobiju svoj spomen kompleks.

Prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu pod vodstvom Vojvode Stepe Stepanovića i veliki broj srpskih vojnika, junaka koji su dali svoje živote, to zaslužuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Janjuševiću.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovane kolege, ovim zakonom kulturno nasleđe posmatramo iz ugla koji je ranije manje bio prisutan i sada stavljamo veći akcenat na taj ugao, a to je kulturno nasleđe kao resurs. Kada kulturno nasleđe posmatramo kao resurs u oblasti obrazovanja, kulture, umetnosti, privrede, ekonomije, turizma, tu ćemo naći jednu sjajnu bazu koja nam može poslužiti za sadašnjost, za bolju budućnost. U toj bazi akumulirano znanje, informacije, veštine, vekovima unazad.

Kada pričamo o uglu posmatranja kulturnog nasleđa kao resursa, i vezano za turizam, pa vezano za ekonomiju, dakle, veoma jedan ograničen deo, da ne bi neko izvlačio iz konteksta obrazlaganje ovog amandmana, pomenućemo tri važna spomenika, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik pobedniku i Spomenik Neznanom junaku. Ova tri spomenika su vremenom prerasli u simbole, a na neki način i vizuelni identitet Beograda, što opet, ima veze sa turizmom.

Veoma je dobro što memorijalni korpus ovim zakonom ima sve veće učešće u kulturnom nasleđu, što nam čuva nacionalni identitet i jedinstvo, koje pokušavaju da razviju pojedinci zarad svojih političkih poena, i nažalost u Srbiji imate ljude koji, gde god vide ranu, trče da sipaju so, gde god vide vatru trče da sipaju ulje. Upravo zbog duga prema onima koji su ginuli za nas, i zbog dece koja čekaju budućnost, kakvu ćemo im Srbiju doneti, moramo biti jedinstveni, jer u ovim teškim vremenima nemamo prva na krupne podele. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Kolega Petkoviću, izvolite.

Zahvaljujem. Predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, propisi koji se tiču ratnih memorijala su doneti, složićemo se, još pre 40 godina, i od tada su nastale, složićemo se, mnogobrojne promene, što se tiče teritorije, ekonomije i društva. Tri zemlje su prestale da postoje, a sa njima i određene institucije koje su se time bavile. To je dovelo do sveopšte konfuzije naročito kada je reč o nadležnostima, s toga Predlog zakona o ratnim memorijalima je od izuzetnog značaja, zato što rešava sve zadatke sa kojima smo se suočavali kada je reč o zaštiti u ovoj oblasti.

S druge strane, do sada je postojao jedinstven propis, nego je njegova oblast bila regulisana sa tri različita zakona, kao i određeni broj bilateralnih sporazuma. Predlog zakona o ratnim memorijalima predstavlja kodifikaciju svih važećih propisa i time značajno doprinosi efikasnijem delovanju državne uprave u ovoj oblasti.

Ono što bih posebno istakao jeste zakonsko rešenje koje se tiče evidencija. Predviđeno je da se ratnim memorijalima u Republici Srbiji i srpskim memorijalima u inostranstvu, ali i stranim memorijalima koji se nalaze na teritoriji naše zemlje vodi jedinstvena evidencija. Evidenciju vodi ministarstvo, ali i jedinica lokalne samouprave kao ustanova za zaštitu spomenika kulture, a čuvaju se trajno. Jedan od primera naveo bih Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda gde je sproveo 3D lasersko skeniranje spomenika iz razloga formiranja baze materijala za potrebe rekonstrukcije ili slučajeva mogućeg oštećenja.

Imajući u vidu značaj ratnih memorijala kao značajnog elementa nacionalnog identiteta, ali značaj kao Predloga zakona koji ostvaruju na sveukupni razvoj Republike Srbije i digitalizaciju smatram da to mora biti izričito naglašeno već u članu 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. To se postiže amandmanom koji je predložen. Zahvaljujem.

: Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem.

Očuvanje istinitosti istorijski bitnih momenata i prenošenje na buduće generacije su zaista jedna od ključnih tački, ne samo radi očuvanja nacionalnog identiteta već i radi upoznavanja sveta sa srpskom istorijom. Srbija je zemlja koja je vekovima trpela velike žrtve i prošla kroz mnoge ratove. Kroz generacije se prenose iskustva koja smo preživeli, jer smo na svojim plećima trpeli nepravdu, mržnju i progon. I, dan danas se borimo da sačuvamo svoju celovitost uprkos činjenice da se očajnički pokušava sakriti istina koliko je ljudi izgubilo život na Kosovu, oko 1300 crkava, manastira i nasleđa srpskog naroda se nalazi ovde. Koliko je oskrnavljeno naših crkvi? Ne postoji niti jedan čitav spomenik na grobljima naših junaka, ali bez obzira što neko pokušava da zapne našu istoriju sakrivajući se iza leđa velikih sila, mi to nećemo dozvoliti, jer se istorija ne može izbrisati.

Srbija na svojoj teritoriji ima veliki broj spomenika i memorijalnih kompleksa koji obeležavaju mesta stradanja i značajnih bitki. Zato je razvoj memorijalnog turizma izuzetno bitan i osim nacionalnog značaja vidimo ga kao ekonomsku priliku. Memorijalni turizam može da bude unosan posao sa značajnim prihodima, a samim time može značajno da utiče na privredni razvoj i rast jedinica lokalne samouprave i poboljša kvalitet i standard života građana.

Podaci nam govore da je u prvih osam meseci 2017. godine u Srbiji bilo više od milion turista što je rast od 19% u odnosu na 2016. godinu. Razvoj društvenih mreža ima jednu od najvećih uloga, pa je veliko interesovanje stranih turista u stalnom porastu, a Srbija ima šta i da ponudi, jer je naša istorija bogata u tom segmentu. Veliki broj memorijalnih kompleksa kao što su Kadinjača, Šumice, Spomen kosturnica u Lazarevcu i na Ceru i mnoge druge treba da osim edukacije budućih naraštaja poprime i druge dimenzije gde će kroz prenošenje naše istorije i podizanje ugleda naše zemlje omogućiti razvoj turizma kao važne grane privrede, a time i doprineti finansijskoj stabilnosti u zemlji, što je i predlog mog amandmana. Zahvaljujem.