Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Kostić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, sećajući se svojih poginulih ratnika za slobodu naše zemlje dobijamo poruku ne samo za sadašnjost, već i za budućnost, za naša nova pokolenja. Upravo ovom devizom rukovodila se i lokalna samouprava Sokobanja.

Jedan od prvih projekata koji je finansiran iz budžeta lokalne samouprave, dolaskom SNS na vlast 2016. godine, jeste i izdavanje knjige Sokobanjčanina Goluba Radovanovića, koji je izdao knjigu pod nazivom „Spomeni i uspomene iz Sokobanje“. Knjiga sadrži sistemski popis i spisak svih spomenika, spomen-česmi, zapisa, spomen-zvona, što će svakako olakšati lokalnoj samoupravi posao koji treba da završi do 30. novembra, tj. da preda izveštaj resornom i nadležnom ministarstvu za evidentiranje ratnih memorijala.

Na teritoriji opštine Sokobanja od 26 mesnih zajednica, 21 poseduje spomenik namenjen palim ratnicima u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Svakako, centralno mesto zauzima spomenik u centru Sokobanje, ne zna se tačno kada je podignut, ali na njemu je ispisano preko 200 imena poginulih ratnika u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Lokalna vlast je pre desetak dana izvršila reparaciju izgraviranih imena koja su izbledela vremenom. Ovaj spomenik je svakako deo turističke ponude Sokobanje i, naravno, kulturno-istorijska baština naše opštine. Ne postoji ni jedan turista koji je otišao iz Sokobanje, a da nije primetio ovaj spomenik.

Svakako da ćemo se zalagati da sve više ulažemo u očuvanje naših spomenika i naše kulturno-istorijske baštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč?
Kolega Matiću, izvolite.

Zahvaljujem.

Moj amandman ima za cilj da, ukoliko se od predlagača prihvati, poboljša sam zakon ili, ukoliko se ne prihvati, bar da u jednoj kvalitetnoj raspravi doprinese kvalitetu samog Zakona o ratnim memorijalima.

Kratko ću reći o mestima u opštini Koceljeva, iz koje sam inače, koja obeležavaju određene ratne istorijske događaje. Ovde je već bilo reči o Ceru, o Cerskoj bitci, o Spomen-kompleksu na Ceru, ali kada se pominje Cerska bitka ne može se samo gledati jedan uski prostor samog Cera, nego je to jedan širok prostor koji je jednostavno bio obuhvaćen Cerskom bitkom. Tako da, deo opštine Koceljeva, a posebno mesto Draginje, nekadašnji Veliki Bošnjak, je bilo bitno mesto za Cersku bitku. Tu je bila i bolnica, prihvat ranjenika, a ono što je možda najbitnije, bilo je komandno mesto Cerske bitke, odakle je vojvoda Stepa Stepanović komandovao Cerskom bitkom i odakle smo, pored naših junaka i rukovođenjem i komandovanjem, praktično dobili Cersku bitku.

Kada pominjem Draginje, rekao bih da su junaci konjanici, kada su krenuli u boj na Mišar, se pričestili na brdu Dizarevača u Draginju, da su pod komandom pop Luke Lazarevića krenuli u boj na Mišar i u odsutnim momentima bitke na Mišaru odlučili bitku koju smo dobili i koja praktično istorijski mnogo znači.

Pop Luka Lazarević je praktično iz Svileuve. Mi imamo u Beogradu Pop Lukinu ulicu i mislim da kada se pomene Pop Lukina ulica, malo se zna od pop Luki Lazareviću po kome je ta ulica dobila naziv i svi mi treba da poradimo da više znamo i saznamo o samom pop Luki Lazareviću, koji je komandovao jednim delom naše vojske na boju na Mišaru. Pomenuo bih tu i boj na Svileuvi, kojim je isto komandovao stric pop Luke Lazarevića, Ranko, koju smo takođe dobili.

Što se tiče Drugog svetskog rata, imamo dosta mesta i događaja koji zaslužuju punu pažnju od nas samih i u obavezi smo da i ta mesta održavamo i da baštinimo tradiciju i tih ratova.

Ono što možda zaslužuje sad, pošto je najsvežije, veću pažnju, to su najnoviji događaji, agresija NATO pakta 1999. godine na Srbiju. Moramo to sa posebnom pažnjom da obeležavamo, da sačuvamo sećanja, jer nikada se u istoriji nije desilo da se tolika sila navali na jednu malu, ali ponositu Srbiju.

Sigurno da na opštini Koceljeva postojeći prostori, ratni memorijali se ne održavaju baš na adekvatan način i sam ovaj zakon doprinosi da ubuduće obratimo veću pažnju, da održavamo ratne memorijale, da održavamo tradiciju, nešto čemu smo doprineli mi, naši pretci, nešto što je deo naše istorije, što nas podsećanje na taj deo naše istorije vuče napred ka boljem, jačem, kvalitetnijem razvoju, i privrednom i ekonomskom, tako da se nadam da će i sam zakon i mi sami sprovođenjem ovog zakona doprineti da održavamo memorijale na prikladan i odgovarajući način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Barišić, izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je jedan od veoma važnih zakona i, kao što smo čuli u prethodnoj raspravi, cilj ovog zakona je da se izvrši kodifikacija sada važećih propisa iz materije i zaštite ratnih memorijala i usklade sa važećim propisima.

Ovom prilikom sam želela da dodam da sam podnela amandman na član 1. ovog zakona, jer smatram da bi se dodavanjem stava 2. dodatno definisala sadržina ovog zakona, ali ovom prilikom želim da istaknem i jednu veoma važnu stvar, a to je da se Vlada Republike Srbije, ali i lokalne samouprave brinu ne samo o već postavljenim spomenicima, već postavljaju i nove spomenike, pa ovom prilikom želim da naglasim i kažem da na Vidovdan u gradu odakle dolazim, to je grad Kruševac, biće postavljen spomenik kneginji Milici, koji je već šest vekova zaboravljen od nekih prethodnih vlasti.

Naime, na inicijativu gospodina Bratislava Gašića, pre par meseci je održan jedan sastanak sa privrednicima iz Rasinskog okruga i dogovoreno je da se na trgu Despota Stefana u Kruševcu, u blizini Lazarevog grada postavi spomenik kneginji Milici. Ono što je najvažnije, spomenik će biti izgrađen, već se u stvari gradi, biće otvoren za dva dana, iz donatorskih sredstava, što znači da su i privrednici Rasinskog okruga prepoznali odgovornu politiku, pre svega SNS i, evo, kroz jedan prilog doći će do podizanja i postavljenja spomenika kneginji Milici, a za nju znamo kolika je njena mudrost i kolika je njena odlučnost nakon pogibije kneza Lazara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božič.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč?
Kolega Birmančeviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zakon o ratnim memorijalima je zaista zakon koji u Srbiji čekan 40 više godina i koji je konačno došao na dnevni red ove Narodne skupštine, što pokazuje da za ovu Vladu i ovu Narodnu skupštinu ne postoje nerešiva pitanja i ne postoje nerešivi problemi.

Sve ono što se pojavi kao problem, Vlada prepozna, uobliči u zakon, a Narodna skupština da svoj doprinos da taj zakon bude još kvalitetniji, još bolji.

Upravo sam na zakon o ratnim memorijalima podneo amandman koji se odnosi na regionalno povezivanje i regionalni razvoj i mislim da je i ovaj zakon prilika da i to regionalno povezivanje i regionalni razvoj koji je deo svih naših zakona, pre svega, bude prepoznat u nekim od sledećih, odnosno budućih projekata.

Ono što hoću da pokažem, odnosno da obavestim građane i Šapca, ali naravno, i Srbije, to je da je upravo Vlada Republike Srbije u zaključku od 19. oktobra 2017. godine donela odluku o osnivanju privrednog društva „Spomen kompleks za očuvanje kulturno istorijskih vrednosti i održivi razvoj Cera“ d.o.o. Šabac, skraćeno „Spomen kompleks Cer“. Naglašavam d.o.o. Šabac. Zaista je ovo, ja to često koristim, ali ovog puta je to pravi primer za verovali ili ne, kompleks koji se nalazi i koji će se nalaziti na planini Cer, koji je već 16.11.2017.godine i zvanično potpisan i overen kod sudskog notara, a već 17.11.2017. godine i upisan, odnosno otvoren kao zvanično preduzeće, javno preduzeće.

Osnivači su Republika Srbija, grad Loznica, opštine LJubovija, Mali Zvornik, Krupanj, Vladimirovci, Koceljevo i Bogatić. Jedina opština i jedini grad sa područja Mačvanskog okruga koji nije želeo da učestvuje, da uzme učešće u izgradnji ovog spomenika, baš bukvalno memorijalnog kompleksa, je upravo grad Šabac.

A, ja upravo dolazim iz grada Šapca i ideja o ovom projektu stara je desetak godina i uporno su pokušavali Šapčani da neka Vlada i neki ljudi prepoznaju to kao pravu priliku da se odužimo na pravi način i junacima iz Prvog svetskog rata, ali i junacima iz svih ratova koje je Srbija vodila.

Ovaj kompleks predviđa izgradnju spomenika koji će biti u obliku krsta, visine između 55 i 60 metara i biće vidljiv, naravno, ne samo u figurativnom smislu, nego će biti i u svakom drugom smislu, patriotskom i smislu koji će Srbima vratiti bar jedan deo dostojanstva koji pokušavaju naši neprijatelji uporno i uporno da nam oduzmu.

Zašto napominjem da Šabac nije učestvovao u ovome? Ja ću ovo pitanje, evo i javno ga postavljam i gradonačelniku Nebojši Zelenoviću i predsedniku skupštine Nemanji Pajiću – kada se održava godišnjica Mišarske bitke, od njih ne može da se priđe do spomenika, spomeniku žrtvama oslobodiocima Šapca, takođe, a kad treba da se izgradi memorijalni kompleks na Ceru, oni ne žele da uzmu učešće u tome, a inicijativa je krenula iz Šapca. Sam spomen kompleks i centralni spomenik će se nalaziti upravo na teritoriji koja pripada gradu Šabac.

Sa druge strane, imaju obraza da u isto vreme kada ne žele da učestvuju u izgradnji spomen kompleksa, da odlaze na sastanke u opštinu Peć, da sede i razgovaraju pod zastavom nepriznate i nepostojeće države Kosovo, pod zastavom Albanije, a u isto vreme ne žele da učestvuju u izgradnji spomen kompleksa.

Nezavisno od toga, upravo Ovaj spomen kompleks će biti velika i vrlo ozbiljna prilika, to je najvažniji projekat koji Srbija u ovom trenutku u tom domenu ima. Spomen kompleks će na jednom od vrhova Cera, koji se sastoji od spomen obeležja, svakako biti prilika da i Jadar i Cer i Pocerina i Tamnava i ceo taj region bude turistička atrakcija. Veliki su projekti i imaju budućnost, ali i projekti koji moraju i zaista imaju podršku Vlade, odnosno podršku Republike Srbije.

Nisam rekao, kod osnivanja preduzeća je sve jasno definisano, Republika Srbija 61% vlasnik tog javnog preduzeća, 39% su vlasnici grad Loznica, opštine LJubovija, Mali Zvornik, Krupanj, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić. Ovo sam rekao za ponos i diku svima u Šapcu, naravno i svima u Srbiji, konačno će Cer dobiti kompleks kakav zaslužuje, a oni koji ne žele da učestvuju u tome neka njima služi na čst. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovde je bilo reči od strane nekih poslaničkih grupa, po malo licemerno i podsmešljivo, da im se odgovori na pitanje u kojim je to oslobodilačkim ratovima na kraju 20. veka Srbija učestvovala, koje smo mi to ratove dobili i ko su bili ljudi koji su u tim ratovima učestvovali?

Želim u ime poslaničke grupe SNS da se zahvalim i vama i Vladi Republike Srbije na tome što ste 29. septembra prošle godine podigli spomenik poginulom majoru JNA Milanu Tepiću, inače poslednjem narodnom heroju Socijalističke Jugoslavije, a prvom, to je ono što se manje zna, narodnom heroju Republike Srpske. Major Milan Tepić je rođen u Kozarskoj Dubici, njega je napad hrvatskih oružanih, odnosno paravojnih formacija zatekao tog septembra 1991. godine u kasarni JNA u Bjelovaru, on se sa svojim vojnicima povukao u vojno skladište Bedenik, kraj grada Bjelovara, junački je skoro mesec dana sa svojim vojnicima odolevao žestokim napadima tzv. Zbora narodne garde, a poslednje dane života proveo je zaista kao veliki junak i možemo slobodno da kažemo da je on novi Stevan Sinđelić.

Kada je bilo jasno da će vojno skladište da padne u ruke hrvatskim paravojnim formacijama, da jednostavno više nema municije koju bi koristili pripadnici JNA, on je tim golobradim momcima koji su tada služili vojni rok u JNA, inače jedinoj legalnoj vojnoj sili u Hrvatskoj tog septembra 1991. godine, rekao da se izvuku na bezbedne položaje, on je ostao sam u vojnom skladištu i detonirao to vojno skladište. Odleteo je u vazduh i on i kompletna ubojita sredstva koja su se nalazila u tom vojnom skladištu i nije dozvolio da to vojno skladište padne u ruke tzv. Zbora narodne garde. To je bio zaista herojski čin. On je tada izgovorio tih dana čuvene reči, kojih i mi dan danas treba da se sećamo. Ovo govorim pre svega zbog onih koji misle da je sve bilo besmisleno, da smo vodili besmislene ratove, da je za sve kriv Milošević, da je za sve kriva Srbija, koji potpuno banalizuju i pojednostavljaju modernu srpsku istoriju. Heroj Milan Tepić je tada rekao – jednom ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi, ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju, ako joj bude teško.

On je to i učinio 29. septembra 1991. godine, digao je sebe u vazduh i time pokazao da srpskom herojstvu i srpskom junaštvu nema kraja, i pokazao da se i na kraju 20. veka rađaju Sinđelići, a ja verujem da srpski narod Sinđeliće ima i dan danas.

U nastavku svog izlaganju ja ću da navedem, odnosno po ostalim amandmanima, sve ostale spomenike koje je podigla vlast koju predvodi SNS od 2012. godine, pa do danas. Iz tog prikaza, mislim da ćete vrlo jasno, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, moći da vidite da upravo kroz podizanje tih spomenika Srbija odaje počast svima onima koji su se borili za slobodu Srbije i za slobodu srpskog naroda, bez obzira na njihova ideološka obeležja i bez obzira na njihova ideološka ubeđenja, i da odaje počast i priznanje svim stranim državnicima koji su u teškim vremenima bili uz Srbiju i uz srpski narod.

Mi te tradicije moramo da negujemo i dalje, i zbog toga ćemo u danu za glasanje zaista, svim srcem, mirne duše i uz sećanje na sve poginule za slobodu Srbije i srpskog naroda, glasati za Predlog zakona, i naravno, glasaćemo za naše amandmane, kao što smo to činili i na svim prethodnim sednicama, jer mislimo da smo na istom poslu i Vlada Republike Srbije i mi poslanici vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da naša zemlja bude uspešna, napredna, razvijena, da se razvija u miru i da se uvek sećamo svih onih koji su dali svoje živote braneći slobodu Srbije i braneći slobodu Srpskog naroda.