Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Radi istine, moram da kažem, da dopunim, da je sa majorom Tepićem, bio vojnik Stojadin Mirković, iz sela Leskovice kod Valjeva. On je bio u transporteru. Major Tepić je tražio od njega da on napusti, međutim on nije to želeo da uradi, i on je tu poginuo.

Valjevo, pred osnovnom školom, osmogodišnjom školom u Leskovicama, stoji njegov spomenik i grad Valjevo je jednu ulicu nazvalo imenom Stojadina Mirkovića. Toliko, radi istine.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, mi danas iznosimo niz konkretnih primera koji, bilo koga od nas, asociraju na potrebu za donošenjem ovog zakona i za postojanjem ratnih memorijala. Ovo zaista govori koliko je to nedostajalo celoj Srbiji, iako danas o tome govori većina narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Naravno, primera je mnogo, dana je mnogo, koji bi mogli da se obeležavaju. Evo, danas je, na današnji dan, recimo, 1992. godine, u Petrovo selo, kod Ozrena, pod Ozrenom, stigle su srpske izbeglice iz Zenice, posle nekoliko dana pešačenja, usput su neki umirali. Nigde nema, i pitanje da li će ikada biti nekog obeležja, nekog memorijala, na njihove žrtve. Isto, na današnji dan, recimo, 1999. godine, zapaljena je pravoslavna crkva u Velikoj reci, a u Prištini je zapaljena kuća Srbina Momčila Blagotića. Dakle, nema dana kada nam se nije dešavalo nešto što bi mi trebali da obeležavamo na ovaj ili onaj način.

Danas, dok mi ovde raspravljamo o ovoj zaista veoma važnoj i interesantnoj temi, naša delegacija je na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Pre sat vremena, naš kolega Aleksandar Šešelj, tamo je postavio pitanje ministru spoljnih poslova Hrvatske, Mariji Bulić Pejčinović, i pitao je kako ih nije sramota da oni u Hrvatskoj, kao neki nacionalni praznik, obeležavaju dan kada je ustaški režim Franje Tuđmana iz Republike Srpske Krajine, proterao ili ubio, više od pola miliona Srba?

Dakle, to je, hajde da kažem, potrefilo se u isti dan kada mi raspravljamo ovde o tome da je takvu poruku naša delegacija, odnosno Aleksandar Šešelj uputio i Savetu Evrope i svima koji su tamo to slušali. To zaista jeste zadatak narodnih poslanika, koji idu da zastupaju Republiku Srbiju, odnosno Narodnu skupštinu, negde u belom svetu. To je ono što treba, naravno, a ne kao Meho Omerović, da krade, pa da se krije, nego je ovo zapravo zadatak svakog narodnog poslanika. Nadam se i nadamo se da će i u narednim danima imati vremena i prilike da se i dalje naše kolege poslanici u Strazburu obraćaju na ovaj način.

Što se tiče amandmana koji je sada na dnevnom redu, svakako taj amandman neće biti prihvaćen, to nam je Vlada rekla, kao i ostali amandmani, koje smo podnosili svi narodni poslanici. To možda nije toliko ni važno, ali zaista jeste važno što nam se kroz ove amandmane, i to mislimo drugačije od kolega koji imaju primedbe na ovakve amandmane, kad su neki drugi zakoni u pitanju i mi smo često intervenisali, ali mislimo da je dobro da danas imamo što više amandmana i da što više govorimo na ovu temu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Janošević, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani sugrađani, 73 godine nakon Drugog svetskog rata mi i dalje imamo problema sa održavanjem i stanjem u kom se nalaze spomenici NOB-a. Smatram da nije dovoljno izaći samo ispred tih spomenika 2. oktobra, 7. jula, kao i 9. maja, položiti vence, prisetiti se tih žrtava i otići odatle. Neophodno je da odamo veliku počast ljudima koji su se borili i dali svoje živote protiv zla modernog doba.

Imamo situaciju da je veliki broj spomenika, kako u gradovima tako i u selima, obezglavljen, devastiran, uništen. Grad Zrenjanin je nedavno izvršio sanaciju spomenika u centru grada, koji je posvećen palim borcima iz ratova devedesetih godina, čemu su najzahvalniji pristalice, njihovi prijatelji, kao i članovi njihovih porodica i naravno da je neophodno da se to radi i ubuduće. Naša je obaveza da posvetimo vreme i pažnju tim spomenicima koji su život dali za našu zemlju. Moramo da se odnosimo prema antifašizmu onako kako antifašizam zaslužuje.

Ono što moram napomenuti, jeste da su članovi SNS, odnosno odbornici SNS iz Zrenjanina pokrenuli inicijativu da se obnovi spomenik Čenti palim borcima, čemu je posvećena pažnja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jevtović Vukojičić, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o ratnim memorijalima za cilj ima jasnu poruku koju šalje građanima i svima nama, a ta poruka je da heroji nikada ne smeju da budu zaboravljeni, a da građani treba da budu ponosni na oslobodilačku tradiciju naših predaka i na oslobodilačke ratove koje je Srbija vodila. Inače, uvek na strani antifašizma i uvek na strani sila pobednica.

Takođe želim da istaknem da smo jutros čuli mnoge kritike i umesto da se postide zato što za 12 godina vlasti „žutog preduzeća“ nisu uspeli čak ni da uspostave evidenciju o poginulim i stradalim u prethodnim ratovima, oni su iznosili primedbe na račun narodnih poslanika, pre svega SNS, koji su amandmane podnosili smislene, koji amandmane podnose u cilju unapređenja, napretka i razvoja i u cilju napokon uređenja ratnih memorijala, kao i izgradnju novih ratnih memorijala koji je takođe prvi put predviđen postupak ovim zakonom. Ni taj postupak ranije nismo imali predviđen. Naravno, sem boraca koji su učestvovali u oslobodilačkim ratovima, iz tih ratova izlazili su i vojni invalidi, mnogi borci su svoje živote dali za našu slobodu i, naravno, iza tih boraca ostale su njihove porodice.

Ono što želim posebno da naglasim, to je da je 14. juna 2018. godine predsednik Republike Aleksandar Vučić primio Udruženje ratnih vojnih invalida da bi sa njima razgovarao o problemima koji ih muče i o načinu rešavanja tih problema. Takođe, želim da istaknem da, sem što je sa punom odgovornošću i sa dužnom pažnjom prišao ratnim vojnim invalidima, na tom sastanku bili su prisutni i ministar unutrašnjih poslova i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministar finansija i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predstavnici Ministarstva građevine i infrastrukture, a sve u cilju koordinisanog reagovanja i koordinisanog delovanja na problem koji ratne vojne invalide muči. Naravno, na tom sastanku određena je i mesečna koordinacija i aktivno uključivanje Udruženja ratnih vojnih invalida u krovni zakon koji pre svega treba da ide u susret njihovim potrebama i u susret onome za šta su se oni borili, a neki od njih i živote dali.

Srbija krupnim koracima korača u budućnost, ali ne zaboravlja ni svoju prošlost. Naravno, SNS u danu za glasanje glasaće za predloženi zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Đurišiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman sam podneo na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. U članu 1. utvrđuje se predmet Predloga zakona, tako što su navedene grupe odnosa koje će njime biti uređene i glasi: „Ovim zakonom uređuju se pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje, finansiranje održavanja i unapređenja ratnih memorijala, uspostavljanje i vođenje propisane evidencije, kao i druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Srbiji i inostranstvu“.

Posebno bih ukazao na više odredaba ovog zakona kojima se određuju dužnosti jedinica lokalnih samouprava za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji i jasno se definišu nadležnosti Republike i nadležnosti lokalnih samouprava u pogledu finansiranja redovnih održavanja ratnih memorijala.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana je poklanjala punu pažnju na čuvanje i održavanje ratnih memorijala, kao i uopšte na čuvanje tradicije oslobodilačkih ratova. Iskoristiću ovu priliku da nabrojim neke ratne memorijale koji se nalaze na teritoriji opštine Velika Plana i o kojima se lokalna samouprava stara i održava ih. U svakom selu opštine Velika Plana postoje ratni memorijali podignuti u čast palim borcima, obuhvataju period ratova od 1912. do 1918. godine, Balkanski i Prvi svetski rat, kao i spomenike borcima palim u Drugom svetskom ratu.

U Starom selu, koje je do Drugog svetskog rata nosilo ime Stari Adžibegovac, postoji spomenik koji se nalazi u porti seoske crkve, a podigao ga je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1933. godine. Tim spomenikom je započeto obeležavanje i podizanje memorijala na teritoriji opštine Velika Plana. Treba istaći to da je na tom spomeniku popisano 388 palih boraca iz Starog sela u oslobodilačkim ratovima 1912. – 1918. godine. To malo mesto opštine Velika Plana dalo je više od trećine muške populacije u tim ratovima. U Starom selu takođe postoji vojničko groblje, gde je sahranjen 81 pali borac Jugoslovenske kraljevske vojske čuvenog 18. puka, koji je ne odstupajući u reonu Markovac, Starog i Novog sela, 12. aprila 1941. godine, herojski stradao u sukobu sa nadmoćnom nemačkom vojskom. Nakon Drugog svetskog rata, u samom centru Markovca podignut je i spomenik palim borcima iz Drugog svetskog rata. Na teritoriji opštine Velika Plana postoje još mnogi spomenici palim borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali ću o tome govoriti prilikom izlaganja o drugim amandmanima.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj Predlog zakona. Hvala.