Hapšenje i osuda Vojislava Šešelja je najflagrantnija povreda elementarnih građanskih prava i dokaz povampirenja člana 133. Krivičnog zakonika. Očigledno je da će u predizbornoj kampanji… (Isključen mikrofon) … sredstava srpskih komunista, odnosno socijalista, predsednik DS dr Dragoljub Mićunović.

Moraću da vas prekinem. Zahvaljujem.
Biće prilike svakako da se nastavi rasprava, obzirom da se koleginica Čomić…
Pravo na repliku, izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo, oko oslovljavanja izabranih predsednika država i predsednika Vlade u regionu. Ako postoji razlog da kažem za predsednika Srbije – tako se to radi, onda je to kada isto tako oslovljava sve predsednike ili Vlade ili ministre ili predsednike država u regionu, to radi dobro.

Makar neka radi i na rečima da se obrati sa draga Kolinda i sa dragi Milorade i sa dragi Borute i svi drugi dragi u regionu, uključujući Zorana Zaeva, nadam se da će i za Zorana stići da kaže dragi Zorane Zaev. Dakle, to je pristojnost koja je dobra da se vidi i na trenutnom predsedniku Srbije, još bi bilo bolje da se iza toga vide dela.

Što se tiče odbrane Vojislava Šešelja, i da se sve ponovi kao tada 90-e, ja bih rekla isto – pustite čoveka, hapsite ga samovoljom, hapsite ga ruganjem pravima koje čovek ima. I baš zato što bih to uradila ponovo isto, imam prava da kažem – danas je osuđeni ratni zločinac, postupite po zakonu i oduzmite mu mandat. Hvala vam.

Pravo na repliku.
Kolega Martinoviću, ja znam da ste vi džentlmen i da ćete prepustiti koleginici Radeti, s obzirom da je pomenut i predsednik SRS.
Izvolite, pravo na repliku.

Kako lepo zvuči kad Gordana Čomić ovako počne umiljato da priča, da bi na kraju rekla ono što zapravo u suštini želi ceo dan ovde da kaže.

Vojislav Šešelj nije ratni zločinac. Gordana Čomić bi trebalo da zna da čita, očigledno ne zna, jer krajnje je vreme da ona i njene demokrate pročitaju šta piše u presudi Haškog tribunala. Vojislav Šešelj nije osuđen za ratni zločin, ali je suština nešto drugo. Gordana Čomić i njene demokrate, sad u raznim pojavnim oblicima okupljenim oko Dragana Đilasa, zapravo žele da pogrešno prevedu i da kažu da je Vojislav Šešelj ratni zločinac zbog proterivanja navodnog Hrvata iz Hrtkovaca, da bi njima to moglo da služi da sutra mogu da kažu – evo, vi Srbi ste isterivali Hrvate sa teritorije Srbije i zato je opravdano da deo Srbije AP Vojvodina više ne bude u Srbiji.

Rekao je jutros, mislim, kolega Martinović, oni imaju u svojoj poslaničkoj grupi Aleksandru Jerkov koja je otvoreni separatista, i to već decenijama, i za njih to nije ništa čudno. Ali, mislim da je krajnje vreme da se zvanično država Srbija, a bogami Narodna skupština pre svega, oglasi na ovu temu, da neko pročita konačno presudu Vojislavu Šešelju izrečenu u Haškom tribunalu, kakav god da je taj tribunal, a znamo koliko je antisrpski, i da konačno neko ovom bezobrazluku stane na kraj i da se objasni da Vojislav Šešelj nije ratni zločinac, da nije učinio ratni zločin, da to ne piše u njegovoj presudi i da konačno ove ustaške sluge začepe brnjicu.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Pravo na repliku, izvolite, kolega Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, svako ima pravo da mu neko bude drag. Ne znam da li je baš srpskom narodu drag čovek koji je u vreme „Oluje“ bio zamenik ministra spoljnih poslova. Ne znam da li je srpskom narodu drag čovek koji je nakon što je napustio Beograd, i to sa pozicije predsednika predsedništva SFRJ, otišao u hrvatski Sabor i rekao: „Ja sam svoj zadatak izvršio, Jugoslavije više nema“. Meni lično ti ljudi nisu dragi, ja mislim da nisu dragi ni većini pripadnika srpskog naroda, vama možda jesu, nemam ništa protiv toga.

Ali, hoću da vam kažem da je vaša politika – politika potpunih kontradiktornosti i nelogičnosti. Vi nama ovde spočitavate kako su nam amandmani besmisleni. Vaša politika je besmislena. Vi 1990. godine, dozvolite samo da završim, vi 1990. godine protestujete protiv hapšenja dr Vojislava Šešelja zato što je organizovao dobrovoljce za odlazak u Krajinu i kažete da biste to ponovo uradili, i u nastavku rečenice kažete – ali, tražimo da mu se oduzme mandat zato što je ratni zločinac“. Ako vi u tome vidite bilo kakvu logiku, bilo kakvu doslednost… Kažete da nemamo ideja. A koja je vaša ideja? Vaša ideja je 1990. godine bila – da, treba slati dobrovoljce u Krajinu, da, treba 1994. godine čestitati Mladiću, da, treba imati jednu paravojnu formaciju u Republici Srpskoj koju vodi Mauzer, da, treba 2001. godine isporučiti Slobodana Miloševića, 2008. godine uhapsiti Radovana Karadžića, a 2011. godine Ratka Mladića. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Samo trenutak, kolega Martinoviću.
(Aleksandar Martinović: Jel vi razumete šta ste uradili? Vi ste uhapsili čoveka kome je vaš predsednik 1994. godine čestitao Vidovdan.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.
NATAŠA Sp. JOVANOVIĆ: Gospodine Milićeviću, javljam se po članu 108. Poslovnika. Vi ste dužni da vodite računa o redu na sednici.
Vi znate, pošto ste i čovek iz naroda, onu staru izreku: „pas laje, vetar nosi“, a u našem narodu se za određene pojave kakve imamo ovde u Skupštini kaže i žargonski „kučka“, nema drugog izraza. Bili ste dužni da izreknete opomenu izvesnoj Gordani Čomić zato što je mera opomene kada se za legalno i legitimno izabranog narodnog predstavnika koji je svakako sve, samo nije ratni zločinac, a to je predsednik naše stranke, tako nešto kaže. Ja bih vas zamolila, gospodine Milićeviću, neka čuju i ostali poslanici i javnost, bolje vi da izričete opomenu, nego da van skupštinske sale ja preduzimam određene mere. To nije smešno.
Kada ste bili bahati i osioni, a ne sada jad i beda CIA-e, Soroša i svih izdajnika koji nasrću na ovu zemlju, mogla sam da vam kažem da ste niko i ništa, da ste nešto najgore što se u Srbiji pojavilo, mogli ste da nas iznosite iz sale, mogli ste da nam oduzimate reč, a ta nesrećna žena je izbacila 56 poslanika SRS jer su nosili majicu sa likom predsednika stranke gde je pisalo „srpski junak“. Zamislite vi sada 2018. godine tu jad i tu bedu tog propalog preduzeća koje je opljačkalo ovu zemlju, izdalo sve što je moglo da se izda, sede ovde snuždeni kao neki pokusni kunići Đilasa i svih ostalih koji ih plaćaju i izgovaraju takve reči nama koji smo služili otadžbini i srpstvu, nama koji na najdostojniji način razgovaramo o temi koja treba da služi na ponos budućim generacijama.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? Ne.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram član 109, a vezano za član 107. i član 108.

Mislim da ste danas imali priliku najuvredljivije insinuacije da čujete prema Srbiji, srpskoj državi i srpskim braniocima. Govoriti o ratovima kao o dobitku ili gubitku je zaista izlišno. Rat nije fudbalsko prvenstvo pa da pravite tablicu, oduzimate i sabirate bodove. O ratu može govoriti na taj način samo onaj ko ili ništa o njemu ne zna ili u njemu, hvala bogu, nije učestvovao ili ima zle namere prema sopstvenom narodu i sopstvenoj državi. Svi ratovi u Srbiji u proteklom veku su bili u cilju odbrane srpskog naroda i ne možete ih nikako posmatrati na način dobitka i gubitka. Pitanje rata u Srbiji u proteklom veku je bilo pitanje opstanka naroda u celini., a posle ste čuli poziv na sabiranje. Čak i na to sabiranje ne gledamo na isti način.

Mi se danas, raspravljajući o ovom zakonu sabiramo oko nekih stvari, nekih ideala koji su zajednički svima nama, oko istorije naših ratnika u prošlom veku, odnosno u prošlim vekovima, a oni se danas sabiraju oko Dragana Đilasa i njegovih miliona. Ni na to sabiranje ne gledamo na isti način, tako da i taj poziv na sabiranje je za nas u potpunosti uvredljiv.

I, molim vas da sledeći put primenite odredbe iz člana 109. i izreknete opomenu narodnim poslanicima. Hvala.