Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, istorija Srba je nesumnjiv primer slobodarskog duha našeg naroda i stalna želja za sve većom slobodom, a sloboda za Srbe nikada nije bila data kao kod nekih drugih naroda u okruženju, već je uvek bila izvojevana i zaslužena. Ona nije dobijena spolja, ni odozgo. Uvek je sticana borbom i velikim žrtvama.

Slobodarstvo kod Srba je iskušenje čitavih generacija. Danas je na nemilosrdnom udaru slobodarska vertikala Srbije. Kako smo se odnosili u prošlosti prema svojim ratnim žrtvama? Rekao bih bolje i sa više poštovanja. Država je posle Prvog svetskog rata formirala kult Neznanog junaka, preuzela brigu o porodicama poginulih vojnika, sačuvala imena poginulih u ratu i izgradila je masovna vojnička groblja. Spomenici su građeni u gotovo svim selima i varošima Srbije. Oni su sadržali spiskove poginulih u obliku spomen-ploča, spomen-česmi i spomen-kosturnica. Kamen i spomenici u obliku obeliska ili krsta čuvali su sliku vojnika i njegovo ime, tačan datum, a ponekad i okolnosti pod kojima je poginuo.

Srpska radikalna stranka smatra da je nedopustivo licitiranje sa velikim rasponom o broju ratnih memorijala. Kako kažete, 2003. godine bilo ih je evidentirano u Srbiji od četiri do šest hiljada i 1550 u inostranstvu.

Mislim da je nedopustiva ova neprecizna evidencija. Pa, pet ljudi da angažujete u Srbiji da idu do varoši do varoši, od sela do sela i potpisaće tačan broj ovih memorijala.

Potrebna je precizna evidencija o svakom poginulom ratniku, o svakom ratnom memorijalu. To je ne samo obaveza svih nas, već i veliki duh i zahvalnost prema svima onima koji su dali svoj život za našu slobodu.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona uređuje predmet zakona i on obuhvata održavanje, uređivanje i, između ostalog, evidentiranje ratnih memorijala.

Od 2003. godine evidentirano je 550 srpskih memorijala van teritorije Republike Srbije. Za njih su zadužena DKP Srbije u zemljama u kojima se ti memorijali nalaze.

Naveli ste da je saradnja sa ovim predstavništvima, koja je uspostavljena, na zavidnom nivou, pa bih par reči rekla o memorijalima u Makedoniji. Evidentirano je nekih četrdesetak memorijala, koji su u veoma lošem stanju.

Evo, spomen-kosturnica u Krivoj Palanci, gde se nalazi zemni ostaci srpskih vojnika poginulih u Prvom balkanskom ratu, gde je problematično trajno održavanje objekata, briga o čuvanju i zaštiti kapele. Zatim, spomen-kapela sa kosturnicom na Bregalnici, koja je izgrađena na uzvišenju nadomak železničke stanice u Štipu, za vreme Drugog svetskog rata je srušena. Tu je kasnije izgrađena meteorološka stanica, koja i danas postoji, a mesto kosturnice mogu da otkriju samo upućeni, budući da ne postoji bilo kakvo obeležje nekadašnjeg kompleksa. Zatim, srpsko vojničko groblje u selu Živojno, za koje se kaže da je najzapuštenije, na tom groblju počivaju poginuli ratnici iz 1916. godine. Zatim imamo srpsko vojničko groblje u selu Bač, gde su sahranjeni poginuli vojnici u Prvom svetskom ratu, koje je potpuno zapušteno.

Pitala bih vas, da li je u planu bilo kakvo uređenje i održavanje ovih memorijala u Makedoniji, jer stanje srpskih memorijala pokazuje odnos države prema srpskim žrtvama i prema istoriji srpskog naroda?

Ne dozvolite da memorijali ovakvi kakvi su u Makedoniji budu slika vašeg odnosa prema srpskim žrtvama.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginice Dragaš, izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 1. zakona smatrajući da već u samom članu 1. treba da se istakne upravo ono o čemu su mnogi poslanici govorili, a to je slobodarska tradicija Srbije i srpskog naroda.

Zakon o ratnim memorijalima je jedno naravno vrlo značajno, istorijski značajno odgovorno, ali vrlo emotivno pitanje, zato je i naš odnos prema ovom zakonu vrlo odgovoran, dajemo mu podršku, ali prosto smatramo da koliko je to moguće u ovom trenutku više preciznijih definicija može u sebi da sadrži.

Važno je istaći kada o ovom zakonu govorimo jednu značajnu stvar, da je on prvi ovakav celovit zakon, što na žalost Srbija evo sve do sada nije imala i uspeh samog ministarstva i Vlade je upravo u predlogu ovakvog jednog zakona i pomake da se ovako nešto napravi.

Većina poslanika kada je o ovom zakonu govorila isticala je upravo značaj jedinstvenog spiska svih memorijala koji do sada postoje i u inostranstvu i u zemlji, ali i istovremeno kao jedne celovite evidencije, takođe i veliki broj poslanika a i sama naša poslanička grupa smatra da je od velikog značaja da se ako je to ikako moguće i najviše u najvećoj meri u kojoj je to moguće naprave spiskovi stradalih i poginulih.

Na žalost, istorija srpskog naroda u 20. veku obeležena je mnogim ratovima, mnogim stradanjima, a mi u celom tom istorijskom razdoblju i u tom periodu, mi smo imali uvek dovoljno odgovoran i celovit odnos da smo se sa pijetetom prema žrtvama odnosili i da smo prema ratnim invalidima koji su iz tih ratova izašli, a koji su dali veliki doprinos slobodi države Srbije, na žalost nisu bili uvek isticani u pravoj meri.

Zato je ovo prilika da učinimo koliko je to naravno moguće u ovom trenutku, najveći mogući napor da se to napravi i konkretan predlog je da bi se ta celovita jedinstvena slobodarska borba istakla, još jednom podvlačenje da jedan veliki memorijalni centar treba da obuhvati upravo i sažme tu jedinstvenu slobodarsku borbu i da se na tom jednom mestu nalazi kompletan spisak koliko je moguće svih žrtava i boraca, civila u ovom periodu stradanja. Mislimo da bi takav jedan memorijalni centar i očuvanje takvog sećanja u stvari onda podržali svi.

U tom smislu smatram da ovaj zakon u narednom periodu i naše ukupne aktivnosti treba da idu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici podnela sam amandman na član 1. predloga ovog zakona, ali pre nego što kažem šta je suština amandmana, želim da pohvalim rad Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja upravo iz prostog razloga što ovaj zakon, koliko ja imam saznanja, menja dva zakona, odnosno van snage stavlja dva zakona koja nisu promenjena 40 godina. Zaista je bilo vreme da se osvrnemo i na ovaj problem kao država.

Šta je svrha amandmana koji sam podnela? Pre svega, želela sam, zapravo amandman vrši jednu prekompoziciju i dopunu odredbe člana 1. ovog zakona i trebalo bi da doprinese većoj preciznosti zakonske odredbe. Dopune se odnose pre svega na memorijale u dijaspori, kao i na formulaciju da se ovim zakonom uređuje status ratnih memorijala.

Takođe, predlaže se i da ovim stavom bude obuhvaćeno izmeštanje memorijala u zakonom opravdanim slučajevima. Naime, svojoj deci dugujemo i o tome je koleginica Mirjana Dragaš govorila, koliko je moguće precizne podatke o svim stradanjima u ratovima koji su iza nas u nekoj dalekoj prošlosti, ali i u ovoj neposrednoj i znamo da sada odnosi nisu svuda tako sjajni, da Srbija ima mogućnost da obeleži sva svoja stradanja i u zemlji i van nje pod okolnostima, da je hrabar srpski narod ratova neretko van svoje teritorije braneći celu Evropu.

U tom smislu, amandman je podnet čisto da bi se možda precizirala ova odredba, mada ne smatram da je nužan, ali će SPS, odnosno poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati ovakav zakon u nadi da će svako naredno rešenje biti i kvalitetnije od ovog i da prosto imamo pravo i da on nije savršen ako uzmemo u obzir činjenicu da se zaista ovim bavimo prvi put posle 40 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Predloženim amandmanom pokušava se da se u tekst zakona unese jedan kvalitativan pomak kada su u pitanju uređenje evidencija memorijala, naročito ratnih memorijala, kao i način finansiranja svega onoga što sledi nakon donošenja ovog zakona, a to su opet posvećenosti i dužna pažnja koju smo i onako i onako daleko ranije bili dužni da poklonimo svima onima koji to zaslužuju.

Srpski narod je u istoriji poznat i prepoznat kao slobodarski narod. Srpski narod je u svojoj istoriji vodio isključivo oslobodilačke ratove, nikada nije bio agresor. U istorijskim etapama slobodarski ratovi su uglavnom bili prepoznati po žrtvama koje je srpski narod imao u svim istorijskim fazama, žrtvama koje nisu bile male, naročito u periodu Prvog pa i Drugog svetskog rata u ratovima kada je takozvano reproduktivno stanovništvo bukvalno nestajalo sa teritorije koju je i tada a i danas pokrivala srpska država.

Zbog toga smo dužni da sa posebnim poštovanjem i uvažavanjem, sa posebnim pietetom se odnosimo prema žrtvama, prema oslobodiocima, prema svima onima bez obzira na ideologiju, bez obzira na politička opredeljenja, bez obzira na različitosti, da se upravo na ovakav način odužimo, ponoviću, mogli smo to i ranije učiniti ali ovo je u svakom slučaju nešto što je za visoko poštovanje prema svima onima koji to poštovanje zaslužuju.

Zbog toga i svi spomenici, bez obzira kome su podignuti, bez obzira koje ideološko opredeljenje simbolizuju, moraju biti stavljeno na svetlo dana. Moraju simbolizovati na određene istorijske etape, određene istorijske činjenice i događaje jer bez istorije, bez vraćanja u nazad da sagledamo sve ono što je srpski narod prošao i prolazio, nema budućnosti. Zahvaljujem se.