Dame i gospodo narodni poslanici, dve bivše Jugoslavije možemo komotno proglasiti spomen kosturnicama srpskog naroda. Obadve. To govorim sasvim odgovorno.
U tim spomen kosturnicama su uglavnom stradali naši preci. Oni su oslobađali sebe, ali i druge i na njihovim kostima, na njihovoj krvi su stvorene obe Jugoslavije. Mislim da je to bila greška i da su samim tim obe države spomen kosturnice. Oni su oslobađali više puta one koji su u znak zahvalnosti pobili svoje oslobodioce najmanje dva puta. Oslobodili su ih života, imanja, teritorija. Oni isti koje su naši preci oslobađali. Pobijeno je stotine hiljada, u tim spomen kosturnica, stotine hiljada, milioni, pripadnika uglavnom srpskog naroda.
Tako da, komotno, cela bivša Jugoslavija može da bude memorijal u pomen stradalim, našim precima. To je bilo surovo etničko čišćenje. Rezultat tog zločina su prigrabljene teritorije koje su nekada pripadale našim precima.
Ima izreka – kad je vrana rodila sokola. I, zato ja tražim, da se u selu Vranić, na imanju onog ljotićevca, koji je ovde onako u miksu se zalaže i za bugarsku Ataku, u za LJotićev pokret koji je podržavao Hitlera, podržava i one neonaciste iz „Alternative za Nemačku“, da se i na imanju u selu Vranić, podigne memorijalni centar u spomen seljacima, koje su oni nazivali kulacima, jer je na njegovom privatnom imanju, imanju njegovog pretka, je lišeno imovine, pa i života, na stotine seljaka iz čačanskog kraja. Zato, nemoj da vas čudi ovaj pozdrav, ovo je pozdrav - Haj Hitler, i - za dom spremni, koalicije, i ja moram kameru da dobro to pokaže, to je ono što Srbi nikad nisu radili, ali to priliči ljotićevcima, koji su ovde pokušali da umiksaju sve svoje ideje, sve svoje neofašiste, neonaciste i da se tobože oni prikažu kao borci za slobodu.
Mi smo dosta ginuli za druge, vreme je da živimo za sebe. Dosta smo bili, posebno mi seljaci, ludo hrabri, vreme je da budemo samo hrabri i mudri. Hvala.