Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, sticajem istorijskih okolnosti srpski narod se kroz vekove često nalazio na udaru moćnih sila. Žrtve su ogromne, o tome je bilo reči podosta u ova dva dana, i neko od kolega je danas pomenuo cifru od 6000 memorijala, koje srpski narod neguje, da bi čuvao uspomenu na prevelike žrtve koje smo dali braneći slobodu, a nekad i sopstveni opstanak.

Osim što je dobro što donosimo ovakav zakon i uređujemo tu materiju, smatram da istoričari, oni koji istražuju sva ta stratišta našeg naroda, trebaju da se više pozabave i brojevima, i činjenicama. Zašto?

Veoma često smo svedoci licitiranja brojevima, na taj način ne doprinosimo čuvanju pijeteta prema žrtvama. Istorija mora dati jasne činjenice, jasne podatke oko kojih neće biti sporenja u budućnosti. Na taj način će i memorijali koje gradimo i koje čuvamo, dobiti na svom značaju i neće biti podložni kritikama i deobama među nama.

Naravno, kao i juče i danas podvlačim, najbolje sećanje na one koji su stradali kroz vekove braneći našu otadžbinu, braneći slobodu, jesu živi ljudi, jesu potomci. Zato moramo sve učiniti da im se odužimo na najbolji način, da se stvori ambijent tamo gde živi srpski narod, da se rađaju deca, da se rađaju potomci, koji će u krajnjoj liniji, i čuvati živu uspomenu na sve žrtve i na sve stradalnike iz naše istorije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Joviću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Cenjeni ministre, sa saradnikom, kolege poslanici, poštovani građani, 2013. godine na Petrovaradinskom groblju obnovljen je spomenik ruskim vojnicima iz Prvog svetskog rata. Spomenik u obliku ruskog pravoslavnog krsta bio je podignut davne 1929. godine, na mestu gde je sahranjeno 96 vojnika ruske vojske, koji su umrli od rana i bolesti u austrougarskom zarobljeničkom logoru kod Novog Sada. Srušen je 90-ih godina prošlog veka, a obnovljen u julu 2013. godine. Godine 2017. završeni su radovi na obnovi Spomenika Sloboda na Iriškom Vencu. Mogla bih ja još nabrajati diljem Srbije, ovo je konkretno vezano za Novi Sad, i ovo je samo primer dela onoga što sam navela, dokaz da su neki od mnogih primera kako SNS postupa sa ratnim memorijalima.

Za nas su sve žrtve koje su date slobodu Srbije i zaslužuju naše ogromno poštovanje. Naše je da takve spomenike podižemo, obnavljamo i održavamo i čuvamo sećanje na njihove žrtve. Najbolji način da to sećanje na njih sačuvamo je da stvorimo uređenu, ekonomski moćnu, politički nezavisnu i na međunarodnom političkom planu uvaženu i cenjenu Republiku Srbiju.

Zato je razvoj Republike Srbije u svakom svom pojavnom obliku najbolji spomenik koji podižemo i kojim vraćamo dug precima i bolju i uređeniju zemlju ostavljamo potomcima. Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj a i ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Obradović.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik, Duško Tarbuk. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnikom, uvaženi građani Srbije, oblast zaštite ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije i srpski ratni memorijali u inostranstvu u našem pravnom sistemu uređuju više propisa koji su doneti u vreme postojanja SFRJ, odnosno kada je nadležnost bila podeljena između nekadašnje savezne države Republike Srbije, iz tih razloga neophodno je da se donese nov zakon da bi se zastarela rešenja zamenila novim. Teritorija države je promenjena, institucije koje su postojale tada više ne postoje.

Moramo se potruditi da od zaborava sačuvamo događaje iz istorije našeg naroda, da omogućimo da se mlade generacije upoznaju sa borbom svojim predaka za slobodu, sa njihovim stradanjem, junaštvom i odanošću svojoj otadžbini. Ovim zakonom se stvaraju uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezano za ratni period.

Da više ne bi bilo situacija da nam niču različita obeležja bez jasnih utvrđenih kriterijuma, kome se podižu, koga treba da slave, čija sećanja treba da čuvaju i da postojeća obeležja ne bi bila zapuštena, ruinirana neophodno je doneti adekvatnu zakonsku regulativu. U danu za glasanje, molim svoje cenjene i poštovane kolege da podrže ovaj zakon, naravno ako budu imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik, Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, Cerska bitka i cerski junaci su primer kako se voli i brani svoja otadžbina, a svojom hrabrošću ušli su u anale svetske istorije. Zato je važno da pre svega poštujemo i negujemo svoju istoriju, da nova pokoljenja uče i poštuju istoriju i tradiciju svojih predaka koji su dali svoje živote za Srbiju. Da uče o danima ponosa i slave kada su srpski oficiri komandovali – za mnom, da budu ponosni na srpske vojnike koji su svojom hrabrošću izvojevali prvu pobedu u Prvom svetskom ratu.

U njihovu čast, započet je projekat Spomen kompleks Cer, čiji je pokrovitelj predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, a u projektu učestvuje Vlada Republike Srbije i sedam gradova i opština sa Mačvanskog okruga. Zašto sedam? Jedini koji nisu učestvovali u potpisivanju ugovora o osnivanju privrednog društva koje će voditi projekat izgradnje Spomen kompleksa Cer, je grad Šabac.

Neko je ovde iz opozicije rekao da bi oko ovog zakona trebali svi da se složimo, ali, očigledno, poslušnici Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, Dušan Petrović i Nebojša Zelenović u potpunosti slede njihovu antisrpsku politiku, pa umesto da pomognu i učestvuju u izgradnji spomen-kompleksa Cer, namenjen jednom od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji, koji se, inače, nalazi delom na teritoriji grada Šapca, oni se sasvim suprotno odlučuju, da se druže sa gradonačelnikom Peći, Gazmendom Muhadžerijem i predsednikom skupštine Islamom Husajem, pritom smeškajući se ispod zastave samoproklamovane i nepriznate države Kosovo.

Dakle, s jedne strane imamo vojvodu Stepu Stepanović i srpske junake koji su dali živote za odbranu slobode svoje zemlje, a s druge strane, nove drugare iz Peći. Naravno, Dušan Petrović i Nebojša Zelenović i Nemanja Pajtić su se opredelili za ove druge nove drugare iz Peći. Od koga je, i ne čudi me.

Na kraju, verovatno da su zajedno gledali i utakmicu Srbija – Švajcarska. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Kneževiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, memorijalni korpus u kulturnom nasleđu ovim zakonom ima još jaču ulogu i, što je veoma važno, kulturno nasleđe posmatramo i kao resurs u oblasti kulture, u oblasti obrazovanja, u oblasti privrede, ekonomije i turizma i to je onaj deo gde je i malopre pomenuto da su, recimo, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik Pobednik, Spomenik Neznanom junaku postali i simboli i vizuelni identiteti Beograda, a to svakako ima veze i sa turizmom i sa ekonomijom.

Bilo je prozivki da li ovi amandmani mogu da imaju veze i sa korupcijom i sa ekonomijom i sa bilo čim i mislim da ovde imam i te kako važan dokaz da imaju kada.

Kada na portalu Geosrbija ukucate, tačnije pronađete mesto gde je spomenik i gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata na Zlatiboru u opštini Čajetina, vi ćete videti taj spomenik i mesto gde počivaju njihove kosti na parceli broj 4624/1, a onda na Sajtu Republičkog geodetskog zavoda broj parcele 4624, pod broj parcele jedan, vrsta tereta – hipoteka.

Dragi prijatelji, na Zlatiboru, mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata je pod hipoteku, zajedno sa hektarima okolne zemlje, a u svrhu kredita koji je podignut, po nalazu državnog revizora, za spornu nabavku gondole.

Taj Milan Stamatović, kome je ovo pošlo za rukom, drži nam predavanje kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju. On nas uči kako da budemo Srbi.

Ti njegovi koalicioni partneri šteta što nisu ovde da vide kakve veze ovi amandmani imaju i sa korupcijom i sa mnogim drugim radnjama.

Te ljudi kada pitate kako je zemlja gde počivaju srpskih stradalnika pod hipotekom, oni će vam odgovoriti koliko mrze Aleksandra Vučića. To je njihov odgovor.

Oni čekaju šta će patrijarh srpski reći o Aleksandru Vučiću da bi formirali svoje mišljenje o patrijarhu srpskom. Zaista, zarad ličnih interesa nekim ljudima ništa nije sveto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Janjuševiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik LJibuška Lakatoš. Izvolite.