Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pored kontinuiranog ulaganja u zdravstvo, opština Nova Varoš veoma aktivno radi na kreiranju novih ideja i novih projekata koje usmerava ka brojnim konkursima države.

Većina ovih projekata je dobila zeleno svetlo, pa je preko 40.000.000 dinara odobreno u proteklih nekoliko meseci. Skoro 24.000.000 dinara odobreno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije, a zatim i za proširenje i kompletno uređenje trga vojvode Petra Bojovića, koje uključuje i podizanje spomenika Novovarošanima poginulim u balkanskim i svetskim ratovima.

Vlada Srbije obezbedila je i sredstva u visini od 30.000.000 dinara za asfaltiranje puta preko Javora, koji spaja opštine Nova Varoš i Ivanjica, odnosno puta od spomenika majoru Iliću, do spomen-obeležja na Kalipolju, gde se 12. jula ove godine obeležava 140 godina od završetka Javorskog rata 1878. Na spomen-groblju na Javoru sahranjeno je 7.000 srpskih vojnika koji su poginuli na Kalipolju jula 1876. godine, a među humkama je podignut i spomenik majoru Mihajlu Iliću, koji je bio glavnokomandujući tokom borbi i koji je bio zaslužan za pobedu srpske vojske na Javoru. Ova manifestacije se ove godine obeležava pod pokroviteljstvom predsednika Republike Aleksandra Vučića i uvrštena je u kalendar manifestacija od nacionalnog značaja.

Realizacija svih ovih projekata pokazatelj je da Vlada Srbije stremi sveukupnom razvoju države i podizanju životnog standarda svih njenih građana, ne zaboravljajući junake koji su život dali za bolju budućnost svojih potomaka. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Čarapić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sveukupni razvoj podrazumeva ulaganje i u privredu, i u zdravstvo, i u turizam, infrastrukturu, ali i u kulturno-istorijsko nasleđe.

Postignuti rezultati rada Vlade o napretku Srbije govore da je Srbija na pravom putu, i iz tog razloga sam i podnela amandman.

Dolazim iz Toplice, iz opštine Kuršumlije i s ponosom ističem da je Toplica oduvek davala najbolje junake, ali, nažalost, i veliki broj žrtava. O tome svedoči veliki broj spomenika koje imamo na teritoriji čitave Toplice, a i na teritoriji Opštine Kuršumlije. Naime, u čast palim borcima Kuršumlija ima spomenik u gradskom parku i to oslobodiocima od Turaka davne 1878. godine, spomenik koji je podignut 1896. godine i to dobrovoljnim prilozima i prilogom kralja Aleksandra I. Zatim, imamo spomenik pripadnicima Vojske, policije, ali i civilima, žrtvama NATO agresije, takođe, u gradskom parku, a spomenik je otkriven 28. avgusta 2000. godine na dan opštine Kuršumlija. Zatim, spomenik u selu Igrište oslobodiocima iz perioda od 1912. do 1918. godine, o kom sam juče govorila. Zatim, imamo spomenik palim borcima Topličkog ustanka u selu Mačkovac.

Ovoliki broj spomenika ne samo u Kuršumliji, nego na teritoriji čitave Republike Srbije, govori da nam je Zakon o ratnim memorijalima i te kako bio potreban. Da Srbija brine o svojim potomcima govori zakon o kome danas raspravljamo, a da brine i o svojim naslednicima govore sve mere Vlade koje smo preduzeli u prethodnom periodu.

Iskoristiću priliku da pomenem, a kolega Marinković je pomenuo u raspravi u načelu, da se kod nas otvara fabrika za sklapanje nameštaja, koja će uposliti 100 radnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Da li neko želi reč?
Kolega Krivokapiću, izvolite.

Hvala.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, podneo sam amandman 2. na član 2. ovog zakona, kojim se dodaje stav koji dodatno definiše navedeni član i on glasi: „Realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na nerazvijene opštine“.

U ovom članu, kao što vidimo, bliže su objašnjeni izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, ali za potrebe pravilne primene i razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonu, neophodna je njihova precizna definicija.

Radi se upravo o izrazima koji su suštinski vezani baš za materiju koja je predmet zakona.

Vlada Republike Srbije je predložila Zakon o ratnim memorijalima na usvajanje, svesna koliko su značajni memorijalni spomenici i koliko je važno da se ta mesta održavaju i da budu dostojno obeležena, jer ona ujedno i opominju. Moramo da imamo na umu da ukoliko ne postoji kultura sećanja, onda postoji mogućnost da se greška ponovi. Srpski narod i srpskog vojnika karakteriše slobodarski duh, kontinuitet u srpskim genima da se bori ne žaleći svoj život za slobodu.

Ono što su naši vojnici doživljavali od Kosovske bitke i balkanskih ratova, pa sve do pakla u ratu na Kosovu i Metohiji, gde je NATO zverski napao jednu malu zemlju, gde se odigralo nešto neopisivo u istoriji čovečanstva.

Ne mogu a da ne spomenem da je majka izgubila tri sina Milića, dva na ratištu na Košarama, a treći je brzo nakon toga preminuo, na šta nas stalno podseća Trg braće Milića u Kosovskoj Mitrovici.

Dakle, zbog svega je veoma bitna zaštita i redovno održavanje postojećih ratnih memorijala. Jedan od načina je svakako i memorijalni turizam, koji može značajno doprineti njihovom očuvanju, ali i ukupnom ugledu zemlje kroz veću vidljivost određenog perioda naše istorije. Mogućnosti Srbije da se predstavi u ovom segmentu su velike.

Upravo zbog svega ovoga navedenog, potrebno je u članu 2. dodati stav 2. kojim će se dodatno definisati da se realizacijom ovog zakona obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na nerazvijene opštine.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Parezanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Mislim da država Srbija u prethodnih nekoliko godina obeležava velike dane, praznike, jubileje na rekao bih nikad dostojanstveniji, nikad glasniji način i mislim da je to važno jer ti dani govore o našem oslobodilačkom, o našem antifašističkom karakteru.

Mislim da svaki građanin Srbije može biti ponosan kako država Srbija obeležava velike jubileje i to najbolje govori broj građana koji je prisutan na velikim manifestacijama, kao što je npr. Dan državnosti.

S druge strane, mislim da država Srbija plaća veliku cenu toga što se decenijama ćutalo o velikim zločinima i strašnim dešavanjima iz vremena Drugog svetskog rata, odnosno iz vremena Jasenovca. Iako delimično mogu da razumem zašto je to bilo u vreme komunizma, uvek se pitam šta je sprečavalo političare posle 2000. godine da jasno govore o stradanjima Srba u logoru u Jasenovcu? Da li su bili previše zauzeti pljačkaškim privatizacijama ili su se možda previše plašili šta će neko van Srbije o tome da kaže? Ali, zato država Srbija danas jasno govori o tome. Danas se u sred NJujorka govori o stradanju Srba u Jasenovcu, zato što hoćemo da svaki čovek na svetu zna kakva su stradanja Srbi preživeli i kakva stradanja i kakve nepravde su Srbi preživeli u Drugom svetskom ratu.

Takođe, ova skupštinska većina je donela odluku da se formira komisija koja će da istraži dešavanja tokom NATO bombardovanja. Iako vodimo politiku integraciju, a ne politiku sukoba, mi se ne plašimo da se borimo za istinu i nije nam važno šta će neko drugi van Srbije o tome da kaže. To je donela ova skupštinska većina, nijedna skupštinska većina pre 2012. godine to nije uradila.

Takođe, ova zakonska rešenja, i privodim kraju, su jako važna, jer sva prethodna zakonska rešenja su stara i po nekoliko decenija i umesto da svi podržimo ovaj zakon, neki ljudi su...

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Malušić, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, Zakonom o ratnim memorijalima uređuju se pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje, uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenje ratnih memorijala.

Naime, treba naglasiti da je Republika Srbija uvek vodila odbrambene ratove, a da je u tim ratovima, na žalost, poginulo u Prvom svetskom ratu, balkanskim ratovima, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-tih i ničim izazvanim bombardovanjem više od tri miliona ljudi, većinom Srba.

Iz ovih ratova ostaje veliki broj ratnih i mirnodopskih invalida koji su osnovali razna udruženja sa ciljem da štite i pomažu ove ljude, olakšavajući im život. Na primer, obezbeđivanjem olakšanog i besplatnog parkiranja, rezervisanim parking mestima ispred svojih javnih ustanova i zgrada u kojima stanuju teški invalidi, izgradnjom rampi za invalide u kolima na što više mesta, uklanjanjem arhitektonskih barijera koje omogućavaju njihovo kretanje, omogućavanjem da pod povoljnijim uslovima mogu da koriste kulturne i sportske i zabavne sadržaje itd. Jedno od ovih udruženja, najvećih udruženja je Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije o kojima sam juče govorila.

Danas ću govoriti o Udruženju invalida i veterana ratova Novi Sad „Miloš Obilić“. To je jedno od najvećih udruženja u Novom Sadu i u čitavoj Vojvodini, kao i mnoga druga. Između ostalog, moram da pomenem Udruženje za zaštitu prava boraca u Nišu, Savez udruženja veterana i ratnih invalida iz otadžbinskih ratova Republike Srbije u Kosjeriću, Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Novi Sad, Udruženje veterana, ratnih invalida ratova od 90-tih Zlatiborskog okruga Užice i mnoga druga. Zašto? Dobro je što postoji evidencija, jer mi na ovaj način možemo da pomognemo ovim ljudima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč?
Kolega Atlagiću, izvolite.