Uvaženi potpredsedniče, primenom ovog zakona uveliko ćemo pridoneti realizaciji moralnih i patriotskih osećanja naših učenika i studenata. Da je Saša Janković, zvani Sale prangija, posedovao moralno-patriotska osećanja, a nije, ne bi izjavio, citiram, da Srbija tek treba da dokaže da su manastiri Gračanica i Dečani srpski, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, to može da izjavi samo neko ko je potpuno ostao bez uma. Da je Saša Janković, zvani prangija, ostao bez uma, potvrdio je njegov stranački kolega, akademik Dušan Teodorović koji je rekao, citiram, nikada tokom dugogodišnje karijere moje u zemlji i inostranstvu nije se desilo da toliko pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa kao kod Saše Jankovića, završen citat.

Vidite, poštovani narodni poslanici, radi se o jednoj moralnoj ništariji, bez radnih osobina. Ništa bolji nije bio njegov kolega Dušan Petrović koji je bio ministar poljoprivrede, a za godinu dana je dao da se pokolje 500.000 krava. Radi se o ljudima džabalebarošima, lezijedovićima, secikesama i luftiguzima. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o zaštiti ratnih memorijala i o redovnom održavanju, prepoznaje se velika uloga, pored ministarstava, i jedinica lokalne samouprave. U pogledu zaštite od strane jedinica lokalne samouprave koja se stara o redovnom održavanju, u Predlogu zakona je prepoznatljiva uloga koja se odnosi na dužnost u obezbeđivanju neposredne okoline ratnog memorijala. Kako se pod redovnim održavanjem podrazumevaju radovi koji se izvode u cilju zaštite, a u delu koji se odnosi na uredno održavanje ograda, pristupnih puteva, staza i drugih objekata, ističe se uloga lokalne samouprave i odgovornost u sprovođenju Zakona o ratnim memorijalima.

Lokalna samouprava je ta koja je dužna da obezbedi odgovarajuću infrastrukturu jednog ratnog memorijala, da je održava, da se stara da ne bude neprimerenih aktivnosti, da ne dozvoli izgradnju ne odgovarajućih objekata u blizini. Dakle, obaveza je države i odgovornog rukovodstva da takva mesta štiti, čuva, da se neguje tradicija, da se štiti kulturno nasleđe što je važno za budućnost našeg naroda, a ne da se dozvoli, kako na žalost neki rade, da se takve površine znamenitih mesta i mesta stradanja koriste zarad lične koristi, ali odgovorno rukovodstvo, dolaskom na vlast SNS, detaljno analizira svaki segment važan za bolju budućnost našeg naroda, te se uloženim naporima Vlade Republike Srbije ovakav zakon našao na dnevnom redu i uz napore predsednika Republike Aleksandra Vučića i odgovornih činilaca, evidentno je da je Republika Srbija u sve boljoj poziciji i da se građanima obezbeđuje bolja budućnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč?
Koleginice Grubor, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, gospodo narodni poslanici, osnovni cilj ovog predloga zakona je jasnije definisanje nadležnosti, jačanje odgovornosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija i pojedinaca, kao i stvaranje neophodnih uslova za zaštitu kulturnog nasleđa vezanog za ratni period.

Ovako uređen sistem doprineće unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanju turističke ponude Srbije.

Podrinje je na žalost bogato velikim brojem spomen-obeležja velikom broju žrtava srpskog naroda iz doba Prvog srpskog ustanka, Prvog i Drugog svetskog rata. Jedno od njih je i spomen-kosturnica u Draginjcu, selu kod Loznice, koji svedoči o masovnom zločinu počinjenom nad civilima tada okupirane Srbije, kada je tokom jednog dana, 14. oktobra 1941. godine, izvršena odmazda streljanjem 2.950 civila. Naime, u jesen 1941. godine jedinice vermahta krenule su u ofanzivu sa ciljem da povrate izgubljene teritorije u zapadnoj Srbiji. Jedna kaznena ekspedicija uputila se ka Krupnju, ali je na mostu preko Jadra, kod mesta zvanog Gajića Stena, u blizini Draginjca zaustavljena i razbijena od strane partizanskog odreda. Nemačke okupacione snage su kao odmazdu za ovaj poraz iz Draginjca i okoline sakupile i potom na nekoliko mesta u Draginjcu streljali civile, a najmlađa žrtva je bila stara svega tri dana. Nakon toga su ih sve zatrpali u zajedničke grobnice koje su posle rata uređene i obeležene. Godine 1961. svi posmrtni ostaci preneti su u zajedničku spomen-kosturnicu izvan sela koja je obeležena granitnim spomenikom visine sedam metara, autora Ostoje Gordanića …

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Barišić, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, i danas raspravljamo o važnim zakonima, o zakonima koji nam daju mogućnost da se prisetimo naše istorije, da podsetimo na značaj održavanja tradicije, ali isto tako i da podsetimo našu decu da ne smeju da zaborave na sve one pretke koji su živote dali za slobodu Srbije.

Inače, mi Srbi možemo sa ponosom da govorimo o našoj istoriji. Ja kao Kruševljanka mogu da kažem da zaista u Kruševcu imamo dosta ratnih memorijala, ali i to da država Srbija, da Vlada Republike Srbije, a isto tako i lokalna samouprava vode brigu o svim onim spomenicima koji su postavljeni u prethodnom periodu, ali isto tako i o postavljenju novih spomenika.

Želim da istaknem da je u Kruševcu u vreme Drugog svetskog rata mnogo ljudi izgubilo živote i da je u njihov pomen podignut jedan spomen-centar, odnosno jedno stratište koje se naziva Slobodište i da grad zaista pridaje posebnu pažnju i vodi brigu o tom spomeničkom kompleksu. Inače, u centralnom delu ovog spomeničkog kompleksa postoje dva amfiteatra i svake godine se upravo tu održavaju razno razne aktivnosti da bi se prisetili svih onih ljudi koji su živote dali zarad slobode.

U danu za glasanje podržaćemo set ovih zakona, tako da pozivam kolege da u danu za glasanje glasamo za ove dobre zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre, danas govorimo o Predlogu Zakona o ratnim memorijalima.

Dakle, naša zemlja je kroz istoriju zaista mnogo propatila i u ovoj zemlji svaki pedalj je ratni memorijal, ali ono što je vrlo bitno jeste da je naša zajednička obaveza da se na adekvatan način se odužimo svim onim našim precima koji su položili život za našu slobodu, za oslobođenje ove zemlje.

Podsetiću i na jedan citat iz antologijskog dela „Knjiga o Milutinu“, gde jedan od aktera u knjizi kaže – narod mora poštovati kosti svojih predaka, nema sigurnijeg oslonca od kostiju predaka, barem za nas Srbe. To je rečenica koja definitivno govori mnogo i o našem narodu i patnji kroz koju smo prolazili kroz vekove.

Ono što takođe želim da kažem danas jeste da mi je zaista čast i veliko zadovoljstvo to što se u gradu Prokuplju podiže spomen park Gvozdenom puku, čiji su pripadnici dobili 149 Karađorđevih zvezda sa mačevima, 10 legija časti, to je francusko odlikovanje, i šest ruskih krstova,to je najviše rusko odlikovanje. Podsetiću i narodne poslanike i građane Republike Srbije da su članovi ovog čuvenog Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ bili i srpska heroina Milunka Savić koja je karakteristična bila po tome da je hrabro jurišala sama na velike grupe neprijatelja, zatim bolničarka Florens Ans, britanska bolničarka koja je prva srpska oficirka u našoj vojsci…

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.