Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Narod koji ne ceni svoju istoriju i tradiciju nema ni budućnost. I upravo o tome govori i ovaj zakon. Ovde ću se obratiti juče dežurnim kritičarima koji su kritikovali sve amandmane SNS. Eto, i moj amandman se poziva na ekonomski održivi razvoj. Bez ekonomskog i održivog razvoja neće biti ni nas, ni naše države, a ni nekoga da prati, neguje i čuva ove memorijale.
Upravo ovde ispričaću vam priču o jednom spomeniku, o Milutinu. Svaki grad ima neko svoje obeležje. Grad Kraljevo ima svoje obeležje, a to je spomenik u centru grada, na Trgu srpskih ratnika, koji se nekad zvao Miljojko, pa verovatno 80-ih godina, kada je Danko Popović napisao onu svoju Knjigu o Milutinu i taj naš Miljojko je dobio svoje ime – Milutin.
Davno je postojala ideja, posle Balkanskih ratova 1913. godine, da se podigne spomenik u centru grada Kraljeva. No, nažalost, veliki rat, početak velikog rata i do završetka odložio je sve te ideje i sve te namere. Nakon završetka velikog rata, 1918. godine, velika većina gradova u Srbiji je obeležila na neki način svojim stradalim ratnicima, da li spomen-pločom, da li nekim obeliskom, da li nekom piramidom. Nažalost, grad Kraljevo i grad Beograd jedino to nisu uradili. Polako smo počeli da zaboravljamo, kao što sve zaboravljamo, zaboravljamo i te Solunce koji su napravili onu prvu Jugoslavije.
Pokušalo je Udruženje rezervnih oficira i ratnika grada, onda opštine Kraljevo da učini nešto, zatražilo je od opštinske uprave lokaciju u centru grada, no, oni koji su bili ratni profiteri, koji su se obogatili za vreme rata 1914-1918, na svaki način su pokušali da spreče izgradnju i postavljanje spomenika u centru grada, jer je na toj lokaciji bila gradska pijaca, koja je donosila veliki profit jer se skupljao veliki broj stanovnika tadašnjeg Žičkog sreza i opštine Kraljevo i postavljanje nekog spomenika bi smanjilo pijacu, ugrozilo bi njihove radove.
Onda su naturali dva rešenja. Prvo rešenje je bilo kod crkve Svete Trojice, gde je posle 1945. godine postavljen jedan drugi spomenik koji je, nažalost, nekome smetao dve hiljade i neke godine, pa je sklonjen u vojnu poštu Jarčujak. Radi se o poznatom tenku, o prvom partizanskom tenku u Drugom svetskom ratu, ili na lokaciju sadašnjeg Trga kralja Petra Prvog, ispred ondašnje kasarne „Car Dušan“, a sada ispred zgrade „Lesnina“.
Nažalost, ništa od toga nije sprovedeno i tek negde 1932. godine, nakon što je grad Beograd podigao taj isti spomenik svojim ratnicima za odbranu Beograda 1914-1918. godine i smestio ga na kosturnicu njihovu na Novom groblju, predsednik Udruženja rezervnih oficira i ratnika Srbije je bio gospodin rodom iz Kraljeva, igrom slučaja, potpukovnik, koji je obezbedio isti odlivak koji je urađen u Beogradu i uslovio jednim jedinim uslovom – da bude postavljen na centralnom gradskom trgu. I upravo je to i učinjeno 1932. godine.
Nažalost, kako u Srbiji nikad novca nije bilo, pa ni u Kraljevini, od donacija, od pomoći raznoraznih udruženja urađen je jedan deo i spomenik nije do kraja završen, odnosno nije doveden onoj nameri kojoj je trebalo.
Došao je Drugi svetski rat. Nakon Drugog svetskog rata opet rekonstrukcija i izgradnja i sve negde do 1960. godine niko ništa nije radio na tom spomeniku. Nekom padne na pamet 1960. godine da spomeniku nije mesto tu gde jeste i premesti ga na Vojničko groblje u Kraljevu, gde je dugo bio, 22 godine. Nažalost, to je 1962. godine primetio nama svima poznat Slobodan Penezić Krcun. Kada je došao u Kraljevo, pitao je – LJudi, gde vam je onaj spomenik iz centra? A oni mu odgovore – Pa, znate šta, predsedniče, nije njemu mesto tu, smeta saobraćaju. On ih pogleda pa pita – Pa, zar na Trafalgar skveru nikom ne smeta Nelsonov spomenik i ide kružni tok oko njega, a malom Kraljevu smeta?
Godine 1982, sin narodnog heroja Živana Maričića, nekadašnji gradonačelnik grada Kraljeva, Branko Maričić je organizovao referendum i na referendumu građani Kraljeva su se izjasnili da se spomenik vrati sa groblja i da se postavi gde jeste sada. Tada je 35.000 građana Kraljeva dalo dobrovoljni prilog da se uredi trg i da se vrati spomenik. I to je urađeno.
Urađen je spomenik. Nije do kraja popravljeno, ono sve u prvoj ideji šta je zamišljeno nije odrađeno do kraja. Na moju veliku radost i sreću, ove godine država, Republika Srbija će dati tri miliona, hajde da kažem, četiri miliona dinara, grad Kraljevo milion dinara i završiće taj spomenik. Hvala.
